Paprika

6. јул 2012.

Paprika je visoko cenjeno povrće, bogato lekovitim sastojcima i zbog toga preporučljiva u ishrani. Najbolja i najzdravija za jelo je sveža, ne obrađena paprika, a lekovitim se smatra njen mesnati, deo. Lekovitost paprike u narodnoj medicini iako je novijeg datuma, nikad nije bila pod znakom pitanja. Koristila se kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik.
Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak ishrani za jačanje imunološkog sistema.

Paprika potiče iz Južne Amerike. Španci su je doneli u Evropu u 15. veku, odakle se proširila sve do Turske, a danas se najviše gaji u Mađarskoj.
Paprika je jednogodišnja biljka, a u tropskim krajevima višegodišnja. Botanički pripada porodici Solonaceae, polikarpnim biljkama koje tokom ciklusa cvetaju više puta.
Plodove paprike razlikujemo prema obliku ( stožasti, prizmatični, okrugli te okruglospljošteni ) i prema boji (tamnozeleni, žutozeleni, blijedožuti, gotovo bijeli, žuti,
naranđasti, svđjetlocrveni i tamnocrveni).

Hemijski sastav paprike obuhvata sadržaj svih sastojaka ovog povrća, kao i njihovih proizvoda, ukjučujući i vodu. Prosečni sastav vode u paprici je dosta visok, približno 89 %. Od ugljenih hidrata najviše sadrži šećera iz grupe monosaharida i disaharida. Od monosaharida 90-98 % otpada na glukozu, a ostatak na fruktozu i saharozu. Količina eteričnih ulja u semenu paprike zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifična materija i sastavni deo eteričnih ulja roda Capsicum, a daje ljutinu plodovima paprike. Prema količini kapsaicina, koja je obrnuto proporcionalna veličini ploda, sprovedena je klasifikacija na slatke i ljute sorte paprike.

Kapsaicin ima lekovito delovanje jer djeluje antiseptički, a u digestivnom traktu sprečava razvoj
bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina u krvi, koji čini glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska
oboljenja.

Poznato je da hanabera, papričica visokog sadržaja kapsaicina, izaziva opekotine kod osetljivih ljudi, iritaciju kože i sluzokože, a kuvari koji je koriste u pripremanju hrane pažljivo je drže među prstima jer ako dođe do očiju može izazvati privremeno slepilo.

U medicini se koristi kao prirodno stimulativno sredstvo, ali kod ljudi potpuno zdravog digestivnog trakta.
Od vitamina paprika sadrži najviše vitamina C. Dokazano je da u paprici ima čak 4 – 5 puta više vitamina C nego u limunu i narandzi. Količina vitamina C iznosi oko 100 – 250 mg / 100 g
svežeg ploda, a zavisi od starosti paprike.

Za papriku su značajne i količine vitamina B . Posebno se ističu B1 ( 60 mg / 100 g ) i B2 ( 30 mg / 100 g sveže paprike). Paprika sadrži još i vitamin E, kojem se pripisuju antikarcenogena svojstva, zatim pantotensku kiselinu, a u formi provitamina sadrži i vitamin A koji je prisutan kao b- karoten i kriptoksantin. Od minerala paprika je najbogatija kalijem, fosforom i gvožđem.

Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak ishrani za jačanje imunološkog sistema.

Njezin utiecaj na površinsku kapilarnu cirkulaciju možemo pripisati sastojku citrinu, koji utiče na elastičnost i propustljivost kapilara što se koristi za lečenje arterioskleroze. Kao aromatik
koristi se za pripremanje jela u našoj kuhinji, a takođe i za razna pića.Paprika je sredstvo koje pospešuje apetit, a pri tome potstiče rad želutca jer pojačava lučenje želudačanog soka i potstče peristaltiku. Sadrži dosta kalijuma kojem se pripisuje diuretsko i antikarcinogeno djelovanje.

Vjerovanje u afrodizijsko svojstvo temelje se na uticaju paprike na pojačannje cirkulaciji. Od ljute
paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za lečenje reumatskih bolova.Sokom od paprike leče se razni upalni procesi kao što su upala grla ili počeci infektivnih oboljenja. Takođe sokom paprike može se sprečiti opadanje kose trljajući vlasište kose. Prašak od ljute crvene paprike koristi se za lečenje probavnih smetnji i hemeroida.

Loši zubi – slabo srce

6. јул 2012.

Studija provedena na 657 osoba koje nisu imale srčani ili moždani udar pokazala je da ljudi s više bakterija što izazivaju bolesti periodonta imaju i deblje karotidne arterije, što je snažan indikator začepljenih krvnih sudova.

U tekstu objavljenom u časopisu Circulation američkoga društva za bolesti srca, ekipa istraživača s njujorškoga univerziteta Columbia piše kako ta veza stoji i kad se uzmu u obzir i drugi faktori rizika za bolesti srca.

To je dosad najdirektniji dokaz da bolesti desni mogu voditi do moždanog udara ili kardiovaskularnih bolesti, kaže dr. Moise Desvarieux, voditelj studije.

Budući da se infekcije desni mogu spriečiti i liečiti, može se pretpostaviti da briga za sopstveno zdravlje znatno utiče na kardiovaskularno zdravlje.

Naučnici veruju da se bakterije koje izazivaju bolesti desni mogu proširiti u krvotok, stimulisati odbrambeni mehanizam i dovesti do upalnoga procesa koji vodi u začepljenje arterija.

Zadebljavanje arterija podrazumijeva upalu, a i druge su studije dosad povezale bolest srca s upalnim procesom.

Toplotni udar

6. јул 2012.

Toplotni udar je stanje kada telesna temperatura prelazi 41C povezano sa neurološkom disfunkcijom.

Postoje dve forme toplotnog udara:

Izvršni – cešce javlja kod mladjih osoba koje se izlažu teškim fizickim aktivnostima u dužem vremenskom periodu na visokoj spoljnoj temperaturi.

Klasicni toplotni udar – cešce se javlja kod starijih osoba, osoba koje boluju od hronicnih bolesti, pogotovo kardiovaskularnih i veoma mladih osoba. Obicno se javlja leti tokom toplotnih talasa, pogotovo kada oni nastupe iznenada, je je ljudima potrebno 7 do 10 dana da se aklimatizuju. Smatra se da je temperatura vazduha izuzetno visoka ako je za 10 C viša od proseka za godišnje doba .

Bez obzira na velike varijacijespoljašnje temperature, ljudi i ostali sisari mogu da zadrže konstantnu telesnu temperaturu, održavajuci ravnotežu izmedu primljene toplote i toplote koje telo odaje. Kada zakaže mehanizam otpuštanja prekomerne toplote dolazi do toplotnog udara. Preterana toplota denaturiše proteine, destabilizuje fosfolipide i lipoproteine, što dovodi do kolapsa kardiovaskularnog sistema, otkazivanja organa i u najtežem slucaju do smrti.

Održavanje konstantne temperature zahteva pravilno funkcionisanje kože, znojnih žlezda i autonomnog nervnog sistema.

Pod normalnim uslovima kada pocne povišavanje telesne temperature, hipotalamus kao termostat vodi organizam kroz mehanizme oslobadanja toplote. Uprošceno receno termosenzori locirani u koži, mišicima i kicmenoj moždini šalju informacije o povišenoj temperaturi u mozak gde se generalizuje fiziološki odgovor, jaca priliv krvi u kožu, šire se periferni krvni sudovi i stimulišu se znojne žlezde da stvaraju više znoja.

Izvršni toplotni udar je najcešci uzrok smrti mladih sportista usled povrede kicme i neprilagodenosti visokim temperaturama.

Simptomi toplotnog udara: telesna temperatura dostiže 41 C, puls je tvrd i dostiže 130 otkucaja u minuti. Usled disfunkcije centralnog nervnog sistema simptomi mogu da budu konfuznost, halucinacije, drhtanje do kome. Moguci su i simptomi povrede kranijalnog nerva koji se ispoljava sa mišicima u tonusu ili potpunoj distoniji.

Toplotni udar je stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoc. Prva pomoc je da se odmah pocne sa rashladivanjem, pacijentu se skida suvišna odeca, može se uviti u posteljinu umocenu u ledenu vodu, postavljanjem kesica sa ledom ispod miške i na glavu.

Medicinska nega je neophodna a u bolnici treba da ostane makar 48 sati pod nadzorom lekara. Pacijentima se najcešce daje infuzija a ako je inicirani i 50% rastvor dekstroze jer se cesto javlja hipoglikemija.

Migrena i način ishrane

6. јул 2012.

Kontrolišite glavobolju na način na koji kontrolišete telesnu težinu i obratite pažnju za čim od hrane žudite. Promenom životnog stila može i za 40% da se smanji učestalost i jačinu migrene.

Naučnici još uvek nisu sigurni šta prouzrokuje migrenu, ali znaju da ljudi koji pate od napada migrene imaju preterano osetljive krvne sudove koji intenzivno reaguju na razne prouzrokovače od kojih je najčešće hrana koja prouzrokuje kontrakciju a zatim širenje arterija koje snabdevaju mozak krvlju. Rezultat je pulsirajući bol koji je nekad udružen sa mučninom, povraćanjem i ekstremnom osetljivošću na svetlost i zvuke.

Okidač može da bude čaša vina, zalogaj sira ili kolač od suvog grožđa. Hemijski sastav ovih namirnica izaziva intenzivnije reakcije kod ljudi sa supersenzitivnim centralnim nervnim sistemom koji stoji iza pojave glavobolje. Dok god ne postoji lek koji može da vas desenzibiliše najbolji savet je da izbegavate sve što kod vas izaziva migrenu.

Naučnici su podeljeni po pitanju uzroka migrene, jedan deo njih smatra da neke vrste namirnica u svom sastavu sadrže hemijske materije koje izazivaju kontrakcije arterija dok drugi smatraju da se migrena javlja kao alergijska reakcija.

Ako neka vrsta namirnica izaziva migrenu ona ce se pojaviti vrlo brzo posle njenog uzimanja. Kako bi ste otkrili vašeg najvećeg neprijatelja, vodite dnevnik koji treba da sadrži podatke kada se pojavila migrena, kakvog je bila intenziteta, prateće simptome, šta ste jeli pre nego što se pojavila, da li ste imali specijalnu želju za nekom vrstom hrane ,navike spavanja. Neke studije su pokazale da ako iznenada osetite izuzetnu želju za nekom vrstom hrane npr. viršlama, voćnom jogurtu ili slatkišima, obično je to signal da će se migrena pojaviti za manje od 72 sata.

Ako obrok pojedete na brzinu ili preskočite neki obrok dolazi do naglih promena nivoa šećera u krvi koji može izazvati migrenu.

Hemijske materije u hrani koje prave probleme su vazoaktivni amini. Čokaolada sadrži jedan takav amin – feniletil, amin koji izaziva da se arterije prvo skupljaju pa šire što donosi glavobolju.

Naučnici smatraju da je najgori među amninima tiramin koga najviše ima u jakim sirevima, konzerviranoj hrani i dzigerici.

Amine sadrže i domaća testa pravljena sa kvascem, alkoholna pića kao što su vino i pivo. Alkoholna pića su na vrhu liste namirnica koje mogu provocirati migrenu, jer šire krvne sudove, dok je na drugom mestu je čokolada.

Mnoga konzervirana mesa takođe izazivaju širenje krvnih sudova, kao i prerađevine od mesa kao što su šunka, salama, viršle i kobasice, prema tome umesto mesnih prerađevina bolje je pripremati jela od svežeg mesa.

Mnogi pate od migrene baš tokom dana vikenda što nije sasvim slučajno. Tada se udvostruči količina kafe koju popijete i kasnije idete na spavanje.

Kafa ima različit efekat kod ljudi koji pate od migrene. Povećan unos kafe kod ljudi koji pate od migrene može izazvati napad, dok kod onih koji je ne piju redovno, jedna šoljica pored lekova protiv bolova može da donese olakšanje, zato što kofein skuplja raširene krvne sudove glave i povaćava efikasnost lekova protiv bolova.

Takođe nedostatak Mg može biti pokretač migrene. U jednoj studiji čak 42% ljudi od ukupnog broja ispitanika koji pate od migrene su imali manjak Mg u krvi. Zbog toga se preporučuje da unosite namirnice bogate Mg kao što su ne glazirane žitarice i morska hrana.

Najbolji letnji kokteli

6. јул 2012.

Sredina je leta, kišne periode smenjuju vreli tropski dani. Dobro osveženje bilo da se nalazite pored plaže ili u svom dvorištu mogao bi da bude i originalni, ledeni koktel.

Mnogi ljudi su sasvim zadovoljni rashlađenim pivom ili belim vinom ali postoje mnogo kreativniji stimulansi, kao što su pića sa primamljivim i egzotičnim ukusom.

Pravljenje sjajnih letnjih koktela zahteva samo malo više vremena i truda i s obzirom na krajnji rezultat ona su toliko superiorna i bogata osvežavajućim letnjim mirisima da je malo dodatnog vremena više nego vredno truda.

Postoji nekoliko važnih koraka da bi se napravio dobar koktel:

Prvo koristite sveže voće kad god je to moguće. To ne znači samo korišćenje svežeg limuna kako bi se zakiselio napitak već korišćenje svežeg ananasa, sezonskog voća čak i nane. Otkriće te da je razlika izuzetna.

Sledeće koristite puno leda. Led neće samo učiniti da piće bude hladno već što ga više ima sporije se topi. Što znači da koktel neće biti suviše razblažen a nema ništa goreg od mlakog vodnjikavog dzin- tonika u toplo letnje veče.

Upotrebite nanu i to svežu, ona daje izuzetnu svežinu svakom koktelu što su otkrili kubanski barmeni.

Završni trik je dodati malo gazirane vode, što koktel čini lakšim i više osvežavajućim, i razbija tešku kombinaciju voća i alkohola koja je sastavni deo mnogih letnjih koktela.

Mo Kotb menadzer u njujorškom Park Avenue Café se pročuo po Magliorito koktelu

-10 dl kalvadosa

-3 1/2 limuna isečenih na osmine

-jedna kafena kašika šećera

-6 listova nane

-koncentrovan sok od jabuke

-soda ili kisela voda

Pomešajte prvo limun, šećer i nanu, dodajte mešavinu kalvadosa sa sa malo soka od jabuke i dodajta sve zajedno u šejker zajedno sa ledom. Dobro promućkajte.

Sipajte u čaše i dodajta malo sode. garnirajte sa kriškama jabuke.

Teqila Mojito od jagode

-5 dl bele tekile

-sok od četvrtine limuna

-2 jagode, može i nekoliko višnji

-listovi nane

Tekilu staviti u šejker sa ledom, dodati jagode, listove nane, šećer i sok od limuna i dobro promućkajte. Servirajte sa malo sode. Garnirajte sa jagodama.

Vitiligo

6. јул 2012.

Vitiligo je stanje kod koga koža gubi melanin, pigment koji daje određuje kože, kose i očiju i štiti kožu od ultravioletnih zraka. Ako ćelije koje stvaraju melanin odumiru ili prestanu da stvaraju melanin na koži se stvaraju fleke nepravilnog oblika koje se sporo uvećavaju.

Vitiligo se obično javlja kao fleka na malom delu kože, bez pigmenta koja se vremenom širi i postaje sve veća. Ove promene na koži često izazivaju kod ljudi neraspoloženje i zabrinutost zbog izgleda. Ne postoji lek protiv vitiliga. Cilj u lečenju je da se zaustavi ili uspori depigmentacija i pokušaj da se vrati boja u depigmentirane delove kože.

Glavni simptom vitiliga je gubljenje pigmenta na delovima kože usled čega se stvaraju mlečno bele fleke nepravilnog oblika. Ostali manje česti simptomi su prerana pojava sedih vlasi, trepavica obrva ili brade, gubitak ili promena boje unutrašnjeg sloja oka retine. Iako bilo koji sloj može da bude zahvaćen depigmentacija se najčešće razvija na delovima kože izložene suncu, kao što su ruke, noge, lice i usne.

Postoje 3 najčešća pojavna oblika vitiliga:

Lokalna – depigmentacija se javlja samo na jednom ili nekoliko mesta na koži

Segmentalna – gubitak pigmenta kože koji se javlja samo na jednoj strani tela

Generalna – veći deo kože tela zahvaćen depigmentacijom

Tok ove bolesti je teško predvideti, nekada fleke prestanu da se formiraju i dalje šire bez ikakvog trtmana a u nekim slučajevima mogu da zahvate veći deo tela.

Iako se može pojaviti u bilo kom životnom dobu, najčešće se pojavljuje između 20-te i 30-te godine života. Bele fleke se mogu pojaviti na licu, iznad očiju, na vratu, ispod pazuha, na rukama ili kolenima su često fleke simetrične. Ova bolest zahvatapodjednako oba pola.

Tačan uzrok pojave vitiliga nije poznat. Češće se pojavljuje kod ljudi sa određenim autoimunim oboljenjima, kod kojih imuni sistem reaguje protiv sopstvenog tela, sopstvenih organa i tkiva kao što je Adisonova bolest, nedostatak vitamina B12, anemije ili oboljenja tiroidne žlezde. Moguće je da postoji i nasledna predispozicija jer se u nekim porodicama češće javlja. Neki ljudi smatraju da se kod njih vitiligo razvio posle opekotina od sunca ili jakih emocionalnih stresova.

Nega koja pomaže da se poboljša izgled kože:

Zaštitite kožu od sunca preparatima za sunčanje jer će te tako zaštititi kožu od daljih oštećenja a i razlika između kože koja nije zahvaćena vitiligom i belih fleka će biti manja.

Kozmetičkim sredstvima možete prekriti delove kože zahvaćene vitiligom što će doprineti da se bolje osećate.

Iako ne postoji lek protiv vitiliga ipak treba da koristite terapiju koju vam lekar prepiše jer ona može zaustaviti ili usporiti dalji proces depigmentacije.

Znojenje

6. јул 2012.

Sedenje na toplom letnjem suncu, obavljanje fizičkih poslova, gimnastika ili prezentacija na poslu sve su aktivnosti koje izazivaju znojenje. Pod takvim uslovima je prirodno i zdravo znojiti se. Kada ste izloženi velikoj vrućini, radite teške fizičke poslove ili ste izloženi ekstremnom emocionalnom stresu možete da izgubite i litar tečnosti za jedan sat.

Pomekad složen mehanizam znojenja može da se poremeti bilo kao intenzivno znojenje ili slabo i prestanak znojenja. Preterano znojenje može da bude veoma neprijatno a može da ukaže i na mnogo ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ipak za većinu ljudi, znojenje je samo manja nelagodnost, neprijatan miris usled znojenja je više užnemiravajući. Iako je znoj u principu bez mirisa, može da dobije neprijatan miris u kontaktu sa bakterijama na koži.

Zdravi ljudi se normalno znoje ali koliko, gde i kada veoma varira od osobe do osobe. Faktori koji kod mnogih ljudi izazivaju znojenje su : fizički rad i vežbe, toplo vreme, nervoza, anksioznost i stres. Znojenje prouzrokovano emocijama se obično pojavljuje na licu, ispod miške i na stopalima ali koliko se znojite može zavisiti od raspoloženja, nekih namirnica i napitaka, nekih lekova i zdravstvenog stanja i od hormonalnog statusa. Neki ljudi imaju naslednu sklonost da im se intenzivno znoje pre svega dlanovi i stopala.

Nemoguće je odrediti šta je to normalno znojenje jer varira od osobe do osobe, zato je potrebno da svako dobro poznaje sebe kako bi mogao da primeti neubičajene promene.

U koži se nalaze dva tipa žlezda znojne i lojne žlezde. Znojne žlezde su raspoređene po koži čitavog tela i ima ih od 2 do 5 miliona. Lojne žlezde se nalaze na delovima tela prekrivenim dlakama, kao što je koža glave, ispod miške i genitalije.

Kada poćne da raste telesna temperatura, uutonomni nervni sistem stimuliše znojne žlezde da luče tečnost na površinu kože gde je ona hldi kako isparava. Znoj se sastoji od vode i soli uglavnom natrijum hlorida i u tragovima sadrži elektrolite supstance koje pomažu da se reguliše ravnoteža tečnosti u organizmu.

Lojne žlezde luče loj u izlazni kanal žlezde. Kada ste pod emocionalnim stresom, zid kanala se kontrahuje i loj izlazi na površinu kože gde bakterije počinju da ga razlažu, pa je najčešći uzrok neprijatnog mirisa razlaganje loja bakterijama.

Mnogi faktori utiču na to koliko se znojite i čak kako vaš znoj miriše

nasledni faktor Mnogi ljudi imaju naslednu sklonost da se znoje, naročio na dlanovima i stopalima.

-Neke vrste hrane i pića . Pića koja sadrže kofein i alkohol kao i preterano začinjena hrana.

-Lekovi koji mogu da izazovu preterano znojenje su neki antipsihotici, morfijum, velike doze hormona tiroidne žlezde tiroksina, kao i preterane doze analgetika.

-Žene koje prolaze kroz menopauzu imaju valunge praćene intenzivnim znojenjem koje se javlja usled smanjenog nivoa estrogena.

-Kod muškaraca isti efekat ima smanjena količina testosterona

-Hipoglikemija smanjeno količina šećera u krvi t. kada nivo šećera padne ispod normalne granice što se često dešava kod ljudi koji boluju od diabetesa i uzimaju insulin ili oralno lekove koji potstiču lučenje insulina. Rani simptomi su znojenje, drhtanje, slabost, glad, mučninu i vrtoglavicu.

-Usled groznice sa povišenom telesnom temperaturom kada temperatura počne da pada moguće je intenzivno znojenje što je način na koji se telo bori protiv povišene temperature.

-Hipertireoidoza, kada tiroidna žlezda preterano luči hormon tiroksin može da izazove više simptoma među kojima je gubljenje telesne težine, ubrzan rad srca, nervozu i povećanu osetljivost na toplotu što izaziva mnogo jače znojenje .

.-Srčani udar, najčešći simptomi su kratak dah, stežući bol u grudima koji traje nekoliko minuta ili bol koji se širi od grudi do ramena i intenzivno znojenje.

– Tuberkoloza, hronično bakterijsko oboljenje , kod koga pored ostalog simptomi su kašalj, blaga groznica i noćno znojenje.

– Neke vrste raka, leukemija i rak limfnih žlezda izaziva neubičajeno znojenje.

Smanjeno znojenje ili odsustvo znojenja

Mnogi ljudi se brinu oko preteranog znojenja, ali izizetno slabo ili odsustvo znojenja je stanje koje može biti opasno po život. Uzroci ovog stanja mogu biti: neke vrste lekova (antipsihotici mogu da utiču na funkcionisanje znojnih žlezda), oboljenja autonomnog nervnog sistema koja mogu da utiču na funkcionisanje znojnih žlezda i teškoće u postizanju normalne temperature tela, infekcije znojnih žlezda, opekotine, dehidratacija, toplotni udar kod koga se gube funkcije tela da snizi telesnu temperaturu.

Kako možete pomoći sebi da smanjite znojenje i otklonite neprijatne telesne mirise:

Svakodnevno se kupajte ili tuširajte što omogućava da broj bakterija na koži ostane u normalnim granicama.

Posle kupanja dobro prosušite stopala jer bakterije vole vlažna mesta između prstiju.

Birajte čarape i cipele sačinjene od prirodnih materjala, kožne cipele pomažu protiv znojenja stopala jer omogućavaju koži stopala da diše, takođe je dobro da luftirate cipele i ako je moguće naizmenično menjate 2 para cipela kako bi uvek bile suve kad ih oblačite. Često menjajte čarape.

Takođe i odeća od prirodnih materjala kao što je svila, pamuk, vuna omogućava da koža diše.

Preparate protiv znojenja nanosite uveče, izaberite neparfimisane preparate. Preparati protiv znojenja funkcionišu tako što blokiraju izlazne znojne kanale aluminijumovim solima pa tako smanjuju količinu znoja koja izlazi na površinu kože. Deodoransi ne zaustavljaju znojenje ali koža postaje kiselija što manje odgovara bakterijama. Preparati protiv znojenja često iritiraju kožu dok je mnogo manje iritiraju dezodoransi pogotovo oni u stiku i na bazi biljnih ekstrakata.

Probajte da koristite relaksacione tehnike kao što je joga ili meditacija jer one mogu pomoći da kontrolišete stres koji je čest potstrekač prekomernog znojenja.

Promenite način ishrane, izbegavajte pića koja sadrže kofein, beli i crni luk.

Starenje ćelija povezano sa arteriosklerozom

6. јул 2012.

Neki ljudi oboljevaju od srčanih bolesti iako tokom života preduzimaju mere predostrožnosti kao što je izbegavanje hrane koja je bogata holesterolom. Deo rešenja za ovu slagalicu je nagovestilo jedno ispitivanje nad miševima koji su patili os arterioskleroze.

Kako stare ćelije zidova krvnih sudova, njihova mašinerija za generisanje energije počinje da popušta. Ovo oslobađa reaktivne molekule u krvne sudove, potstičući lanac reakcija čiji je krajnji rezultat začepljenje arterija i povećani rizik od srčanog udara.

Naučnici veruju da bi rezultati ovog istraživanja moglo voditi ka usavršavanju dijetetskih preporuka u borbi protiv arterioskleroze, najčešćeg uzroka svih kardiovaskularnih oboljenja.

Ukidanje ili smanjenje unosa holesterola ishranom nije uvek dovoljno u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, rekao je endokrinolog Clay Semenkovich, vecina ljudi koji su doživeli srčani udar imali su normalan nivo holesterola u krvi, što ukazuje na to da se u pojavi ove bolesti odvija nešto više.

Semenkovich i njegove kolege su proučavali ćelije koje se nalaze u zidovima krvnih sudova kako bi ispitali ostale moguće uzroke arterioskleroze.

U unutrašnjosti svake ćelije se nalazi sićušan odeljak nazvan mitohondrijalni prostor koji nosi sakupljenu energiju za hemijske procese. Sa godinama, ovi generatori postaju manje efikasni propuštaju izuzetno reaktivnu formu kiseonika u ostali deo ćelije. Kiseonik napušta molekule nazvane slobodni proteini, koji se nalaze u mitohondrijalnoj membrani, i električno punjenje počinje da teče preko membrane.

Za ovaj eksperiment stvoreni su miševi mutanti sa propustljivim mitohondrijama u ćelijama krvnih sudova. Kod normalnih miševa se veoma retko razvija arterioskleroza ali kod ovih miševa mutanata se arterioskleroza razvila uprkos tome što su hranjeni hranom siromašnom masnoćama i holesterolom.

Naučnici smatraju da propusna mitohondrija u ćelijama krvnih sudova koje stare može da potstakne opasnu akumulaciju naslaga koje blokiraju arterije kod arterioskleroze.

Pretpostavljaju da povećan protok reaktivnog kiseonika oštećuje zidove krvnoh sudova. Telo tada pokreće imuni odgovor kako bi se popravilo oštećenje, ćelije koje pokušavaju da poprave oštećenja stvaraju probleme. Ove imune ćelije privlače formu holesterola koja se lepi za zidove arterija formirajući naslage.

Još uvek nije sasvim jasno zašto su neki ljudi skloniji pojavi propusnih mitohondrija ali se iz ovog proučavanja izrodila još jedna pretpostavka da je tome uzrok nizak nivo nekih masnih kiselina, s tim se podudara otkriće da u predelima oštećenih krvnih sudova nema prisustva ovih masnih kiselina u tkivima.

Dalja istraživanja treba da dokažu da li komponente ribljih ulja, kao što su omega-3 masne kiseline mogu da pomognu da mitohondrije ne postanu propustljive.

Detoksikacijske dijete su naučno neosnovane i ne deluju

6. јул 2012.

Naučnici tvrde da nema potvrde da detoksikacijske dijete zaista deluju, odnosno, detoksikacijske dijete ne rezultiraju izbacivanjem toksina iz organizma u većoj meri nego što to čine uobičajeni mehanizmi organizma.

Stručnjaci su svoja mišljenja o detoksikacijskim dijetama izneli uFood Technology Journal. Naime, detoksikacijske dijete obećavaju rezultate poput čišćenja ćelija, revitalizacije kože, dekontaminacije creva i čišćenja jetre. Kako bi se se navedeno postiglo, ljudima se sugeriše vrlo restriktivna ishrana koja se bazira isključivo na voću i povrću i velikim količinama vode. Sva prerađena hrana, alkohol i kafa strogo su zabranjeni.Stručnjaci su ustrajni u svojim zaključcima da je eliminacija štetnih sastojaka pomoću režima ishrane sasvim neprihvatljiva i kosi se sa saznanjima o ljudskoj fiziologiji i biohemiji.
Prema stručnjacima, organizam poseduje sopstvene mehanizme za oslobađanje od otrova.

Pluća, bubrezi, jetra, gastrointestinalni i imunološki sistem imaju sposobnost da, u roku jednog sata nakon konzumacije hrane, eliminišu štetne materije.

Detoksikacijeske dijete posebno su, naglašavaju stručnjaci, štetne tinejđzerima i trudnicama, odnosno grupama koje sebi nikako ne bi trebale uskraćivati određene katergorije hrane.

U osvrtu na detoksikacijeske dijete dodano je i da samo jedna kategorije hrane ne može organizmu osigurati adekvatnu količinu energije i nutrijenata, pa stoga, isključivanje pojedinih kategorija hrane iz jelovnika ustvari može imati neželjene posledice na zdravlje.

Krastavac

6. јул 2012.

Da je krastavac omiljeno povrće, dokazuje činjenica da gotovo i ne postoji zemlja koja ga ne proizvodi.Dakle,iz vlažnih predela Indije,odakle potiče danas se krastavac uspješno svugdje proširio.

Ugodan osvježavajući ukus plodova krastavca zavisi od sadržaja malih količina slobodnih organskih kiselina.Posebnu aromu krastavcima daju eterična ulja,a gorak ukus potieče od glukozida kukurbitacina,koji je izrazito izražen kod nekih sorti.Gorkasti plodovi krastavaca uglavnom nastaju pri proizvodnji u nepovoljnim uslovima,od kojih najviše utuiču temperatura,niska relativna vlažnost vazduha, zalivanje hladnom vodom tokom žarkog dana.

Krastavac, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belančevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna količina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod.

Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, čime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrće preporučuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom. Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.

Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg%), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima.

Neupućeni čine krastavcu još jednu nepravdu. Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je slučaj s većinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se čovek posle toga napije vode, može doći do grčeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. Međutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka (soli, sirćeta, ulja), oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseče na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, mirođija i beli luk.

Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i osole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti. Ako već cedite sok, pripremite ga kao ukusan i vredan napitak, mešajući ga sa sokom šargarepe, celera ili jabuka s medom.

Kontraverze o bezbednosti silikonskih inplanata za grudi

6. јул 2012.

Uprkos više od jedne decenije kontraverzi o bezbednosti silikonskih inplanata po zdravlje, oni su popularnije nego ikad do sad kod žena koje žele da poprave ono što im je priroda dala ili ono što im je bolest oduzela.

Prema preporuci američke Federacije za hranu i lekove, odluka o ugradnji implanata je lična odluka svake žene koju treba da donese tek posle potpunog upoznavanja sa posledicama koje takva operacija može da donese.

Mnoge žene vide velike prednosti od ugradnje silikonskih implanata. Tvrde da popravljanje izgleda dojki tj. promenom njihove veličine i oblika značajno popravlja kvalitet njihovog života

U 2003-ćoj godini bilo je 255.000 ugradnji implanata u kozmetičke svrhe i 68.000 restauracija dojki urađenih posle mastektonije (uklanjanja dojke) usled kancera u Americi. Iste te godine bilo je 45.000 operacija za uklanjanje implanata kod žena koje su ih ugradile u kozmetičke svrhe i 17.000 kod žena kod kojih je izvršena restauracija.

Trenutno u Americi samo dva proizvođača implanata punjenih slanim rastvorom imaju dozvolu za prodaju, dok ni jedan proizvođač implanata sa silikonskim punjenjem još nije dobio dozvolu od američke Federacije za hranu i lekove (FDA) .

Kontraverze o bezbednosti silikonskih implanata za grudi traju više od desetak godina. Tržište je podeljeno na zagovornike silikonskih implanata, to su žene koje tvrde da treba da imaju pravo izbora a da silikonski implanti za grudi imaju mnogo prirodniji izgled od onih punjenih slanim rastvorom. S druge strane su žene koje su tužile proizvođače silikonskih uložaka jer smatraju da su im oni ozbiljno narušili zdravlje.

Razlozi protiv

Svaka hirurška intervencija nosi sa sobom potencijalni rizik kao što je infekcija, krvarenje i ožiljci, međutim kod ugradnje implanata za grudi postoje dodatni specifični rizici.

Postoje dve vrste implanata za grudi, implanti ispunjeni slanim rastvorom i implanti sa silikonskim gel punjenjem. Njihov izgled varira po obliku, veličini i materjalu od koga je izgrađen njihov omotač. Proizvođači silikonskih implanata tvrde da su omotači njihovih implanta izrađeni od izuzetno čvrstih materjala i da više ne postoji opasnost od njihovog pucanja, međutim njihov zahtev da se pojave na tržištu je odbijen zbog toga što stručnjaci FDA smatraju da njihovi dokazi nisu dovoljno ubedljivi.

Johns Hopkins , profesor sa medicinskog univerziteta u Baltimoru i jedan od savetnika FDA kaže da su silikonski implanti zaista veoma čvrsti testirani izvan tela, bukvalno ne pucaju i kada se zgaze kamionom, ali treba razjasniti pitanje šta se dešava sa njima kada duže ostanu u telu.

Rizici ugradnje silikonskih implanata za grudi

Jedan od rizika je kapsularna kontrakcija, koja pretstavlja zatezanje i skupljanje ožiljačnog tkiva, koji se prirodno stvaraju oko implanta. Ova komplikacija može voditi stvrdnjavanju tkiva dojke, nabiranju kože i menjanju oblika dojke. Takođe izaziva bol koji ako je izuzetno jak zahteva operaciju za uklanjanje implanta zajedno sa ožiljačnim tkivima.

Ruptura (pucanje) implanta, može nastati u bilo koje vreme. Dok implanti ispunjeni slanim rastvorom ispuštaju samo slanu vodu, curenje silikonskog gela iz implanta i njegov uticaj na zdravlje je još uvek kontraverzan i nedovoljno ispitan. Žene mnogo brže osete promene kada pukne implant napunjen slanim rastvorom nego silikonski, jer on često zadržava svoj oblik pa je ovu pojavu teško detektovati. Ruptura silikonskog implanta se često može utvrditi samo magnetnom rezonancom i još uvek ne postoje standardi koliko često treba vršiti ovu vrstu pregleda.

Druga moguča komplikacija je oštećenje nerva, koje kod nekih žena izaziva gubitak a kod drugih povećanje osetljivosti u bradavicama i dojki. Ovaj simptom može spontano da nestane ali je nekada trajan. Takođe još nije utvrđeno da li povreda ovog nerva izaziva gubitak mleka tokom dojenja ili to nastaje iz nekog drugog razloga.

Žene bi trebalo da budu informisane da u zavisnosti od tipa inplanta koje imaju, treba tokom života da očekuju jednu ili više pratećih operacija usled komplikacija koje izazivaju implanti a one su oboljenje ožiljačnog tkiva, boranje, asimetrija, ruptura ili pomeranje implanta.

Neke žene koje su ugradile silikonske implante su uložile žalbu da su oni kod njih uticali na razvoj smrtonosnih sistemskih oboljenja. Ovu tvrdnju je takođe teško dokazati.

Posle razmatranja pritužbi i dokaza proizvođača silikonskih implanata i njihovih advokata s jedne strane i dokaza o štetnosti koje su priložile lekarske komisije kao i žalbi oštećenih žena, FDA, krajem maja ove godine, nije dala zeleno svetlo za silikonske implante. Ponovo razmatranje ovog problema će biti zakazano kada bude bilo prikupljeno više kliničkih dokaza o bezbednosti silikonskih implanata po zdravlje.

Kamen u bubregu i ishrana

6. јул 2012.

Već postojeći kamen u bubregu se ne može ukloniti pravilnom ishranom ali može da služi kao prevencija stvaranju novih. Lekar prvo treba da utvrdi kog je tipa kamen tj. da hemijskom analizom izbačenog kamena utvrdi od kojih je soli nastao i u skldu sa tim da preporuke kakve su promene u ishrani potrebne.

Ako je kamen pretežno izgrađen od kalcijuma, preporuka je da se smanji unos soli, kalcijuma, oksalata, proteina i kalijuma. Veća količina natrijuma prouzrokuje gubitak kalcijuma koji se izlučuje mokraćom, što povećava rizik formiranja novih kamenova.

Ranije je savetovano pacijentima koji razvijaju kalcijumske kamenove da izbegavaju mlečne proizvode i namirnice bogate kalcijumom. Novija istraživanja su pokazala da namirnice bogate kalcijumom sprečavaju formiranje ovog tipa kamena ipak uzimanje kalcijuma u obliku pilula bi moglo da stimuliše stvaranje kalcijumskog tipa kamena.

Kod ljudi koji imaju veoma kiselu mokraću se savetuje da smanje unos namirnica životinjskog porekla. Danas je kamen u bubregu 10 puta ćešće oboljenje nego početkom 20-tog veka. Smatra se da se to dešava usled smanjenog unošenja namirnica bogatih oksalnom kiselinom (jaja, ribe, neke vrste povrća), i povećanja unosa hrane bogate životinjskim masnoćama i proteinima.

Preporuke:

– Za olakšanje bola pijte čašu limunade ili svežeg jabukovog soka na svakih pola sata dok god bol ne umine.

– Pijte minimalno 2 lizre vode dnevno, ovo je najvažnija mera u prevenciji formiranja kamenova. Voda razređuje urin i smanjuje koncentraciju minerala i soli koje formiraju kamenove.

– Povećajte unos hrane bogate vitaminom A, jer on deluje uopšte blagotvorno na urogenitalne puteve.

– Minimalizujte unos proteina životinjskog porekla jer oni potstiču telo da izlučuje kalcijum, povećava se koncentracija kalcijuma, fosfora i mokraćne kiseline u urinu što može rezultirati stvaranju kamena.

– Ne izbegavajte kalcijum u ishrani jer je važan za izgradnju kostiju, osteoporoza je mnogo ćešći problem nego kamen u bubrezima. Povećani unos magnezijuma može da smanji rizik od formiranja kamena, povećavajući rastvorljivost kalcijum-oksalata. Namirnice bogate magnezijumom su: plodovi mora, ne glazirani pirinač, tofu sir i soja.

– Probajte da popijete puno tečnosti, najbolje vodu i posle 20 minuta trčite uz i niz stepenice što brže možete. Poznato je da ova metoda pomaže kod izbacivanja manjih, dosadnih kamenova.

– Izbegavajte rafinirani šećer i proizvode koji ga sadrže u većoj meri. Šećer stimuliše pankreas da luči veću količinu insulina što povratno izaziva izlučivanje veće količine kalcijuma u mokraću.

– Budite aktivni, ljudi koji pretežno sede akumuliraju više kalcijuma u krvi, vežbanjem i kretanjem se postiže da kalcijum iz krvi ide u kosti gde je potreban umesto da se izlučuje u mokraću.

– Suplementi koji mogu biti korisni su: magnezijum smanjuje koncentraciju kalcijuma i oksalata u urinu, vitamini B kompleksa, vitamin B6 u kombinaciji sa magnezijumom smanjuje koncentraciju oksalata, cink je važan inhibitor kristalizacije.

Kamen u bubregu

6. јул 2012.

Kamen u bubregu, mada se može pojaviti bilo gde u urinarnom traktu, je jedno od čestih i najbolnijih oboljenja mokraćnih puteva.

Tačan proces nastajanja kamenova nije u potpunosti poznat ali se smatra da je rezultat prezasićenosti urina mineralima i njihove kristalizacije. Normalno urin sadrži materije koje sprećavaju formiranje kristala, međutim ovi inhibitori ne deluju kod svakog. Ako kristali ostanu sićušni bivaju izbačeni neprimećeno.

Češće se pojavljuju kod muškaraca nego kod žena a ulogu igraju i nasledna sklonost, neadekvatna urinarna drenaža, strana tela u urinarnom traktu, ishrana sa preteranom količinom oksalata, kalcijuma kod osoba sklonih stvaranju kamenja, nedostatak vitamina A i preterana količina vitamina D, urinarne infekcije, dugotrajno korišćenje nekih diuretika koji povećavaju nivo kiselosti urina.

Svi kamenovi nisu isti tj. sadrže različite kombinacije hemijskih materija koje ih sačinjavaju. Najčešći tip kamenova sadrži kalcijum u kombinaciji sa oksalatima ili fosfatima.

Cistinuria i hiperoksaluria su dva retka nasledna poremećaja metabolizma koja često prouzrokuju stvaranje kamenova. Usled cistinurie se stvaraju kamenovi građeni od cistina, ovo su rastvorljivi kamenovi. Kod hiperoksalurie u urinu se sakuplja puno oksalatnih soli koji se ne rastvaraju u urinu, kristalizuju se i stvaraju oksalatne kamenove.

Simptomi

Kod takozvanog tihog kamena ne postoje simptomi. Oni mogu spontano da prođu kroz urinarni trakt ili da ostanu u bubregu, gde nastavljaju da se uvećavaju izazivajući napade bolova, hematuriju, infekcije i oštećenje bubrega.

Simptomi kod opstruktivnih kamenova zavise od uzroka, veličine, oblika i njihove lokacije. Simptomi mogu biti: akutan jak bol na strani gde se kamen nalazi, mučnina i povraćanje, hematurija, moguće infekcije i groznica.

Većina kamenova je dovoljno mala da se spontano izbacuje iz organizma. Šanse da se spontano izbaci kamen dijametra manjeg od 4mm je 90%, dok su kod kamenova čiji je dijametar vići od 6mm svega 20%.

Medicinski tretman kamenova zavisi od njihove lokacije, simptoma i dužine njihovog trajanja, prisustva urinarne infekcije i opstrukcije.

Operativno otklanjanje kamena se primenjuje kada druge metode ne pokažu rezultate. Operacija je potrebna kada kamen ne prolazi kroz urinarne puteve duže vreme i izaziva konstantan bol, kada je kamen prevelik da bi bio izbačen, kada blokira mokraćne puteve i onemogućava normalan tok urina, kada izaziva infekciju i oštećuje tkiva bubrega ili izaziva konstantno krvarenje.

Za preporuku je metoda razbijanja kamena na sitne deliće veličine peska koji se mogu izbaciti urinom.

Otkalanjanje kamena procedurom perkutna nefrotomija se primenjuje kada je kamen veliki ili kada je na takvom mestu da ne može da se primeni njegovo razbijanje.

Uretroskopsko uklanjanje se primenjuje kod kamenova osrednje veličine koji se nalaze na donjim selovima uretre. Kroz uretru se ubacuje mali optički instrument kojim se locira kamen a onda se spravicom koja liči na kavez izvlači ili se razbija na deliće.

Zadah iz usta

6. јул 2012.

Zadah iz usta je veoma ćest problem koji se može uspešno otkloniti.

Uzroci zadaha iz usta su mnogobrojni. Najčešće potiču baš iz usta, najčešće s površine jezika, ispod linije zubnog mesa, između zuba i ostalim teško dohvatljivh mesta, kao posledica loše higijene. Usta imaju svoju normalnu mikrofloru ( zajednice bakterija ). Zadah je obično uzrokovan anaerobnim bakterijama, tj. onim koje žive bez prisustva kiseonika. Kad naslage na jeziku postanu predebele, stvaraju takavu sredinu u kojoj se takve bakterije lako razmnožavaju. Milioni bakterija razgrađuju ostatke hrane oslobađajući jedinjenja koja sadrže sumpor i azot, stvara se izuzetno jak i neprijatan miris. Ostali uzroci koji potiču iz usta su oboljenja desni, zubne naslage, oboljenja zuba, infekcije grla i tonzila.

Pušenje i alkohol uništava gleđ zuba, čineći ih podložnijim infekcijama i truljenju. Sve što smanjuje količinu pljuvačke, stimuliše rast anaerobnih bakterija. Ujutro je posle spavanja čest zadah zbog smanjenog lučenja pljuvačke noću jer ona sadrži kiseonik, što su usta suvlja i pljuvačka gušća, manje je ispiranje usta i više bakterija.To je izraženo kod ljudi koji hrču i/ili dišu na usta. Zbog dejstva isušivanja tkiva treba izbegavati alkohol i vode za ispiranje usta koje sadrže alkohol.Dehidracija, stres i neki lekovi također smanjuju količinu pljuvačke u ustima.

Neka hrana kao beli luk i kupus može ispuštati neugodan miris kroz pluća, dok dišete.To je prolazna pojava i ne treba je zamenjivati sa zadahom.

Preduga upotreba antibiotika može poremetiti ravnotežu mikroflore i izazvati zadah. Za rast bakterija bitan je pH usta.Što je pH niži (kiseliji), bakterije se brže razvijaju.Zato kafa i kisela hrana potstiču bakterije na rast. Postoji i genetska predispozicija na zadah: neki jezici imaju dublje brazde u kojima se bakterije lakše razmnožavaju.

Ostali uzroci zadaha iz usta mogu biti oboljenja jetre i bubrega, dijabetes, ishrana u kojoj su pretežno zastupljeni proteini, loše održavanje zubne proteze.

Kako ljudi imaju sposobnost navikavanja na neugodan miris,mnogi nisu svesni svog zadaha. Zadah se jednostavno otkriva tako što dunete u svoju ruku i pomirišete.
Kako izlječiti zadah?

Većina ljudi upotrebljava vodice, kapsule, ili bombone koji pokrivaju zadah, ali ga ne leče.
Postoje spravice za čišćenje jezika, mada ga možete očetkati vašom četkicom za zube. On se nikad ne može izribati da nema ni jedne anaerobne bakterije ali se mogu odstraniti belčaste naslage ( bogate sumpornim jedinjenjima).

Iako loša higijena ne mora biti uzrok zadaha, često jeste. Poboljšanjem higijene, skidanjem kamenca i plaka, lečenjem parodontnih bolesti, lečenjem ranjenih i bolesnih tkiva u ustima smanjuju se izvori hrane za bakterije. Mogu se izbegavati paste za zube koje sadrže natrijum- sulfat koji isušuje tkiva, to su one paste za zube koje jako pene.
Treba koristiti sredstva sa neutralnim ili blago alkalnim pH, a kiseonik je isto poželjna komponenta. Hlorid- dioksid je antiseptik koji neutralizuje sumporna jedinjenja u inaktivne i neutralne sulfatne forme. Možete da probate i sodu bikarbonu jer ona menja kiselost u ustima i time otežava život anaerobnim bakterijama.Nemojte propuštati doručak, jer jutarnja glad može izazvati izuzetno neprijatan zadah.
Koristite četkicu, zubni konac i pastu koja sadrži hlorid- dioksid. Koristite vode za ispiranje usta koje sadrže hlorid-dioksid, kao i instrumente za čišćenje jezika. Idite na kontrole kod stomatologa i pijte puno vode.

Kako izaći na kraj sa lošim danima tokom dijete?

6. јул 2012.

Ni jedna dijeta nemože da bude uspešna ako ne naučite da se borite sa apetitom i negativnim mislima. Postoje dani tokom držanja dijete kada ide sve prirodno i lako i dani kada sanjate o kolačina i nemate želju da se pomerite sa fotelje.

Zašto jedemo?
U izobilju u kome živimo, glad je samo jedan od mnogobrojnih razloga zbog kojih jedemo. Želju za uzimanjem hrane mnogo češće potstiču stres, dosada, pogled na hranu ili njen miris, socijalne prilike, usamljenost ili loše navike u ishrani.

Jedan od razloga zbog kojih kod nekih ljudi ni jedna dijeta nema rezultate, ili su samo trenutni, je što one nude samo program za gubljenje kilograma. Ako vam takve dijete ne pomognu da shvatite sve razloge zbog kojih unosite više hrane nego što vam je potrebno i kako da se izborite sa lošim navikama, dok gubite kilograme ne gubite i razloge zbog kojih jedete, oni ostaju i čekaju priliku da isplivaju na površinu i postaknu vas da posegnete za hranom.

Ovi potsticaji mogu postati toliko automatski da pomišljate da jednostavno nemožete da kontrolišete šta i koliko jedete. Za mnoge, pogotovo ome koji se bore sa viškom kilograma, jesti kada niste zaista gladni je najveći problem.

Žudnja za hranom može izgledati kao nešto nad čim ne možemo da imamo kontrolu, ali treba imati uvek na umu da to nije fizička zavisnost već naučeno ponašanje kao odgovor na određene potsticaje.

Način na koji razmišljamo utiče na naše ponašanje, ali na način kako će mo se ponašati utiče i svest o posledicama, npr. tokom loših dana možete poželeti da pojedete celu sladoled tortu za ručak, ali ne zaboravite da čak i tada još uvek imate vremena da razmislite hoćete li je pojesti ili ne.

Kada se pojavi takva neodoljiva želja možete da pokušate da zamislite kakvog će ukusa biti ta torta, razmislite kako će te se osećati ako je zaista pojedete a onda kako će te se osećati ako odolite želji i na kraju odlučite šta će vas stvarno od ove dve opcije učiniti zadovoljnijim.

Pravljenje ovakvog svesnog izbora, pomaže da prevaziđete žudnju za jelom i vraća vam osećaj da imate kontrolom nad onim što jedete.

Trikovi koji pomažu tokom držanja dijete

Razvite veštinu da razmišljte o tome kada i koliko jedete i šta vas potstiče da jedete i onda kada niste gladni i ubedite sebe da možete da promenite te loše navike.

Uvek dobro razmislite kakve su posledice kada posegnete za hranom i onda kada ne osećate istinsku glad.

Nikada ne zabranjujte sebi ni jednu vrstu hrane, jer će te je onda još više želeti.

Pokušajte da hranu koju volite da jedete i koja vam potstiče apetit nikada ne ostavljate na dohvat ruke.

Izbegavajte kupovinu hrane kada ste gladni i bez tačnog spiska namirnica.

Zapamtite da napad žudnje za hranom traje najviše 20 minuta i da je možete prevazići baveći se nekom aktivnošću koja vam može skrenuti pažnju. Npr. izađite u šetnju, pozovite prijatelja ili namažite nokte.

Ako ste upravo prošli kroz jedan od loših dana tokom dijete i prekršili program ishrane koju ona predviđa budite ljubazni prema sebi. Nemojte reći sebi Ja sam beznadežan slučaj, ne mogu čak ni da pratim jednostavan plan dijete , umesto toga mnogo je bolje reći Danas jedem više nego što bi trebalo ali sam već do sada puno napredovala, sutra ću sve popraviti.

Ako imate u planu neki izlazak, kao što je neka proslava ili ručak u restoranu, možete da smanjite štetu ako: unapred isplanirate šta će te jesti. Pomaže ako pojedete neki lagani obrok pre izlaska. Redefinišite sebe, ne morate da pojedete sve što se stavi ispred vas, pomoći će vam svest o tome da ste se promenili jer možete i bez svih tih đakonija zato što ste odlučili da izgubite suvišne kilograme.

Ukoliko ne odolite ćokoladicama, biskvitima, slatkišima ne dozvolite da vas savlada osećaj krivice. Pomisao koja vas natera da jedete još više ili čak odustanete od plana ishrane koji ste sebi zacrtali je Sve sam upropastila, nikada neću uspeti jer ne mogu da se kontrolišem . Oprostite sebi, mnogo je bolje da pomislite kako je to samo iskustvo koje će vam pomoći da se sledeći put izborite sa takvom situacijom i vratite se dijeti.

Nemojte nikako ukinuti sebi sledeći obrok kako bi ste ispravili svoj prekršaj, jer će te time samo izgladneti sebe i stvoriti sebi pogodnu situaciju za sledeći.

Hrabrite sebe i držite se pozitivnih misli i razgovora sami sa sobom.

Naučite da se konstruktivno svađate

6. јул 2012.

Svaki par se nekada svađa, srećni parovi se ne svađaju ništa ređe od nesrećnih. Dobra svađa pomaže da se razjasne problemi i da se atmosvera ponovo opusti. U propalim vezama uvek je jasno vidljiva ista nazadna spirala: kritika, prezir, povlačenje. U dobrim vezama partneri iskazuju poštovanje jedan prema drugome, naučili su da se prilagode jedan drugom.

Aktivno slušanje je magična formula ali nije samo to dovoljno, odlučujuća je emocionalna bliskost. Samo onaj koji poseduje osnovno poverenje prema partneru, može u kriznoj situaciji da pokrene i usmerava uspešan pokušaj spašavanja, da izgovori neku šalu ili lepu reč. Iako zvuči apsurdno nije podrazumevajuće da je jedan par blizak po osećanjima. Postoje mnogi razlozi zbog kojih dvoje ljudi žive zajedno. Često razlog za jednu vezu nije ljubav, već skriveni razlozi koji se kriju unutar svake individue ponaosob. Mnogi parovi već prilikom izbora partnera nenamerno ne gledaju kako treba već stavljaju u prvi plan njihovu želju za potomstvom ili osnivanjem porodice. Većina ljudi veruje, da će njihovoj usamljenosti doći kraj kada osnuju partnerstvo, i tako lako uleću u vezu.

Prema anketama najčešći razlozi za svađu su novac, vaspitanje dece, osmišljavanje slobodnog vremena, različita interesovanja. Kod parova čija je veza bogata, po pravilu se nađe rešenje Ukoliko se rešenja tokom svađe retko nalaze, tada tema za svađu postaje samo rikolica za dublje smetnje u vezi kao što su: moć i nemoć, autonomija i vezanost, svet emocija i materjalni svet.

Ukoliko se svađa konstruktivno usmeri ka kompromisima, tada odnos među partnerima ponovo ulazi u ravnotežu.

Komunikacija među partnerima se uči, pravilno se raspravljati je umetnost. Kod svađe je veoma važno, da onog drugog ne ugušita prebacivanjem i taj način proizvedete kontranapad.

Saveti za fer svađu:

Različiti jezici – muškarci i žene govore različitim jezicima, dok muškarci žele da pruže informacije, žene rečima žele da postignu intimnost i harmoniju. To može da vodi ka verbalnim nesporazumima, koji vode u svađu, ili je ako je u toku, pogoršavaju.

Ljutnji treba odmah dati oduška – ljutnju i bes ne treba potiskivati. Često dolazi do svađe jer prisutna, potiskivana ljutnja izađe na površinu. Oko 90% svađa vuku korene iz besa potiskivanog u prošlosti a samo 10% imaju vee sa trenutnom ljutnjom ili povređenosti, pa je zato bitno svoju nelagodu odmah izbaciti iz sebe.

Bez generalizacije – prilikom svađe uvek treba biti konkretan. Rečenice kao što su ti si uvek umoran kada želim seks ili ti nikad ne slušaš kod partnera izazivaju kontranapad, jer se oseća napadnutim. Posledica je produbljivanje svađe. Umesto ovih rečenica treba reći : Mene frustrira što ćeš sad biti umorna ili saslušaj me sada .

Bez prebacivanja – Ti si kriv što se osećam loše , takva vrsta prebacivanja vređaju partnera a kao posledica on će se braniti ili pobeći. Ljutnju ne treba iskazivati Ti – rečenicama , već uvek Ja – porukama.

Izbegavati interpretacije radnje ili reči partnea, jer onaj koji to radi stavlja se iznad partnera i proizvodi borbu prevlasti. Bolje je da se prepriča problem partnera svojim rečima, na primer: Da li sam te dobro razumeo da…. , čime će se smatrati poštovanim a ne napadnutim. Ako je došlo do nesporazuma, partner može jednostavno da objasni šta je želeo.

Prihvatiti nerešive konflikte jer neke svađe dospevaju u slepu ulicu. Psiholozi tvrde da nije loše nešto ostaviti u lpšem tonu. U takvoj situaciji je bolje ostaviti jedno drugo na miru i ako je to potrebno zatražiti profesionalnu pomoć.

Razlozi za i protiv pilula za kontracepciju

6. јул 2012.

Pilule za kontracepciju su pouzdan i efikasan način zaštite od neželjene trudnoće. Sadrže dva tipa ženskih hormona, estrogen i progesteron, koji se nalaze pojedinačno ili kombinovano u različitim odnosima u raznim brendovima pilula za kontracepciju.

Funkcionišu tako što sprečavaju ovulaciju bez koje nema začeća, sprečavaju sekreciju oko cerviksa što otežava da spermatozoidi prođu kroz njega a tkiva materice postaju tanja pa su manje spremna da prihvate jajašce.

Smatraju se stopostotnom zaštitom ali razlog što prema statistikama 3% žena ostane trudno posle prva godine uzimanja kontraceprivnih pilula je što zahtevaju svakodnevnu upotrebu a svaka zaboravnost može da ima za posledicu trudnoću.

Dobre strane su takođe što nestaje bol koji se kod mnogih žena javlja sredinom menstrualnog perioda, menstroacije su sa slabijim krvavljenjem i kraće traju. Dokazano je da imaju zaštitno dejstvo protiv raka jajnika i materice ( endometrijuma ).

Razlozi koji obeshrabruju žene da ih koriste su:

Prateće nus pojave za koje se tvrdi da su privremene i nestaju posle prvog ciklusa uzimanja mogu da budu: glavobolja, mučnina, uvećane i bolne grudi, umereno dobijanje na telesnoj težini,pojava tragova krvi na sredini ciklusa, retencija tečnosti, sniženje LDL (dobrog ) i povećanja HDL ( lošeg ) holesterola.

Ozbiljne komplikacije potstaknute pilulama mogu da budu: dubinska venska tromboza, srčani ili moždani udar. Ovakve ozbiljne posledice se veoma retko dešavaju i to kod žena koje pripadaju nekoj od rizičnih grupa a one su: pušači, porodična sklonost ka ovim oboljenjima, prekomerna telesna težina, dijabetičari, visok krvni pritisak i visok nivo holesterola.

Povećavaju rizik od raka dojke, cervikalnog kancera i veoma retko raka jetre. Rizik za oboljevanje od raka dojke se tokom uzimanja pilula za kontracepciju povećava za 25% ali se bitno smanjuje sa prestankom uzimanja pilula, 10 godina po prestanku korišćenja rizik je isti kao kod onih koji nikada nisu koristili pilule za kontracepciju.

Apsurd je da pilule za kontracepciju, slavljene jer su oslobodile žensku seksualnost, mogu da izazovu sasvim suprotan efekat. Najnovije istraživanje američkih naučnika upozorava da kod žena koje uzimaju pilule za kontracepciju može trajno da bude smanjena seksualna želja.

Gubitak libida je dobro poznat sporedan efekat pilula za kontracepciju ali prema novim saznanjima ovaj efekat bi mogao da bude trajan. Pilule između ostalog deluju tako što smanjuju stvaranje testosterona koji pokreće seksualnu želju i kod žena i kod muškaraca. Mehanizam delovanja je da povećavaju nivo supstance nazvane seks hormon vezujući globulin (SHBG), čija je uloga da vezuje testosteron i blokira njegov efekat.

Do sada se smatralo da je sniženi libido, bolan seksualni odnos sa slabim ili bez orgazma revirzibilan proces i da ovi sporedni efekti prolaze čim prestane upotreba kontraceptivnih pilula.

Ispitivanje je vršeno tako što je ženama koje su podeljene u tri grupe: one koje uyimaju kontraceptivne pilule, koje su u pro[losti uyimale i grupa žena koja ih nikada nije koristila, na svakih tri meseca tokom godinu dana meren nivo SHBG supstanci. Utvrđeno je da žene koje uzimaju pilule imaju 7 puta viši nivo ovih supstanci u krvi u odnosu na one koje ih nikada nisu koristile a da kod žena koje su prestale da ih koriste nivo ovih supstanci ostaje 3 do 4 puta viši u odnosu na žene koje nikada nisu koristile pilule. Ovo najnovije saznanje je saopšteno na kongresu američke Asocijacije endokrinologa u Vašingtonu prošlog meseca i pobudilo je kontra argumente. Zagovornici pilula za kontracepciju su tvrdili da je potreban oprez prilikom davanja ovakvih zaključaka jer je teško odrediti od čega zavisi čovekova seksualna želja. Različita je kod muškaraca i kod žena i na nju deluju raznorazni faktori npr. da li ste jeli, koliko ste popili, da li imate decu i kog su uzrasta. Ni jedan od ovih faktora koji bitno utiču na seksualnu želju nije uzet u obzir.

Prema tome, uzimajući u obzir razloge za i protiv, prilikom opredeljivanja za način kontracepcije uvek trba dobro razmisliti i o pilulama za kontracepciju s obzirom da su najpouzdaniji način zaštite od neželjene trudnoće.

Mršavljenje – prijatelj zdravlja

6. јул 2012.

Gojaznost se danas ubraja u najozbiljnije probleme javnog zdravstva, predisponirajući je činioc za dijabetes tipa 2, povišen krvni pritisak, hiperlipidemiju, neke maligne bolesti.

Telesna težina predstavlja odnos između kalorija koje se unose hranom i onih koje se aktivnošću potroše. Kod mršavljenja, potrošnja kalorija mora da bude veća od unosa, treba ili manje jesti ili biti aktivniji, naravno najbolje je oboje.

Već gubitak suvišnih kilograma od 5 do 10% donosi: smanjenje rizika od prerane smrti za 20%, sniženje povišenog krvnog pritiska za 10 mernih jedinica, smanjenje nivoa povišene glukoze za 50%, sniženje povišene masti u krvi za 30%, sniženje povišenog holesterola za 30%.

Zdravo mršavljenje ne sme da bude ni prebrzo ni preveliko jer se brz gubitak kilograma brzo vraća. Idealno je gubiti 2 do 3 kg. mesečno, pa bi svaki program mršavljenja trebao da traje najmanje 3 meseca.

Prvi korak u programu za mršavljenje je uvođenje redovnih telesnih aktivnosti. Provodite više vremena stojeći ili hodajući, unesite više snage u obavljanju kućnih poslova i radova u bašti, stepenice doživljavajte kao priliku da potrošite neki kilogram, ne koristite auto za male udaljenosti. Razmislite o novoj aktivnosti kojom bi ste mogli da se redovno bavite. Odabir ovih aktivnosti treba da bude nešto u čemu će te uživati inače će te leko odustati od nje.

Broji se svaka aktivnost, osoba od 80kg. će brzim hodom od 30 min. potrošiti oko 120 kalorija. Ako to radite 3 puta nedeljno cele godine, to iznosi oko 4,5 kg. masti.

Razborito lečenje debljine se temelji na činjenici da je ona u osnovi rezultat veoma masne ishrane. Zato su masti glavna meta programa zdravog mršavljenja.

Masnoćom uravnotežena ishrana znači da njom treba s jedne strane ograničiti unos masnoća a s druge strane obezbediti ujednačenu raspodelu tokom dana. Ne bi trebalo tokom dana unositi više od 60 gr. masnoća i njihova količina treba ravnomerno da se podeli u tri glavna obroka.

Količinu masnoće kojou unosite tokom dana možete smanjiti tako što treba da pazite da glavni obroci nemaju više od 30% masti, 30% kalorija treba da potiču od proteina i 40% od ugljenih hidrata.

Izbegavajte masne proizvode koji sadrže mleveno meso (kobasice), kao i sitno mleveno meso (viršle, parizer…) jer po pravilu sadrže mnogo masnoća. Ako ne možete da odolite kobasicama odaberite pileće ili ćureće kobasice, ali i tada budite umereni.

Mleko i mlečni proizvodi su isto toliko ukusni i kada sadrže 1,5 masnoća. Treba pažljivo birati i sireve jer oni mogu biti prave masne bombe. Kikiriki, čips i raznorazne grickalice sadrže velike količine masnoća koje veoma često nisu navedene na ambalaži.

Iako alkohol ne sadrži masnoće, izaziva njihovo taloženje. Jedan gram alkohola sadrži 7 kcal. Telo ne može da čuva alkohol pa prvo troši kalorije iz alkohola dok se one unete hranom talože u masnom tkivu.

FITNES: Nastavak istezanja za stolom

6. јул 2012.

• Prste ruku isprepletite iza glave, zategnite ruke i citav gornji deo tela
• Gurajte lopatice jednu prema drugoj kao da želite da ih spojite, sve dok neosetite zategnutost
• Taj položaj zadržite 5 sekundi, pa opustite
• Vežbu ponovite 1-5 puta
Ovom vežbom istežemo mišice ramena i gornjeg dela leda

• Ispružite ruke ispred sebe
• Prste razdvojte izategnite koliko god možete
• Položaj yadržite 10 sekundi, opustite, pa zatim ponovite vežbu
Vežbom istežete mišice prstiju i rucne zglobove

Nezaboravite istezanje uvek treba da prija!
Ljudsko telo je neuporediv istrument, carobni mehanizam koji diše!

Sledeci put još istezanja koje možete izvoditi i u kancelariji…

Vaša Jelena

Klaric Jelena
viši sportski fitnes trener i instruktor aerobika
tomic.jela@gmail.com

Trešnje kao lek

6. јул 2012.

Dobra vest za sve one koji vole trešnje je da ne samo da su izuzetno ukusne već i veoma lekovite.

Naučnici sa mičigenskog instituta su potvrdili da trešnje imaju izuzetno antizapaljensko dejstvo, mogu da olakšaju bolove kod artritisa a izuzetan su izvor antioksidanasa i melantonina koji mogu da uspore efekte starenja, korisni u borbi protiv raka i srčanih oboljenja.

Antioksidansi trešnje imaju 10 puta jače antizapaljensko dejstvo od aspirina sa tom prednošću da ne iritiraju stomak. Bogate su važnim flavonidima izokvercinom i kvercinom koji predstavljaju najintenzivnije antikancerogene materije.

Kod nas se u narodnoj medicini koristi list, smola, peteljka, plod, jezgra koštice, sveže trešnje, protiv otoka ispod očiju, bolesti bubrega i mokraćnih kanala, tuberkoloze, impotencije, za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti, neraspoloženja, melanholije i za negu kože lica.

Protiv otoka ispod očiju: Čajem od trešnjinih peteljki nakvasiti gazu i njome obložiti otoke.

Protiv impotencije: jedan deo zgnječenih jezgri iz koštica trešanja staviti u četiri dela vinjaka i ostaviti da stoji otvoreno oko 10 dana, zatim ocediti i piti tri puta dnevno posle jela po 15 kapi u čaši vode ili ih nakapati na hleb ili šećer.

Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa: šaku peteljki trešanja kuvati u litru vode dva minuta (od momenta kad voda proključa), ostaviti da malo odstoji, procediti i ne zaslađeno piti povremeno u gutljajima tokom celog dana.

Za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti: tri puta dnevno jesti po 250gr. trešanja.

Za negu kože lica i vrata: zgnječiti zrele plodove trešnje (bele ili žućkasto bele, koje ne ostavljaju fleke) i napraviti gustu kašu sličnu pireu, pa naneti na kožu lica i vrata i držati 20 minuta. Kožu isprati mlakom vodom.

Protiv kamena i peska u bešici: 2 kašike isitnjenih jezgra trešanja staviti u 100gr. 70% alkohola, flašu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji 10 dana. Uzimati 6 – 10 kapi dnevno razblaženo u malo vode.

Protiv zapaljenja bubrega, bubrežnog kamena i za bolje mokrenje: jednu kašiku peteljki trešanja preliti sa 200gr. vode ili mleka i kuvati 1 do 2 minuta, ostaviti poklopljeno 5 minuta a zatim procediti i piti 3 puta dnevno.

Protiv premorenosti ruku i nigu: ruke i noge masirati trešnjevom rakijom nekoliko puta u toku dana, neizostavno uveče 5 do 7 dana.

Protiv reume: tokom 8 dana svakodnevno piti sok od svežih trešanja tri puta dnevno po jednu čašu.

Protiv srčanih smetnji: isitniti 25gr. koštiva trešanja i staviti u 80gr. jake komovice da stoji 10 dana na umerenoj temperaturi, zatim piti 5 kapljica tinkture dva puta dnevno.