Ko su ortoreksičari?

6. јул 2012.

Uz sveprisutnu epidemiju gojaznosti, teško je zamisliti da osoba koja vodi računa o svojoj ishrani može predstavljati problem.

Međutim, ortoreksija je novi pojam koji se koristi za osobe koje su opsednute savršenstvom oko hrane i ishrane. Problem se javlja, kao i kod drugih opsesija, kad ovakvo ponašanje počne uticati na sposobnost obavljanja svakodnevnih obaveza i aktivnosti. Npr. zbog straha od pesticida neko drugi treba da im opere voće i povrće ili npr. pozovete ortoreksičara na večeru, a on sa sobom donese sopstvenu hranu.

Sam pojam ortoreksija nervosa je skovao Steven Bratman za potrebe svog članka objavljenog 1997. godine u časopisu Yoga Journal. Otad se pojam koristi sve češće i pojavljuje se u npr. ženskim časopisima kao što je Cosmopolitan. Ortoreksičarima za razliku od pacijenta s dijagnozom anoreksije ili bulimije nije cilj da smršave. To su ljudi koji su zabrinuti oko sopsrvenog zdravlja, pa ih je jednostavnije izlečiti. To su perfekcionisti skloni samokažnjavanju kojima briga o ishrani predstavlja utehu.

Flasteri za kontracepciju

6. јул 2012.

Flasteri za kontracepciju su nazvani naj kul inovacijom u 2002 godini po Time magazinu. Zahvaljujući njima žene mogu da zaborave na svakodnevno uzimanje kontraceptivnih pilula zato što se flasteri lepe jednom nedeljno i efikasnija su zaštita od pilula.

Kontraceptivni flasteri koji se lepe direktno na kožu ( ruku, stomak, torzo..), kao što je studija pokazala su mnogo efikasniji od kontraceptivnih pilula. Do sada se pokazalo da su 99% efikasni u sprečavanju neželjene trudnoće. Ovi flasteri su tanki tako da su neprimetni ispod odeće, i ne skidaju se usled vlage ili tokom fizičkih vežbi.

Kontraceptivni flasteri se menjaju jednom nedeljno, tokom 3 ključne nedelje, tokom jedne nedelje u mesecu se ne nosi. Preko flastera hormoni kroz kožu dolaze do krvotoka i zaustavljaju ovulaciju.

Pored toga što su bezbedniji u sprečavanju neželjene trudnoće od pilula njihova prednost je što ređe izaziva sporedne efekte kao što je glavobolja, muka posle prve nedelje upotrebe. Prednost kontraceptivnih flastera je što na njihovu efikasnost ne utiču stanja kao što je povraćanja, korišćenje nekih vrsta antibiotika, pošto hormoni ne prolaze kroz gastrointestinalni trakt. Praktični su i jednostavni za korišćenje.

Postoji i bezbednosni dvodnevni period, pa ako zaboravite da zamenite flaster sedmog dana zaštićeni ste još dva dana.

Kako funkcionišu vakcine

6. јул 2012.

Bakterije, virusi i druge klice svakodnevno dospevaju u naš organizam. Kada mikroorganizam koji izaziva neku bolest dospe u organizam, imuni sistem počinje sa odbranom, proizvodeći proteine nazvane antitelima za borbu protiv patogenih klica. Cilj imunog sistema je da spreci bolest uništavanjem patogenih klica ili čineći ih bezopasnim.

Vakcine stimulišu imuni sistem tela. Organizam postaje imun na bakterije, viruse ili druge patogene klice na dva načina:

– Preležavanjem neke bolesti (prirodni imunitet)

– Pomoću vakcina

Prirodni imunitet

Prirodni imunitet se razvija posle izlaganja određenom patogenom mikroorganizmu. Imuni sistem reaguje na kompleksan način odbrane. Izložen patogenim mikroorganizmu imuni sistem stimuliše proizvodnju određenih belih krvnih zrnaca nazvanih B ćelije. Ove B ćelije proizvode plazma ćelije koje proizvode antitela specifična za patogene mikroorganizme koji su napali telo. Ova antitela cirkulišu organizmom kroz telesne tečnosti i ako izazivač pnovo prodre oni ga prepoznaju i uništavaju.

Pored B ćelija, druga bela krvna zrnca nazvana makrofagi se takođe suprostavljaju i uništavaju napadače. Ukoliko u organizam prodru patogeni mikroorganizmi kojima nikada pre niste bili izloženi, informacije o njemu se predaju belim krvnim zrncima koji se zovu pomagači T ćelije, ove ćelije pomažu produkciju drugih ćelija koje se bore protiv infekcije, uključujuće memorijske T ćelije. Kada jednom preležite bolest, sledeći put kada se ista patogena klica pojavi antitela i memorijske T ćelije napadaju pre nego što se bolest pojavi. Imuni sistem može da prepozna i efektivno se bori protiv više hiljada različitih patogenih mikroorganizama.

Imunost indukovana vakcinama

Vakcine potstiču imuni sistem da se bori protiv određene patogene klice bez izlaganja određenom patogenu. Vakcine sadrže mrtve ili oslabljene forme ili derivate patogene klice. Vakcine teraju imuni sistem da misli da je napadnut od određene vrste patogena, aktivira se da bi ga uništio i sprečio da vas ponovo inficira.

Ako ste izloženi patogenom mikroorganizmu protiv koga ste vakcinisani, njih dočekuju antitela koja ih uništavaju a imunitet ove vrste je sličan onome koji se stiče prirodnim putem. Neke vakcine se moraju primiti više puta tokom života jer imuni odgovor slabi tokom vremena kod npr. tetanusa i velikog kašlja.

Tipovi vakcina

Vakcine se prave na nekoliko različitih načina ali je za svaki tip cilj isti – da stimulišu imuni sistem bez izazivanja bolesti.

– Žive probuđene vakcine – neke vakcine kao što su protiv malih boginja, zauški i varičele koriste žive razređene viruse, izazivaju jaku imunološku reakciju, pa je često samo jedna doza dovoljna da izazove doživotnu otpornost.

– Inaktivirani virusi – za ovu vakcinu se koriste ubijeni virusi ili bakterije, kakva je npr. polio vakcina.

– Toksikoidna vakcina – neki tipovi bakterija izazivaju bolest stvarajući otrove – toksine koji ulaze u krvotok. Toksoidne vakcine kao što su protiv difterije i tetanusa koriste bakterijske toksine koji su napravljeni bezopasnim kako bi imuni sistem razvio odbrambeni mehanizam na te određene toksine.

– Vakcine napravljene korišćenjem samo dela virusa ili bakterije kao vakcina protiv hepatitisa.

Prema podatcima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti mnoge ozbiljne bolesti kao što su difterija, tetanus, poliomielitis su smanjene za 95% u 20-tom veku.

Zakonskim odredbama je propisano koje vakcine se u ašoj zemlji obavezno daju deci. To su protiv: – tuberkuloze – BCG vakcina – difterije – velikog kaslja (pertusis) – decje paralize (poliomijelitis) – malih boginja (morbili) – zaušaka (parotitis) – rubeole Nove generacije dece ne znaju za male boginje, zauške i ostale veoma neprijatne bolesti, od kojih se, verovali ili ne, cak i umiralo!

Yo- yo efekat tokom držanja dijete

6. јул 2012.

Mnogi ljudi priznaju da su probali sve moguće dijete koje postoje, da su uspevali da izgube višak kilograma kako bi ih ubrzo povratili po prestanku pridržavanja određenog tipa ishrane i da to jako dugo rade u nekim slučajevima i preko 20 godina.

Začarani krug od gubljenja viška kilograma do ponovnog vraćanja ili još veće težine je nazvan yo-yo efektom. Ovo stalno gubljenje i nadohnađivanje kilograma nesumljivo ima negativan efekat na zdravlje, može smanjiti imunitet, povećava rizik od sticanja povišenog krvnog pritiska.

Yo-yo efekat i kontinuirano dobijanje na težini
Eksperti su oduvek sumljali da ko god gubi višak kilograma nekom dietom kako bi ih vrlo brzo nadohnadio, oštećuje mehanizam kojim se kontrolišr telesna težina. U jednoj velikoj studiji koja je obuhvatila veliki broj žena, utvrđeno je da 965 žena koje su u dugom vremenskom periodu držale dijete i ponovo nadohnađivale težinu imale veći višak kilograma od onih koje nisu naglo menjale težinu. Takođe žene koje su dijetom uspevale da izgube 9kg., tri puta tokom zadnjih 5 godina su u proseku dobile 4,7 kilograma više nego što su imale pre početka dieta.

Ovi rezultati su utvrdili sumlje da ljudi koji gube kilograme dietom i ponovo ih vraćaju završavaju sa većim brojem neželjenih kilograma nego kada su uopšte započinjali sa dijetom.

Yo-yo efekat i hipertenzija

Studija rađena u Nemačkoj između više od 1200 odraslih osoba je otkrila da gojazne osobe, koje su imale fluktuacije u telesnoj težini imaju mnogo viši rizik od pojave povišenog krvnog pritiska. Druga studija je pokazala da osobe koje su imale periode gubljenja i nadohnađivanja telesne težine su vremenom u periodu gubljenja viška kilograma izgubile sposobnost da načinom ishrane snižavaju i povišeni krvni pritisak.

Nije sve negativno vezano za yo-yo efekat, utvrđeno je da ne povećava rizik od diabetesa ili od češće pojave srčanih bolesti.

Zašto se javlja yo-yo efekat?

Na ovo pitanje ne postoji pouzdan odgovor, smatra se da neke osobe koje mu podležu imaju neke sastavne faktore koji im otežavaju da održe željenu telesnu težinu. Ispitivani su mnogi faktori kao što je razvijanje otpornosti na insulin, loša regulacija energije, geni ali još uvek ne postoje pouzdani odgovori.

Šta se može preduzeti protiv yo-yo efekta?

Sledeći saveti vam mogu pomoći da izađete iz začaranog kruga mršavljenja i vraćanja na staru telesnu težinu:

Probajte da potpuno izmenite način života. Nemojte misliti da ako ste došli na željenu težinu možete ispočetka da jedete bilo šta i sve što poželite. Držite se dijete do kraja života, što može da zvuči kao osuda, ali dugo pridržavanje zdravog načina ishrane sa smanjenim unosom masnoće, hrana bogata dietetskim vlaknima, zaštitni nutritienti osim održavanja željene težine smanjuju rizik od ostalih degenerativnih oboljenja.

Stalno radite vežbe, one će doprineti da ne dodajete suvišne kilograme a sa sobom nosi dugačku listu povoljnosti za zdravlje: prevencija nekih tipova kancera, poboljšava raspoloženje i sprečava pojavu depresije, jača kosti i ojačava vas u utvrđivanju novostečenih navika u ishrani.

Izbegavajte instant dijete, pilule za mršavljenje.

Avijarna influenca (Ptičiji grip)

6. јул 2012.

Bolest nikada nije zabeležena u našoj zemlji.

Ptice selice, naročito divlje patke su prirodni rezervoar virusa avijarne influence ali su istovremeno i najotpornije na infekciju. Njihov direktni ili indirektni kontakt sa domaćom živinom koja je veoma prijemčiva na virus, može dovesti do infekcije i pojave epizootije. Važnu ulogu u širenju bolesti ima i promet živih ptica.

Istraživanja su pokazala da virus niske patogenosti može, nakon ulaska u populaciju prijemčivih ptica, mutirati u virus visoke patogenosti. U toku epidemije influence u SAD 1983-84, H5N2 soj virusa influence živine je na samom početku izazivao nizak mortalitet da bi nakon 6 meseci postao visoko patogen sa stopom uginuća oko 90%. Slična situacija je zabeležena i u Italiji gde je došlo do mutacije virusa kod prijemčive živine sa visokim mortalitetom.

Virus avijarne influence u normalnim okolnostima inficira samo ptice i svinje. Infekcija kod ljudi je zabeležena prilikom epidemija izazvanih visokopatogenim virusom AI. Intenzivna istraživanja ovih slučajeva u Hong Kongu su potvrdila da se infekcija kod ljudi javila u slučajevima gde su ljudi bili izloženi direktnom kontaktu sa obolelom živinom.

Klinički znaci bolesti

Bolest se pojavljuje iznenada kod živine sa otokom glave, cijanozom kreste i podbradnjaka, slabošću, gubitkom apetita, respiratornim sindromom, dijarejom i padom nosivosti. Uginuća se mogu pojaviti i bez prethodnih simptoma a mortalitet kod ifekcije sa HPAI može iznositi i 90-100%. Vlasnici živine u slučaju pojave ovih simptoma, koji se mogu pojaviti i kod drugih oboljenja, moraju odmah pozvati nadležnog veterinara.

Prenošenje bolesti

• Direktan kontakt sa sekretima i ekskretima inficirane živine, posebno sa fecesom,
• Kontaminirana hrana, voda, oprema i odeća, uključujući i opremu koja nije na zadovoljavajući način očišćena i dezinfikovana,
• Uvođenje novonabavljenih životinja lošeg ili nepoznatog zdravstvenog statusa i nesprovođenje izolacije ovih životinja na farmama (karantiniranje)
• Kontakt sa štetočinama i divljim pticama (klinički zdrave vodene ptice mogu uneti virus u jato)
• Izlomljena kontaminirana jaja mogu inficirati piliće u inkubatorima

Kontrola bolesti

U slučaju pojave bolesti sprovodi se potpuna izolacija farme, zabrana transporta u i sa farmi i uništavanje inficiranih ili potencijalno izloženih jata sa rigoroznom dezinfekcijom svih prostorija i predmeta, uključujući i transportna sredstva, koji su mogli biti u kontaktu sa virusom kako bi se sprečilo eventualno širenje na druge farme i zadržavanje virusa u populaciji živine u zemlji. Pored visoke kontagioznosti, virus se lako može preneti sa farme na farmu mehaničkim putem kao što su kontaminirana oprema, transportna sredstva, hrana, kavezima ili preko ljudi i to pasivno odećom ili obućom. Virus u prirodi može opstati u toku dužeg perioda naročito pri niskim temperaturama. Međutim, striktne biosigurnosne i sanitarne mere na farmama značajno mogu zaštiti životinje od pojave ne samo ove već i drugih bolesti.

Mere koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede

Iako je rizik pojavljivanja avijarne influence kod nas minimalan i vezan je skoro isključivo za kretanje vodenih ptica selica, Uprava za veterinu sprovodi sve neophodne mere zaštite od njenog pojavljivanja i sprečavanja eventualnog širenja.

Početkom 2004. godine Ministarstvo poljoprivrede je donelo Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti ptica avijarne influence u Republiku Srbiju („Sl. Glasnik RS“ br. 18 od 25.2.2004. godine) kojom se zabranjuje uvoz i provoz pošiljki živine, kaveznih ptica, ptica koje žive slobodne u prirodi, ptica za zoološke vrtove kao i proizvoda, sirovina i odpadaka od pomenutih kategorija ptica koje potiču iz zemalja u kojima je prijavljeno postojanje bolesti avijarna influenca. Do sada bolest je prijavljena u sledećim državama:Hong Kong, Indonezija, Japan, Južnoafrička Republika, Južna Koreja, Kambodža, Kazahstan, Kina, Laos, Mongolija, Rusija, Tajland i Vijetnam.

Uprava za veterinu nakon svakog slučaja bolesti u svetu, kao i prilikom postavljanja zahteva za uvoz pomenutih roba u Srbiju vrši stručnu analizu rizika (kvalitativnu) i to na principima analize rizika koje preporucuje Svetska organizacija za zdravstvenu zaštitu životinja (OIE). Do sada ni jedan uvoz iz rizičnih zemalja nije obavljen.

Kao dodatnu sigurnosnu meru, Uprava za veterinu rutinski propisuje obavezan karantin za sve vrste roba koje mogu biti potencijalni nosilac virusa avijarne influence u toku koga se obavljaju laboratorijska ispitivanja na prisustvo ove bolesti kao i niza drugih.

Na graničnim prelazima uveden je pojačan nadzor i kontrola pošiljki, pri čemu je na Aerodromu „Beograd“ uvedeno dežurstvo graničnog veterinarskog inspektora od prvog do poslednjeg leta.

Uprava za veterinu je odredila Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu za nadležnu laboratoriju u kojoj će se vršiti sva dijagnostička ispitivanja ove bolesti i to zbog kadrovske i tehničke opremljenosti kao i aktivnom radu stručnjaka ovog instituta, u saradnji sa drugim institutima i Fakultetom veterinarske medicine na istraživanjima ove i drugih bolesti ptica. Svi prijavljeni slučajevi kao i uzorci od životinja koji upućuju na avijarnu influencu biće upućivani u VSI Kraljevo na ispitivanja kako bi se obezbedila brza dijagnostika u slučaju sumnje na bolest kao i brza i adekvatna reakcija naše službe i koordinacija sa Ministarstvom zdravlja radi sprovođenja preventivnih mera kod stanovništva.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je oformio stručnu radnu grupu koja će aktivno raditi na pitanjima sprečavanja pojave i kontrolu zarazne bolesti avijarna influenca kao i pravovremenom i stručnom izveštavanju javnosti u sledećem sastavu:
1. Dejan Krnjaić, direktor Uprave za veterinu (predsednik),
2. Aleksandar Vasiljević, direktor Uprave za šume,
3. Sanja Čelebićanin, načelnik Odeljenja za veterinarsku inpekciju
4. Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja
5. Radmila Resanović, docent na Fakultetu Veterinarske Medicine,
6. Bratislav Milošević, direktor Naučnog Instituta za Veterinarstvo Srbije Beograd
7. Milanko Šekler, direktor Veterinarskog specijalističkog institutra Kraljevo.

Šta je praktično urađeno do sada po pitanju ove bolesti?

Uprava za veterinu je još 2004. godine, analizirajući epidemiološko-epizootiološku sliku ove bolesti u svetu i faktore rizika, u cilju sprovođenja aktivnog nadzora i zaštite domaće živine, ali indirektno i stanovništva, sprovela, preko VSI Kraljevo, dijagnostička ispitivanja ptica selica (koje su glavni rezervoar virusa i prenosilac bolesti širom sveta) na avijarnu influencu (i drugih infektivnih bolesti ptica čiji nosioci mogu biti migrirajuće ptice).

Ispitivanjima su obuhvaćene ptice selice kao i domaće divlje ptice koje žive u vodotokovima Nišave, Velike Morave, Zapadne Morave i Ibra. Rezultati ispitivanja su negativni. U okviru tog projekta obezbeđen je uvoz određene količine dijagnostikuma koji će biti korišćena i za ispitivanja koja će biti nastavljena i ubuduće.

Uprava za veterinu je izradila nacrt vanrednog nacionalnog plana (Contingency plan) u slučaju pojave avijarne influence. Tim planom su predviđene sve aktivnosti kao i odgovorna lica koja će biti uključena u sprovođenje propisanih mera. Predviđeno je i sprovođenje simulacione vežbe na terenu kako bi se pojačala budnost čitave službe i praktično vežbale sve aktivnosti terenske, dijagnostičke i upravne službe. Pored toga, sprovodiće se i kampanja povećanja svesnosti držaoca ptica kako bi uvideli značaj prepoznavanja i brzog prijavljivanja ove bolesti nadležnim službama ali i uvođenja biosigurnosnih mera na njihovim farmama.

Pored toga, Uprava za veterinu preko veterinarskih inspektora i veterinarskih stanica vrši kontrolu i edukaciju vlasnika živine (kao i drugih životinjskih vrsta) o obaveznom sprovođenju biosigurnosnih mera na farmama u skladu sa principima dobre uzgajivačke prakse. Ove mere obezbeđuju očuvanje zdravlja životinja, sprečavaju širenje infektivnih a posebno egzotičnih bolesti, smanjuju troškove uzgoja životinja i troškove prevencije i kontrole bolesti na farmi, regionu i čitavoj državi i regionu i povećavaju profitabilnost ovog posla.

Za vlasnike i držaoce životinja veoma važno je sledeće:
1. U saradnji sa veterinarskom službom napraviti zdravstveni plan koji uključuje i biosigurnosne mere u cilju minimiziranja rizika širenja zaraznih bolesti. Ovaj plan podrazumeva izolaciju (karantin) novonabavljenih životinja, uzorkovanje i dijagnostička ispitivanja,
2. Obezbediti dobru evidenciju svih tokova životinja, opreme, hrane i kretanja ljudi na farmi kako bi se obezbedila sledljivost i identifikacija uzroka nastanka zdravstvenog ili uzgajicačkog problema
3. Obuka osoblja kako bi uvek bile jasne biosigurnosne i higijenske mere i kako bi se povećala budnost i praćenje zdravstvenih i proizvodnih parametara koji mogu uputiti na pojavu oboljenja:
a. Pratiti kliničke znake bolesti
b. Povećana stopa uginuća, pad nosivosti i respiratorni simptomi mogu biti rani znaci postojanja zdravstvenog problema
c. Ukoliko se ustanovi sumnja, hitno se obratiti veterinaru. Ne treba čekati na pojavu evidentnijih poremećaja – neke bolesti se mogu širiti veoma brzo!

Prilikom kupovine ili nabavke novih životinja neophodno je evidentirati zdravstveni status životinja:
• Ne nabavljati životinje koje nemaju Uverenje o zdravstvenom stanju koje je čitko popunjeno, pečatirano i potpisano,
• Novonabavljene jedinke treba držati potpuno izolovane od ostalih životinja na farmama. U saradnji sa veterinarom utvrditi na koje bolesti treba uraditi dijagnostička ispitivanja
• Novonabavljene životinje smestiti isključivo u objekte koji su propisno očišćeni i dezinfikovani po principu „sve unutra-sve napolje“
• Koristiti odvojenu opremu i osoblje za izolovane životinje
• Objekte za karantin držati što je moguće bliže ulazu u farmu i odvojeno od drugih objekata gde se drže druge životinja. Obezbediti dobre higijenske i veterinarsko-sanitarne uslove objekata kao i adekvatnu zaštitu od glodara i štetočina koji mogu širiti bolest
• Postaviti dezinfekcione barijere na ulaz u farmu kao i objekte
• Sprečiti širenje infekcije na farmi na odeći, obući ili rukama. Osoblje i posetioci moraju nositi čista zaštitna odela i gumene čizme i obavezno preći dezinfekcionu barijeru i oprati ruke efikasnim dezinficijensom
• Sprečiti ulazak divljih ptica, pasa, mačaka, glodara i drugih životinja na farmu i skladišta hrane.

Ehinacea u borbi protiv virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija

6. јул 2012.

Ehinacea je jedna od najpopularnijih lekovitih biljaka na svetu, dokazano sadrži aktivne sastojke za koje se smatra da su efikasni u borbi protiv prehlade, gripa i drugih infekcija. Postoji devet vrsta ove biljke ali samo tri imaju lekovito dejstvo Echinacea angustifolia, E. pallida, and E. purpurea. Postoji veliki broj komercijalnih preparata ehinacee i na našem tržištu, ali u zavisnosti od vrste i dela biljke (cvet, listovi, stabljika ili koren) korišćenog za prepatat koristi se za stimulisanje imunog sistema i borbu protiv bakterija, virusa i drugih mikroba koji prouzrokuju bolesti.

Bezbedna i moćna, ehinacea stimuliše različite čelije imunog sistema koje su glavno oružje protiv infekcija. Biljka takođe potstiče ćelijsku proizvodnju odbrambenih supstanci protiv virusa nazvane interferon.

Ehinacea može pomoći:

-Smanjuje osetljivost i podložnost na prehlade, grip i zapaljenje grla. Najefikasnija je kada počnete da je uzimate na prvi znak prhlade, gripa ili grlobolje. Ukoliko su se ove bolesti već razvile, ehinacea pomaže da simptomi budu manje intenzivni i da brže dođe do ozdravljenja.

– Protiv ponovnih respiratornih infekcija kao što su bronhitis, sinuzitis, grlobolje izazvane streptokokama, i zapaljenja uha. Pošto biljka potstiče imuni sistem, pomaže u borbi protiv hroničnih bolesti gornjih respiratornih organa.

– Pomaže protiv gljivičnih vaginalnih oboljenja i gljivičnih infekcija urogenitalnog trakta. Što se tiče gljivičnih oboljenja ehinacea stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca koje uništavaju gljivice. Kod urinarnih infekcija preporučuje se i veći unos tečnosti.

– Potpomaže zaceljivanju rana i protiv kožnih infekcija, uključujući kožne čireve, opekotine, posekotine i ogrebotine. Kao prirodni antibiotik i borac protiv infekcija, ehinacea ubrzava zaceljivanje svih vrsta iritacije kože uključujući ekceme i herpes infekcije. Može se nanositi kao melem na kožu kombinujući sa uzimanjem preparata ehinace-e koja ujedno jača imuni sistem.

– Izgrađuje imunitet tokom tretmana protiv raka kao što ima i moguće zaštitno dejsto u prevenciji nekih formi raka. Kombinujući ehinaceu sa nekim medicinskim pečurkama pomaže da se generalno ojača imuni sistem.

Na tržištu se ehinacea može naći u obliku tinkture, tableta, gela, pastila, osušenog čaja. Ukoliko je nabavite u obliku pilula, pokušajte da pilula sadrži 3,5% ehinoida koji čini njen aktivni satav. Ehinaceu treba koristiti ne duže od 9 nedelja, posle čega je potrebna jedna nedelja pauze.

Prema genetičarima, ptičiji grip sličan smrtonosnom španskom gripu iz 1918 godine

6. јул 2012.

Naučnici su rekonstruisali genetski kod smrtonosnosnog španskog gripa iz 1918-te godine koji se proširio širom globusa i ubio između 20 i 40 miliona ljudi. Između ostalih otkrića o ovom gripu je i da se ovaj virus razvio u pticama i bio veoma sličan ptičijem gripu za koji se sada strahuje da bi mogao da izazove pandemiju.

Proučavajući genetsku strukturu jednom smrtonosnog virusa iz 1918 god, naučnici će moći bolje da predvide buduće pandemije ili široko rasprostranjene epidemije, ova proučavanja će doprineti i razvoju novih vakcina, antivirusnih lekova i drugih tretmana u borbi protiv gripa.

Prilikom ovog istraživanja postavljena su sledeća pitanja: Kako je određena virusna forma postala zarazna za ljude? Kako je pandemija započela? Zašto je taj određeni virus postao tako virulentan? U širem smislu reči šta možemo da naučimo iz pandemije iz 1918 godine, što bi nam moglo pomoći u budućnosti?

1918 godine virusi influence su bili potpuno nepoznati tadašnjim lekarima tako da nije bilo načina da ga naučnici direktno proučavaju tokom ili posle njenog pojavljivanja. Ipak su neke institucije kao što je AFIP, sačuvale primerke tkiva žrtvi španskog gripa. Ovi 87 godina stari uzorci tkiva pružili su fragmente genetskog materjala koji su korišćeni da se sastavi genetski kod virusa.

Pre par nedelja je objavljen potpuni genetski kod španskog virusa i kreiran živ virus koji se u Španiji pojavio sa razarajućim posledicama.

Ovaj virus se sada nalazi u Atlanta, Georgia’s Centers for Disease Control and Prevention (CDC) pod ekstremno striktnim sigurnosnim merama.

Mnogi eksperti upozoravaju da je svet zadocneo i nepripremljen za pandemiju gripa. Sledeća pojava bi mogla da bude isto tako smrtonosna kao i španski grip, takođe poznat kao H1N1 i mogao bi potencijalno odneti na milione života.

Eksperti danas mogu da odrede koji tačno virusi mogu potstaći pandemije.

H5N1 rod avijarne influence nazvane ptičiji grip je veoma moguć kandidat. Ubio je nekoliko desetina ljudi, iako se ne prenosi lako i ne od osobe do osobe pa se tako nije pretvorio u pandemiju.

Analizom roda virusa iz 1918 godine otkriveno je nekoliko mutacija koji su takođe nađeni i kod H5N1. Ovo otkriće sugeriše da i virus ptičijeg gripa i virus španskog gripa imaju zajedničku osobinu da mutiraju kako bi direktno sa životinja prešli na ljude bez potrba da se prvo kombinuju sa rodovima virusa već adaptiranim na ljude.

Sekvenca virusa iz 1918 god. ukazuje da je virus potekao direktno sa ptica. Ljudski imuni sistem je potpuno obezoružan pred čistim ptičijim virusom prema kome nije razvio odbrambenu sposobnost.

Najveće virusne pandemije iz 1957 godine i 1968 godine su bile izazvane hibridnim virusom koji je bio kombinacija virusa koji izaziva grip kod ljudi kombinovan sa virusima poreklom od ptica.

Ovo otkriće ukazuje na to da pandemije mogu nastati na više načina. Indentifikovana je serija mutacija za koje se veruje da su važne da se ptičiji virus adaptira kao virus koji napada ljude. Virus koji je izazvao pandemiju španskog gripa je u potpunosti bio ptičijeg porekla.

Šta čini viruse sposobnim da pređu sa ptica na ljude? Ovo je važno jer je grip uglavnom virus ptica. Postoji puno različitih rodova virusa kod ptica od kojih samo nekoliko napadaju ljude. Pandemija nastaje kada neki od rodova ptičijih virusa napadne ljudsku populaciju i postane sposoban da se prenosi sa čoveka na čoveka.

Postoje takođe podatci da ljudi koji su 1918 godine imali preko 40 godina su bili pošteđeni pojave gripa, na osnovu ovoga je razvijena hipoteza da su osobe preko 40-te godine starosti bili ranije izloženi H1 virusu i razvili neku vrstu imuniteta.

Virus iz 1918 godine može pomoći da se razjasne mnoga pitanja vezana za viruse poreklom od ptica, što može pomoći da se pripremimo za sledeću pandemiju.

Šta je bolje za zdravlje puter ili margarin?

6. јул 2012.

Decenijama staro i još uvek aktuelno i kontraverzno pitanje od trenutka kada se pojavilo pa sve do današnjeg dana je: Šta je bolje za zdravlje puter ili margarin?

Puter – zasićene masnoće i holesterol

Puter, sadrži masnoće životinjskog porekla i sadrži i zasićene masnoće kao i holesterol, dva dietetska sastojka koja povišavaju nivo holesterola u krvi. Zasićene masnoće, koje se uglavnom nalaze u proizvodima životinjskog porekla, mogu da povećaju nivo LDL holesterola (loš holesterol), takođe povećavaju ukupan nivo holesterola u krvi. Holesterol iz namirnica, s druge strane, ima malo uticaja na koncentraciju holesterola u krvi kod većine ljudi. Kod ljudi sklonih kardiovaskularnim bolestima i oboljenjima srca, čak i mala količina holesterola iz hrane povećava njegov nivo.

Margarin
Kada se margarin prvi put pojavio na tržištu bio je sa visokim sadržajem hidrogenizovanih masnoća. Margarin se dobija hidrogenizacijom biljnih ulja koja su prirodno bogata nezasićenim masnim kiselinama, raznim procesima se prevode u čvršća i zasićenija stanja. Ovakvi margarini sadrže dosta takozvanih trans masnim kiselina, koje ne samo da podižu nivo lošeg holesterola vec spuštaju nivo dobrog.

Hidrogenizovane masti u margarinu i drugim proizvodima su prihvatljive samo ako proizvod sadrži tečno ulje kao osnovni sastojak, dok zasićenih masti ne sme da sadrži vise od 2 g na kašiku proizvoda. Sadržaj masnih kiselina je najčešće istaknut na mnogim margarinima.Sada postoji nehidrogenizovan margarin, koji sadrži minimalno hidrogenizovanih masti i mekši je od prvobitnog

Preporučen dnevni unos kalorija je 2100 kilo-kalorija – u jednoj kašičici putera ga ima 102kcal, specijalnim lakim margarinima 60 kcal, ukupan dnevni unos masnoća 70g ili 30% od ukupnog unosa masnoća – u jednoj kafenoj kašičici margarina ga ima 11g u lakim margarinima 6g, dnevni unos zasićenih masnoća manje od 23g – u kafenoj kašičici običnog margarina ga ima 7g, u lakim margarinima 1g, trans masnih kiselina manje od 2,3 ili 1% od ukupnih kalorija – u kafenoj kašičici margarina ga ima 0,3g, lakom od 0 do 0,5g, holesterola manje od 300mg – u običnom margarinu ga ima 33mg u lakim margarinima 0 mg.

Važno je naglasiti da je navedeni preporučeni unos kalorija i masnoća za zdravu osobu izmežu 24 i 49 godine života. Za osobe sa srčanim oboljenjima preporučeno je da se dnevni unos zasićenih masnih kiselina ograniči na manje od 7% od ukupnog unosa kalorija ili na 16g. i holesterola na manje od 200 mg dnevno.

Puter ili margarin?
Oba sadrže ili zasićene masnoće ili trans masnoće koje mogu povisiti nivo LDL holesterola. Prema tome treba ograničiti unos oba. Jasno je da puter sadrži više zasićenih masnoća a sadrži i holesterol. Prema tome prednost treba dati lakim margarinima.

Disciplinujte decu bez vike i batina

6. јул 2012.

Roditeljstvo je predivno iskustvo ali istovremeno veoma zahtevno. Zajedno sa zadovoljstvima dolazi i odgovornost.

Roditelji su često pod emotivnim stresovima zbog kojih suviše oštro reaguju a za šljusku ili povišen ton je potrebno mnogo manje vremena prilikom vaspitavanja deteta nego objašnjavanje šta je dobro a šta ne.

Vikanje na kraju dana je pogrešno jer detetu na taj nacin dajete loš primer kako da se izbori sa različitim misljenjima i teškim situacijama. Ovakav nacin je potpuno bez efekta.

Od 1-3 godine

Demonstriranje šta je dobro a šta loše

Deca u ovim godinama ne razumeju možda reči ali uče preko našeg ponašanja i dela.

Na primer: mališan zgrabi igračku drugom detetu. Ako ga/je uzmete u naručje i izvdete iz sobe gde se igralo na par minuta kad god to uradi, dete će shvatiti da kad uzme tuđu igračku će biti kažnjeno isključivanjem iz zabave. Prvi put kada budete dete udaljili od igračaka ono će reagovati plačem i izlivima nezadovoljstva, što samo za sebe dodatno može uznemiriti roditelje. Ovakvim načinom disciplinovanja deteta ne da će te samo učiti dete šta je dobro a šta ne već kako da napravi svoj lični izbor…ako uzme nešto od drugih biće uklonjena sa zabave ili može da nastavi da se lepo ponaša i učestvuje u zabavi.

Deca preko 4 godine

Predah – Time out

Dajući detetu time out dajete mu vremena da razmotri svoje ponašanje.
Najvažnija stvar kod time out-a je što dete provodi ovo vreme u dosadnoj okolini kao što je hodnik ili u njegova soba, i postaje mu jasno da nećete popustiti pred njegovim besom ili lošim ponašanjem, naravno i vi dobijate na vremenu da se smirite. Ovakav način disciplinovanja ne treba sprovoditi nad decom mlađom od 4 godine a trajanje time out-a zavisi od godina..svakoj godini dodajte po jedan minut, npr. za dete od pet godina dovoljno je 5 minuta.

Dopustite da dete ima pravo izbora, npr. ako odbije da uradi domaći ili neki drugi zadatak koji ste mu dodelili, možete to da prihvatite na miran način dajući mu do znanja da će za kaznu morati ranije da ide u krevet.

Tinejdzeri

Pregovaranje – probajte da diskutujete o bilo kom konfliktu na pozitivan način bez popuštanja.

Bolje je da pregovarate sa vašim detetom i pronađete srednje rešenje koje i vi i vaše dete može da prihvati.

Obostrano poštovanje – tinejdzer će više poštovati vaš način rešavanja situacije ukoliko vi pokažete poštovanje za njihov. Insistiranje samo na vašem sopstvenom mišljenju će samo pogoršati stvari.

Ograničite kritikovanje – pokušajte da ne budete suviše kritični. Tinejdzerima je potrebna podrška i ohrabrivanje da bi izgradili samopouzdanje.

Kako se smiriti ?
Ponekad je stres kriv što roditelji ne mogu da reaguju sa nekim racionalnim planom kada dete prekardaši pravila ponašanja. Kada se razbesnite zbog ponašanja vašeg deteta možete da izgovorite ili uradite nešto što ga može povrediti ili ga naterate da se oseća loše. Saveti za smirenje:

~Dišite duboko i sporo dok ne izbrojite do deset

~Potsetite se da ste odrasli i da treba date dobar primer detetu kako treba da se ponaša

~Razmišljajte o tome šta će te reći i kako bi se vi osećali kada bi neka odrasla osoba u besu rekla ono od čega treba da se uzdržite.

~Odite u drugu sobu na minut i dobro razmislite da li vas je dete ili nešto drugo do te mere iznerviralo.

~Kada vas nešto što je dete uradilo preko mere oborilo s nogu izaberite nešto što će vas oraspoložiti kao što je topla kupka, odlazak u kupovinu.

~Humor je često najbolji lek pa pokušajte da situaciju sagledate sa njene smešne strane.

Opasnosti koje kriju namirnice

6. јул 2012.

Da li vas zabrinjavaju izveštaji da riba kontaminirana metalima može da bude štetna po vaše zdravlje. Prošle godine je bilo vesti da je analiza soli u našim prodavnicama pokazala da u šest od 23 uzorka ima metalnih opiljaka. Od tih šest uzoraka dva su iz Tuzle, dva iz Grčke i po jedan iz Slovenije i Tunisa.

Da podsetimo, nakon nezadovoljavajućih rezultata provere kvaliteta mleka usledila je jedinstvena ocena iz nadležnih institucija da naše mleko ne zadovoljava standarde propisane u EU i da će biti dobro ako do 2010. godine celo naše zakonodavstvo bude usaglašeno sa evropskim propisima u ovoj oblasti.

Potom su stigla i upozorenja stručnjaka da imamo razloga da se plašimo kada kupujemo voće i povrće, jer proizvođači neodgovorno koriste pesticide. iz namirnica mogu da vrebaju mnoge opasnosti. Dakle, pitanje čime se hranimo nije izlišno.

Teški metali u ribi

S vremena na vreme javljaju se izveštaji kako su losos i druge morsk ribe kontaminirane raznoraznim teškim metalima kao što je olovo, živa i td., ali ne postoji način da znamo da je riba servirana u restoranu kontaminirana ili ne.

Većina zemalja ima prilično dobru kontrolu namirnica, riba poreklom iz ovih zemalja se najčešće testira na sadržaj teških metala pre prodaje.

Ukoliko bilo koji deo ribe sadrži visok nivo teških metala, prema internacionalnim standardima riba neće biti upotrebljavana za izvoz i prodaju.

Ali šta možete uraditi ako namirnice koje servirate sadrže teške metale, ostatke pesticida ili akrilne hemikalije ili druge kancerogene sastojke?

Kao prvo treba imati na umu da nacionalna i internacionalni zakoni za hranu striktno štite potrošače od najozbiljnijih zagađivača. Zato nemojte da paničite i izbegavate dobru i sigurnu hranu zbog toga što ste čuli ili pročitali glasine, mnoge od njih su neosnovane.

Ako postoji skandal sa nekom vrstom namirnica, autoriteti će povući te namirnice sa tržišta i kazniti proizvođače. S druge strane proizvođači žele da potrošači kupuju njihov proizvod, pa su duboko zainteresovani da otklone uzroke koji bi mogli da naškode njihovim potrošačima.

U zemljama EU proizvođač ima obavezu da upozna potrošača sa sastavom proizvoda, a analiza se ne radi na bazi uzorka, već se u proizvodnju uvode sistemi koji garantuju da će uvek izaći zdravstveno bezbedan proizvod. To je HASAP sistem, koji podrazumava da je proizvođač dužan da u proizvodnom procesu definiše sve što potencijalno može da predstavlja izvor kontaminacije proizvoda i preduzme korake da do toga ne dođe.

Jedite raznovrsnu hranu

Jedan od najboljih načina da minimalizujete potencijalno opasne efekte datih komponenti u vašoj dnevnoj ishrani, je da jedete raznovrsne namirnice.

Ukoliko jedna vrsta namirnica koju volite da jedete sadrži razgrađene pesticide koji bi mogli da budu karcinogeni ukoliko ih konzumirate u velikim količinama u dužem vremenskom periodu. Ukoliko jedete istu tu vrstu namirnica u malim količinama u redovnim vremenskmrazmacima velika je verovatnoća da nećete uneti minimalni količinu ostataka pesticida koja će se nataložiti u vašem organizmu u toj količini u kojoj je opasna.

Takođe ako jedete puno raznovrsnih namirnica koje sadrže raznorazne zaštitne nutritijenete (vitamine, minerale, bioflavonide, dijetetska vlakna i td. koji mogu da imaju pozitivan doprinos), nećete samo smanjiti rizik koji nosi kontaminirana hrana, već će te naoružati vaš organizam da ima prevenciju i da se bori protiv negativnog uticaja ovakve hrane.

Drugi razlozi zbog kojih bi trebalo da probate da unosite raznovrsne namirnice je da će te se osigurati da na taj način nećete razviti imati deficite i nećete povećavati telesnu težinu. Studije su dokazale da ljudi koji imaju ratnovrsnu ishranu kojia uključije puno raznovrsnih namirnica su manje skloni gojenju i svim problemima vezanim za nju kao što je diabetes i oboljenja srca. Unoseći raznovrsne namirnice znači da nećete biti koncentrisani na namirnice sa visokim sadržajem masnoća i namirnice siromašne nutritijentima.

Kako stres deluje na organizam?

6. јул 2012.

1. Borbeni ili leteći instikt – Žurba da se zadovolje rokovi na poslu, svađa sa supružnikom ili saobraćajna gužva su deo modernog života i sve su stresne situacije. Organizam reaguje na svaku stresnu situaciju na isti način kao kada ste fizički ugroženi. Ovakava reakcija je pomagala našim pretcima da se odbrane ili pobegnu od opasnosti u kojima im je bio ugrožen život. Međutim ako je ovakva reakcija stalno prisutna, može prouzrokovati zdravstvene probleme.

2. Hipofiza – Kada ste pod stresom, hipofiza intenzivno oslobađa hormone koji signaliziraju nadbubrežne žlezde da intenzivno oslobađaju druge hormone. Ovi hormoni pojačavaju koncentraciju, ubrzavaju reakcije i povećavaju fizičku snagu. Kada prođe stresna situacija naglo se snižava i nivo ovih hormona u krvi. Ako se stresne situacije suviše često odigravaju, organizam nema vremena da se oporavi što utiče na mnoge telesne procese.

3.Digestivni trakt – Usled stresa možete imati bolove u stomaku i diareu. Hormoni mogu da uspore oslobađanje stomačnih kiselina i pražnjenje creva, ili stimulisati kolon što ubrzava prlazak sadržaja kroz creva. Česti stresovi mogu prouzrokovati veću koncentraciju kortizola u krvi, što pojačava apetit što dovodi do gojenja.

4. Imuni sistem – U većini slučaja otpornost organizma se smanjuje što vas čini osetljivijim na infekcije mada je moguća i sasvim suprotna reakcija – preterana aktivnost imunog sistema. Ova reakcija može voditi ka oboljevanju od autoimunih oboljenja u kojim imuni sistem napada ćelije sopstvenog tela.

5. Nervni sistem – često doživljavanje situacija od kojih se branite ili bežite može da izrodi osećaj anksioznosti ili bespomoćnosti. Stres ima direktan uticaj na pojavu depresije, nesanicu, gubitak seksualne želje i gubitak apetita.

6. Kardiovaskularni sistem – visoki nivo kortizola ubrzava srčani ritam, povećava pritisak kao i nivo triglicerida i holesterola u krvi – što pojačava rizik od srčanog i moždanog udara. Usled povećanog nivoa kortisola može se stvarati i trbušno salo, što takođe povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

7. Kako se onda može ublažiti stres? Poku[ajte da elimini[ete neke stresne situacije u životu i savladajte tehnike koje će vam pomoći da se nosite sa stresom. Redovne fizičke vežbe mogu biti od velike pomoći. Vodite u računa o tome da li se dovoljno odmarate tokom dana i o zdravoj i redovnoj ishrani. Vežbajte tehniku dubokog disanja – polako udišite vazduh kroz nos dok u sebi ne izbrojite do 10 a onda ga polako potpuno izdišite dok ne izbrojite do 10. Uradite ivi 5 do 10 puta, nekoliko puta dnevno.

Ishranom protiv stresa

6. јул 2012.

Stresan dan svakoga može poslati u lov na čokoladu, ali ako se redovno prejedate slatkišima kada ste uznemireni ili napeti, to nema nikakve veze sa snagom volje.

Ugljeni hidrati stimulišu snažne hormone koji stvaraju osećaj zadovoljstva. Ovakav način ponašanja je sličan zavisnosti od nikotina, što otežava odvikavanje od pušenja koje opet nije nemoguće ostvariti i iznenađujuće je da i u takvoj vrsti zavisnosti hrana može pomoći.

Umirujući efekat mogu da imaju mnoge namirnice bogate ugljenim hidratima koje s druge strane imaju i nutritivnu vrednost. Manje doprinose gojenju jer imaju manje kalorija od čokoladica ili drugih slatkiša za kojima će te posegnuti.

Prednost je što je manja verovatnoća da će te preterati u jelu tokom dana ako hranu koju unosite da bi ste se smirili tretirate kao obrok a ne užinu ili nesvesno pojedene zalogaje koje na računate kao obrok.

Kada posegnete za hranom, zapitajte se Da li jedem zato što sam zaista gladan ili se fokusiram na hranu da bi izbegao osećaj ljutnje, uznemirenosti, napetosti, tuge ili stresa?

Stalno tokom života koristimo hranu kao nagradu ili utehu. Prirodno se okrećemo hrani kao utehi kada stvari krenu naopako. Zbog toga stalno moramo biti svesni naših dnevnih emocija kako bi smo sprečili uzimanje hrane usled emocionalne nesigurnosti. Ako sebi postavljate pitanja da li ste nervozni, ljuti, napeti lakše će ze sprečiti osećaj koji vas tera da otvorite frižider ili kupite slatkiše.

Ako sve ovo ne pomogne, pronađite mesto daleko od kancelarije i polako uživajte u hrani koja će vas ujedno i smiriti.

Hrana kojom se možete boriti protiv emocionalnog grickanja:
-Supa od paradajza

-Zobene pahuljice

-Integralno pecivo sa dzemom

-Sveže ili kandirano voće

-Pomfri

FITNES: Trbušnjaci na podu

6. јул 2012.

• lezite na leda sa pruženim rukama iznad glave i opruženim nogama
• istovremeno podignite i telo i noge i to tako da noge ostaju prave a prsti na rukama teže da dohvate nožne prste
• vratite se u pocetni položaj
• izdišite dok se podižete, udišite dok se vracate u pocetni položaj
• ovom vežbom aktiviramo trbušne mišice i to tako da se oba pripoja mišica kontrahuju istovremeno tj. vežbamo istovremeno i gornje i donje trbušnjake
• uradite 10 do 15 ponavljanja
• lakša varijanta: istovremeno podizanje tela i nogu, tako da ruke dolaze ispred tela, a noge se savijaju

Tomic Jelena
viši sportski fitnes trener i instruktor aerobika
tomic.jela@gmail.com

Giht

6. јул 2012.

Giht je forma artritisa koju karakteriše iznenadan, snažan bol, osetljivost i otok u zglobovima. Predstavlja jednu od najstarijih bolesti poznatu među ljudima. Pre 2000 god. su je zvali bolest kraljeva, jer je bila raširena među bogatim ljudima koji su preterivali u hrani i piću. Danas se zna da je giht kompleksna bolest, koja se može javiti kod bilo koga. Muškarci češće pate od gihta nego žene, ali je i kod njih povećan rizik tokom menopauze. Giht se može lečiti sa ciljem da se spreče njegovi ponovni napadi i intenzitet bolova.

Simptomi gihta su skoro uvek akutni, javljaju se iznenada, često noću i bez upozorenja. Karakteriše ih intenzivan bol u zglobu. Giht obično napada zglob nožnog palca, ali i skočni zglob, kolena, zglobove ruku. Bol obično traje pet do deset dana. Zglob je zapaljen, crven i otečen.

Uzročnik gihta je preterani nivo mokraćne kiseline u krvi, koja se stvara razgradnjom purina. Purini su inače supstance koje se prirodno nalaze u našem organizmu kao i u nekim namirnicama, pogotovo u dzigerici, mozgu, bubrezima, haringama i skuši. Manje količine purina se nalaze u svim mesima, ribi i živini.

Prirodno se mokraćna kiselina rastvara u krvi i izbacuje iz organizma urinom. U nekim slučajevima se ipak stvara preterana količina mokraćne kiseline koja počinje da se kristalizuju u sitne igličaste oštre kristale u zglobovima ili tkivima koja ih okružuju, što izaziva bol, zapaljenje i otoke.

Naslage kristala takođe mogu da izazovu jedno drugo stanje poznato kao pseudo- giht. Kristali su ovde sagrađeni od kalcijum-pirofosfata i češće napada velike zglobove kao što su kolena, ručni zglob i zglobove prstiju.

Faktori rizika – stanja koja doprinose da se stvori visok nivo mokraćne kiseline su:

-Stil života – preterana konzumacija alkohola, specijalno piva je najčešći faktor koji doprinosi pojavi gihta. Pod preteranom konzumacijom alkohola se za muškarce smatra više od dva pića dnevno a za žene više od jednog pića dnevno. Rizik pojačava i telesna težina koja je veća za 15 kg. od normalne telesne težine.

-Neke hronične bolesti i lekovi, kao što je ne lečen visok krvni pritisak, dijabetes, visok nivo masnoća (hyperlipidemia) i holesterola u krvi, arterioskleroza.

-Genetska sklonost, jedan od četvoro ljudi koji pate od gihta ima nekog u porodici koji je patio od tog stanja.

-Godine i pol – muškarci mnogo češće pate od gihta nego žene, kod kojih se rizik povećava tek u menopauzi. Kod muškaraca se giht javlja između 30-te i 50-te godine, kod žena tek posle 50-te godine života.

Lečenje – tokom napada bolova koriste se nestereoidni antizapaljenski lekovi (NSAIDs) kao što je ibuprofen. Treba imati na umu da ovi lekovi mogu prouzrokovati neželjene sporedne efekte kao što su bolovi u stomaku, čir i krvarenje.

Za izuzetno jake bolove lekar može prepisati kortikostereoide koji značajno smanjuju bol ali mogu imati opasne neželjene efekte kao što je gubljenje koštane mase, slabo zarastanje rana i smanjenje otpornosti organizma.

Kada se smiri akutni napad gihta lekar može da prepiše lekove koji utiču na smanjenje produkcije mokraćne kiseline u organizmu ili na ubrzavanje procesa kojom se mokraćna kiselina izbacuje iz organizma.

Promene životnog stila mogu da ublaže simptome gihta

Održavanje normalne telesne težine, postepeno skidanje viška kilograma, čime se smanjuje pritisak na zglobove i nivo mokraćne kiseline u krvi. Treba izbegavati i dijete kojima se naglo gubi višak kilograma jer se njima privremeno povećava nivo mokraćne kiseline u krvi.

Izbegavati namirnice bogate purinima.

Treba izbegavati alkohol, za muškarce bi limit bio dve čašice alkohola dnevno a za žene jedna, tokom napada bolova ili ako se oni često ponavljaju treba potpuno izbegavati alkohol.

Treba piti puno tečnosti.

Ishrana za zdravo srce i krvne sudove

6. јул 2012.

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrtnosti. Ipak, ovako zabrinjavajući podatak prati i jedan olakšavajući, a to je da se, prema poslednjim istraživanjima, broj smrtnih slučajeva koji su posledica bolesti kardiovaskularnog sistema može smanjiti i za 50 %. (American Journal of Clinical Nutrition 2002, 76:1261-71 ) samo ukoliko se uvedu jednostavne promene u stil života, pre svega u načinu ishrane i sprovođenje redovnih telesnih vežbi.

Zasićene masnoće i holesterol

Na listi promena u ishrani, je smanjenje unosa zasićenih masnoća i holesterola ishranom. Visok nivo triglicerida i holesterola u krvi vodi ka stvaranju plakova koji koji mogu zapušiti arterije što za posledicu može imati arterosklerozu, a u kritičnijim slučajevima i srčani i moždani udar.
U vezi s time date su i preporuke o preporučenom dnevnom unosu masnoća. One kažu:
• Količina kalorija koja se dnevno unesene mastima ne sme prekoračiti 20 do maksimalno 30 % ukupno unesenih kalorija
• Količina kalorija koja se dnevno unesene zasićenim mastima ne sme prekoračiti 10 % ukupno unesenih kalorija
• Dnevni unos holesterola ne smije biti viši od 300 mg

So
Osim na količinu masnoća unesenih ishranom, potrebno je obratiti pažnju i na količinu unesene soli. S jedne strane, so je organizmu neophodna za održavanje ravnoteže telesnih tečnosti pa premali unos soli može, s obzirom da ćelije ne uspijevaju da zadrže vodu, da za posljedicu ima dehidraciju.

Iako još uvek postoje kontraverze vezane uz povišen unos soli i rizik od hipertenzije, većina stručnjaka zaključuje da kontrolisanje i smanjenje unosa soli može da bude dobra preventivna mera za mnoge koji pate od povišenog krvnog pritiska.
Organizmu, da bi normalno funkcionisao, dnevno treba 0,5 – 1 gram soli. Stručnjaci American Heart Association preporučaju da dnevna gornja granica unosa soli bude 2,4 grama.
Jednako kao isključivanje pojedinih namirnica iz ishrane (onih sa visokim udelom zasićenih masti i soli), tako i povišen unos drugih namirnica može biti dobra strategija za održavanje dobrog zdravlja srce, prevenciju bolesti ili olakšavanja simptoma bolesti srca i krvnih sudova.
Ovde se u prvome redu misli na povišen unos namirnica bogatih vlaknima (povrće, voće, cele žitarica) i namirnica bogatih esencijalnim masnim kiselinama (riba, riblje ulje, maslinovo ulje, neki orašasti plodovi)

Prehrambena vlakna

Prehrambena vlakna sastavni su deo biljaka, a većina prehrambenih vlakana kroz digestivni trakt prođe nepromenjena. Dok prolaze kroz digestivni trakt, prehrambena vlakna utiču na način na koji će organizam svariti ili apsorbovati pojedine sastojke hrane.

Izvori prehrambenih vlakana: zob, zobena kaša, pasulj, grašak, pirinač,
ječam, voće iz porodice citrusa, jagode, jabuke, šljive, pekarski proizvodi od celih žitarica, raž, kupus, šargarepa, kelj, brokuli.

Riba i riblje ulje

Dok zasićene masnoće povećavaju rizik od bolesti i smrti uzrokovane bolestima kardiovaskularnog sistema, esencijalne masne kiseline, koje su u velikoj meri prisutne u ribljem ulju, pogoduju zdravlju ardiovaskularnog sistema i prevenciju bolesti srca i krvnih sudova.

Esencijalne masne kiseline mogu pomoći u:
• Smanjenju nivoa triglicerida u krvi
• Smanjenju rizika stvaranja krvnih ugrušaka – esencijalne masne kiseline deluju kao prirodni antikoagulansi na način da narušavaju sposobnost slepljivanja platela (krvnih pločica).
• Smanjenju krvnoga pritiska – nekoliko studija pokazalo je da osobe koje konzumiraju dovoljno ribe, u odnosu na osobe koje ne konzumiraju ribu, imaju manju incidenciju povišenog krvnoga pritiska
Nutricionisti i dijetetičari preporučaju najmanje dva obroka ribe svake nedelje.
Osim ribe, dobar izvor esencijalnih masnih kiselina mogu biti i orašasti plodovi ( bademi) i semenke (laneno seme).

Soja

Izoflavoni, fitoestrogeni koji se nalaze u soji, mogu na organizam imati delovanje slično delovanju estrogena. Prema nekim studijama, dnevni unos 25 – 80 grama sojinih proteina može smanjiti nivo ukupnog holesterola, LDL («lošeg») i triglicerida za 8 %.
Za sada nije u potpunosti jasan mehanizam kojim soja utieče na poboljšanje profila holesterola u krvi.

Beli luk

Beli luk štiti srce i krvne sudove:
• Smanjujući nivo ukupnog holesterola
• Smanjujući nivo LDL («lošeg») holesterola
• Smanjujući krvni pritisak
• Sprečavajući stvaranje ugrušaka
• Delujući kao antioksidans

Crno vino

Brojne studije pokazale su da umereno konzumiranje crnog vina smanjuje rizik od srčanog udara kod osoba srednje dobi i to od 30 – 50 %. Ovi rezultati pokazali su se značajnima čak i kada su u obzir uzeti i ostali faktori rizika, npr. pušenje. Antioksidansima iz vina pripisuje se pozitivno delovanje vina, kroz povećanje nivoa HDL holesterola i sprečavanje stvaranja ugrušaka.

Antioksidansi
Antioksidansi usporavaju proces oksidacije, hemijski proces koji ćelijama u arterijama omogućava bolju apsorpciju masnih kiselina i LDL holesterola. Ovo može uzrokovati stvaranje naslaga plaka i začepljenje arterija – aterosklerozu.
Antioksidansi koji se najčešće spominju u kontekstu zaštite od srčanih bolesti su vitamin C, E i karotenoidi.
Dobri izvori vitamina C su voće i povrće.
Ulje pšeničnih klica, orasi, semenke, biljna ulja, žumanac jajeta, lisnato zeleno povrće dobri su izvori vitamina E, karoteniodi su kao biljni pigmenti prisutni u obojenom voću i povrću.

Dismenorea – bolne menstroacije

6. јул 2012.

Menstroacija je prirodno, ciklično, fiziološko krvarenje iz materice u doba polne zrelosti žene. Prilikom menstroalnog krvarenja odbacuje se sluzokoža materice pripremljena za trudnoću jer je jajašce ostalo neoplođeno i nabujala sluzokoža materice više nema svrhe.

Menstroacija se pojavljuje kod devojaka u proseku oko 13-te godine, menstroalni ciklus traje između 21 i 35 dana, samo menstrualno krvarenje traje 3 do 7 dana i žena tokom normalnog toka menstroacije gubi 60 ml krvi.Većina žena nema većih smetnji tokom menstroacije, nešto je slabija i bržr se umara i može da ima lake bolove u karlici.

Bolne menstroacije – Dismenorea

Bolne menstroacije su veoma česte a odlikuje ih bolovi u obliku grčeva u donjem delu stomaka i karlicnom predelu koji se širi prema nogama i leđima. Može biti primarna i sekundarna.

Bolovi su prouzrokovani prostaglandinima tokom ciklusa ovulacije. Raste nivo endometrijalnog prostaglandina tokom lutealne faze i faze krvarenja, koji prouzrokuju kontrakcije materice. Materica je po anatomskoj strukturi mišić i kao svi mišići ona se kontrahuje i opušta. Većinu kontrakcija materice žena ne primećuje, ali snažne kontrakcije su bolne. Tokom snažnih kontrakcija, materica se grči ili previše snažno ili suviše često, prouzrokujući kratkotrajne prekide snabdevanja materice krvlju, što ostavlja mišić bez kiseonika i to prouzrokuje bol.

Sa bolovima mogu biti udruženi drugi simptomi kao što je mučnina, povraćanje, diarea, glavobolja, osećaj slabosti. Simptomi po jačini mogu da variraju od menstroacije do menstroacije ali se javljaju u kontinutetu do kraja reproduktivnog života žene.

Kod primarne dismenore-e, kontrakcije materice su normalne a uzrok je neki biološki faktor koji prouzrokuje grčeve samo tokom menstroacije. Smatra se da su uzrok ovoj pojavi prostaglandini, supstance slične hormonima, koje proizvodi tkivo materice i koji prouzrokuje jake kontrakcije mišića materice. Smatra se da ovoj pojavi doprinosi strs, debljina, zavisnost od nikotina, građa žene i nasledni faktor.

Bol se obično javlja kada počne krvarenje i traje narednih 32 do 48 sati.

Terapija kod primarne dismenore-e uključuje odmor, zagravanje donjeg dela stomaka i leđa, odgovarajuću ishranu, bavljenje aerobikom ili jogom i neke lekove. Ishranom treba unositi dovoljnu količinu kalcijuma (1000 mg. dnevno), 2 l. tečnosti dnevno a od pomoći može biti i svakodnevno unošenje 50 do 100mg. vitamina B6. lekovi koji pomažu su ne stereoidni antizapaljenski lekovi, kao što je aspirin, ibuprofen ili slični jači lekovi koji su dostupni preko recepta.

Hormonalna terapija bolnih menstroacija se bazira na uzimanju pilula za kontracepciju, koji sprečavaju ovulaciju i smanjuju debljinu zida materice, što kao rezultat ima smanjenu proizvodnju prostaglandina.

Sekundarna dismenorea nastaje usled nekih oboljenja organa karlice. Obično se javlja kod žena koje su imale normalne menstrualne periode a bolne menstroacije su se pojavile usled oboljenja materice, jajovoda i jajnika. Bol može da bude sličan kao kod primarne dismenore-e ali za razliku od nje traje duže od perioda menstroacije a može se pojaviti i tokom drugih dana u mesecu.

Najčešći uzroci su infekcije, adenomioza (benigne izrasline u tkivu zida materice), endometritis. Lečenje sekundarnog oblika dismenore-e zavisi od uzroka i određuje ga lekar.

Ptičiji grip

6. јул 2012.

Ptičiji grup sa domaćih životinja i ptica može da pređe i na čoveka.U Aziji je od 2003. od ptičijeg gripa umrlo više od 60 ljudi. Virus ptičijeg gripa u normalnim okolnostima inficira samo ptice i svinje. Infekcija kod ljudi je zabeležena prilikom epidemija izazvanih visokopatogenim virusom ptičijeg gripa. Intenzivna istraživanja ovih slučajeva u Hong Kongu su potvrdila da se infekcija kod ljudi javila u slučajevima gde su ljudi bili izloženi direktnom kontaktu sa obolelom živinom.

Ministarstvo poljoprivrede je posle vesti iz Rusije o masovnom uginuću ptica na evropskoj strani Urala, situaciju ocenilo veoma opasnom.

Ornitolozi ukazuju da je prodor virusa ptičjeg gripa do Urala došao u veoma nepovoljnom trenutku kada ptice-selice mogu da ga donesu i u Nemačku. Pose vesti o širenju vurusa u Rusiji, Evropska unija je donela odluku o zabrani uvoza živine i perja iz Rusije i Kazahstana.

Prema najnovijem izveštaju, tom je bolešću pogođeno sedam ruskih regija, posebno Sibir. Veruje se da su virus u Rusiju prenele ptice selice koje su stigle iz kineskih područja. Predcedavajući Svetske zdravstvene organizacije izjavio je za Glas Amerike da činjenica da je virus pronađen u ruskoj piletini i u migracijskim pticama u Kini ukazuje na to da se virus širi geografski.

Virus ptičjeg gripa mutiraće i postati zarazan za ljude i svet nema vremena za gubljenje ako želi da spreči da bolest preraste u pandemiju, upozorio je čelnik Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

Ljudski grip dolazi, to znamo, i nijedna vlada i čelnik ne mogu dopustiti da budu zatečeni, rekao je Lee na novinskoj konferenciji u New Yorku.Kada pandemija započne, biće jednostavo prekasno, upozorio je.

Premda vakcina postoji, bilo bi teško proizvesti dovoljnu količinu vakcine na vreme kako bi se sprečilo masovno izbijanje te bolesti

Početkom 2004. godine Ministarstvo poljoprivrede je doneloNaredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti ptica ptičijeg gripa u Republiku Srbiju („Sl. Glasnik RS“ br. 18 od 25.2.2004. godine) kojom se zabranjuje uvoz i provoz pošiljki živine, kaveznih ptica, ptica koje žive slobodne u prirodi, ptica za zoološke vrtove kao i proizvoda, sirovina i odpadaka od pomenutih kategorija ptica koje potiču iz zemalja u kojima je prijavljeno postojanje bolesti avijarna influenca.

Iako je rizik pojavljivanja ptičijeg gripa kod nas minimalan i vezan je skoro isključivo za kretanje vodenih ptica selica, Uprava za veterinu sprovodi sve neophodne mere zaštite od njenog pojavljivanja i sprečavanja eventualnog širenja

Ranije je ministarstvo već izdalo odgovarajuća upozorenja za putnike koji idu u Aziju, uz navođenje da treba izbegavati kontakt sa pticama i odlazak na pijace gdje se prodaju žive domaće životinje, kao i da životinjsko meso treba jesti samo dobro skuvano ili prženo.

Smanjite bol pozitivnim razmišljanjem!

6. јул 2012.

Studija grupe naučnika sa Wake Forest univerziteta je pokazala da je pozitivan način razmišljanja isto toliko moćan kao inekcija morfijuma u oslobađanju od bola. Pozitivno razmišljanje smanjuje aktivnost u delu mozga koji prenosi informacije o bolu. Dokazali su da ako pacijent očekuje da će bol biti manja, onda ona i postaje manja.

Dr Robert Coghill i njegov tim je ovu pojavu proučavao na 10 zdravih doborovoljaca. Pomoću toplotno simulatora koji im je stavljen na kožu izazivali su bol ,istovremeno prateći moždanu aktivnost pomoću magnetne rezonance.

Pre početka eksperimenta dobrovoljci su upućeni kako da očekuju slab, umeren ili jak bol, prateći različite signale. Simulator nije stvarao opekotine ili oštećenja kože.

Tokom skeniranja mozga, jedan deo simulacije snažnog bola je signaliziran kao umereni bol kako bi ispitaniku stvorili osećanje očekivanja smanjenjenog bola. Svi ipitanici su prijavili sniženje nivoa bola onda kada su očekivali da će bol biti nižeg intenziteta. Utvrđeno je da očekivanje manjeg nivoa bola smanjuje za 28% intenzitet bola, slično kao doza jakog analgetika – morfijuma.

Istovremeno, aktivnost u delu mozga važnog za signalizaciju i emocionalno prenošenje osećaja bola se smanjila.

Dr Coghill je objasnio da bol nije samo rezultat signala koji dolaze iz povređenog dela tela. Bol bi trebavo da se tretira i na drugi način a ne samo pilulama protiv bola. Mozak može moćno da utiče na bol. Još jedan način u terapiji bola bi mogao da bude spoznaja. Neki fiziološki faktori kao što su samo očekivanje bola igraju značajnu ulogu u percepciji i intenzitetu osećaja bola.

Cilj ovog istraživanja je indentifikovanje regiona mozga povezanih sa osećajem i očekivanjem bola koji su povezani sa samim doživljajem bola. Način na koji razmišljamo utiče na način kako doživljavamo bol. Ovo bi moglo da puno utiče na način kako bi pacijente trebalo pripremati na bolne zahvate kao što je porođaj, operacija ili lečenje zuba.

U budućnosti bi kognitivna terapija mogla u mnogome da pomogne da pacijenti bolje podnesu bol.

Prebrza ejakulacija

6. јул 2012.

30% do 40% muškaraca veruje da pati od frustrirajućeg stanja prebrze ili iznenadne ejakulacije. Dobra vest je da se ovo stanje može jednostavno i uspešno izlečiti.

Šta je prerana ejakulacija

Definicija prerane ejakulacije varira od dolazi za 2 minuta ili pre nego što partnerka doživi orgazam. Ova druga definicija može biti veoma pogrešna ukoliko imate partnerku kojoj treba najmanje sat vremena da doživi orgazam.

Jednostavnija definicija bi bila da doživljavate ejakulaciju pre nego što želite i imate osećaj da niste u stanju da je kontrolišete.

Treba imati na umu da većina muškaraca doživljava ejakulaciju u nekim prilikama brže nego što bi želeli, najčešće kada su pod stresom ili kada su u velikom uzbuđenju. Ako vam se prerana ejakulacija dešava u češće od 50% slučajeva onda imate problem.

Neki muškarci pate od prerane ejakulacija samo kada imaju seksualni odnos sa partnerkom, neki bez obzira na vrstu stimulacije od strane partnerke a neki imaju osećaj prerane ejakulacije čak kada masturbiraju.

Uzroci
Prema terapeutima, pacijenti koji pate od prerane ejakulacije ne mogu da prepoznaju tačku neizbežnosti , to je osećanje koje se pojavljuje nekoliko trenutaka pre ejakulacije. Muškarci koji nemaju ovih problema znaju da prepoznaju ovaj osećaj i da ga zaustave ili promene stimulaciju i odlože trenutak ejakulacije.

Najčešće muškarci koji prate od prerane ejakulacije nikada nisu ni primetili tačku neizbežnosti a za to postoje mnogobrojni razlozi kao što je upražnjavajne seksa na brzinu ili je povezan sa generalnim osećajem krivice ili anksioznosti.

Ponekad muškarci upadaju u ovo stanje zbog čestog pritiska partnera da što brže završe sa intimnim odnosom. Šta god da je osnovni uzrok, telo se navikne da brzo odgovara na svki nadražaj a posledica je prebrza ejakulacija.

Ponekad je prebrza ejakulacija rezultat nekih oboljenja kao što je infekcija prostate ili urinarnog trakta. Skorija istraživanja potvrđuju pretpostavku da neki muškarci imaju fiziološku predispoziciju nervnog sistema da brzo dolaze do ejakulacije, ipak je veći broj onih kojima se to dešava usled nekog oboljenja ili stresa.

Tehnike koje mogu pomoći

Najvažnije u rešavanju ovog problema je naučiti da prepoznate tačku neizbežnosti , što se postiže vežbom i razgovorom sa partnerkom koja može puno da pomogne da prevaziđete ovaj problem.

– Opustite se, u ovome može pomoći kupanje ili tehnika dubokog disanja.

– Morate biti sigurni da želite seks sa vašom partnerkom tj. ako postoje neki nerešeni problemi ili neslaganja među vama bolje ih je prvo rešiti.

– Treba da radite vežbe koje jačaju donje trbušne mišiće, mnogi muškarci tvrde da mogu da odlože ejakulaciju stežući mišiće donjeg dela stomaka.

– Prestanite pa ponovo počnite – ovo je najčešća tehnika, koja se može vežbati. Stimulirajte samog sebe do trenutka upravo pre ejakulacije i onda stanite, a onda nastavite ponovo kada osećaj tačku neizbežnosti potpuno prođe. Trebalo bi da se vreme graduelno produžava između svakog prestanka stimulacije.

– Ovu tehniku prestanka i ponovnog započinjanja praktikujte tokom seksualnog odnosa u trenutcima kada osećate preterano uzbuđenje. Tokom vremena kako budete sve sigurnije ovladali ovom tehnikom umesto zaustavljanja pokušajte da primenite novu pozu kako bi ste odložili ejakulaciju.

Koliko promena vremena utiče na neke hronične bolesti?

6. јул 2012.

Od kad su ljudi svesni vremena razmišljaju o njegovom uticaju na zdravlje. Stari Grci su zabeležili uticaj hladnih i toplih vetrova na bol i bolesti pre 2400 godina. Tokom rata lekari su pisali kako su vojnici kojima je amputiran neki ekstremitet osecali bol u fantomskom ekstremitetu kada se menjalo vreme. U narodu su zabeležene priče o ljudima koji osecaju vreme u svojim kostima.

U današnje vreme, lekari nastavljaju da ispituju vezu između vremenskih uslova i bola, naričito u slučajevima gde je bol posledica hroničnih stanja kao što je migrena i artritis.

Dok su neki uvereni da vremenske promene utiču samo na to kako se čovek oseća, studije koje proučavaju vezu između hroničnog bola i vremenskih promena se ne slažu uvek. Neki lekari tvrde da je u pitanju samo percepcija, bolesnici se osećaju lošije tokom kišnog dana, kažu, samo zbog mračnog dana dok drugi kažu da je bol stvaran. Ipak svi ljudi koji pate od hroničnog bola ne osećaju efekte promene vremena. Među onima koji osećaju, bol veoma individualno varira i teško ga je meriti.

Na ljude koji su osetljivi na vremenske prilike, više utiču vremensle promene nego specifični vremenski uslovi.

Ovi faktori mogu doprineti pojačanju bolaova:

Atmosverski pritisak – nagli pad atmosverskog pritiska koji generalno nagoveštava početak pogoršanje vremena ima jaku vezu sa mogućnošću pojave bolova, takođe i povećanje atmosverskog pritiska može uticati na neke ljude.

Vlažnost vazduha – povečanje apsolutne vlažnosti pogotovo tokom leta može povećati mogućnost pojave i pojačanja bolova. Neki naučnici su takođe našli vezu između suvog i hladnog vazduha i pojave migrene.

Padavine uključujući kišu, sneg ili bilo koju vrstu vode koja dospeva na zemlju utiče na bolove jer je povezano sa promenom atmosverskog pritiska. Za one koji su osetljivi na visoke temperature kao što su ljudi koji boluju od multiple skleroze, kiša rashlađuje atmosveru i može doneti olakšanje.

Temperatura vazduha – naglo povišenje ili snižavanje temperature takođe nosi promenu atmosverskog pritiska i utiče na potencijalnu pojavu bolova. Niske temperature mogu potstaći bolove usled migrene, pogoršanje kod obolelih od artritisa, kao i pogoršanje stanja kod obolelih od astme.

Vetar može nepovoljno da utiče na ljude koji boluju od respiratornih oboljenja kao što je astma, zbog prenošenja polena takođe može da pogorša stanje kod ljudi koji boluju od polenskih alergija.

Smatra se da vremenski uslovi mogu imati uticaj na i širok spektar najrazličitijih zdravstvenih stanja. U nekim sličajevima kao što je migrena, vremenske promene mogu doneti epizodu glavobolje. U drugim slučajevima vremenske promene mogu pogoršati već postojeći bol.

Oboljenja kod kojih vremenske promene utiču na pojavu ili pogoršanje bola:
Artritis – je bol i ukočennost u zglobovima i vezivnim tkivima. Postoji više tipova artritisa kao što je reumatoidni, osteoartritis, giht i td.

Nekoliko studija poslednjih 20 godina nije pronašlo vezu između bola prouzrokovanaog artritisom i vremenskih uslova, smatralo se da pacijenti zato što traže neki šablon pogrešno povezuju boleove od kojih pate sa vremenskim uslovima.

Kasnije je utvrđeno da vremenski faktori koji mogu provocirati i pojačati bol kod artritisa si nagle promene atmosverskog pritiska i povećanje vlažnosti, hladno vreme može pojačati ukočenost globova i mišića.

Fibromialgijski sindrom je hronično oboljenje koje se ispoljava kao umor udružen sa bolom u mišićima, tetivama i ostalim vezivnim tkivima. Uglavnom se pojavljuje kod žena a na pogoršanje stanja utiče stres i vremenske promene. U jednom izveštaju 90% žena koje su patile od ovog oboljenja je izjavilo da se oseća loše tokom hladnog i vlažnog vremena.

Migrena – više od polovine glavobolja usled migrene izazvano vremenskim uslovima, na pojavu migrene može uticati generalno svaka nagla promena vremena kao i suvo, hladno vreme.

Glavobolje usled sinuzitisa pojačavaju se usled vlažnog hladnog vremena.

Multipla skleroza – Simptomi kod multiple skleroze koja hronično neurološko oboljenje mogu da se pojave i nestanu neočekivano. Simptomi su : gubitak kordinacije pokreta, zamućena slika, nerazgovetan govor, izuzetan zamor i td. Mnogi bolesnici su prijavili da se osećaju lošije tokom toplog vremena ili kada se pregreju.

Astma u većini slučajeva se pogoršava tokom hladnog, suvog vremena. Proleće i leto takođe mogu doneti napade astme zbog povećanja zagađenja i polena u vazduhu.

1...1.9491.9501.951...1.975 Stranica 1.950 od ukupno 1.975