Facebook Twitter
уторак, мај 6, 2025
Facebook Twitter
Blog Stranica 1954

Stres na poslu povećava rizik od infarkta

Pritisak zbog zadatih rokova na poslu, može znatno povećati rizik od infarkta, kao i međusobno takmičenje, koje takođe udvostručava rizik od infarkta prema najnovijoj studiji.

Prethodna istraživanja su dokazivala da intezivan bes, seksualna aktivnost i emocionalni stresovi mogu voditi ka srčanom udaru. Ovaj put je izdvojen stres zbog intezivnih rokova u poslu kao potstrekač za infarkt u veoma kratkom roku.

Studija je obuhvatila 1400 ljudi koji su doživeli infarkt iz Stokholma, životnog doba izmedju 45 i 70 godina a ispitivala je peiod koji je vodio ka njihovom prvom infarktu. Rezultati su upoređivani sa kontrolnom grupom koju je sačinjavalo 1700 ljudi koji nisu doživeli srčani udar.

Dobrovoljcima iz obe grupe su postavljana pitanja u vezi sa njihovim poslom u zadnjih godinu dana i poslednjih dana na poslu pre ngo što su doživeli infarkt. Pitanja su između ostalog bila da li su bili kritikovani zbog načina kako su obavljali posao ili kasnili u zadatim rokovima za obavljanje nekog posla, da li su unapređivani ili gubili pozicije, da li su suočavani sa tesnim vremenskim rokovima za obavljanje određenog posla, da li su menjali kancelarije i da li im se manjala finansijska situacija.

Rezultati su pokazali da je povećanje pritiska u kratkom roku povećavalo rizik od infarkta nego umereni stres tokom čitave godine, i da srčani udar nastupa vrlo brzo nakon uticaja povećanog pritiska. U grupi ljudi koji su preživeli srčani udar, 8% ljudi se suočilo sa značajnim događajima na poslu manje od 24 sata pre srčanog udara.

Ipak i dugotrajne promene takođe igraju ulogu. Preuzimanje dodatne odgovornosti na poslu tokom poslednje godine pred infarkt takođe povećava 4 puta kod žena i 5 puta kod muškaraca rizik od infarkta. Promene u finansijskoj situaciji takođe utrostručuje rizik od infarkta kod žena.

George Fieldman, ekspert kognitivne terapije i psihologije na Buckinghamshire univerzitetu tvrdi da delovanje poslovnih rokova kao potstrekača infarkta nije iznenađujuči.

Ukazao je na činjenicu da su prethodna istraživanja pokazala da je broj zaposlenih koji su doživeli srčani udar najveći ponedeljkom , što ukazuje na stresne faktore koji doprinose srčanom udaru, mada je teško odrediti koja vrsta stresa deluje na različite ljude u različitim siuacijama.

Studija je pokazala da je stres na poslu veoma realna pretnja zdravlju pa se treba pridržavati politike samo polako i bez uzbuđenja.

Dragoceno povrće – brokuli

Brokuli štite od mnogobrojnih zdravstvenih problema pa mnogi nutricionisti smatraju da bi se umesto na pijacama trbali prodavati u apotekama.

Brokuli su povrće broj jedan protiv raka. Sprečava razvoj različitih vrsta zloćudnih tumora, prvenstveno raka dojke, pluća, debelog creva, želutca i bešike, što su potvrdila razna istraživanja. Velika antikancerogena moć brokula zasnovana je na visokom sadržaju dva antikancerogena sastojka: indola i sulforafana. Indoli potstiču organizam na proizvodnju zaštitnih enzima koji neutralizuju delovanje estrogena, ženskih hormona koji ubrzavaju rast tumora vezanih za hormonalnu aktivnost (sprečava rak dojke). Takođe sprečavaju da kancerogene materije oštete DNK. Sulforafani sprečavaju štetno delovanje kancerogenih agenasa na zdrave ćelije.

Njena antikancerogena moć potiče i od visokog sadržaja vitamina C, betakarotena, drugih antioksidanata kao što su: glutation, kuercetin, lutein, glukarat koji neutralizuju slobodne radikale.

Brokuli su saveznik imunološkog sistema. Veoma su bogate vitaminom C, 200 grama obarene brokule zadovoljava potrebe dnevne količine vitamina C. To je čini neprijateljem prehlada (vitamin C smanjuje trajanje i težinu simptoma kod prehlada.

Počevši od karotena, telo sintetiše vitamin A koji neutralizuje slobodne radikale koji, uz ostalo oštećuje epitelne ćelije sluznica koje su prva barjera imunološkog sistema u borbi protiv infekcija.

Biljni ostatci brokula – celuloza i voda – nakon procesa varenja deluju u crevima poput sunđera, olakšavajući defekaciju, pa samim tim spečava zatvor, divertikulozu i rak debelog creva. Smanjuju nivo holesterola u krvi, pomažu detoksikaciju organizma i pogoduju otklanjanju štetnih otpadnih materija koje potstiču nastanak bolesti i štete koži i kosi.

Zahvaljujući velikoj zasitnosti (zbog celuloze) i maloj energetskoj vrednosti: sadrži samo 5 % šećera, nimalo masti..samo 15 kalorija na 100gr brokla, pomažu kontrolisanju telesne težine.

Brokule su povrće koje se jede prvenstveno tokom zime. Da bi ste što bolje iskoristili njene nutritivne vrednosti prilikom kupovine birajte brokule sa što tamnije zelenim cvetovima jer onda sadrže više vitamina C. Brokule je najbolje pripremati istog dana posle kupovine, u zamrzivaču se može držati 5 dana ako je prethodno kratko obarite u blago zasoljenoj vodi. Najbolje je kuvati je na pari ili čak blago ispržiti jer dugotrajnim kuvanjem gubi do 60% vitamina C. Najbolje je kada se kombinuje uz namirnice bogate biotinom (vitamin B), kao što su soja, žitarice, kukuruz.

Ublažite celulit ishranom

Celulit je naziv za čvoriće, koji se javljaju u potkožnom vezivnom tkivu, kao posledica hipertrofije masnog tkiva. Koža poprima talasast izgled, poznat pod nazivom pomorandzina kora. Do promena dolazi kada je usporen proces eliminisanja štetnih materija usled usporene venske i limfne cirkulacije, vezivna tkiva zasićena vodom i otpadnim materijama debljaju, postaju tvrda i stvaraju nepokretne džepove.

Celulit nije presudno povezan sa prekomernom telesnom težinom , pojava celulita je, pre svega, vezana za uticaj ženskih polnih hormona, naročito u periodu puberteta, trudnoce i premenopauze. Pravilnim načinom ishrane koja pre svega omogućava izlučivanje otpadnih materija može se puno postići u ublažavanju celulita.

Ishrana treba da bude što raznovrsnija. Belančevine treba svakodnevno unositi jer učestvuju u izgradnji i obnovi tkiva. Treba birati belo meso umesto crveng jer je manje masno a izvor je biorazgradivig gvožđa, vitamina B i minerala. Makar dva puta nedeljno u jelovniku treba da se nađe riba jer je izvor fosfora, kalijuma, magnezijuma i nezasićenim masnim kiselinama. Jaja su bogata belančevinama ali ih ne treba unositi češće od dva puta nedeljno jer žumance sadrži puno holesterola. Mahunarke pored toga što su izvor belančevina sadrže vitamine B1 i B2, kalcijum, fosfor i magnezijum.

Od ugljenih hidrata prednost dajte integralnim žitaricama i testenini jer one zadržavaju sve korisne sastojke.

Voće i povrće su osnovne namirnice koje treba jesti svaki dan, za regulisanje međućelijske izmene materija preporučuju se: spanać, kelj, sušeno voće, ananas, kivi, dinja, banane. Krvne sudove jačaju i štite: jagode, crno grožđe, šljive, agrumi, paprike, zbog obilj vtamina C i bioflavonoida. Voće i povrće obiluje biljnim vlaknima koja omogućuju pravilan rad creva neophodan za izlučivanje otpadnih materija iz organizma, pored toga daju osećaj sitosti i regulišu apsorpcju hranjivih materija.

Treba piti 2 litre vode dnevno, ona čisti organizam, pospešuje otklanjane otpadnih materija uključujući i višak natrijuma. Hranu ne treba preterano soliti, natrijum se već nalazi u mnogim namirnicama pa dnevno treba u jela maksimalno dodati pola kašičice soli. Važan je i odnos kalijuma i natrijuma koji treba da bude u razmeri 3:1, pa kolčina kalijuma uneta hranom treba da bude tri puta veća od količine natrijuma.

Bitan je i način pripremanja hrane – hranu treba pripremati na pari, u foliji, na žaru ili teflonskom tiganju čime se maksimalno čuva hranjiva vrednost namirnica a ne treba ovako pripremanoj hrani dodavati puno masnoća.

Kada treba snižavati povišenu telesnu temperaturu?

Za pravilan rad telo mora da održava stalnu telesnu temperaturu, ne zavisnu od spoljašnjih temperaturnih uslova. Telesnom temperaturom, u mozgu upravlja hipotalamus. Ako nervni sistem otkrije da je spoljašnja temperatura previsoka, obaveštava hipotalamus koji pokreće mehanizme kojima se telo rashlađuje – šire se krvni sudovi u koži, čime se lakše otpušta toplota iz tela, pojačava znojenje, otpušta se suvišna toplota.

Ukoliko je spoljašnja temperatura suviše niska, hipotalamus potstiče sve procese kojima se zadržava toplota – skupljanje površinskih krvnih sudova, drhtanje kojim se povišava temperatura.

Nemamo svi istu telesnu temperaturu, ona se malo razlikuje od osobe do osobe a zavisi i od starosne dobi. Kod novorođenčadi može biti nestabilna zbog nezrelog centra za termoregulaciju, stabilizuje se posle prvih meseci života. Stariji ljudi imaju nešto nižu telesnu temperaturu.

Niko nema istu telesnu temperaturu tokom celog dana, obično je najniža oko 6 sati a najviša između 16 i 18 sati. Svaki manji porast temperature takođe nije znak da se razboljevamo. Jača telesna aktivnost, plač, obilan obrok, nervoza može neznatno povisiti telesnu temperaturu.

O povišenoj telesnoj temperaturi može se govoriti se govoriti kada se ona povisi za jedan stepen C i ako potraja. Porast telesne temperature je mehanizam kojim se organizam brani od infekcija i nekih drugih bolesti. porastom temperature ubrzava se metabolizam i pokreće imunološki sistem, čime se stvaraju nepovoljni uslovi za razvoj mikroorganiama.

Prema trajanju temperatura može da bude:

Kratkotrajna – traje kraće od 2 nedelje, najčešća je i uglavnom je povezana sa infekcijama.

Srednje duga – traje od 2 do 3 nedelje. Razlozi mogu da budu mnogobrojni ali se najčešće povezije sa upalnim procesima.

Dugotrajnim temperaturama koje traju duže od 3 nedelje teško je otkriti uzrok.

Prema temperaturnoj krivi :

Interminentna, koju karakterišu velike oscilacije tokom dana, od veoma visoke do normalne, javlja se kod gripa, nekih oblika sepse, tuberkoloze….

Reminentna, temperatura raste i pada tokom dana ali nikada nema normalnu vrednost, vrlo je česta pa zato nije specifična ni za jednu bolest.

Stalna, povišena temperatura koja nema oscilacija većih od jednog stepena C tokom dana. karakteristična je za trbušni tifus i zapaljenje pluća prouzrokovane pneumokokom.

Rekurentna, izmenjuju se duža razdoblja povišene temperature i normalne, karakteristična je infekcije mokraćnog sistema i kod opstrukcie mokraćnih puteva, bruceloze….

Kada snižavati povišenu telesnu temperaturu

Stručnjaci još uvek raspravljaju o tome treba li ili ne snižavati povišenu telesnu temperaturu. S jedne strane postoji mišljenje da je ona dobra jer potstiče imunološki odgovor organizma i sprečava razvoj mikroorganizama. Uz to olakšava dijagnozu bolesti i njeno lečenje. Smatra se da su telesne temperature niže od 41 stepen C, najčešće bezopasne.

S druge strane suprotno mišljenje je da povišena telesna temperatura izaziva opštu slabost i da može da izazove druge tegobe bolesnika: otežano disanje, dehidrataciju, neishranjenost ili neurološke promene.

Da li treba odmah snižavati povišenu telesnu temperaturu u mnogome zavisi od visine telesne temperature i opšteg zdravstvenog stanja bolesnika, mora se sniziti kod deteta koje je već imalo febrilne konvulzije (grčeve kod povišene temperature) ili kod odraslih hroničnih bolesnika.

Dok temperatura ne prođe:

Ne nosite previše odeće, jer to otežava prirodno rashlađivanje tela. U prostoriji ne treba da bude više od 20 stepeni i ne treba boraviti u blizini toplotnih izvora. Vazduh u sobi ne treba da bude previše suv. Izbegavajte preteranu telesnu aktivnost ali ni potpuno mirovanje se ne preporučuje, pogotovo kod starih osoba. Treba piti znatno više tečnosti nego obično da bi se nadoknadila ona izgubljena znojenjem. Reletivno pomažu oblozi i tuširanje mlakom vodom. Ne koristite obloge nakvašene alkoholom.

Hemoroidi čvorići koji žuljaju

To je bolest koja izaziva smetnje kod velikog broja bolesnika. Izaziva i razne nedoumice, kao i strahove, pogotovo od malignog oboljenja. S jedne strane taj je strah pozitivan jer tera ljude kod lekara, ipak iako je taj strah u većini slučajeva neopravdan, dolazak kod lekara omogućava dijagnostikovanje nekog težeg oboljenja, doduše u vrlo malom postotku. Iako postoje razne pretpostavke, pravi je uzrok nastanka hemoroidalne bolesti nepoznat.

Što su hemoroidi?

Radi se, o venama koje odnose krv iz analne regije. Postoje takozvani spoljašnji hemoroidalni pleksus i unutrašnji hemoroidalni pleksus. Spoljašnji pleksus je više na površini, a smetnje drenaže u sistemu donje šuplje vene mogu izazvati bolest spoljašnjih hemoroida. Najčešće obolijevaju trudnice, zbog pritiska uvećane maternice na donju šuplju venu. Veliki, nabrekli modrikasti nabori obično se povlače nakon porođaja, ali na njihovom mestu zaostaju takozvane analne plitke, u obliku većih kožnih nabora. Njima se često pridružuju analna fisura i povećana analna papila. Najmanje jedna od tih promena ostaje ženi poslije porođaja. Dalji razlozi spoljašnjim hemoroidima mogu biti: dugotrajno sedenje, hronična opstipacija, neprimerena ishrana, jak fizički napor i dr. Međutim, ni muškarci nisu pošteđeni od vanjskih hemoroida.

Osnovna simptomatologija je posledica komplikacija. Vrlo često bolesnici dolaze kod lekara zbog toga što su sami sebi napipali tvrdu kuglastu tvorevinu veličine do lešnika, glatke površine. Koža iznad tvorevine je plavkasta. Tako izgleda trombozirani spoljašnji hemoroid.

Unutarnje hemoroidi nalaze se dublje u analnom kanalu. Tu su takođe proširene vene koje su smeštene na tipičnim mestima. Obično postoje tri hemoroidalna čvora, a kod nekih ljudi razvijaju se i sekundarni hemoroidalni čvorovi. Uzrok nastanka povećanih hemoroidalnih čvorova i ovde je nepoznat (sklonost?). Treba naglasiti da su unutrašnji hemoroidi uviek prisutni, ali predstavljaju oboljenje u onom trenutku kada prolabiraju (povećaju se i izlaze kroz čmarni otvor) ili kada krvare.

Stadijumi

Sama hemoroidalna bolest nije kod svih ljudi jednaka. Po pravilu su smetnje vezane uz opseg prolapsa unutrašnjih hemoroida. S obzirom na prolaps, imamo četiri stadijuma oboljenja. Kod prvog stadijuma hemoroidalni čvorovi su nešto uvećani, ali ne prolabiraju. Oni, međutim, mogu krvariti. Kod drugog stadijuma oboljenja hemoroidalni čvorovi prolabiraju kada se bolesnik napreže, kao npr. prilikom defekacije. Tada su hemoroidi vidljivi spolja. Po prestanku naprezanja, povuku se u analni kanal. Treći stadijum hemoroidalne bolesti karakteriše prolaps koji je dugotrajan. Ponekad je potrebna manualna repozicija. Ipak se u većini slučajeva povlače tokom spavanja. Zato bi bolesnicima bilo preporučljivo obavljanje nužde u večernjim satima. Hemoroidi četvrtog stepena predstavljaju terminalnu fazu oboljenja. čvorovi su stalno prolabirani zbog izrazitog venskog zastoja. Ne mogu se manualno reponirati, a vrlo se često zakomplikuju krvarenjem, uklještenjem i zapaljenjem.

Na ovome mestu treba naglasiti da su unutrašnji hemoroidi najčešći razlog krvarenja iz analnog kanala. Krvarenje je simptom i drugih oboljenja anorektuma, i benignih, i malignih. Svakog bolesnika trebalo bi po krvarenju podvrgnuti proktološkom pregledu (digitorektalni pregled, rektosigmoidoskopija), a ako je stariji od 45 godina, i irigografiji, odnosno kolonoskopiji.

Nakon što je pregledom utvrđeno da su hemoroidi uzrok bolesnikovih teškoća, započinjemo lečenje koje je u početku konzervativno. Najčešće je dovoljno regulisati stolicu i osigurati bolesniku mekanu stolicu, i to dijetom i blagim laksativima. Kako je ranije rečeno, bilo bi dobro regulisati stolicu u večernjim satima, tj. pre spavanja, jer se u snu hemoroidi povlače. Osim regulacije stolice, bitno je izbegavanje prezačinjene hrane, kao i svakodnevna higijena analne regije (pranje hladnom vodom). Na tržištu postoji niz antihemoroidalnih krema i čepića. Bitno je znati da ti preparati ne leče hemoroidalno oboljenje, nego olakšavaju simptome bolesti.

Ako se kod bolesnika javlja učestalo krvarenje, koje je uzrok anemije ili su smetnje u obliku bolova ili upale učestale, treba se odlučiti za aktivno liječenje. Postoji više načina liječenja, ovisno o stadiju oboljenja. Hemoroidalni čvorovi prvog stupnja mogu se liječiti (ako učestalo krvare) uštrcavanjem sklerozatnog sredstva, ali i drugim tehnikama, kao npr. krioterapijom ili koagulacijom infracrvenim zrakama. Hemoroidalni čvorovi drugog stupnja mogu se liječiti postavljanjem takozvanih elastičnih ligatura po Baronu. Sve te navedene metode praćene su većim brojem komplikacija, a dugoročno gledano, javlja se velik broj recidiva oboljenja. Za hemoroidalne čvorove trećeg i četvrtog stupnja indiciran je operacijski zahvat kojim se odstranjuju i unutrašnji i vanjski hemoroidalni čvorovi. Ako je korektno učinjena, vrlo je mali broj recidiva, kao i poslijeoperacijskih komplikacija u obliku jake bolnosti, relativne inkontinencije i posleoperativne stenoze.
Akutne komplikacije mogu se manifestovati na nekoliko načina, i to kao krvarenja koja mogu biti učestala i manjeg obima pa mogu dovesti do anemije, ali i kao vrlo jako krvarenje iz prsnutog hemoroidalnog čvora, koje može dovesti do šoka, to jest do životne ugroženosti. Sledeća je komplikacija infekcija koja može nastupiti u svakoj fazi. Uklještenje hemoroida nastaje u uznapredovalom stadiju hemoroidalne bolesti, i to obično naglo nakon stolice. Zbog uklještenja, u hemoroidalnim čvorovima nastaje tromboza. Takvo je stanje popraćeno jakim bolovima u anorektumu, a anus izgleda poput rascvjetane ruže. Terapija takvog stanja u najvećem je broju slučajeva konzervativna. Manualna repozicija u pravilu ne pomaže.

Bolesniku tada preporučamo mirovanje, toaletu, regulaciju stolice, analgetika i antihemoroidalne masti s anestetičkim delovanjem. U pravilu se smetnje smiruju za dve nedelje. Ako su promene toliko izražene ili toliko bolne da se ne mogu smiriti analgeticima, indicirano je operativno lečenje.

Škodi i previše i premalo

Iako se za njih kaže da su bezopasni, treba biti posebno oprezan kod uzimanja vitamina rastvorljivih u mastima. – Najcešce u kasno prolece i leto nije potrebno uzimati vitaminske preparate

Vitamini su danas sastavni deo života. Oni nas štite od prehlade, usporavaju starenje, smanjuju rizik od oboljevanja, navodno cak i od malignih bolesti. Neke vitamine uistinu treba stalno unositi u organizam kako ne bi došlo do manjka i ozbiljnih posledica po zdravlje. Drugi vitamini, koji se nakupe u organizmu, mogu tako nakupljeni preci dozvoljenu granicu i uzrokovati razlicite zdravstvene probleme.
– Vitamini koji se tope u vodi, na primer vitamin C, B6 ili PP, ne nakupljaju se u organizmu vec se izlucuju mokracom i znojem pa teško mogu preci dozvoljenu kolicnu u organizmu – kaže nutricionistkinja dr Sofija Jovicic. – Cak i kad se to dogodi, oni se brzo odstranjuju iz tela. Hipervitaminoza, odnosno prevelika kolicina vitamina, najcešce se odnosi na one vitamine koji su netopljivi u vodi, poput vitamina A, D i E, koji se tope u masti, ali i nakupljaju u masnom tkivu. To su vrlo važni vitamini: nakupljeni u skladištima, poput jetre i masnog tkiva, spremni su da deluju u trenutku kada se pojavi potreba.
Uzimanje potrebnih kolicina vitamina u obliku razlicitih proizvoda po pravilu se prepourucuju samo osobama koje imaju specificne zdravstvene probleme. U normalnim okolnostima dovoljno je pridržavati se pravila raznovrsne ishrane.

Razlika izmedu sintetskih i prirodnih vitamina

Njihova struktura je identicna, no razlike u njihovom ucinku na ljude su velike. U hrani, narocito u povrcu i vocu, osim vitamina, ima i mnogih drugih sastojaka cija je uloga cesto odlucujuca. Interakcijom tih razlicitih materija postižu se rezultati koje sami sintetski vitamini ne mogu postici.
Koji lekovi smanjuju delovanje vitamina u organizmu?
Oralna kontracepcija (pilula) smanjuje kolicine vitamina B6 i folne kiseline, no najgore neželjene ucinke imaju laksativi jer sprecavaju apsorpciju vitamina A, D i E u crevima.
Ko treba da uzima više vitamina od normalnih kolicina?
Žene tokom trudnoce bi trebalo da koriste dvostruku kolicinu folne kiseline (400 mikrograma dnevno), vitamina D (10 mikrograma) i da povecaju kolicinu vitamina B6 (2,2 mg). Starije osobe, vegetarijanci, strastveni pušaci i alkoholicari mogu takode imati manjak nekih vitamina, kao što je vitamin C, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Sva hrana, pocev od ulja do povrca, od voca do mesa, od ribe do testenine, sadrži odredene kolicine vitamina koje mogu zadovoljiti dnevne potrebe organizma. Uz to, prirodni vitamini koje dobijamo iz hrane deluju bolje i uz manje nuspojava od onih iz pilule ili kapsula. Dokazano je, na primer, da beta-karoten koji uzimamo jeduci voce i povrce ima antikancerogeno delovanje, no nema takav ucinak kada ga uzimamo u tabletama, a usled još nedovoljno istraženih uzroka može cak biti i opasan.

Kontraverze o vitaminima

Iako oko 40 odsto odraslih Amerikanaca redovno uzima multivitaminske preparate, strucnjaci tvrde da oni nemaju nikakvu ulogu u prevenciji bolesti, osim ako nisu u pitanju oboleli od šecerne bolesti. U istraživanju je ucestvovalo 130 ispitanika koji su dobijali bilo multivitaminski preparat s 23 vitamina i minerala, bilo placebo. Praceni su u periodu od godinu dana i utvrdeno je da kod zdravih osoba ne postoji razlika u ucestalosti obolevanja od respiratornih i gastrointestinalnih infekcija bez obzira na to da li uzimaju vitamine ili ne.

„Deca” u sopstvenom braku

Neki odrasli ljudi ostaju deca i u sopstvenom braku jer su pod stalnom prismotrom i nadzorom svojih roditelja.
Jedan od važnih preduslova za dobre i zdrave odnose u braku je nesumnjivo psihološka zrelost partnera. Neke osobe rano postoju zrele, dok ima pojedinaca koji tokom celog života ostaju nezrele licnosti. Jedan od znakova psihološke zrelosti je izmedu ostalog i sposobnost da se mladi ljudi u jednom trenutku odvoje od svojih roditelja i zapocnu samostalan život. Naravno, emotivne veze izmedu roditelja i dece ostaju i dalje, ali u jednom drugom obliku, roditelji se cene i poštuju, ali se odluke, planovi i život uopšte vode dalje samostalno. To istovremeno podrazumeva i roditeljsko nemešanje u postupke, odluke i brak svog deteta.

Nažalost, u svakodnevnom životu se dešava da se ove veze sa primarnom porodicom, što zbog ekonomskih, emotivnih ili nekih drugih razloga teško prekidaju, pa onda nastaju oni klasicni problemi i konflikti na relaciji zet-tašta ili snaha-svekrva. Situacija je tim teža ako su oba partnera nesamostalne, nesigurne, odnosno, emotivno nezrele licnosti nesposobne da se otrgnu roditeljskih uticaja, U tom slucaju njihov brak može da se pretvori u stalne rasprave o tome ciji je roditelj rekao ili uradio što neretko dovodi ne samo do psiholoških kriza i „usijanja” u bracim odnosima neko ponekad i do raspada zajednice.

Posebno je teška situacija ako jedan od bracnih partnera ima samo jednog roditelja koji onda zbog usamljenosti ili prevelike želje da ima neku ulogu u porodicnom životu svoje dece i životu uopšte, pocinje da prati i da se meša u brak svoje dece.
Pomoc, saradnja i saveti roditelja su nesumnjivo potrebni i znacajni, ali samo u meri u kojoj sada vec njihova odrasla deca to traže ili ocekuju. Medutim, prevelika emotivna vezanost jednog od partnera (ili oba) za svoje roditelje ometa formiranje i stvaranje njihovo bracnog identiteta, odnosno, cesto onemogucava stvaranje stabilne emotivne vezanosti medu samim partnerima.

Ako izmedu bracnih partnera stalno „stoji” neko od njihovih roditelja, pa ako još i žive zajedno, onda do prave bliskosti medu njima teško dolazi jer je njihov brak pod stalnom prismostrom i nadzorom njenih ili njegovih roditelja. Ovakvi partneri tako ostaju deca u sopstvenom braku, nesamostalni i sputani jer njihovi roditelji sve najbolje znaju, kako se vaspitavaju deca, kako treba rukovati novcem, voditi domacinstvo itd. pošto su oni „vec sve to prošli”.

Medutim, roditelji moraju znati da se sa odrastanjem dece njihova uloga znacajno menja. Ovo tim pre što je osnovni zadatak roditelja pripremanje dece za uspešno osamostaljivanje, odvajanje i ukljucivanje u zajednicu pa i u sopstveni brak. Vezivanjem deteta za sebe oni samo usporavaju taj, inace, normalan i prirodan proces u životu svakog coveka.

Nazjad roditelji ne mogu živeti život svog deteta, svako mora svoj život proživeti sam, te se u odredenom trenutku deca moraju prepustiti sami sebi i dozvoliti im da sami misle, odlucuju, greše, uce i ispravljaju svoje greške onako kako oni to znaju, žele i hoce, bez obzira da li se to dopada ili ne dopada njihovih roditeljima.

Glavobolja zbog sinusa

Sinusi su funkcionalno nepotrebne šupljine u kostima lobanje. Oni su uzgredni produkt jakog razvoja lobanje kod inteligentnih bica. Postoje maksilarni sinusi u gornjoj vilici a nalazi se ispod ociju, i frontalni sinus u ceonoj kosti povrh nosa i ociju, maleni etmoidalni sinusi izmedu frontalnog sinusa i ociju i sfenoidalni sinus u sredini lobanjskog dna. Kako se lobanja evolucijski povecavala, zbog razvoja mozga, tako su izmedu razmaknutih slojeva kostiju nastajale pukotine ispunjene vazduhom – sinusi. U njih je urastala sluznica nosa i obložila ih.

Pri jednoj od najcešcih bolesti covjeka, pri kijavici, sekret iz nosne šupljine, kroz male otvore koji je vežu sa sinusima, lako udje u njih. Ako tamo zaostane zbog zacepljenja tih otvora, razvijaju se u sekretu zarazni mikrobi i dodje do akutnog zapaljenja sinusa.

Simptomi su : curi iz nosa, glavobolja ne prestaje osecaj pritiska i ponekad temperatura. Ne smete ni da pomislite da se sagnete jer je osecaj bola i pritiska na lice jeziv.
Lekar može optickim instrumentom u nosnoj šupljini da vidi da li iz otvora izmedu zahvacenog sinusa i nosne šupljine curi vodenast ili gnojni sekret.

Bol kod upale paranazalnih šupljina nastaje zbog edema (otoka) ušca sinusa. Sinusialni bol javlja se zbog povišenog pritiska u sinusima. Kod akutnog zapaljenja maksilarnog sinusa bol ce se lokalizovati u predelu unutarnjeg ocnog ugla ili ce se širiti prema zubima gornje vilice. To cesto bolesnika prvo odvede kod stomatologa, a ne otorinolaringologu. Ako se bol širi prema uhu, onda bolesnik prvo pomišlja da ima zapaljenje uveta.

Akutni sinusitis je infekcija koja traje nesto krace od tri nedelje i obicno se javlja posle prehlade. Kad se otkrije na vreme, domaci lekovi su vrlo delotvorni. Posto su vlazni sinusi manje podlozni infekciji od suvih, vrlo je efikasno udisanje pare, bilo tokom duzeg tusiranja, ili stavljanjem mokrog ubrusa na celo, nos i obraze. Usmrkavanje blagog rastvora morske soli pomoci ce ciscenju bakterija i prasine i preporucljivije je od upotrebe kapi za nos koje ne treba koristiti duze od tri do pet dana. U zatvorenim prostorijama odrzavajte vlaznost vazduha, narocito zimi kad radi centralno grejanje. Ako ste ljubitelj hrane zacinjene ljutim papricicama i slicnim dodacima, uzivajte u omiljenim jelima – i to ce vam pomoci da lakse disete. Nije na odmet da koristite i neki od lekova koji razvodnjavaju sluz i pomazu iskasljavanje. Odmarajte se, po mogucstvu koji dan u krevetu, i jedite dobro. Vitamin A je, pri tom, narocito koristan, jer rastvara sinusni sekret i pomaze stvaranje zdravih celija.

Hronicni sinusitis je trajno zapaljenje sinusa i obicno je rezultat ponovljanih a nelecenih akutnih infekcija. Simptomi su kasalj, stalno zapusen nos iz koga ne prestaje da curi uglavnom zelenkastozuti sekret i skoro potpuni gubitak cula mirisa. Ovakvo stanje najcesce traje i duze od sest nedelja, a sinusni kanali se suzavaju i zatvaraju, ili ne mogu da se prociscavaju. Hronicni sinusitis se tesko leci.

I ovde vredi pravilo bolje je spreciti nego leciti. Profilakticke mere kod sinuzitisa su u prvom redu podizanje otpornosti respiratorne sluznice prema infekciji. Treba operativno rešiti deformitete nosne pregrade, smanjiti otecenost sluznice nosa, operativno ili konzervativno. Bolesnicima se preporuca boravak na moru, ali uz zabranu ronjenja.

Koliko vam je zdravlje naruseno

Ukoliko se brinete koliko su lose navike koje ste stekli jos u mladosti narusile vase zdravlje i kakvog ce efekta imati na vase zdravlje u kasnijim godinama zivota onda je vasa briga opravdana. Ipak neke losie navike vise ostecuju zdravlje, neke manje a neke ako ih na vreme ispravite skoro da nemaju veci negativan efekat.
Ovde mozete procitati koje lose navike vise ostecuju zdravlje, koje manje, koje su oprostive i kako da umanjite posledice. Nikada nije kasno da napustite svoje lose navike.

Pusenje – navika koja trajno ostecuje zdravlje. Cak su i naucnici bili iznenadjeni kada je ove godine bio zabelezen najveci obolelih od raka pluca i to pre svega kod zena. Nazalost ovo je nastalo kao posledica povecanog broja pusaca medju zenama u prethodnim decenijama, sada se snmatra da je pusenje stetnije za zene nego za muskarca mada ozbiljne posledice ostavlja i kod jednih i kod drugih.

Ukoliko prestanete da pusite mozete uveliko da smanjite rizik od raka pluca. Nazalost druga ostecenja pluca nastala kao posledica pusenja, bronhitis i enfizem pluca mogu se ponovno javiti uprkos odvikavanja od pusenja. Odvikavanjem od pusenja mozete potpuno anulirati rizik od kardiovaskularnih bolesti. 24 sata po prestanku pusenja funkcija krvnih sudova se vraca na normalu, posle 1 godine rizik od srcanog udara se smanjuje za 50%, posle 15 godina rizik od kardiovaskularnih bolesti je isti kao kod onih koji nikada nisu pusili.

Brzem oporavku od posledica pusenja moze doprineti 30 min. fizickih vezbi dnevno, naravno prilagodjenih vasim godinama.
Rizik od raka generalno moze da se smanji ako dnevno unosite 9 porcija voca i povrca, s tim sto bi bivsi pusaci trebalo da ovoj kolicini dodaju jos jednu do dve porcije. ostecenja celija moze da smanji vece unosenje vitamina B12 koja se nalazi u mesu i mlecnim proizvodima.
Kofein – Ne postoji dokaz da ako pijete manje od 6 soljica kafe postoji bilo kakav rizik od kardiovaskularnih bolesti ili kancera. Dokazano je da ljudi koji duze unose umereno kofein imaju manji rizik od dijabetesa tipa 2. Ipak unosenje vise od 300 mg kofeina kombinovano sa manjim unosom namirnica koje sadrze kalcijum, vremenom dovodi do osteoporoze. Dijeteticari daju savet da se drzite dve solje kafe dnevno uz dodatno unosenje kalcijuma preko namirnica koje ga sadrze.

Preterano suncanje – Tokom zivota treba umereno da se izlazete suncanju, opekotine od sunca na kozi povecavaju rizik od raka koze.Ipak iako su dermatolozi potvrdili da UV zracenje dovodi do promena DNK, koje bi mogle da dovedu do raka, nije utvrdjeno koliko dugotrajno izlaganje UV zracima dovodi do promena na DNK, ko ce dobiti rak ili koliko vremena posle zadobijanja opekotina od sunca moze da se razvije rak koze.

Korisno je da uvek tokom leta koristite kreme za suncanje sa zastitnim faktorom 15, ako se izlazete suncu da koristite kreme sa zastitnim faktorom 30 i vise, da se nikada ne izlazete suncu izmedju 10 i 16 casova.

Izlaganje buci – ukoliko ste tokom mladosti puno vremena provodili u bucnim prostorijama (diskotekama, zurkama), nije cudo ako vam zuji u usima ili ako lose cujete.
Prema istrazivanjima nacionalnog instituta za gluve utvrdjano je da 28% ljudi koji su ogluveli su izgubili sluh usled dugotrajnog izlaganja velikoj buci. Glasni zvuci unistavaju senzorne nervne celije uveta, nekada toliko postepeno da to skoro ne primecujete.
Premda ne mozete da ispravite ovo ostecenje, makar mozete da sacuvate ono sto vam je ostalo. Ukoliko se nalazite u sobi gde je toliko velika buka da morate da povisie ton kako bi vas cula osoba udaljena od vas 3 koraka onda je to suvise velika buka koja ostecuje vas sluh. Pustajte vokmen tako da jacina zvuka bude na najnizem podeljku.

Brza hrana – ukoliko cesto jedete brzu hranu ( u McDonald’s, na kioscima), sigurno je da cete dobijati u tezini a takodje da ce vam se povecati nivo holesterola u krvi.

Studije su pokazale da svega sat vremena posle konzumiranja brze hrane, masnoce iz hrane pocinju da se taloze na krvnim sudovima. Stalno unosenje brze hrane umesto uravnotezene ishrane vremenom dovodi do kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti i dijabetesa.

Ukoliko zelite da ne steknete srcana oboljenja usled konzumiranja nezdrave, brze hrane dijeteticari preporucuju da dnevno unosite 1,200 IU vitamina E i 500mg. vitamina C. Svakodnevno 30-to minutno vezbanje sprecice da dobijate na tezini.

Konzumiranje alkohola – Ukoliko uzimate vece kolicine alkohola a to je 3-4 casice zestokog pica dnevno vase zdravlje je ugrozeno – pre svega jetra, pankreas i mozak. Umereno uzimanje alkohola, jedna casa crnog vina dnevno cak sprecava srcana oboljenja.

Kada prestanete da pusite….

Vecina pusaca nastavlja da pusi ne zato sto je to njihov izbor nego zato sto su zavisni od nikotina. Istrazivanja su pokazala da 70% pusaca zeli da prestane da pusi. Od svih ispitanika koji su pokazali zelju da prestanu da puse jedna trecina je veoma ozbiljna u toj nameri ali i da sto osoba duze pusi postoje manje sanse da se zaista oslobodi te stetne navike zauvek.

Kada pusac prestane da pusi organizam skoro odmah pocinje da popravlja stetu nanetu zdravlju visegodisnjim pusenjem.Evo sta se desava:

  • Dvadeset minuta posle zadnje popusene cigarete krvni pritisak i puls se vracaju na normalu.
  • Nakon osam sati koncentracija nikotina i ugljen monokida u krvi se smanjuje na polovinu a koncentracija kiseonika se vraca na normalu.
  • Posle 24 sata ugljen monoksid se potpuno eleminise iz krvi a pluca pocinju da se ciste od sekreta nastalog usled pusenja.
  • Posle 48 sati u organizmu nema vise nikotina a osecaj za miris i ukus se znatno poboljsava.
  • Posle 72 sata disanje postaje dublje, opustaju se bronhije i raste nivo energije.
  • Posle 2 do 12 nedelja uspostavlja se normalna cirkulacija krvi.
  • U narednih 3 do 9 meseci pojacava se za 10% kasalj, skripanje u plucima kao posledica njihovog ciscenja.
  • Posle godinu dana rizik od srcanih bolesti se smanjuje za polovinu u odnosu na pusace.
  • Posle 10 godina rizik od raka pluca se smanjuje na pola u odnosu na pusace.
  • Posle 15 godina rizik od srcanog udara je isti kao kod onog koji nikad nije pusio.

    Usled prestanka pusenja kod svih se pojavljuju krize, one su delom psihickog a delom fizickog porekla. Evo najcescih simptoma:

  • Agresivnost i nervoza se javlja kod 50% posto ljudi koji se odvikavaju od cigareta a traje oko 4 nedelje.
  • Depresija se javlja kod 60% ljudi u periodu kracem od 4 nedelje.
  • Nemir, kod 60% ljudi koji se odvikavaju i traje manje od 4 nedelje.
  • Smanjena koncentracija, traje manje od 2 nedelje i javlja se kod 70% ljudi u procesu odvikavanja
  • Pojacan apetit, javlja se kod 70% ljudi i traje duze od 10 nedelja.
  • Glavobolja, javlja se kod 10% ljudi koji se odvikavaju od nikotina i traje do 48 sati
  • Nesanica, javlja se kod 25% ljudi i traje manje od nedelju dana.
  • Potreba – zudnja za cigaretama se javlja kod 75% ljudi koji se odvikavaju od pusenja i traje duze od 2 nedelje.
    Pusac koji razmislja o prestanku pusenja je najcesce zabrinut da ce se ugojiti. Vise od 60% pusaca poveca svoju telesnu tezinu ali je to najcesce 2 do 3 kilograma i prestavlja minimalan rizik po zdravlje u odnosu na stetno dejstvo nikotina.

    Pored jake volje i odluke da osoba prestane da pusi, potrebno je da izmeni mnoge svoje navike a kod prestanka pusenja mogu pomoci mnogi preparati koji su se pojavili na trzistu kao sto su: sprejevi za nos, nikotinske gume za zvakanje, nikotinski flasteri koji mogu uvecati sanse za trajno odvikavanje od ove stetne navike.

    • Poremecaj spavanja

    Adekvatan miran san je isto toliko vazan kao pravilna ishrana i kretanje ili telesne vezbe. San omogucava telu da se odmori i obnovi energiju i u isto vreme ima fiziolosku i psiholosku funkciju koja omogucava da se covek dobro oseca i fizicki i mentalno.

    Zdrav san je onaj posle koga se osecate odmorno i cilo bezobzira kakav mu je bio kvalitet i koliko je dugo trajao. Vecini odraslih je potrebno 8 sati spavanja svake noci, mada je to veoma individualno. Deci i tinejdzerima je potrebno vise od osam sati spavanja s tim sto posle 4 godine zivota nije neophodno spavanje tokom dana.

    Vecina ljudi ne spava dovoljno i postaju hronicno neispavani ali za razliku od njih kod ljudi koje pate od poremecaja sna, san ih ne odmara.
    Neispavanost vremenom dovodi do fizickih i mentalnih problema sa zdravljem, smanjenom energijom, zaboravnosti.
    Tipicne navike spavanja mogu biti narusene spoljasnjim faktorima, kao sto je stres, preopterecenost poslom ili kucnim obavezama, zabrinutost, anksioznost ili depresija.

    Pospanost ili umor
    Kod mnogih ljudi osecaj umora nastaje zbog zahtevnog i napornog stila zivota, usled cega nemaju dovoljno vremena za odmor tokom noci.
    Pospanost i zamor su dva odvojena, posebna problema koji signaliziraju razlicite vrste medicinskih stanja.
    Pospanost tokom dana ili preterano dugo spavanje tokom dana se definise kao nemogucnost da se ostane budan, pogotovo u situacijama gde je vazno biti budan – na poslu, tokom cuvanja dece ili cak za volanom.
    Umor je stanje postojane iscrpljenosti, koja smanjuje kapacitet za mentalni i fizicki rad, koji se ne smanjuje spavanjem.
    Pospanost moze biti simptom nepravilnosti spavanja ili nedovoljnog spavanja, dok se umor moze javiti i posle normalnog spavanja i pre moze biti simptom neke bolesti.

    Oba ova stanja pospanost i umor negativno uticu na kvalitet zivota u obliku nemogucnosti obavljanja dnevnih obaveza, poremecaja raspolozenja, povecava rizik od povreda uzrokovanih smanjenom koncentracijom.
    Poznato je oko 70 vrsta raznih poremecaja spavanja od kojih su cesti:
    Teskoce uspavljivanja – (nesanica na pocetku spavanja), teskoca da se osoba uspava svake ili skoro svake noci uprkos odgovarajucim uslovima za miran san. Drugi oblik je budjenje prerano i nemogucnost da se osoba ponovo uspava i osecaj nedovoljnog odmora tokom noci. Usled lose prospavane noci obicno se oseca umor i nervoza tokom dana i problem da se koncentrise na dnevne zadatke. Moze trajati samo par noci i onda nema nikakve stetne efekte na osobu a moze biti i dugotrajna.
    U lecenju je obicno korisno vežbanje opuštanja kod osoba kod kojih je izražena jaka telesna napetost. U pocetku lecenja mogu se uzimati lekovi za potpomaganje uspavljivanja, ali samo kratkotrajno.

    Narkolepsija – je iznenadno padanje u san tokom dana. Osoba koja pati od narkolepsije moze da zaspi u bilo koje doba dana u bilo kojoj situaciji cak i vise puta na dan.

    Katalepsija – iznenadno gubljenje tonusa misica. Stepen moze da bude od vrlo blage slabosti kada se samo opuste misici lica, nemogucnost govora. Tipicno je da je povezan sa nekom prethodnom emotivnom reakcijom, kao sto je smeh, bes, strah i moze trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

    Paraliza sna- karakterise se trenutnom nemogucnoscu za govor ili pokrete tokom zapadanja u san ili nakon budjenja. Traje nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

    Visinska nesanica -boravak na velikim visinama uobicajeno je povezan sa poremecajima spavanja. Cest je poremecaj tzv. periodicno disanje za koje je odgovorna smanjena koncentracija kiseonika na velikim visinama. Cesta budjenja i loš kvalitet spavanja tipicni su za visinsku nesanicu koja je obicno najteža prvih nekoliko dana, ali takvo stanje može i potrajati. Odredenim vrstama lekova moguce je sprijeciti pojavu visinske nesanice.

    Vaske, napasnici kojih se tesko otarasiti

    Pocela je nova skolska godina, obdanista su se posle godisnjih odmora napunila decom pa se povecava verovatnoca da vam dete dobije vaske.
    Vaske su mali paraziti koji zive u cistoj ili prljavoj kosi, u blizini glave gdje im je idealna temperatura. Jaja vaski su belozuta i lepe se za kosu u blizini glave. Jedna vaska leze oko 8 jaja dnevno. Jaja se izlegu nakon 8 dana. Vaske zive od krvi koje sisaju iz glave vise puta dnevo. Kada vas sisa krv, ona pljuje u ranu tako da se krv ne moze zgrusati. Zato nastaje svrab i iritacija koze. Odrasla vas je oko 3 mm i varira u boji od sivo bele do skoro crne i krece se jako brzo. Vaska moze ziveti jedan mesec.

    Svi se mogu zaraziti sa vaskama, ali najcesce deca u starosti od 3 do 10 godina. Vaske puze od glave do glave, pa je to jedan od razloga sto ih cesce dobiju devojcice od decaka jer se igraju mirnih igara blizu jedne drugih. Samo odrasle vaske sire zarazu – jaja ne
    .
    Treba pregledati kosu deteta ako primetite da se cesto cese po glavi. Odraslu vasku je tesko primetiti ali rascesljavanjem pramenova kose videcete na vlasima u blizini korena kose belicaste gnjide, male , ovalnog oblika , zalepljene za vlas i tesko ih je skinuti prstima. Najcesce ce te ih naci na kosmatom delu glave oko usiju i vrata, mada se brzo sire po celoj kosi. Ukoliko se prenamnoze tesko ih se otarasiti.

    Vaske veoma brzo mogu preci na sve clanove porodice i sve osobe koje su u kontaktu sa detetom. Zato svi u porodici treba da provere nisu li ih dobili a o tome treba obavestiti i uciteljicu ili vaspitacicu i sve koji su bili u kontaktu sa detetom.
    Vaske se unistavaju samponima protiv vasaka. Prilikom primene sampona treba se pridrzavati upustva za upotrebu preparata. Svaki preparat zahteva drugi ponovni tretman 7-10 dana posle prvog.
    Ne prestajte da cesto cesljate kosu detetu. Cistite vase domacinstvo normalno koristeci kao i pre: pranje vesa, peskira I posteljine, usisavanje podova I namestaja, potapanje cesleva i cetki u toplu vodu. Posle tretmana procesljajte kosu sa efektivnom, metalnom cetkom za skidanje vaski ili gustim cesljem da bi se sve gnjide potpuno uklonile.
    Pokusajte da odstranite svaku gnjidu i zivu vasku koju vidite. Cesljanje kose u suprotnom pravcu od normalog cesljanja ce vam pomoci da nadjete preostala jaja. Cupkanje gnjida se isto moze uraditi rukom, koristeci se vasim prstima ili pincetom. Jaja vaski bacite u lavabo, toalet ili smece. Usisajte dobro oko mesta gdje ste icesljali larvice.

    Treba se obavezno promijeniti sva odjeca.Nastavite provjeravati da li nema ponovljenih larvi od vaski I poslije dvije sedmice, I svaki dan dobro isesljajte kosu, dokle god ne budete imali ni traga od vaski ili nalegnutih jaja.Ovaj proces zahteva jako mnogo vremena energije I strpljenja. Dobro procesljavanje kose je najvazniji korak u ovom postupku.

    Šta i kako jesti?

    Šta i kako jesti? Koliko jesti dnevno, a ostati zdrav? Ne može se ustanoviti idealna dijeta za svaku osobu pojedinacno. Ljudi se razlikuju po svojim zahtevima za kolicinom hrane, fizickoj aktivnosti i dr.

    Opsti principi ishrane su:
    Jedite raznoliku hranu.
    Nastojte održavati idealnu težinu.
    Izbjegavajte da jedete masnu hranu i hranu bogatu holesterolom.
    Jedite hranu s adekvatnom kolicinom skroba i celuloze (vlakana).
    Izbegavajte da jedete previše slatkisa.
    Izbegavajte da jedete preterano zasoljenu hranu.
    Ako pijete alkoholna pica, upotrebljavajte ih umjereno.

    Zasto treba da jedete raznoliko?
    Da bi covek ostao zdrav, potrebno mu je oko 40 razlicitih materija. U to su ukljuceni vitamini, minerali, blancevine, ugljenihidrati, masnoce i voda. Sve su te materije u hrani koju jedete. Ni jedan tip hrane, medjutim, ne sadrži sve osnovne važne tvari koje su potrebne vašemu telu. Stoga treba jesti raznoliku hranu kako bi se osigurala odgovarajuca ishrana.

    Ako jedete raznoliku hranu, ne morate uzimati dodatne vitamine i minerale.
    Zasto je potrebno da odrzavate idealnu telesnu tezinu?

    Mogucnost da obolite od neke hronicne bolesti mnogo je veca ako ste preteški.

    Debljina je udružena sa šecernom bolešcu, povecanim krvnim pritiskom i povecanim vrednostima masnoca u krvi. To vodi arteriosklerozi. To opet povecava rizik da dobijete srcani ili moždani udar.
    Ako ste premršavi, možete imati manju sposobnost da se borite protiv infekcija i lakše se umarate. Takodje postoji rizik od dobijanja dekubitusa.

    Zbog svega toga potrebno je održavati svoju idealnu telesnu težinu.

    Mrsavljenje
    Trebate li da smršate? Ako trebate, morate uzimati manje kalorija nego što vaš organizam može potrošiti. To znaci da morate ili odabrati hranu koja sadrži manje kalorija, ili morate povecati fizicku aktivnost, a ponekad jedno i drugo.

    Kako smršati?

    Ogranicite velicinu obroka.

    Izbegavajte repete.

    Jedite polako, najmanje 20 minuta po obroku.
    Uživajte u svakom zalogaju.
    Ucinite da obrok bude posebna aktivnost.
    Pokušajte da ne preskacete dorucak ili rucak i nastojte da izbegnete preobilne vecere.
    Izbegavajte da koristite hranu kao nacin rešavanja dosade, besa, umora ili straha.

    Svesno birajte hranu u smislu njene hranjive vriednosti.
    Izbegavajte držanje visokokaloricnih, niskohranjivih cipsa, krekera itd. u kuci.

    Jedite manje masti i masne hrane.
    Jedite manje šecera .
    Jedite samo kada ste gladni.

    Budite aktivni.

    Budite svesni opasnoga razdoblja tokom dana kada ste skloni preteranom jelu. Budite spremni na druge mogucnosti.

    Budite skloni opraštanju. Nito nije savršen. Ako prekršite dijetu za vreme jednoga obroka ili jednoga dana, nadoknadite to tako što cete jesti manje sledeci obrok ili drugi dan.

    Mršavite postepno kako bi se vaše telo prilagodilo promeni. Gubitak pola do jednoga kilograma nedeljno nije opasno. Ako postepeno gubite težinu, manja je mogucnost da se ponovno pocnete gojiti nakon što ste postigli svoj cilj. Dugorocni uspeh zavisi o razvoju novih i boljih navika u ishrani i vežbanju.

    Gojenje
    Morate li da se ugojite, ucinite to postepeno. Ravnomeran dobitak od pola do jednog kilograma na nedelju dana dopusti ce vašemu tielu da poveca mišicnu masu, a ne samo mast.
    Kako cu se udebljati?

    Jedite namanje tri uravnotežena obroka dnevno.

    Ako nemate apetit, jedite šest malih obroka dnevno.

    Jedite hranu koja sadrži veci postotak masti, kao punomasno mleko, vocni frape ili jaje s mlekom, sirovo povrce s raznim umacima ili povrce koje sadrži skrob, krem supe.
    Hleb i krekere jedite s margarinom, kikiriki puterom ili s džemom.

    Upotrebljavajte guste umake.

    Izmedu obroka jedite visokokaloricnu hranu kao što je suvo voce, orasi, sladoled i vocni frape. Ako ste zaposleni tijekom dana, nosite nešto od toga sa sobom.

    Ucinite doba obroka ugodnim i opuštenim koliko god je to moguce, to možete uciniti tako što cete planirati obroke unaprijed i jesti s prijateljima.

    Priredujte hranu koja dobro izgleda i koja je ukusna. Izbegavajte svade za vreme obroka.
    Jedite hranu koja ce vas brzo zasititi tek na kraju obroka. Npr. tekucine i hrana bogata celulozom (salate, povrce, voce).

    Zsto treba izbegavati hranu bogatu masnocama, zasicenim masnocama i holesterolom?

    Saturirane masnoce i holesterol poznate su materije koje povecavaju rizik obolijevanja srca.
    Saturirane masnoce su na sobnoj temperaturi cvste kao npr. puter. Nalaze se u životinjskim proizvodima i kokosu, palmi.

    Holesterol je materija poput voska i nalazi se prakticno u svakoj telesnoj celiji. Osnovna je komponenta celijske membrane. Nalazi se u hrani koja je životinjskoga porekla. Ne preporucuje se u dijeti u ovom prirucniku, jer se u jetri stvara u dovoljnoj kolicini.
    Kako izbegavati masnoce, saturirane masnoce i holesterol?

    Jedite nemasno meso, piletinu i suvi grasak i grašak kao izvor belancevina.

    Smanjite uporabu jaja i iznutrica.

    Ogranicite u ishrani uporabu maslaca, krema, hidrogenizovanog margarina (cvrsti margarin), kokosovog ulja, keksa od putera, hrane napravljene od ovih namirnica.
    Ocistite meso od masti.
    Kuvajte i dinstajte, a manje pržite.

    Citajte pažljivo nalepnice na namirnicama da ustanovite kolicinu i vrstu masnoca u doticnoj hrani.
    Napomena: ne izbegavajte masnoce ako ste premršavi.

    Zsto treba jesti hranu bogatu ugjenim hidratima i celulozom?
    Primarni izvori energije u prosecnoj ishrani su ugljeni hidrati i masti. Ako smanjite uporabu masti, morate povecati kolicinu složenih ugljenih hidrata kako biste podmirili telesnu potrebu za energijom.

    Složeni ugljeni hidrati kao pasulj, grašak, orasi, semenke, povrce, voce, hleb i proizvodi od cjelih žitarica, korisniji su od obicnih ugljenih hidrata zbog toga što sadrže celulozu i mnoge druge osnovne hranjive materije, a ne samo kalorije.

    Celuloza nije svariva u ljudskom želutcu, jer je otporna na enzime varenja. Ona je važna zbog toga što pomaže rad creva i omogucava redovnu stolicu, a to je upravo cest problem kod ljudi koji imaju povredu kicme.

    Kako biste bili sigurni da unosite dosta celuloze i složenih ugljenih hidrata, morate da jedete voce i povrce, hleb i druge proizvode od celovitih žitarica.

    Hleb i žitarice.

    Hleb i žitarice kao npr.: Kukuruzne pahuljice i sl., razlicite mekinje s groždjem, integralni hleb , pšenicni ili jecmeni hleb itd.

    Smeda ili nepoliran pirinac.

    Krompiri, kuvani, peceni zajedno s korom.

    Izlomljena pšenica, jecam ili proso.

    Voce
    Sveže narance, jabuke, kruške, sve vrste bobica, grožde, breskve i šljive, razne vrste lješnjaka, oraha i kikirikija.

    Povrce
    Zelje, celer, razne vrste zelenih salata, krastavci, paprike, sargarepa, mahunarke, soja, razne vrste pasulja, semenke od suncokreta i bundeve.

    Zasto treba izbegavati previse slatkisa?
    Najveca zdravstvena opasnost od konzumiranja previše slatkisa je kvarenje szuba, dok neki smatraju da su slatke stvari bogate kalorijama, a sadržavaju malenu kolicinu hranjivih materija potrebnih organizmu.

    Stoga, ako je potrebno izgubiti na telesnoj težini, unos kolicine slatke hrane treba ograniciti.
    Ako pak nije potrebno izgubiti na telesnoj težini, slatki se obroci mogu dodati odredenoj dijeti nakon što ste pojeli preporucenu kolicinu hrane iz navedene cetiri grupe obroka.

    Citajte nalepnice na hrani da možete odgonetnuti njihov sadržaj – nazivi kao saharoza, glukoza, maltoza, dekstroza, laktoza, fruktoza ili sirupi oznacavaju veliku kolicinu šecera.

    Zasto treba izbegavati prekomernu kolicinu soli?
    So je sastavljena od natrija i hlora – oba su osnovni elementi. Previše soli kod osoba koje imaju visoki krvi pritisak predstavlja opasnost od oboljenja srca. Takoder može uzrokovati oticanje nogu ili ruku (tzv. edeme) usled prekomjernoga nakupljanja vode.

    Natrijum se nalazi u mnogim napitcima i hrani koju jedemo, osobito u hrani koja se prireduje na poseban nacin, u zacinima, raznim vrstama kobasica, raznim narescima za sendvice itd. Soda bikarbona kao i prašak za pecivo, monosodijum glukonat, razna osvežavajuca pica, cak i dosta lekova kao npr. antacidi (lijekovi protiv prekomjerne kolicine kiseline u želucu) sadrže natrijum.

    Nije neobicno da odrasle osobe koriste više soli nego što im je to potrebno.

    Jedite hranu s malo soli. Zapamtite da je više od polovine dnevnoga unosa natrijauma sakriven u hrani, bilo kao normalni sastojak hrane, bilo kao konzervans ili zacin.

    Zasto treba biti umeren u konzumaciji alkohola?
    Akoholni napitci imaju puno kalorija, ali malo hranjivih materija. Cak i osobe koje umereno piju, ako žele da imaju idealnu telesnu težinu, treba da pitju manje.

    S druge strane, osobe koje konzumiraju puno alkohola mogu da izgube apetit za normalnom hranom koja sadrži osnovne prehrambene materije. Nedostatak vitamina i minerala najcešce se javlja kod alkoholicara, delom zbog slabog unosa i delom zbog slabe apsorpcije nekih od osnovnih hranjivih materija.

    Alkoholicari mogu obolti od raznih bolesti, od kojih je najpoznatija ciroza jetre te neke neurološke bolesti. Karcinom grla i vrata je cešci u osoba koje piju i puše.

    Ako pijete, pijte umereno.

    Umereno

    jedna ili dvije caše vina od 2 dcl,

    jedna ili dvije boce piva od 4 dcl,

    jedna ili dvije cašice jakog alkohola (0,3 dcl).

    Izbegnite letnje trovanje hranom

    Leto je godišnje doba koje coveku donosi najviše odmora, opuštenosti i bezbrižnosti, no jedako tako, sa sobom nosi i potencijalne opasnosti karakteristicne za letnje vrucine, a to su: dehidracija, toplotni udar, opekotine na koži, srcane tegobe , letnja trovanja hranom.

    Trovanju hranom pogoduju i prirodni i ljudski faktori. Visoke temperature i visoki stepen vlažnosti, dakle letnja svakodnevica, po definiciji su idealni uslovi za rast i razmnožavanje patogenih bakterija-uzrocnika trovanja hranom. Kampovanje, roštiljiade, jedrenje, izleti…ponekad se pretvaraju u gozbu za bakterije, dok ljudima ostavljaju tek vrlo neugodne probavne smetnje.

    Cetiri su osnovna koraka koji garantuju pravednu bitku u borbi protiv bakterija – uzrocnika trovanja hranom:

    1. Održavanje cistoce – pre pripremanja hrane, ruke i površinu na kojoj se namirnice odlažu, seckaju…treba dobro oprati

    2. Razdvajanje namirnica – sveže meso, zivina i riba ne sme biti u dodiru sa namirnicama koje se konzumiraju bez prethodne termicke obrade, npr. sa vocem i povrcem

    3. Kuvanje, pecenje, prženje pri odgovarajucim temperaturama

    4. Hladjenje ili zamrzavanje na odgovarajucim temperaturama – svežu hranu potrebno je staviti u frizider dva sata. Temperatura frizidera treba da bude 4°C, a zamrzivaca –18°C. Meso koje nije zamrznuto u roku od dva (riba, zivina) do pet (teletina, janjetina, svinjetina, govedina) dana, treba potrošiti. Sveže i kvarljivo meso treba biti pažljivo zamotano kako bi se sprecilo «curenje» sokova mesa na drugu hranu.

    Kako bi namirnice što bolje sacuvali od kvarenja postoje odredena vremenska ogranicenja njihovog skladištenja u friziderina i zamrzivacima.

    style=WIDTH: 429px, HEIGHT: 881px, mso-cellspacing: .7pt, mso-padding-alt: 3.0pt 3.0pt 3.0pt 3.0pt
    cellSpacing=1 cellPadding=0 width=429 border=1>
























































































































    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>Proizvod

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>Frizider
    (4 °C)

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>Zamrzivac
    (-18 °C)

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Jaja

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Sveža, u ljusci

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 5 nedelja

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>Ne zamrzavaju se

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Belance i žumance, svježi

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>2 – 4 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>–

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Tvrdo kuvana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 tjedan

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>–

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Majoneza

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    vAlign=top width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>  2 mjeseca

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    vAlign=top width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1> Ne zamrzavaju se

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    lang=HR style=mso-ansi-language: HR> color=#000000> style=mso-ansi-language: HR>Smrznuta
    jela
     style=mso-ansi-language: HR>Odmrznite ih tek pošto ih
    nameravate konzumirati

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>–

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 4 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    lang=HR style=mso-ansi-language: HR> color=#000000> style=mso-ansi-language: HR>Vakumirani
    proizvodi     style=mso-ansi-language: HR>

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 5 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>Ne zamrzavaju se dobro

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Virsle

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    lang=HR style=mso-ansi-language: HR> size=1>Otvoreno pakovanje

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 tjedan 

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 do 2 meseca 

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    lang=HR style=mso-ansi-language: HR> size=1>Neotvoreno pakovanje

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>2 nedelja

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 to 2 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Špek i kobasice

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Špek

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>7 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 mesec

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Kobasice, sveže – pilece, curece, govedje

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Dimljene

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>7 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Šunka

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Šunka, konzervirana   

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    lang=HR style=mso-ansi-language: HR> size=1>otvorena

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 5 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    lang=HR style=mso-ansi-language: HR> size=1>neotvorena

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>6 – 9 meseca

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>Ne zamrzavaju se

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Šunka, vakumirana, neotvorena, nedimljena

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>2 nedelje

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Šunka, kuvana, vakumirana, neotvorena,
    nedimljena

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>Potrošiti pre isteka roka trajanja

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Sveža govedina, teletina,
    janjetina, svinjetina

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Snicle

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 5 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>6 – 12 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Iznutrice

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 4 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Juhe i variva 

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    vAlign=top width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>  3 – 4 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    vAlign=top width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>2 – 3 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Sveža zivina

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Pile ili curka, cela

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 godinu

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Pile ili curka, nasecena

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>9 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=439 colSpan=3>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Ostatci kuvane piletine

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Pržena piletina

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 4 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>4 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Kuvana piletina

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 4 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>4 – 6 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Pileci umak

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>6 meseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Pohovana piletina

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 3 mjeseca

    style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=208>

    style=mso-ansi-language: HR> size=1>Pizza

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=92>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>3 – 4 dana

    		style=PADDING-RIGHT: 3pt, PADDING-LEFT: 3pt, PADDING-BOTTOM: 3pt, PADDING-TOP: 3pt
    width=115>

    align=center> style=mso-ansi-language: HR> size=1>1 – 2 mjeseca

    Ukoliko na putovanje nosite odredene zalihe svežih i kvarljivih namirnica, direktno ih iz frizidera ili zamrzivaca prebacite u rucni frizider i obložite smrznutim ulošcima za hladnjak. Rucni hladnjak ce duže zadržavati hladnocu ukoliko u njega stavite prethodno zamrznute namirnice te ukoliko je u potpunost popunjen. Ako ipak nemate dovoljno namirnica za pun frizider, praznine popunite smrznutim ulošcima za frizider ili smrznutim vrecicama vode. U slucaju da planirate boravak napolju, gde vam je udobnost kuhinje uskracena kroz duži vremenski period, ponesite sa sobom dva rucna frizidera, jedan za namirnice koje cete svakodnevno konzumirati i jedan za namirnice koje cete postepeno trošiti.

    Preporucuje se da se pice i namirnice ne stavljaju u isti frizider kako bi se izbjeglo cesto otvaranje frizidera.

    Dok ste na otvorenome morate stalno paziti da frizider bude u hladu, pokriven laganim prekrivacem ili rucnikom svetle boje koji ce reflektovati svetlost i njenu toplinu. Za pice koristite flaširanu vodu, i uvek krenite sa pretpostavkom da voda iz obližnjeg potoka, izvora ili reke nije sigurna za pice. Prilikom pripremanja hrane pazite da vam ruke i površina na kojoj pripremate hranu budu ciste. Kao sredstvo za dezinfekciju mogu poslužiti i vlažne maramice.
    Takode, kada roštiljate, uverite se da je roštilj dobro ocišcen od ostataka prethodno pripremane hrane. Pokušajte pripremiti onoliko hrane koliko cete i potršiti u jednom obroku. Ukoliko se ipak preracunate, ostatke hrane odmah spremite u posebne posude i zatim u frizider. Ostatke kuvane hrane treba potrošiti unutar cetiri dana.

    Ukoliko ste svoje praznike naumili provesti na brodu, i pri tome, loveci ribu i ostale plodove mora, sami želite osigurati sebi hranu imajte na umu sledece:

    Ulovljenu ribu potrebno je odmah ocistiti, položiti u plasticne, ledom napunjene kutije i prekriti sa slojem usitnjenog leda. Ukoliko se odmah ne smrzne, ribu treba konzumirati u roku od 1 – 2 dana.

    Školjke, rakovi, jastozi moraju biti živi kada se stave da se kuvaju. Najbolje ih je konzumirati isti dan kada se ulove.

    Budite oprezni kod konzumiraja svežih školjki, ono ponekad može biti opasno, posebno za osobe oslabljenog imuniteta i osobe koje imaju probleme sa jetrom.

    Zemljišta za proizvodnju hrane sve manje

    Prema zvanicnoj proceni UN stanovništvo sveta povecava se dnevno za 200 000 duša. U 1980. godini bilo je 4.3 milijarde stanovnika . Pocetkom ovog milenijuma nesto vise od 6 milijardi, 2025. godine bice nas 8.2 milijarde, a 2050. godine 11 milijardi stanovnika na planeti.

    Covecanstvu je za proizvodnju po stanovniku bilo na raspolaganju 1970. godine 1.25ha obradivih površina, a krajem prošlog veka 0.24-0.25ha.
    Vec 2040. godine ta povrsina nece biti veca od 0.14ha po stanovniku ove nase planete (Farm Chemical International, USA).

    Svet raspolaze sa 3.4 milijarde hektara obradive površine koja se, zbog urbanizacije, industrijalizacije i dr., stalno smanjuje. Racuna se da samo erozija svake godine u svetu odnese oko 24 milijarde tona obradivog zemljista, ili kolicinu zemljista koje Australija koristi za godišnju proizvodnju strnih zita (Farm Chemical International, USA).
    Za prevazilazenje problema ishrane covecanstva, stoje na raspolaganju dva paralelna puta za povecanje prinosa: 1- uvodjenje novih vrsta i sorata boljaka, agrotehnike koje ce obezbedjivati optimalne uslove porasta i razvoja biljaka i 2- maksimalnu zastitu od bolesti, stetocina, korova, suse i ostalih faktora od znacaja (Farm Chemical International, USA).

    U SAD 2.7% stanovnika proizvodi hranu za 280 miliona stanovnika. Vrednost godisnje proizvodnje ceni se na preko 80 milijardi dolara.

    Vecinu srcanih udara lako je predvideti

    Gotovo se sav rizik od srcanog udara može predvideti, a faktori rizika za srcani udar jednaki su za sve ljude na svetu: od ribara u Kanadi, preko službenice u Hong Kongu do uzgajivaca ovaca u Australiji.

    Ovo otkrice rezultat je globalnog kanadskog istraživanja sprovedenog nad gotovo 30.000 ljudi u 52 zemlje. Rezultati su, posle pet godina proucavanja, objavljeni na kongresu Evropskog kardiološkog društva u Munchenu.

    Naucnici su objavili da su pušenje i abnormalni nivo dobrog i lošeg holesterola odgovorni za cak dve trecine srcanih udara. Ostali faktori rizika su visoki pritisak, dijabetes, gojaznost, stres, depresija, manjak dnevnog unosa voca i povrca, nedovoljno vežbanja. Umereno konzumiranje alkohola – tri do pet pica nedeljno – malo smanjuje taj rizik.

    Ovi rizicni faktori vrede za sve ljude na svetu: za sve etnicke skupine, žene, muškarce, mlade i stare. Takodje smo dokazali da se 90 posto faktora rizika za srcani udar može vrlo lako predvideti, istice Salim Yusuf, kanadski kardiolog i vodja studije. Ovo otkrice suprotno je dosadašnjem mišljenju strucnjaka da samo polovinu rizika za bolest srca predstavljaju poznati faktori.

    Epidemija srcanih bolesti

    Srcane bolesti i moždani udar još su uvijek na prvom mjestu smrtnih bolesti sirom sveta. Prema poslednjim podacima, 1998. godine oko 15 miliona ljudi umrlo je od infarkta. Oko 80.000 Kanadana godišnje ima srcani udar, od cega ih polovina umre.
    Važno je naglasiti da je faktore rizika, navedene u ovoj studiji, moguce menjati i ograniciti. Pretpostavljamo da ce ovi rezultati dovesti do vece kontrole konzumiranja duvana i u zemljama u razvoju, a ne samo u zapadnom svetu, kaže Anthony Graham, kardiolog iz Toronta.

    Graham upozorava da je u zemljama u razvoju broj obolelih od srcanih bolesti u stalnom porastu.

    Do 2020. godine zemlje poput Kine i Indije zahvati ce prava epidemija srcanih bolesti. Zahvaljujuci poslednjem istraživanju, sada svaka zemlja zna koji su rizicni faktori i može odmah poceti s prevencijom, zakljucuje Sonia Anand, specijalista za vaskularnu medicinu i clanica istraživackog tima.

    Studija je takode pokazala da pušaci imaju trostruko veci rizik da dobiju infarkt od nepušaca. Nepušaci koji redovno jedu voce i povrce, vežbaju tri puta nedeljno i popiju pokoje pice smanjuju taj rizik za cak 80 posto.

    Mozak muskaraca i zena razlicito reaguje na povrede

    Mozak razlicito reaguje na nedostatak kiseonika kod zena i muskaraca, rezultat je studije tima naucnika decije bolnice iz Pensilvanije.Ovaj zakljucak dalje vodi ka tome da tretman kod bolesnika koji su doziveli povredu mozga bi trebao da bude prilagodjen njihovom polu.

    Do sada se znalo da muskarci i zene razlicito reaguju na povrede mozga izazvane naprimer mozdanim udarom.Medjutim ovaj put su naucnici zapazili razlike u zavisnosti od pola na koje pojedine nervne celije mozga izumiru zbiog nedostatka kiseonika .

    Opiti su radjeni nad pacovima. Naucnici su merili nivo raznih molekula i antioksidanasa koji stite celije od reaktivnih jedinjenja koji nastaju kao medjuproizvodi metabolizma, tokom odumiranja mozga pacova usled nedostatka kiseonika.

    Rezultat nedostatka kiseonika i kod muzjaka i kod zenki je doveo do umiranja celija mozga ali nacini na koje su njihove celije odumirale je bio razlicit.
    Kod muzjaka se desio nagli pad antioksidansa glutationa, dok se to nije desilo u mozdanim celijama zenki.

    Ovo otkrice pruza nadu da je moguc bolji nacin za lecenje u situacijama gde mozak ili njegovi delovi pate od nedostatka kiseonika usled povreda izazvanih snaznim krvarenjem, mozdanim ili srcanim udarom.

    Dosadasnji tretman ovih stanja je bio da se ogranice ostecenja mozga davanjem pacijentu odredjenih doza kiseonika.
    Radimo na intezivnoj nezi 12 godina, ali je veoma obeshrabrujuce da nismo mogli da ucinimo nista vise, kaze Klark vodja istrazivackog tima, od toga da spasimo veci deo mozga, u zavisnosti od jacine povrede, tretmanom kiseonikom, ali su osetljiva podrucja mozga kao sto su ona koja kontrolisu pokrete ili su zaduzena za pamcenje cesto bila trajno unistena.

    Nadohnadjivanje antioksidanata i odrzavanjem njihovog potrebnog nivoa, pogotovo kod muskaraca, mozda pruza sansu za spasavanje mozdanih celija koje pate zbog nedostatka kiseonika. Jedan od mogucih nacina lecenja je koriscenje leka N-acetilcistein, koji nadohnadjuje glutation u celijama.

    Ova je dragoceni lek koji moze pomoci bilo kome cije su celije pod stresom, ukljucujuci bebe, one koji pate od cisticne fibroze ili raznih povreda mozga. Doze ovog leka mogle bi se odredjivati prema polu bolesnika.

    Novi eksperimenti ce biti radjeni kako bi se pronasao lek koji ce spreciti odumiranje mozdanih celija kod zena.

    Vaginalni sekret

    Vaginalni sekret sam za sebe ne predstavlja neko odredjeno patolosko stanje ili oboljenje, vec samo simptom kao sto je naprimer glavobolja, povracanje, povisena telesna temperatura. leci se lokalno ali je uvek potrebno ustanoviti uzrok koji je doveo do pojave ovog simptoma.

    Prema osobinama sadrzaja sekreta deli se cistoca vagine na 3 stepena:

  • I grupa sekreta – sekret je bez mikroorganizama i bez gnoja
  • II grupa sekreta – sekret bez gnoja, ali sadrzi izvesne bakterije

    Ove dve grupe sekreta predstavljaju normalan sekret vagine

  • III grupa sekreta – je sekret koji sadrzi bakterije i gnoj
  • IV grupa sekreta – je sekret koji sadrzi gonokoke
  • V grupa sekreta – je sekret koji sadrzi trihomonade
  • VI grupa sekreta – sekret koji sadrzi mikoze (gljivice)
    Jedna od vaznih uloga vagine je da stvara odbranu protiv prodora spoljnih bakterija u nju i u unutrasnje delove polnih organa. Ovaj zadatak ona obavlja putem biohemijskih procesa kojima upravljaju jajnici. Sluzokoza vagine je uvek vlazna a normalna flora vagine sastoji se iz Dederlajnovih bakterija. Preduslov za odrzavanje flore vagine je kisela sredina koja tokom menstrualnog ciklusa varira ali je kisela u proseku ph 4 -4,5. Harmonicnom simbiozom izmedju zida vagine, Dederlajnovih bakterija pod protektorijatom hormona jajnika stvara se odbrambena moc vagine tj. bakterijalno samociscenje vagine koja je izlozena prodoru bakterija iz spoljasnjeg sveta.

    Svaki poremecaj biohemijskih procesa moze dovesti do prodora bakterija i stvaranje kolpita – vaginitisa, ciji je simptom pojacani i sadrzajem izmenjeni sekret.

    Uzroci mogu biti unutrasnji i spoljasnji.

    Od unutrasnjih uzroka cesto moze biti povecana propustljivost zida vagine za tecnost, zato sto je tkivo slabo ili zid vagine ostecen. Posledica ovoga je da Dederlajnovih bakterije ne mogu da stvore dovoljnu kolicinu mlecne kiseline i time osiguraju sekretu vagine dovoljnu kiselost. Slabi odbrambena moc flore vagine, vise ne moze da se odupire invaziji bakterija ili drugih patogenih mikroorganizama one dobijaju prevagu nad normalnom florom i sadrzaj vaginalnog sekreta cine sve necistijim. Pri ovakvom stanju u razmazu sekreta vagine nalaze se umesto odlubljenog epitela vagine i njene normalne flore, mnogobrojne bakterije kao sto su streptokoke, stafilokoke, diplokoke, grampozitivni i gramnegativni stapici i td. i nesto manja ili nesto veca kolicina leukocita.

    Pojacani vaginalni sekret nije samo prosto povecanje kolicine sekreta vec i izmena njegovih osobina a one zavise od uzrocnika koji ga stvara pa moze biti sluzav, vodnjikav, penast, gnojav, krvavo vodnjikast, trulezan, neprijatnog mirisa.

    Drugi endogeni faktor moze biti poremecaj regulacije sudovno-nervnog sistema. Pri njemu postoji labilnost sudova celog tela koji se ispoljava lakim crvenjenjem lica, hladnim i vlaznim rukama i nogama, brzim zamaranjem, poremecenom sekrecijom zelutca.

    Jos jedan unutrasnji uzrocnik je je nedovoljna funkcija jajnika.

    Najcesci uzrok su opsta oboljenja kao sto su akutne i hronicne infektivne bolesti, grip, angina, secerna bolest.

    Spoljasnji faktori – kolpit-vaginitis nastao usled prodora patogenih mikroorganizama u vaginu , cija je invazija veca od odbrambene moci vagine. Ovaj prodor je mogus polnim odnosom, upotrebom zarazenih predmeta za higijenu. Uzrocnici mogu biti i hemijski, termicki ili neko strano telo uneto i zaboravljeno u vaginu.

    • Posledice velikog stomaka

    Razlozi mnogih koji zele da skinu prekomerne kilograme, pogotovo da skinu veliki stomak su najcesce estetske prirode npr. da bi bolje izgledali u kupacem kostimu,da bi mogli da zatvore rajfeslus na omiljenim pantalonama ili jednostavno da kad pogledaju niz telo prvo sto vide ne bude loptasti stomak. To su sve dobri razlozi medjutim mnogo znacajniji je da smanjivsi telesnu tezinu smanjujete rizik od tekih hronicnih bolesti.

    Uopste povisena telesna tezina, pogotovo ona gde se masne naslage skupljaju na stomaku, potstice jetru da oslobadja svoje zalihe zasicenih masnih kiselina sto povecava nivo holesterola u krvi. Takodje menja nivo hormona koji su kljucni za skladistenje masti i apetit. Kada dobijate suvisne kilograme, pogotovo ako vam se salo skladisti na stomaku zbog pobudjenih hormona osecate sve vecu glad, jedete sve vise a vase telo skladisti masnoce i sve to postaje zacarani krug.

    Povecana telesna tezina na razne nacine narusava zdravlje i povecava rizik od ovih bolesti:

    Dijabetes Neka istrazivanja su utvrdila da zene ciji je obim stomaka usled povecane telesne tezine porastao za 40cm imaju 5 puta vecu verovatnocu da dobiju dijabetes nego one sa normalnom telesnom tezinom. Kod ljudi sa povecanom telesnom tezinom poremecen je ciklus insulina. Ovaj veoma vazan hormon koga proizvodi pankreas, ima ulogu da prenosi secer iz krvi do celija misica gde bi se on koristio kao izvor energije. Medjutim secer ostaje u krvi, sto potstice pankreas da jos vise proizvodi inslin, sto moze da iznuri pankreas i razvije se u dijabetes. Takodje visok nivo insulina u krvi stvara osecaj gladi i potstice na veci unos hrane i potstice jetru da pretvara secer iz krvi u masnoce.

    Oboljenja srca Ispitivanja su ukazala da ljudi sa povecanom telesnom tezinom imaju dva puta vece sanse da dozive srcani udar nego nego oni sa normalnom telesnom tezinom. Sto jetra pretvara sve vise i vise secera iz krvi u masnoce,poveceva se nivo holesterola u krvi a masnoce se najcesce skladisre u masnim celijama na stomaku.

    Takodje svakih 600gr. suvisne tezine povecava vas sistolni (gornji) pritisak za 4.5 poena, prosto receno ovo se desava zbog toga sto srce mora jace da pumpa krv kako bi snabdelo povecano telo. Povecan pritisak krvi na arterije ih vremenom ostecuje, povecavajuci rizik od kardiovaskularnih bolesti.

    Rizik od raka dojke Kod zena sa enormno povecanom telesnom tezinom povecava se nivo estrogena u krvi, telesne masnoce stvaraju svoj estrogen kao dodatak estrogenu koji se stvara u jajnicima. Obicno ova pojava ne stvara vece probleme, ali ako je usled preterane tezine nivo estrogena u krvi preterano visok povecava se rizik od oboljevanja od raka dojke.

    Bolovi u ledjina povisena telesna tezina je dodatni teret za kicmu. Povecavanjem stomaka usled tezine on potiskuje kicmu praveci luk donjeg dela kicme sto prouzrokuje bol. Gubljenjem suvisnih kilograma i jacanjem stomacnih misica kicma nema tako povecano opterecenje, drzanje tela postaje uspravno i smanjuje se bol u kicmi.

    Zamor Kod povecane telesne tezine ne samo da srce mora pojacano da radi vec isro tako i pluca da bi snabdela telo dovoljnim kolicinama kiseonika. Povecanjem stomaka povecava se i pritisak nadijafragmu koja je izuzetno vazna kod disanja. Posledica nedovoljnog snabdevanja tela kiseonikom je osecaj umora i iscrpljenosti.

    Prosirene venePovecana telesna tezina u velikoj meri pomaze stvaranju prosirenih vena. Takodje svki suvisni kilogram dodatno opterecuje zglobove.

    Suvisna telesna tezina je takodje povezana sa bolestima zucne kese, artritisom, slabim imunitetom, bolestima jetre, koznim oboljenjima i nesanicom.

    Gubljenje suvisne telesne tezine pomaze da sprecite sve ove bolesti da se osecate bolje i zivite duze.

    Pace maker – nedoumice

    Uvodjenje pace-makera (srcamog elektrostimulatora) u kardiologiju omogucila je mnogim ljudima normalan zivot uprkos poremecajima u ritmu rada srca. Danas se pace-meker moze jednostavno ugraditi hirurskim zahvatom uz lokalnu anesteziju.

    Nedoumice vezane za ugradnju pace-makera:

    Kada je potreban?

    Pace -maker je u stvari baterija koja proizvodi elektricne inpulsa koji se prenose na srce tankom elektrodom.Na taj nacin ova sprava pomaze srcu da radi normalnim ritmom, tj. da izbaci potrebnu kolicinu krvi koja krvnim sudovima stize do svih organa.

    Paca-maker se obicno ugradjuje osobama kojima je rad srca previse usporen, npr. zbog takozvanog totalnog bloka. U tim slucajevima kolicina krvi koju srce pumpa nije dovoljna da obezbrdi sva tkiva i dovede im potrebnu kolicinu kiseonika. Zbog toga bolesnik oseca umor, bol u grudima i oticu mu noge.

    Promenjen rad srca moze biti posldica srcanog infarkta ili uzrokovana koronarnom bolescu ( u kojoj su arterije koje dovode krv u srce suzene usled arterioskleroze.)

    Promenjena funkcija zalistaka, koji regulisu prolazak krvi iz pretkomora u komore, odnosno iz srcanih komora u arterije, takodje moze prouzrokovati usporen rad srca.

    Razlog moze biti bolestan sinusni cvor ( mesto iz koga izlaze elektricni impulsi u srcu i upravljaju radom srca, ili preosetljiv karotidni sinus, zbog cega bolesnik ima ceste nesvestice.

    Kako se ugradjuje?

    Pace-maker se ugradjuje u lokalnoj anesteziji.kardiolog pravi mali rez u visini kljucne kosti, kraj ramena obicno na levoj strani. Na taj nacin se pravi neka vrsta prirodnog dzepa u potkoznom tkivu, u koji se smesta baterija. Baterija se zatim povezuje sa srcem pomocu tanke zice, koja do srcanog misica prenosi elektricne impulse koji ga potsticu na kontrakciju (stezanje).

    Radi se o relativno kratkotrajnom zahvatu, trje oko sat vremena, koji je skoro potpuno bezopasan. Posle zahvata pacijent treba 2 nedelje da izbegava vece telesne napore kako bi se ispitalo da li baterija pravilno radi i dok ne zaraste rana.

    Da li mobilni telefon moze uticati na ispravni rad pace-makera? – Nauka nije uspela da dokaze da elektromagnetni talasi koje salje mobilni telefon uticu na rad elektrostimulatora. Ipak se savetuje da se mobilni telefon nosi i koristi na strani tela suprotnoj od one na kojoj je ugradjen mobilni telefon.

    Da li treba izbegavati teze fizicke poslove? Osobe koje nose pace-maker ne treba da obavljaju aktivnosti pri kojima se jako opterecuje ona ruka kraj koje je smesten pace-maker. Nagli i snazni pokreti bi mogli da poremete rad tog osetljivog instrumenta.

    Da li detektor za metal reaguje na aparat? Osetljivi detektori za metal kakvi se koriste na ćrodoromoma mogu da reaguju prilikom prolaska putnika koji ima ugradjen pace-maker. Detektor za metal inace ne utice na normalan rad pace-mekera.

    Da li treba izbegavati boravak na planini? Odlazak na planinu i voznja zicarom ne prave nikakve probleme osobama kojima je ugradjen pace-meker. Aparat je neosetljiv na promene temperature, tj. velika hladnoca ili vrucina ne utice na njegov rad.

    Da li se mogu koristiti svi kucni aparati? Elektricni kucni aparati koji stvaraju elektromagnetne talase niskog inteziteta, kao sto su radio, televizija ili ves masina ne uticu na rad pace-makera.

    Da li je veca opasnost od infekcija? Pace-maker je je strano telo ugradjeno u organizam. Bakterije mogu lako da udju u organizam prilikom hirurskih intervencija, invazivnih pretraga, vadjenja zuba, pa sledeci zicu pace-makera doci do srca i izazvati ozbiljnu upalu.

    Da li neki medicinski postupci mogu da ostete pace-maker? Treba pripaziti kod upotrebe ultrazvucnog aparate, jer ultrazvucni talasi mogu impulse koje odasilje pace-maker.

    Magnetna rezonance moze demagnetisati pace-maker i poremetiti mu rad.

    Da li se moze voditi normalan seksualni zivot? Ubrzani rad srca do koga dolazi tokom polnog odnosa i fizicki napor ne pretstavljaju nikakvu smetnju za rad pace-makera. Zadovoljavajuci seksualni zivot samo moze da doprinese opstem zdravstvenom stanju

    1...1.9531.9541.955...1.975Stranica 1.954 od ukupno 1.975
    Prodaja stanova - Europolis Nekretnine Beograd
    Tekstovi na www.topvita.info nemaju funkciju davanja medicinskih saveta ili uputstava o medicinskom tretmanu bolesti, korišćenju medikamenata i parafarmaceutskih proizvoda, niti njihove direktne promocije. Oni nisu ni sugestija za specifične oblike lečenja. Informacije koje se na ovom sajtu nalaze su u funkciji dopunske informisanosti posetilaca sajta u oblasti ekologije, zaštite životne sredine, pravilne ishrane i održavanja psihofizičke kondicije. One nisu zamena za lekarsku ili pomoć drugih stručnih lica i ovlašćenih ustanova.
    Facebook Twitter