Veterinarski inspektori kontrolisali proizvođače meda iz srednjeg Banata – zbog neodgovarajućeg kvaliteta iz prodaje povučene velike količine ove namirnice.

Tržište Srbije preplavljeno je falsifikatima pčelinjeg meda. To je juče potvrdila i Veterinarska inspekcija koja je na teritoriji srednjeg Banata kontrolisala med šest velikih proizvođača. U uzorcima meda s proizvodnih linija i u trgovinama pronađene su povećane količine saharoze i HMF-a (hidrometilfurfurola, hemijskog jedinjenja koje, kako navode stručnjaci, u dozvoljenim količinama u namirnicama nije opasno, ali pretpostavlja se da prekomerna upotreba može biti štetna po ljudsko zdravlje) što, kako tvrde u inspekciji, ukazuje da je reč o veštačkom medu. Saznajemo da su velike količine ovih proizvoda već povučene iz trgovinskih lanaca „Metro”, „Svislajon” i „Gomeks”, a da će protiv odgovornih u proizvodnji biti preduzete zakonom predviđene mere.

Kontrolisani su proizvodni pogoni firmi „Domaći med” iz Torde, „Aza” iz Novog Sada, „Med Honey” iz Smedereva „Irikom”, „Maja promet” i „Meplis med” iz Beograda. Analize su rađene u Naučnom institutu za veterinarstvo iz Novog Sada.

– U fabrici u Tordi inspekcija je kontrolisala livadski, šumski i bagremov med i hemijske analize su pokazale višestruko povećane vrednosti HMF-a i saharoze. HMF-a se inače pojavljuje u slučajevima prihranjivanja pčela šećernim sirupom uz dodatak najčešće oksalne kiseline ili direktnim dodavanjem i mešanjem sirupa sa medom – kaže Goran Milošev, pomoćnik direktora za Veterinarsku inspekciju Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.

Med drugih proizvođača, i to šumski „Med Honey” DOO iz Smedereva, cvetni med „Irikoma” iz Beograda, lipov med „Aza” DOO iz Novog Sada, imao je takođe povišene vrednosti HMF-a i povučen je iz prodaje. U prirodnom medu je inače dozvoljeno maksimalnih 40 miligrama HMF-a po kilogramu, a nezvanično saznajemo da je u nekim od kontrolisanih uzoraka bilo i deset puta više ove supstance.

Ove firme našle su se na udaru inspekcije po prijavi Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), koja već dugo upozorava da se na tržištu prodaju falsifikati meda.

– Prijavili smo Generalnom inspektoratu firmu iz Zrenjanina koja se bavi otkupom meda i koja je svake nedelje kupovala invertovani sirup od kukuruza. Pitali smo se šta će taj sirup njima i zatražili od inspekcije da to proveri. Ovo je jedini način da tržište Srbije konačno oslobodimo od veštačkog meda koji se prodaje godinama – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, i najavljuje da je to početak obračunavanja sa nelojalnom konkurencijom.

Na pitanje koliko se veštačkog meda pojavi na tržištu, Živadinović nema precizan podatak, ali kaže da je situacija verovatno mnogo gora nego 2003. godine kada je dve trećine kontrolisanog meda u prodaji na tržištu Beograda bilo neodgovarajućeg kvaliteta.

– Najsavršenija metoda kojoj pribegavaju falsifikatori jeste pravljenje „meda” od izosirupa koji se koristi u konditorskoj industriji i proizvodnji sokova – navodi naš sagovornik.

U kućnoj radinosti špekulanti se, inače, uveliko bave proizvodnjom veštačkog meda. Ako se napravi sirup od 70 odsto kristal šećera, 18,5 odsto vode i 0,03 sirćetne kiseline (koja najuspešnije razgrađuje saharozu na fruktozu i glukozu) i tome se doda svega 7,5 odsto svežeg prirodnog meda, dobiće se skoro savršen falsifikat meda.

Osim trgovaca sa Dalekog istoka i iz Bugarske, čiji veštački med i dalje, saznajemo nezvanično, nalazi puteve do naših potrošača, ovim unosnim biznisom danas se bave mnogi koji s pčelinjacima nikada nisu bili u kontaktu.
Rodoljub Živadinović

U malim fabrikama opremljenim mašinama za mešanje „šećerne vodice”, sirupa u koji se dodaju veštačke arome, prave se na tone falš meda i prodaju „iz ruke”, na pijacama, u trgovinama i veleprodajama. I pre četiri godine „Politika” je serijom tekstova upozoravala na ovaj problem, ali ništa se bitnije nije promenilo.

„Pao” je i nepogrešivi adut prepoznavanja pčelinjeg proizvoda – kristalisanje, pošto kineski tehnolozi uspevaju da naprave čak i veštački med koji se kristališe. Srpski pčelari upozoravaju da bi jedan od ne tako pouzdanih dokaza da je med veštački mogao da bude – njegova bistrina. Med koji nije prirodan obično je providan. Originalan med tako je postao možda jedina namirnica koja se, bez skupe i kompleksne hemijske analize, ne može razlikovati od falsifikata. Za sada je najsigurnija kupovina meda kod proverenog proizvođača, a najveći rizik nabavka kod pijačnih preprodavaca.

„Potrošačka politika” je prošlog vikenda, tragom ovih navoda, obišla fruškogorske pčelare i dobila potvrdu da je i njima sve teži opstanak zbog nelojalne konkurencije.

– Pravi med je onaj koji pčele proizvedu u prirodi u čistoj košnici. Potrošači, nažalost, ne mogu da razlikuju pravi od veštačkog meda – kaže Nenad Mihajlović, pčelar iz Iriga.

Iako sa sigurnošću ne može da tvrdi da se i u ovom kraju nudi veštački med, ovaj pčelar kaže da preprodavci sve češće u otkupu meda obaraju cene, jer na tržištu mogu da nađu upola jeftinije falsifikate.

Kako smo i ranije pisali, hemijski med iz Kine je na mnoga tržišta stizao brodovima, na veliko. Iza ovog posla stajali su veliki uvoznici koji su ga prepakivali, lepili etikete i slali u prodaju. Poznato je da su Kinezi pre nekoliko godina ovim proizvodom preplavili tržište Evropske unije. Ona je 2003. godine uvela zabranu uvoza kineskog meda, jer je u njemu pronađen antibiotik hloramfenikol. Ipak, tri godine kasnije, EU je ponovo počela da ga uvozi pod pritiskom jakih uvozničkih lobija.

Ispostavilo se da su Kinezi ovaj unosan biznis započeli još pre dve decenije, proizvodeći savršene falsifikate meda u napuštenim vojnim fabrikama. Kako je posao domaćih proizvođača bio ugrožen, a udruženja potrošača su pritiskala državu da spreči prevare, kineski lobi raskrinkali su Francuzi koji inače drže do tradicije i kvaliteta. Ubrzo je usledila zajednička akcija evropskih zemalja, veštački med je povučen iz prodaje, pa su Kinezi morali da potraže nova tržišta.

Negde u to vreme otvorene su granice Srbije za te proizvode, ali su cene originala i falsifikata bile izjednačene, za razliku od Italije gde je kilogram hemijskog meda tada koštao 1,6, a domaćeg 10 evra. Tako su kupci prema ceni mogli da se opredele, baš kao i danas kod nas, jer je falsifikat na ovdašnjem tržištu sada često jeftiniji od prirodnog meda. Iskusni pčelari kažu da dobar med ne može da se kupi za manje od 400 dinara, a ako tegla košta 170 dinara, kao u nekim manjim radnjama po Srbiji, to može da ukazuje samo na jedno – da je reč o hemijskom medu.

Jedan pčelar sa Fruške gore priča kako mu je poznanik iz Novog Sada zamerio što toliko vremena provodi u pčelinjaku. „Zašto, kada ja, koji nemam pčele i živim u zgradi, prodam sve što proizvedem bez toliko muke. Šećer, voda, arome čajeva i imaš med po želji. Sve se proda”, hvalio se on, priča ovaj pčelar i dodaje da mu je čak dao i jedan recept za sve traženiji šumski med kojeg i u prirodi ima malo. U ovaj falsifikat dodaje se, kaže, ekstrakt kole da bi se postigao taj specifičan ukus i boja (pravi šumski med je između braon i tamnobraon boje). Oni sumnjičavi tvrde da to nije istina, da se taman med dobije ukoliko se smesa duže zagreva (kao kada domaćice preprže šećer).

Ovakvog ukusa bio je i navodno šumski med kakav je „Potrošačka politika” pazarila nedavno u jednoj prodavnici u beogradskom naselju Žarkovo po ceni od 130 dinara za pola kilograma. čitajući šture podatke sa deklaracije, kupac može samo da sazna njegovo geografsko poreklo i ime firme koja ga pakuje.

– Sve češće se falsifikuje ova vrsta meda, jer je on dosta tražen poslednjih godina, pošto sadrži veće količine gvožđa. Ali njega je malo na tržištu. Prošle godine zbog velikih suša gotovo ga nije ni bilo – kažu pčelari. Slično je i sa medom od kadulje kojeg ima na sajmovima, a poznato je da u Srbiji nema kadulje.