Potrebno je za četiri osobe: 3 kašike suncokretovog ulja, 2 kašike maslinovog ulja, 100 g crnog luka, 3 čena belog luka, 800 g kuvanog pasulja, 2 kašičice vegete, 1 kašičica suvog majorana, 1 ljuta papričica, 2-3 kašike vorčester sosa, 50 g oguljenih badema narezanih na štapiće, 1 kašika naseckanog peršuna.
Za posluživanje: 200 g kuvanog integralnog pirinča.
Priprema: na mešavini ulja kratko propržite naseckani crni i beli luk kojima ste dodali kašičicu vegete. Zalijte sa 50 ml vode i dinstajte pet minuta. Umešajte kuvani pasulj, pospite kašičicom vegete, majoranom, narezanom ljutom papričicom, dodajte vorčester sos i pečene štapiće badema. Sve dobro izmešajte, kratko propržite i pospite peršunom. Poslužite uz pirinač.
Blog Stranica 1967
Recept dana – Pasulj sa bademima
Kako se zaštititi od bolesti
• Jačanje imunološkog sistema mora biti imperativ • Unositi što više vitamina i minerala • Izbegavati stres • Neophodni su redovan san i odmor
Imunološki sistem organizma brani nas od brojnih mikroba, ali i od raznih vrsta kancera. Da li ćemo se razboleti ili ne, zavisi od izloženosti infekciji i stresu, od načina života, ali i od sposobnosti našeg imuniteta da odbrani organizam. Kako bismo zadržali zdravlje važno je da sačuvamo zdrave životne navike (pravilna ishrana, ritam rada, sna i odmora) i pozitivan mentalno-emotivni stav prema životu.
Većina uljeza koji mogu da ugroze imunitet nalaze se u našoj okolini, a kao posledica njihovog prodora u organizam nastaju infekcije, bolesti, povećana sklonost nastanka tumora, sve češće autoimune, hronične degenerativne i alergijske bolesti.
S druge strane, zdravstvena edukacija, procvat dijagnostike, proizvodnja kvalitetnih lekova i dodataka hrani radi očuvanja i poboljšanja naših fizioloških funkcija sve više nas okreću zdravlju i prevenciji bolesti. Između dve krajnosti – dobrovoljnog odlaska na redovne lekarske kontrole i spasavanja života – vreme je kojeg često nismo svesni,a tokom koga naš imunološki sistem šalje signale poremećaja, slabosti ili preosetljivosti. Javljaju se, na primer, lupanje srca, nesanica, hronični umor, depresija, razdražljivost, smetnje koncentracije, glavobolja, povišenje krvnog pritiska, poremećaj probave, napetost mišića i ukočenost zglobova. Mogu se javiti i šumovi u ušima, opadanje kose, nedostatak apetita, smanjenje libida, česte prehlade (posebno angina), uporna kandidijaza probavnih i polnih sluznica, bronhitis i upale pluća, pojava herpesa, kožnih i polnih bradavica, urinarna infekcija i slično.
Ako se uzroci koji su doveli do poremećaja imuniteta i opšteg slabljenja organizma otkriju na vreme, sve se može popraviti, a poremećaj i bolest izlečiti. Izuzetak su hronične bolesti imunološkog sistema, što je rezultat slabije imuno reakcije ili njenog potpunog izostanka.
Da ne bi došlo do ovog drastičnog epiloga, trebalo bi na vreme da povedemo računa o imunitetu i kompletnom stanju čitavog organizma. Naša svakodnevna ishrana često je neodgovarajuća i ne pruža nam dovoljnu količinu vitamina, minerala i drugih bioaktivnih sastojaka. Zato, da bismo izašli na kraj sa sve češćim poremećajima imuniteta, od pomoći mogu biti određeni prehrambeni dodaci. Osim flavonoida, betakarotena, cinka, kalcijuma, vitamina E i C, koenzima Q 10, tu su i razni lektini iz često vrlo dostupnih biljnih izvora. Dostupni su u mekinjama, zobu, ječmu i nekim vrstama pečuraka. Izazivaju imunološku stimulaciju organizma koja zaustavlja i sprečava rast ćelija raka i metastazu, a sprečavaju i ublažavaju različite bakterijske, virusne, gljivične i parazitske zaraze.
Prevencija
Promenite navike i usvojite nove koje aktivno jačaju vaše zdravlje:
• Izbegavajte prejedanje i preterano uživanje alkohola, kofeina i duvana. Odmarajte se koliko je to potrebno, vežbajte redovno i jedite zdravu hranu.
• Ne napadajte odmah infekcije antibioticima, osim ako lekar to smatra neophodnim. Imunološkom sistemu pomognite vitaminima i biljnim preparatima.
• Kad god je to moguće, izbegavajte izlaganje zračenju i štetnim hemijskim materijama i dugotrajnu upotrebu imunosupresora kao što je kortikosteroid jer mogu da budu štetni po imunitet.
Lečenje
• Za jačanje imuniteta je neophodno da promenite način ishrane i redovno se bavite fizičkim aktivnostima. Lekar će vas zbog toga verovatno uputiti nutricionisti ili terapeutu.
• Prvi korak u lečenju jeste jačanje otpornosti organizma vakcinom. Ako se na taj način ne postigne željeno dejstvo, pokušaće sa gamaglubinima, belančevinama prisutnim u plazmi koji podstiču rad odbrambenih snaga organizma.
• Osobama s težim, naslednim imunodeficijencijama biće potrebne injekcije protivtela, presađivanje tkiva ili koštane srži i dugotrajna upotreba antibiotika. Ako bolujete od autoimunog poremećaja, lekar vam može prepisati nesteroidne protivupalne lekove, kortikosteroide ili snažnije imunosupresore.
• Ako vas muče alergije, lekar će vam preporučiti izvesne mere opreza u vezi vašeg okruženja kako biste smanjili kontakt s materijama koje izazivaju alergijsku reakciju.
Respiratorne infekcije
Infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u humanoj populaciji. Od akutnih respiratornih infekcija odrasli prosečno obole 3-5 puta godišnje, deca češće, u proseku 4-7 puta godišnje, dok ona koja borave u dečjim kolektivima još češće. Od infekcija respiratornog sistema umire gotovo 3,9 miliona ljudi godišnje, prema izveštaju Svestske zdravstvene organizacije za 2002 godinu. Pneumonije su vodeći uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu, te zbog toga predstavljaju ozbiljan epidemiološki problem. Vanbolnički stečena pneumonija predstavlja jedno od čestih i ozbiljnijih oboljenja u dece sa visokom godišnjom incidencom od 34-40 na 1000 dece u Evropi i Severnoj Americi .
Najčešći izazivači respiratornih infekcija su Gram – pozitivne bakterije, dok su u kolektivima posebno među adolescentima česte infekcije izazvane atipičnim intracelularnim mikroorganizmima i virusima. Oko dve trećine svih vanbolničkih pneumonija izazvano je Streptococcusom pneumoniae , dok među ostalim patogenima značajno mesto zauzima: Haemophilus influenzae, Moraxella catarrhalis, Mycoplasma pneumoniae, respiratorni virusi i Staphylococcus aureus .
Principi racionalne antibiotske terapije
Od otkrića penicilina 1929 godine (A. Fleming) prošlo je više od 70 godina. U početku je bio efikasan u lečenju gotovo svih infekcija uzrokovanih Gram – pozitivnim bakterijama koje predstavljaju oko dve trećine bakterijskih humanih infekcija od kojih su najčešće: respiratorne, infekcije kože i rana, septikemija itd. Danas se za lečenje akutnih respiratornih infekcija troši se više od 70% svih peroralnih antibiotika, dok za sve ostale bolesti 30%. Posledica toga je neracionalno, često nepotrebno, lečenje sa brojnim neželjenim posledicama, a posebno porastom bakterijske rezistencije i ogromnim materijalnim troškovima. Najveća zloupotreba antibiotika događa se pri nepotrebnom lečenju virusnih infekcija, posebno kod dece .
Terapijski algoritmi za le čenje pneumonija
Algoritam (vodič, smernice) daje sažete preporuke pri dijagnostikovanju i lečenju pneumonija, a sa ciljem ujednačavanja i racionalizacije rada. Zbog geografskih i drugih razlika u pojedinim sredinama, postoje različiti algoritmi: američki, kanadski, britanski, Evropskog udruženja za plućne bolesti (ERS ) i td. Savremeni algoritmi, osim izbora antibiotika, propisuju i dijagnostičke postupke, kriterijume za hospitalizaciju, dužinu lečenja, prelazak sa parenteralnog na peroralni način lečenja, dužinu hospitalizacije.
Pronalaskom novih sve efikasnijih antibiotika, kao i rastućom rezistencijom pneumokoka na stare dobre antibiotike koji su se decenijama široko primenjivali, odabir antibiotika u savremenoj kliničkoj praksi se menja i prilagođava. Principi racionalne antimikrobne terapije uzimaju u obzir najmanje tri neophodne karike u lancu infekcije: osobine uzročnika infekcije, osobine domaćina i osobine leka. Zbog brojnih teskoća s etiološkom dijagnostikom pneumonija, principi lečenja su bazirani na najčešćim prouzrokovačima pneumonija, a to su u vanbolničkoj sredini: Streptococcus pneumoniae , atipični intracelularni uzročnici i respiratorni virusi, posebno u kolektivima među decom i omladinom. Naravno, uz sve navedene opšte principe lečenja pneumonija, važno je prilagoditi lek prema individualnim karakteristikama bolesnika, posebno pri prisustvu alergije ili dodatnih faktora rizika kao što je: dijabetes, kardijalna ili bubrežna insuficijencija, neoplazme i druga oboljenja.
Danas je prihvaćen stav da u inicijalnom empirijskom lečenju pneumonija treba primeniti antibiotik koji je efikasan protiv Streptococcus pneumoniae i atipičnih uzročnika ( Mycoplasma pneumonia, Chlamidia spp, Legionella pneumophilia i td.), a lečenje treba započeti odmah po postavljanju kliničke dijagnoze, jer je pneumonija akutna, potencijalno teska bolest .
Kriterijumi za procenu težine vanbolničke pneumonije
U svakodnevnoj kliničkoj praksi polazna osnova u dijagnostici i lečenju respiratornih oboljenja polazi od procene težine bolesti koje se bazira na: prisustvu demografskih osobenosti (pol, životna dob bolesnika), prisutvu drugih akutnih ili hroničnih bolesti, uslovima pod kojima je pneumonija nastala, prisustvu kliničkih, radioloskih i laboratorijskih znakova bolesti.
Bolesnici iz opste populacije se razvrstavaju na mlađe i starije, kao i na one sa pridruženim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća, dijabet, kardiomioaptija, bubrežna insuficijencija i dr.). Terapijski pristup se razlikuje i prema epidemioloskim uslovima pod kojima je stečena pneumonija. Stare osobe u gerijatrijskim domovima, alkoholičari, ponavljane hospitalizacije, česta upotreba beta-laktamskih antibiotika, posebno u poslednjih nekoliko meseci nose veliki rizik od rezistentih sojeva bakterija Gram – pozitivnih, Gram -negativnih i anaeroba .
Razvrstavanje pneumonija na bakterijske i atipične, moguće je na osnovu epidemioloske anamneze, kliničkih simptoma, radioloskog i laboratorijskih nalaza.
Inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije
U inicijalnoj empirijskoj terapiji vanbolnički stečene pneumonije koristimo preporuke Evropskih i Američkih vodiča: Evropskog respiratornog udruženja (ERS), Britanskog torakalnog udruženja (BTS), Centra za kontrolu bolesti (CDS), Američkog torakalnog udruženje (ATS), Američkog udriženje za infektivne bolesti (IDSA) i Kanadskog udruženje za infektivne bolesti (CIDS)..
Prema smernicama Evropskog respiratornog udruženja, inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije u ambulantnoj praksi započinje se primenom amoksicilina, potom makrolida ili doksiciklina. Ukoliko se radi o umereno teškoj pneumoniji ili specifičnoj epidemioloskoj anamnezi (hroničari, starije osobe koje žive u domovima i druge imunokopromitovane osobe), lečenje se moze započeti antipneumokoknim fluorohinolonom – levofloxacin, moksifloksacin.
Hospitalizovani bolesnici sa teškom pneumonijom leče se parenteralnom primenom beta- laktamskog antibiotika (najčešće cefalosporini II ili III generacije), shodno težini pneumonije, a u kombinaciji sa makrolidom.
Bolesnici hospitalizovani u jedinicama intenzivne nege leče se intravenskom primenom beta- laktamskog antibiotika (cefalosporin III generacije u kombinaciji sa makrolidom ili fluorohinolonom.
Ukoliko se sumnja, ili se izoluje Pseudomonas aeruginosa , tada se lečenje započinje antipseudomonasnim beta- laktamom u kombinaciji sa antipseudomonasnim fluorohinolonom, ili aminoglikozidom, odnosno makrolidom.
Praćenje toka i dužina lečenja pneumonije
Ukupna dužina lečenja vanbolničke pneumonije, sem ukoliko nije veoma teška, ili je došlo do komplikacija, najčešće traje dve nedelje, odnosno do normalizacije leukocitoze, pada sedimetacije eritrocita i kliničkog poboljšanja.
Bakterijske pneumonije na ambulantnom tretmanu mogu se lečiti i kraće, do 10 dana, dok je preporuka za atipične pneumonije da lečenje traje 14 dana.
Evaluacija uspeha lečenja pneumonije potrebna je posle 24 do 48 h od započinjanja lečenja. Ukoliko nema odgovora na terapiju, ili se kliničko-radioloski nalaz pogoršava, tada treba korigovati terapiju
U hospitalizovanih bolesnika primena parenteralne terapije potrebna je do stabilizacije vitalnih parametara (najčešće 48 do 72 sata), i tada treba preći na peroralni oblik istog ili sličnog antibiotika (switch therapy).
Zaklju čak
Među razlozima za nastanak bakterijske rezistencije je neracionalna upotreba antibiotika, a jedna od važnih mera u sprečavanju rezistencije je kontrola upotrebe antibiotika putem terapijskih protokola, komisija, ciklične primene antibiotika zbog vraćanja osetljivosti bakterija na ređe upotrebljavanje antibiotike.
Za TopVitu
Doc. dr. Vesna Škodrić-Trifunović- specijalista Interne medicine-pulmolog
Institut za plućne bolesti i tuberkulozu Srbije, Klinički centar Srbije, Beograd
Višegradska 26/20
Sindrom suvih očiju
Pod sindromom suvog oka podrazumeva se hroničan nedostatak vlage u oku a simptomi variraju od jedva primetne ali konstantne iritacije do zapaljenja prednjih tkiva oka.
Stalan osećaj suvoće, svraba ili zapaljenja u oku su simptomi sindroma suvog oka. Kod nekih se javlja osećaj da im je nešto upalo u oko ili se može pojaviti suzenje jer suvoća unutar oka dovodi do stimulacije stvaranja suza.
Sami simptomi koji prate sindrom suvog oka su najčešće dovoljni očnom lekaru da postavi dijagnozu mada postoji i Šimerov test kojim se meri količina tečnosti u oku.
Tečnost održava vlažnost oka, čisti prašinu i ostale nečistoće koje upadaju u oko, takođe sadrži enzime koji neutrališu mikroorganizme koji pokušavaju da kolonizuju oko tako da su suze neophodne za dobro zdravlje oka.
Sindrom suvog oka se može pojaviti kao sastavni deo prirodnog starenja naročito tokom menopaue, kao sporedni efekat mnogih lekova kao što su antihistaminici, antidepresivi, neki lekovi protiv povišenog krvnog pritiska, kontraceptivnih pilula, ili ukoliko živite u suvoj, vetrovitoj klimi.
Sindrom suvog oka se može javiti ukoliko se u vašem stanu ili kancelariji koriste klima uređaji ili obavljate takav posao kao što je gledanje u kompjuter usled koga manje trepćete što izaziva suvoću u oku.
Sindrom suvog oka se često javlja kod mnogih sistemskih bolesti kao što su lupus, reumatoidni artritis, Sjogrenov sindrom. Dugotrajno nošenje sočiva takođe često rezultuje pojavom sindroma suvog oka.
Sindrom suvog oka se mnogo češće javlja kod žena zbog hormonalnih promena, čest je i kod pušača. Simptomi kao što su suvoća u oku, peskanje i svrab se mogu umanjiti ukapavanjem veštačkih suza u oko.
U mnogim studijama je dokazano da ulje lanenog semena takođe može da pomogne kod ovog stanja. Ono je bogato omega-3 masnim kiselinama koje štite sve ćelijske memvrane.Može se naći na tržištu u tečnoj formi (tada treba proveriti da mu nije istekao rok trajanja jer je lako kvarljiv) ili u obliku tableta koje je potrebno piti sa puno tečnosti da bi se bolje apsorbovale.
Jezgra šljiva pomažu u borbi protiv kancera
U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17.Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se, takodje.u braon pirincu, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama,posebno tropskoj kasavi.
Nacin delovanja:
U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna celija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava.
Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno malim kolicinama, pa prakticno ne dolazi do trovanja zdravih celija organizma.
UKRATKO
Rak voli šecer, a cijanid u JEZGRU koštice ( kajsije, sljive, jabuke i dr.) je okružen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom.
Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati.
Dnevna kolicina upotrebe:
Na svakih 2,5 kgr sopstvene tezine po jedno jezgro
Prvo, izmerite sopstvenu telesnu tezinu, potom je podelite sa 2,5 dobicete dnevnu potrebu jezgara. U proseku iznosi oko 30 jezgara dnevno
Svako jezgro u ustima dobro sazvakati i natopiti pljuvackom u ustima potom to progutati.
Namena je prvenstveno u pomoci obolelim od ove opake bolesti a potom prevencijom da do oboljenja ne dodje.
Srdacan pozdrav,
Dr. Slavko Radosavljevic, dipl. ing.
Tel. 381 11 2154 894 ili 064/4928081
E-mail: r_slavko@yahoo.es
Napomena:
Kompanija PLEMIC-KOMERC iz Osecine otpocela je proizvodnju I prodaju jezgara u savremenom pakovanju
E-mail: office@plemic-komerc.com
Za obolele od reume:
Jezgro šljive
Pedeset grama jezgra iz koštica šljiva preliti sa 3 dl jake komove prepečenice i ostaviti dobro zatvoreno na toplom mestu 10-tak dana, uz povremeno mućkanje. Ovom rakijom masirati reumaticne, bolne, delove tela.
Boli me celo telo Fibromialgija
Fibromialgija je bolest koju karakteriše dugotrajna bol u mišićima i mekim tkivima, bez jasno definisane lokalizacije. Glavobolje, ukočenost, umor i malaksalost definišu ovu bolest. Osim toga, dolazi i do poremećaja spavanja, a san, ako ga ima, nije kvalitetan, tu je buđenje bezvoljno i umorno.
Razlog nastanka ove bolesti je nepoznat, a standardnim dijagnostičkim metodama fibromialgija se ne može dijagnosticirati. Laboratorijske analize krvi, radiografije, ehografije, i skaneri prikazuju fiziološko stanje. Primetna je bol na dodir, ali tu već postoji neko pravilo gde se najčešće javlja. To su prednja i zadnja strana vrata, lopatična regija, ramena, kukovi, lakatni i koleni zglob. Takođe je potvrđeno i da više obolevaju žene od muškaraca, kao i da je period adolescencije najčešće vezan za nastanak ove bolesti.
Regulišite svoj ritam
Najpre treba otkloniti uzrok stresa, a to je i najteži zadatak. Uzroci mogu da budu različiti, ali je bitno prepoznati šta vam najviše smeta. Obzirom da je način života dosta neprijatan, i da je doveo do pojave bolesti, treba da postanete svesni sopstvenog zdravstvenog stanja i kako je do toga došlo. Ishrana mora da bude redovna i zdrava. Dnevni ritam treba da počne i da se završi u pristojno vreme, a u komunikaciji sa ljudima imajte više pažnje. Sve što je višak i neprijatno odbacite. Sa ovakvom postavkom počnite i proces lečenja i drugu fazu koju prepuštate stručnjacima.
Izloženost stresu predstavlja značajan razlog nastanka fibromialgije. Pitanje je gde prestaje stres i gde on dobija fizičku formu u vidu ovog poremećaja. Trebalo bi zamisliti nešto što je jako apstraktno kao što su stres i uticaj koji ima na fizičko telo, u meri da može da izazove tegobu u smislu fibromialgije koja je tako konkretna. Primećeno je i da je pojava fibromialgije uvek ide sa pojavom autoimunih bolesti, koje su rezultat poremećenog imunog sistema. U ovom trenutku svaki peti Evropljanin ima problem fibromialgije.
S obzirom na to da je velika količina simptoma koji karakterišu ovu bolest, a da su oni međusobno nespojivi i terapija je takva. Najčešće se koriste sedativi i analgetici. U lečenju se primenjuju i fizikalne procedure koje bi vas rešile bolova. Koriste se analgetici koji se elektroforezom lokalno unose. Osim analgezije potrebno je reći da kompletna fizikalna medicina i aparati koji se primenjuju, u osnovi imaju jedan isti cilj, a to je da se prokrvi bolna regija i da se pomogne posrnulom metabolizmu da izbaci štetne metaboličke produkte i uzme šta mu treba. U okviru fizikalne terapije primenjuju se i toplotne procedure koje prijaju telu obolelom od fibromialgije. Razlog za to je pospešivanje cirkulacije u bolnoj regiji. Pored fizikalnih procedura primenjuje se i terapeutska masaža.
Sledeća faza u tretmanu fibromialgije je primena kineziterapijskih procedura ili primena terapeutskih vežbi. Naravno bilo bi dobro kada bi se sve ovo kombinovalo sa bazenom i plivanjem. Svaki terapeut će fibromialgiju da opiše u ranoj fazi kao kao želatinoznu masu, a kasnije čvorić koji se nalazi u samom mišiću i oseća se pod prstima, kome nije mesto tu gde jeste i koji narušava fluidnost mišića. Ne zaboravite da izlečenje neće doći samo tako što će drugi da vežba umesto vas. Kada se krene sa kineziterapijom, kompletna odgovornost za vaše zdravstveno stanje je na vama, a stručnjaci su tu da vas usmere.
Kako smriti uznemireni stomak
Problemi koji nastaju zbog lošeg varenja su jedan od najčešćih uzroka zbog kojih se ljudi javljaju lekaru za savet. U simptome spada bol u stomaku, podrigivanje, osećaj nadutosti, žarenje u želutcu posle jela, hroničan osećaj umora, zatvor, diarea, nesanica, bol u mišićima i zglobovima, mučnina.
Loše varenje u pozadini donosi mnogo više problema nego što je bol u stomaku, produkti metabolizma su neophodni za funkcionisanje organizma a svaka nepravilnost u njegovom funkcionisanju može da bude samo vrh ledenoh brega. Hroničan umor, brzo starenje, artritis, loš kvalitet kože i kose, alergije, rak i mnoga druga oboljenja mogu da nastanu usled lošeg varenja zbog toga što ukoliko se varenje nepravilno odvija ne razlažu se kako treba nutritijenti, loša je njihova adsorpcija, u organizmu ostaju toksini i akumuliraju se i naravno stresno deluju na funkcionisanje organizma.
Gorušica – problemi se najčešće javljaju uveče kao pekuči bol u želucu i grudima i gorak ukus u ustima. Tipično se javlja posle večere bogate masnoćama, kiselih namirnica kao što je sos od paradajza ili đus od pomorandze, ili jako začinjene hrane.
Ovo se najčešće javlja zbog toga što stomačne kiseline potrebne za varenje ovakve hrane mogu da dospeju u ezofagus i grlo što izaziva pekući bol.
Možete da pokušate da na jednostavan način sprečite gorušicu tako što ne treba da ležete četiri sata posle jela, glava uvek treba da bude 3 santimetra uzdignutija od nogu ali i ispod nogu treba podmetnuti jastuk. Ne preporučuje se ni nošenje uske garderobe jer i stegnut stomak može da izazove gorušicu. Ako već morate da ležite sa strane onda uvek ležite na levoj strani za ovo ne postoji određeno objašnjenje već samo pretpostavka da ima veze sa anatomijom stomaka i silom gravitacije.
Nadutost – javlja se kada vazduh ostane zarobljen u stomaku. čovek može da proguta preterano vazduha žvaćući žvaku, pomoću gaziranih pića. Povrće bogato biljnim vlaknima kao što su brokuli, pasulj, kupus takođe mogu da dovedu do ovog stanja. Izbacivanje 10 do 15 gasova dnevno ili podrigivanje jednom posle obroka se smatra normalnim ali ako se stomak uvek naduje posle obroka ili osećate tup bol u stomaku onda je to već simptom lošeg varenja.
Lek za ovo stanje je da uvek sednete kada jedete, žvaćete polako dok dobro ne sažvaćete hranu i ukoliko to sve ne pomaže pripremite čaj od kima ili đumbira. Ukoliko ste u mogućnosti puno pomaže i ova joga vežba: legnite i savite prvo levu nogu u kolenu, obuhvatite je rukama i polako uzdignite glavu od podloge i levu nogu privucite grudima. Polako se vratite u početni položaj tj. sasvim se ispružite na prostirci, zatim vežbu pomovite sa desnom nogom. Ovu vežbu možete da radite dok god vam prija.
Proliv – grgljanje u stomaku i proliv su očigledan znak da organizam pokušava brzo da se reši nečeg što mu apsolutno neodgovara, najčešće je to pokvarena hrana ali može da se javi i usled preteranog uzimanja dijetetskih proizvoda bogatih sorbitolom ili ksilitolom (veštački zaslađivači).
Iako čudno zvuči obratite pažnju na redovno pranje ruku jer su prljave ruke najčešći uzrok stomačnih inekcija. Tokom proliva treba jesti dietalnu hranu…tost, pirinač i što više po malo vode da ne dođe do dehidratacije.
Proliv moze da zaustavi ukoliko pojedete narendanu jabuku ostavljenu da joj meso malo pobraoni.
Ukoliko proliv potraje duže od 3 dana treba se obavezno obratiti lekaru.
Lenja creva – smatra se da je zdravo ukoliko čovek ima jednu do tri stolice dnevno, ukoliko to nije slučaj uzrok može da bude nedovoljan unos biljnih vlakana kroz povrće i voće i nedovoljan unos vode.
Najefikasnija prevencija zatvora je dnevno unošenje 8 čaša vode i 5 porcija voća i povrća dnevno.Redovna fizička aktivnost i unošenje suplemenata magezijuma (400mg) dnevno takođe može da pomogne u uspostavljanju normalnog ritma creva.
Voda koja podstiče lepotu i bolju koncentraciju
Predstavljene prve obogaćene vode u Srbiji –
Rosa Emotion Lepota i Fokus
Beograd, 6. oktobar 2008. – U prijatnom ambijentu novootvorenog kompleksa za rekreaciju i relaksaciju „Corpore“, predstavnici medija imali su danas priliku da saznaju nešto više o prvim obogaćenim vodama na našem tržištu – ROSA EMOTION. Dok su uživali u osvežavajućim ukusima ROSA EMOTION Lepota i Fokus, doktorka Gordana Ristić, specijalista ishrane Medicinskog fakulteta u Beogradu, upoznala je prisutne sa važnošću pravilnog hidriranja organizma, posebno ističući vrednosti obogaćenih voda i njihov uticaj na ljudski organizam.
Po rečima dr Ristić, voda, sama po sebi, predstavlja nezamenljivo piće višestruko korisno i zdravo za organizam. Uz odabrane i strogo kontrolisane sastojke koje obogaćene vode sadrže, ona dobija određena svojstva koja povoljno utiču na organizam. „Obogaćene vode, zahvaljujući nizu dodatnih svojstava, pozitivno deluju na organizam i pomažu mu da vrati svoju prirodnu svežinu i lepotu. Tako i ROSA EMOTION obogaćene vode pomažu ljudskom organizmu da razbistri um i lakše odgovori na dnevne izazove i obaveze“, kaže dr Ristić.
„ROSA EMOTION obogaćene vode su nastale kao proizvod želje da potrošačima, naviklim na visok kvalitet i inovativnost naših proizvoda, donesemo još noviteta i omogućimo da im ROSA, pored svojih dobro poznatih vrednosti, pruži još više“, istakla je brend menadžer Rose, Tanja Petrović. Ona dodaje da segment obogaćenih voda poslednjih godina je sve popularnii u celom svetu, posebno kod ljudi koji su u stalnom pokretu i kojima je neophodno da svoj organizam održe vitalnim, te da se uvođenjem ROSA EMOTION obogaćenih voda, Srbija pridružila tom trendu.
Nove obogaćene vode se mogu naći na našem tržištu kao ROSA EMOTION LEPOTA i ROSA EMOTION FOKUS. ROSA EMOTION Lepota obogaćena je antioksidantom – vitaminom E, koji revitalizuje kožu i čini je mlađom i blistavijom, a pri tom ima ukus bele breskve i aloa vere. Antioksidant vitamin E je poznat po tome da sprečava negativan uticaj slobodnih radikala na naš organizam. Rosa Emotion Lepota predstavlja osvežavajuće negazirano piće koje hidrira kožu i zadržava njen prirodni sjaj.
Glavni sastojci vode ROSA EMOTION FOKUS su guarana i kofein. Zahvaljujući visokoj koncentraciji guaranina, ova tropska biljka stimulišuće deluje na organizam i razbuđuje duh i telo. Rosa Emotion Fokus je obogaćena i ekstraktima kofeina koji se nalaze u listovima, plodovima i kori nekih biljaka poput kafe. Kofein svojim delovanjem podstiče rad mozga i povećava koncentraciju. A prijatan ukus Rosa Emotion Fokus ima zahvaljujući limeti i guarani.
Savremena dostignuća u implantologiji
LEP OSMEH ZA SAMO JEDAN DAN
• Zubarska ordinacija Ultima estetika iz Beograda ugrađuje implante od titanijuma koje organizam u potpunosti prihvata
• Pacijent po pristupačnoj ceni u kratkom roku dobija nove zube
Svima je poznato da je osmeh najveći ukras na licu čoveka, zbog čega je briga o zubima od velikog značaja. Danas, sa savremenim dostignućima u oblasti implantologije, skoro svako može imati lepe i zdrave zube. Od nekada izuzetno skupih zamena za zube, danas je implantologija postala realnost i potreba savremenog čoveka, koja je pristupačna i prosečno platežnom građaninu. Titanijum je ušao u upotrebu rešivši probleme odbacivanja implantata od strane organizma i time omogućio da se i posle gubitka sopstvenih zuba mogu nositi krunice i mostovi, a ne proteze koje se noću vade i ostavljaju u čaše. Po savremenim principima radi i beogradska stomatološka ordinacija Ultima estetika, a dr Živorad Nikolić, profesor na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i specijalista maksilofacijalne hirurgije, koji je poznat i kao ekspert za implantologiju, objašnjava koje su koristi implantologije.
Cena implantata
Kako kaže dr Nikoloć, cene ugrađenih implanta u Srbiji su znatno niže nego u svetu, a to je otprilike trećina cene u odnosu na zapadu.
– Kod nas se ugrađuju vrhunski implanti švedske firme Nobel Biocare i cena oko 750 evra po implantu. Da bi se dobilo pravo za ugradnju ovih implantata, mora se završiti poseban kurs, bez obzira što ste, recimo, već renomirani i iskusni hirurg. Postoje i jeftinije vrste implantata, oko 500 evra, koje apsolutno mogu da zadovolje sve standarde u implantologiji – kaže dr Nikolić, s tim da se cena može korigovati prema svakom pacijentu posebno, u skladu sa njegovim zahtevima i finansijskim mogućnostima.
– Zubni implanti su zamene za koren zuba, koji se usađuju u vilične kosti. Oni su napravljeni od titanijuma i ostvaruju organsku vezu sa kostima nakon nekoliko nedelja, koja je dokazana i elektromikroskopijom. Mogu se ušrafljivati ili ukucavati u kost. Imaju oblik korena zuba i na njih se postavljaju suprastruktura, odnosno deo koji zamenjuje brušeni zub, na koji se na kraju postavljaju keramička krunica ili most – kaže dr Nikolić.
Za potpunu bezubost gornje vilice potrebno je šest do osam implantata, a za zbrinjavanje bezubosti donje vilice potrebno je od četiri do šest, što zavisi od količine i kvaliteta preostale vilične kosti u koju se usađuju implanti.
Sama intervencija implantacije se može izvesti u lokalnoj i opštoj anesteziji po želji pacijenta, a traje najduže do dva sata, zavisno od broja implantata. Nakon toga se čeka šest do osam nedelja i postavljaju se suprastukture i mostovi u drugoj fazi.
– Danas postoje i takvi sistemi kakav je nobel biocare, koji omogućava da se krunice postave odmah po ugradnji implanta, naravno ako je kost dobrog kvaliteta. Ovo je revolucionarni pomak, jer se vreme od ugradnje implantata do postavljanja krunica svelo na samo jedan dan.
Pacijent u bukvalnom smislu dolazi bezub, a iz ordinacije odlazi sa postavljenim zubima i mogućnošću da se hrani, govori i radi normalno – kaže dr Nikolić.
Odbacivanje implantata se ne dešava kako se to ranije mislilo zato što je to strano telo. Titanijum je rešio ovaj problem, jer ga organizam prihvata potpuno i nema reakcije odbacivanja. Da bi organizam dobro prihvatio implante, to delom zavisi i od kvaliteta kosti u koju se ugrađuju ali i od stručnosti, odnosno poštovanja same hirurške procedure.
Implanti mogu da traju minimum 10 – 15 godina, a mogu trajati i znatno duže. Higijena zuba mora da bude perfektna, što podrazumeva pranje zuba od tri do pet puta dnevno i to obavezno posle obroka, ali vek trajanja implanta zavisi i od opšteg stanja zdravlja pacijenta.
Zadovoljno dete uprkos prolećnoj alergiji
Sezonske alergije i simptomi koji ih prate kao što je nos koji curi, svrbe oči, zapušen nos mogu da i od temperamentnog deteta naprave kenjkavo, pospano dete koje nema snage.
Postoje načini da se sezonska alergija deci učini podnošljivijeom ali kada dete dobije simptome sličme alergiji prvo morate da proverite da li se i radi o alergiji kod alergologa. Kada se jednom uverite da vam dete pati od sezonskih alergija onda je vrlo lako da mu pomognete:
1. Ostanite unutra – najbolje je izbegavati alergene, kada polen počne da stvara alergijske reakcije najbolje je da dete što je moguće duže zadržite u kući. Polena ima najviše u vazduhu ujutro, predveče i kada duva vetar.
2. Koristite slanu vodu – Zapušeni nis je jedan od simptoma koji možda najviše iscrpljuju dete pa možete da pokušate sa irigacijom nosa slanom vodom što je jedan od najboljih kućnih lekova. Rastvor slane vode se pravi u odnosu 8 delova mlake vode :1deo nejodirane soli.
3. Dete stalno nutkajte napitcima – stalno kijanje i curenje iz nosa blago dehidriraju pa se trudite da dete popije sto je više moguće vode a može i drugih napitaka.
4. Ugrejte ga – Topao tuš ili kupanje olakšavaju simptome alergije.
5. Držite zatvorene prozore – ako je vreme toplo rashlađujte se klima uređajima, pazite i na vlažnost vazduha u prostorijama, vlažnost do 40% olakšava disanje ali preko 40% ohrabruje razvoj alergena kao što su buđ i mikroorganizama iz prašine.
6. Ukoliko dete počne da izluđuje što ga svrbe i peku oči pokušajte da mu stavljate hladne obloge što će možda smiriti svrab i zapaljenje. Opominjite dete da što manje trlja rukama oči jer to neće sprečiti svrab može ga samo još više iritirati.
7. Ukoliko dete voli začine (što je retko) pokušajte da začinima kao što je biber, luk, đzinđzer razredite izlučevine iz nosa i pročistite nosne puteve.
8. Ukoliko je dete alergično na polen najverovatnije je osetljivo i na neke namirnice, u velikom broju slučajeva to su banane, lubenica, čaj od kamilice, krastavac.
Možete i da pokušate da sprečite simptome pre nego što se oni pojave: ako je dete bilo napolju po povratku kući treba da se istušira i tako spere alergene koje je donelo sa sobom i da se presvuče. Ruke treba da pere mnogo češće nego pre, oči treba da štiti naočarima za sunce ako ne nosi naočare.
Tepihe treba često usisavati, prati sve podne površine i češće menjati posteljinu kako bi se što je više moguće uklonili alergeni koje donosimo iz spoljne sredine. Ukoliko vam je dete alergično ili bilo ko u porodici ne treba da sušite stvari na otvorenom prostoru jer vlažne stvari sakupljaju sve alergene iz vazduha.
Uz malo truda i slobodnog vremena moguće je maksimalno izbeći i ublažiti simptome alergije svake godine.
Kada pozvati 94
Srčani bolesnici sa visokim rizikom od infarkta obično u slučaju napada suviše dugo čekaju pre nego što pozovu hitnu pomoć jer obično ne mogu da razlikuju angiozni bol i bol nastao usled infatkta. Eksperti sa Bristol Royal Infirmary preporučuju da posle uzimanja nitrata koji bi trebalo da olakšaju simptome ne treba čekati više od 5 minuta da se pozove hitna pomoć ako ne dođe do poboljšanja. Treba imati na umu da do prestanka rada srca može doći samo 10 minuta posle pojave simptoma.
U Velikoje Britaniji je u skorašnjoj kampanji upućen apel srčanim bolesnicima da pozovu hitnu pomoć onog trenutka kada osete bol u grudima, posle istraživanja koje je pokazalo da 40% pacijenata predugo čeka dok ne zatraži stručnu pomoć.
Ovaj savet je teže primenjiv kod srčanih bolesnika koji uobičajeno imaju bolove u grudima, njima se savetuju da uzmu tri doze glicerin trinitrat (GTN) spreja u intervalima od pet minuta i ukoliko ne dođe do povlačenja simptoma da odmah pozovu hitnu pomoć.
However Dr Paul Walker, kardiolog konsultant Bristol Royal Infirmary, upozorava da je bolesnicima koji dožive srčani udar potrebna hitna stručna pomoć i to u vremenskom intervalu od 15 minuta. Ukazao je na rezultate skorašnjeg ispitivanja koje je pokazalo da je neko srednje vreme od pojave simptoma do prestanka rada srca 10 minuta.
Dr Walker takođe preporučuje širu upotrebu GTN sprejeva koje bi trebalo prepisivati obolelim od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i onima koji imaju visok nivo holesterola u krvi. Za sada se glicerin trinitrat sprej rutinski prepisuje samo onim pacijentima koji su već doživeli infarkt.
Ljudi koji imaju visok rizik od srčanog udara treba kod pojave bolova u grudima dva puta da uzmu sprej pa ako se bol ne povuče da odmah pozovu hitnu pomoć, nikako ne treba gubiti vreme na zvanje prijatelja ili pokušati da sami voze ovo bi trebalo da bude standardni savet.
Veliki broj ljudi ima visoki rizik od pojave infarkta a studije su pokazale da 70% smrtnih slučajeva potiče baš iz ove kategorije.
Hitnu pomoć treba odmah pozvati ukoliko postoji bilo koji od ovih simptoma:
– Centralni bol u grudima
– Sevajući bol u ruci, vratu ili vilici
– U slučaju pojačanog znojenja i kratkog daha
Kod srčanih bolesnika se često pojavljuje bol – angina – pa često prolazi suviše vremena pre nego što pozovu hitnu pomoć. Ovim bolesnicima bi trebalo dati specijalna upustva pored onih koje dobijaju od svog lekara o tome kako da razlikuju određene simptome i kako da reaguju u situacijama kada sumljaju u mogućnost da su doživeli infarkt.
Da li je ljubav preduslov za dobar seks
• Zaljubljeni će tvrditi da dobar seks počiva samo i jedino na ljubavi, ali seksolozi se sa tim ne slažu
• Strastven, eksplozivan i pun emocija. Takav je seks u početku svake ljubavne veze. Italijanski naučnici otkrili su kako je stanje čovečjeg organizma, dok je zaljubljen, gotovo identično bolesniku koji boluje od opsesivnih poremećaja. Takvo manično stanje nije dugotrajno, pa organizam u normalu dolazi posle šest do 18 meseci. Ali, šta se događa sa seksom? Prenosimo vam tvrdnje stručnjaka na ovu temu.
Mnogi zaljubljeni će tvrditi da je glavni preduslov za dobar seks samo i jedino – ljubav, ali naučnici se sa time ne slažu. Ugledni seksolog Paul Hal seksualne odnose deli u tri kategorije: neobavezni seks, seks na početku ljubavne veze i seks u dugoj vezi.
Neobavezni seks je seks koji ne podrazumeva obavezu prema osobi s kojom ste doživeli seksualno iskustvo. Takav seks može da bude atraktivan, jer ga većina ljudi smatra kao nešto zabranjeno, pa mu taj element daje dodatnu uzbudljivost. Ipak, takav seks je rizičan, jer postoji opasnost od polno prenosivih bolesti.
Seks na početku ljubavne veze često je najuzbudljiviji. Zbog intenzivnih osećanja koja prožimaju partnere, u toj fazi oni stalno žele jedno drugo i iskorišćavaju svaku priliku za vođenje ljubavi. U tom periodu partneri seks doživljavaju kao vrhunac intimnosti, što je logično, jer se jedno drugome predaju i psihički i fizički.
Seks u dugoj vezi je zreo seks. Budući da stanje zaljubljenosti prolazi posle određenog vremena, veza se ili raspadne ili sazri. To se reflektuje i na seksualnom životu. Ukoliko veza pređe na viši nivo, i seks postaje mnogo zreliji: partneri se dobro poznaju, pa mogu eksperimentisati i zajednički otkrivati nove, uzbudljive igre u krevetu. I usavršavati svoje ljubavničke veštine.
Uzbuđenjima nikad kraja
• Da li je, dakle, ljubav preduslov za dobar seks? Nije, tvrdi dr Hal.
Seks može da bude uzbudljiv i u vezi i van nje. Ono što ljudi koji su u vezi imaju, a usputni partneri ne, jednostavna je činjenica da ovi prvi zajedno mogu da odrastaju, kako u psihičkom tako i u seksualnom smislu.
Koka-kola kolač
• Potrebno je: 6 jaja, 6 kašika šećera, 1 vanil šećer, 6 kašika brašna, 1 kašika limunovog soka, malo narendane limunove kore, pola kesice praška za pecivo.
Za fil: 100 g šećera, 1 vanilin šećer, 250 g mlevenog keksa, 250 g mlevenih oraha, 500 ml koka-kole, 3 kašike ruma, 4 do 5 kašika limunovog soka.
Za ukrašavanje: 1 šlag.
• Priprema: belanca odvojite od žumanaca, pa od belanaca umutite čvrsti sneg. Žumanca penasto izmešajte sa šećerom, vanil šećerom i limunovom korom. Brašno pomešajte s praškom za pecivo, pa ga naizmenično sa snegom od belanaca umešajte u žumanca. Pripremljenu smesu izlijte u namašćen i pobrašnjen pleh i pecite u zagrejanoj rerni
na 180°C 15 do 20 minuta. Za to vreme pripremite fil. Koka-kolu kratko prokuvajte sa šećerom i vanil šećerom, pa pomešajte s mlevenim keksom i orasima. Dodajte rum, limunov sok i sve izmešajte u jednoličnu smesu. Pečeni biskvit ohladite, po njemu rasporedite pripremljeni fil i umućen šlag. Pre posluživanja kolač dobro ohladite i isecite na parčiće.
Video priručnik za dijabetičare
Pre tri godine Dijabetološki savez Srbije i Info Lek snimili su kratke edukativne emisije o šećernoj bolesti, koje su prikazivane na televizijama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i privukle veliku pažnju auditorijuma. Te emisije su potom objavljene kao DVD video priručnik namenjen osobama koje imaju dijabetes ili spadaju u rizične grupe koje mogu da ga dobiju.
Kako bi se edukacija i informisanje šire populacije o dijabetesu što bolje sprovodila ovaj Video priručnik za dijabetičare je, od prošle nedelje, dostupan na prvom domaćem Internet sajtu posvećenom borbi protiv šećerne bolesti – www.diabeta.net. Tamo je postavljeno 20 fajlova, uz alternativne linkove kao YOUTUBE sajtu gde je takođe moći pogledati fajlove.
U okviru ovog priručnika obrađene su sledeće teme: faktori rizika, samokontrola, ishrana, terapija i kardiovaskularni sistem. Video priručnik se, kao DVD izdanje, može nabaviti preko Dijabetološkog saveza Sribje (Beograd, Karađorđeva 36/II-5A).
Ovde možete pogledati 1. prilog od 20 ukupno objavljenih video priloga.
Poslastica – Krem od vanile
Potrebno je: 2 žumanca, 1 kašika šećera, 1 kesica vanilin šećera, 1 kašika gustina, 400 ml mleka, 100 ml slatke pavlake.
Za ukrašavanje: jagode ili maline.
Priprema: žumance, šećer, vanilin šećer i gustin umutite u penastu smesu. Dodajte mleko i kuvajte u mikrotalasnoj rerni na 750 vati oko četiri minute. Krem malo ohladite, a u međuvremenu umutite slatku pavlaku u šlag pa umešajte u pripremljen i ohlađenu krem. Poslužite u čašama i ukrasite voćem (jagodama, malinama).
Ruska salata sa paradajzom
Potrebno je za četiri osobe: 6 paradajza, 2 glavice crnog luka, 1 kašika soli, peršunov list, 2 dl pavlake ili jogurta.
Priprema: luk očistite, narežite i posolite ga. Uvaljajte luk u so da pusti sok. Uskoro će listovi luka postati meki i prozirni, pa ih operite od suvišne soli. Oprani paradajz ogulite i očistite, pa isecite. Slažite redove luka i paradajza. Prelijte pavlakom i pospite peršunom.
Stomačni grip
• Dehidracija ozbiljna komplikacija • Unositi što više tečnosti • Izbegavati masnu hranu • Neophodno mirovanje
Virusni gastroenteritis (stomačni grip) je česta infekcija stomaka i creva, koja za posledicu ima povraćanje i dijareju, a mogu se javiti i glavobolja, groznica, bolovi u stomaku i mišićima. Infekcija može biti izazvana nizom različitih virusa, kao što su rotavirus i norovirus, ali postoje i mnogi drugi uzroci uključujući bakterije, toksine, parazite i neke neinfektivne bolesti.
Glavni simptomi virusnog gastroenteritisa su povraćanje i vodnjikava dijareja koji mogu dovesti do dehidracije, a javljaju se jedan do tri dana posle infekcije. Obično traju dan-dva, retko duže.
Ovo oboljenje je zarazno i prenosi se preko izbljuvka ili izmeta obolele osobe, najčešće preko zaražene površine, hrane i pića ili ličnim kontaktom (na primer rukovanjem). Postoji i mogućnost širenja infekcije putem aerosolnih čestica, prilikom povraćanja.
Ukoliko, ipak, ne uspete da se zaštitite od ovog oboljenja, potrebno je da mirujete, odmarate se i uzimate dosta tečnosti. Mnogi ljudi oporaviće se bez komplikacija, međutim, virusni gastroenteritis može da bude veoma ozbiljna bolest za one koji imaju teškoća sa nadoknađivanjem tečnosti izgubljene povraćanjem ili usled dijareje.
Sa prvim znacima stomačnog virusa trebalo bi da zaboravite na posao i školu, a ni decu ne bi trebalo voditi u obdanište. Obolele osobe ne bi trebalo da pripremaju hranu za druge, kao ni da rade na nezi pacijenata, dece ili starijih. Ove mere predostrožnosti moraju se nastaviti i 48 sati posle oporavka.
Pored toga, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti higijeni ruku, perite ih temeljno, sapunom i tekućom vodom uvek posle upotrebe toaleta. Pijte dosta bistre tečnosti, kako bi sprečili dehidraciju. Izbegavajte nerazblažene sokove i druga osvežavajuća pića, jer ovakvi napici mogu da pogoršaju dehidrataciju i pojačaju dijareju. U teškim slučajevima dehidracije neophodno je intravenozno unošenje tečnosti.
Cilj lečenja je nadoknađivanje tečnosti i elektrolita (soli i minerala) izgubljenih prolivom i povraćanjem. Važno je napomenuti da antibiotska terapija nije delotvorna kod virusnih oboljenja. Ne bi trebalo primenjivati ni lekove protiv proliva, jer mogu da produže infekciju.
Mere prevencije, kako bi se izbegla dehidracija, uključuju uzimanje posebne elektrolitske mešavine (tečnost koja se može kupiti u slobodnoj prodaji), kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost, što je posebno važno kod male dece. Inače, rizik od dehidracije veći je kod beba koje sisaju i male dece, pa bi svakako trebalo posetiti lekara i nikako ne lečiti sebe ili dete samovoljno.
Promena ishrane se, takođe, preporučuje, pa ne bi trebalo jesti masnu, slatku i začinjenu hranu već dijetalnu. Deci davati male količine mlakog čaja od šipka.
Zablude o sredstvima za kontracepciju
Oko svakog sredstva za kontracepcoju kruži na desetine zabluda kao što su da anti-bebi pilule potstiču gojenje i doprinose pojavi raka, da spirala doprinosi pojavi infekcija, bolnog seksa da ukoliko su kondomi tesniji bolje štite od neželjene trudnoće.
Od svih mitova najčešći je da anti-bebi pilule izazivaju rak što je glavni razlog mnogim ženama da izbegavaju ovaj najbolji način za kontracepciju.
Anti bebi pilule ne da ne potstiču pojavu raka nego je smanjuju, kontinunuiranim korišćenjem kontraceptivnih pilula se drastično smanjuje mogućnost oboljevanja od raka jajnika i materice.
Kod većine žena ne utiče ni na verovatnoću pojave raka dojke. Slična situacije je i kod kardiovaskularnih oboljenja, rizik od embolije krvnih sudova u nogama ili plućima je 1 na prema 1,000 kod svih žena a u populaciji onih koje redovno koriste pilule za kontracepciju 3 prema 1,000.
Naravno sve se ovo menja sa godinama života ali naravno mnogo veći rizik imaju žene koje su ujedno i pušači.
Žene koje pate od teških migrena praćenih neurološkim simptomima kao što su slabost u nogama ili rukama takođe imaju povećan rizik od kardiovaskularnih problema ukoliko koriste pilule za kontracepciju i trebale bi da razmotre neki drugi način zaštite od trudnoće. Naravno ukoliko su migrene vezane za hormonalne promene tokom menstroalnog ciklusa onda ih pilule mogu ublažiti ili čak uticati na smanjenje njihove učestalosti.
Zablude vezane za spiralu su da bi ona mogla da se pomeri tokom seksualnog osnosa, da izazove bolan seksualni odnos što ginekolozi apsolutno demantuju. Strahovanje da organizam sam može da odbaci spiralu je takođe neopravdano jer se izuzetno retko javlja i to kod žena koje nikada nisu rađale. Mit da doprinosi infekcijama takođe nije istinit, sam odnos sa inficiranim partnerom sa ili bez spirale dovodi do pojave seksualno prenosivih bolesti.
Jedna od zabluda je i da ako se slučajno izostavi jedna pilula opada delotvornost pilula. Ovo nije istina ali sledećeg dana treba uzeti dve, inače kontraceptivne tablete koje se baziraju na progesteronu treba redovno uzimati i to u tačno određeno vreme inače opada njihova efikasnost.
Nije tačna ni zabluda da antibiotici smanjuju efikasnost pilula, jedini antibiotik koji stupa u interakciju sa pilulama za kontracepciju je rifampin koji se koristi za lečenje tuberkoloze tako što može doći do manjih krvarenja.
Da li pilule mogu potstaći gojenje? Ne kod većine žena, moguća je retencija vode u organizmu što može doprineti da dobijete 1 kilogram. Neke se žene žale da im se pojačava apetit u tom slučaju treba da promene vrstu pilula koje uzimaju.
Za kondome je vezana predrasuda da ako suuži bolje štite od neželjene trudnoće….naprotiv veća je veratnoća da prsnu, tokom njihovog korišćenja treba ostaviti prostor koji je potreban da bezbedno pokupi ejakulat.
Takođe nije tačno ni verovanje da je posle nekog određenog perioda potrebno napraviti pauzu u uzimanju kontraceptivnih pilula.
Pilule za kontracepciju nikako ne utiču na plodnost, tako da nije tačno ni verovanje da otežavaju ostajanje u drugom stanju, niti je potrebno napraviti neku veću pauzu u uzimanju kontraceptivnih sredstava pre termina kada planirate bebu. Mnogi lekari preporučuju ženama da prekinu uzimanje pilula 3 meseca pre planiranog termina za trudnoću jer je u nekim slučajevima toliko potrebno da se ponovo ustali menstrualni ciklus.
često se ne radi o gljivičnoj infekciji na koju sumnjate
Tek jedna od četiri žene koje sumnjaju da pate od uporne gljivične infekcije je zaista i imaju. Puno žena veoma često leče gljivičnu infekciju lekovima koji se nalaze u slobodnoj prodaji ali prema jednoj novijoj studiji u većini slučajeva lekovi ne pomažu. Ginekolog Dr. Susan Hoffstetter direktor klinike pri Sent Luis Univerzitetu tvrdi da često korišćenje vaginaleta protiv gljivičnih infekcija osim toga što ne pomaže može da škodi.
Većina žena smatra da dovoljno dobro poznaje simptome gljivične infekcije i samostalno preduzimaju lečenje u želji da se što pre i što lakše oslobode neprijatnih simptoma.
Dr. Hoffstetter i njen tim su pregledali kartone 150 pacijentkinja koje su redovno posećivale ginekologe na njihovoj klinici i koje su prijavile upornu gljivičnu infekciju.
Laboratorijski rezultati su pokazali da je samo 26% žena inficirano kandidom koja je najčešće prouzrokovač gljivičnih infekcija. Ostali slučajevi koji veoma potsećaju na gljivične infekcije kao što je svrab, peckanje su drugog poreklo uključujući seksualno prenosive bolesti, suvu kožu i sluzokožu, zapaljenje na koje vaginalete ptotiv gljivičnih infekcija ne deluju čak ih i pogoršavaju.
Vaginalete protiv gljivičnih infekcija mogu čak i da promene normalnu vaginalnu floru što opet može dovesti do drugih zdravstvenih problema a sve učestalija vrsta kandide rezistentne na lekove.
Ukoliko žena tokom seksa oseti peckanje u oblasti vagine, ima beličast sekret i bol tokom uriniranja moguće je da zaista ima gljivičnu infekciju i da može da primeni vaginalete protiv glivičnih infekcija ali samo ako veoma retko ima ovakve simptome.
Ali ukoliko pati od gljivične infekcije koja nikako ne prolazi verovatnije je da pati od nekog drugog problema, pa se preporučije da ode na pregled kod ginekologa.
Magnetoterapija
Planeta na kojoj živimo treba da se ponaša kao veliki magnet i tako bi omogućavala pravilan i nesmetan razvoj svih živih bića na njoj (ima severni i južni pol, magnetne linije sila izviru iz severnog, a uviru u južni pol). Zahvaljujući postojanju snažnog magnetnog polja oko zemlje, stvoren je život na njoj. Na žalost, danas je magnetizam zemlje jako smanjen, u proseku oko 0.5 Gaussa, što je između ostalog uzrokovalo i pad magnetnog polja čovekovih ćelija. Na pojedinim delovima naše planete prisutna su još uvek snažna magnetna zračenja, pa su ta mesta poznata po tome što povoljno utiču na zdravlje (Lurd u Francuskoj, Najdanovi krugovi kod Male Krsne, Sedona u Arizoni, jug Italije).
Zašto je potrebno koristiti magnete?
Pad magnetnog polja čovekovih ćelija u medicini je okarakterisan kao sindrom hroničnog umora. On se ogleda u jednoj tipičnoj rečenici: “Legnem umoran, ustanem umoran, a spavam cele noći!“ Pad magnetnog polja uzrokuje lošu cirkulaciju i samim tim slabije dovođenje kiseonika i hrane u ćelije (slaba razmena jona na ćelijskim membranama). To u osnovi dovodi do narušavanja imunološkog statusa organizma. Osnovni simptomi ovog poremećaja su umor, malaksalost, adinamija, nedostatak energije i koncentracije, nespecifične glavobolje, nesanica i dr. Potrebno je na svim mestima za stimulaciju cirkulacije nositi magnete i to u ukupnoj jačini magnetnog polja između deset i dvadeset hiljada Gaussa. Tako jačate magnetno polje svojih ćelija, a stimulacijom cirkulacije stimulišete i imunitet, jer bolja oksigenacija stimuliše proizvodnju funkcionalno aktivnih T-limfocita i endorfina, a smanjuje lučenje hormona koji pojačavaju stres, jer je i stres jedan od najvažnijih faktora koji utiču na smanjenje jačine magnetnog polja čovekovih ćelija!
Pojam magneta:
Pojam magneta poznat je još 6000 godina pre naše ere. Prema čuvenoj legendi pastir Magnes je primetio da se nanule iskovane od metala lepe za pojedine stene. To su magnetne stene vulkanskog porekla. Jedna od prvih otkrivenih magnetnih stena nazvana je LODSTONE.
Postoje prirodni i veštački magneti. Prirodni su načinjeni od rude magnetita, koja se sastoji od gvožđa i njegovih oksida. Oni nastaju u trenutku hlađenja lave (magnetne stene). U veštačke magnete spadaju elektro magneti, čije jezgro je od gvožđa, a oko njega se sprovodi struja (slabe struje, niske frekvence). Magneti mogu biti i stalni i privremeni. U nakit se ugrađuje neodimijumski magnet, prirodni, stalni magnet, jedan od najjačih prirodnih magneta, jer čuva magnetizam jako dugo, za sto godina izgubi samo 1% svoje snage.
Kako najbolje iskoristiti mnogobrojna pozitivna iskustva drevnih civilizacija u korišćenju magneta za poboljšanje zdravlja?
Postavljanje magneta na površinu tela i njihovo dejstvo na ljudski organizam prvi put je proučeno od strane švajcarskog alhemičara i fizičara Paracelziusa (1493-1541). On je napisao: “Magneti imaju različite osobine, a jedna od njih je ta da oni privlače sve rdjave materije koje se mogu naći u ljudskom telu, tako da su magneti vrlo korisni kod svih vrsta upala, oticanja i čireva, kao i kod oboljenja bešike i materice“. Rimski istoričar Plinije stariji (23-79) zabeležio je da su se magneti u njegovo vreme koristili za lečenje očnih oboljenja. Persijski fizičar Avicena (980-1037) je koristio magnete kako bi odagnao simptome depresije. Drevni tekst, pisan sanskritom, Atarvaveda, govori o upotrebi magneta za zaustavljanje krvarenja. Egipatski spisi navode da su magneti bili u upotrebi u njihovoj medicini. Vikinzi sa severa Evrope koristili su magnetnu stenu, neku vrstu jakog magnetita, na mestima bola.
Englesku kraljicu Elizabetu I (1533-1603) dvorski lekar, doktor Viljem Gilbert lečio je postavljanjem magneta na kožu i uveo u zvaničnu englesku medicinu magnetoterapiju. Nemački fizičar Semjuel Haneman (1755-1843), osnivač homeopatije koristio je magnete u kombinaciji sa homeopatskom terapijom i beležio značajna poboljšanja kod bolesti zglobova, zapaljenjskih procesa, preloma i depresije. I Hipokrat je pisao o povoljnom dejstvu magneta na upalne procese i cirkulaciju. Dejstvo magneta na ljudski organizam:
Danas su jasno utvrđena dejstva magneta na ljudski organizam, a to su: dejstvo na cirkulaciju, imunitet, protiv zapaljenja i protiv otoka i bola.
Dejstvo na cirkulaciju:
Osnovno dejstvo magneta je dejstvo na cirkulaciju.
Nošenjem magneta na mestima važnim za cirkulaciju periferije i centralnu cirkulaciju, utičemo značajno na brzinu cirkulacije (radijalna arterija-mesto gde se pipa puls na ruci i na stopalima, važna mesta za stimulaciju periferne cirkulacije, i oko vrata, za stimulaciju centralne cirkulacije).
Magnetno polje stvara bipol na membranama ćelija krvi i tako dolazi do pregrupisavanja jona, te krvni elementi postaju elektropozitivni spolja, što omogućava njihovo nesmetano kretanje, bez sudaranja i usmeravanje kroz lumen krvnog suda. Takav način kretanja(mnogo brži), ne samo što sprečava sudaranje i lepljenje krvnih pločica, već i usporava taloženje LDL-holesterola i drugih supstanci na njih, pa se tako značajno usporavaju procesi arterioskleroze. Tako je magnetoterapija našla primenu kod svih bolesti krvnih sudova (hipertenzija, angina pectoris i infarkt srca, šlogovi) i kod mnogih drugih bolesti koje imaju komplikacije na krvnim sudovima, kao što je šećerna bolest .
Dejstvo na imunitet i protiv zapaljenja:
Ubrzanim kretanjem i davanjem energije leukocitima, naročito polarizacijom T-limfocita stimuliše se proces fagocitoze, ili gutanja uzročnika. Tako se rešavaju,vrlo brzo, procesi zapaljenja, ali, što je još značajnije, podiže se nivo odbrane od malignih ćelija, tj. stimuliše imunitet. Na taj način se otklanja i sindrom hroničnog umora, koji je nastao padom magnetnog polja ćelija imuniteta.
Smanjenje otoka i smanjenje bola:
Ubrzanom cirkulacijom magnetno polje donosi više kiseonika i hrane, ali pošto imamo zatvoreni sistem krvotoka, ono brže i odnosi višak tečnosti i toksine. Taj višak tečnosti su otoci, koji se pod dejstvom magnetnog polja smanjuju. Kada se smanji otok, tada se smanji i BOL, jer je bol načešće posledica pritiska viška tečnosti na nerve!
Primena magnetoterapije:
Bolesti i stanja kod kojih se naročito preporučuje primena magneta:
– Povišen krvni pritisak
– Angina pectoris, infarkt, šlog
– Šećerna bolest
– Multipla skleroza
– Parkinsonova bolest
– Fibromialgija, artritis, artroze, lumboišialgije, teniski lakat i druga bolna stanja zglobova, tetiva i mišića
– Osteoporoza i prelomi kostiju
– Hormonalni poremećaji
– Nesanica
– Depresija
– Sindrom hroničnog umora i dr.
– Usporavanje procesa starenja
Tačke za aplikaciju magneta:
Magnete možete stavljati svuda na telu, gde imate problem, jer magneti imaju najbolje lokalno dejstvo!
Nemojte ih samo savetovati onima koji imaju ugrađen pejsmeker i onima koji nose slušni aparat (mogu da nose magnete kad skinu aparat), trudnicama i dojiljama i obolelima od karcinoma!
Današnja medicina u stanju je da odgovori na sve veći broj zdravstvenih problema savremenog čoveka. Nove metode lečenja, kao što je lečenje magnetima, mnogo su učinili da se poboljša zdravlje i spase čovekov život. O lečenju magnetima i njihovoj primeni govori Branko Vorkapić, viši fizioterapeut. Osobine magneta Magnet ima sposobnost da privlači kiseonik što je od velikog značaja za lečenje. Naime, pod uticajem magneta kiseonik se iz zdravog tkiva kretanjem čestica iz regije veće koncentracije prenosi u regiju manje koncentracije i koncentriše u tkivu koje je izloženo delovanju magnetnog polja. Tkivu koje je tretirano magnetnim poljem omogućeno je normalizovanje metabolizma kiseonika, olakšan unos hranljivih materija i ubrzana eliminacija štetnih materija čime su ispunjeni osnovni uslovi za njegovo ozdravljenje. Primena Zbog širokih mogućnosti doziranja terapija magnetima ima široko polje primene. Impulsno magnetno polje može se primenjivati kod lokalnih zapaljenskih procesa na želucu, debelom crevu, prostati, koštano-zglobnom sistemu, kod zapaljenskog i degenerativnig reumatizma, povreda centralnog i perifernog nervnog sistema, poremećaja i oštećenja periferne cirkulacije (Rejnoova i Birgerova bolest), povrede mekog i koštanog tkiva. Magnetoterapija pojačava efekte lasero terapije i drugih vidova fizikalne terapije, a zbog izražene apsorpcije kiseonika izuzetno snažne efekte ispoljava kada se primenjuje neposredno posle tretmana hiperbaričnom oksigenacijom (HBO). Vrste magneta Impulsno magnetno polje – koje se danas koristi u procesu medicinske rehabilitacije je veštačkog porekla. Proizvode ga specijalni aparati koji magnetno polje emituju preko različitih elektroda tako da je omogućeno delovanje ili na ceo organizam ili na pojedine delove tela gde je potrebno. Pored toga dejstvo magnetnog polja se prilagođava osobinama tkiva ili oboljenja. Time se omogućava kvalitetno doziranje ove vrste terapije i izbegavaju se eventualna neželjena dejstava. Prirodni magneti ili magnetofore – Magnetofore su okrugle pločice koje se sastoje iz prirodnog magneta i specijalne smole. Emituju homogeno magnetno polje za razliku od veštačkih izvora. Dejstvo im je opšte na sva tkiva, ali bez mogućnosti pouzdanog doziranja. Primenjuju se lokalno na obolelo mesto, prema literaturi mogu se nositi od 2 do 24 sata dnevno. Primena ovakvih magneta sreće se i u tradicionalnoj kineskoj medicini gde magneti koriste za, kako se objašnjava, uravnoteženje energetskih puteva organizma. Iskustveno pacijenti prijavljuju prestanak tegoba u prvim danima nošenja magnetofora, ali se u većini slučajeva tegobe vraćaju posle nekoliko dana nezavisno da li aplikacija magnetofora i dalje traje. Magnetoterapiju ne treba posmatrati kao nezavisnu terapijsku metodu nego kao deo procesa lečenja sa neospornim pozitivnim efektima na organizam. Efikasnost, skraćenje vremena rehabilitacije i bezbednost primene obezbedili su magnetoterapiji stabilno mesto u medicinskoj rehabilitaciji, ali i drugim granama medicine.
Delovanje Pogodnost primene magneta je što deluje na ceo segment koji se nalazi u njegovom polju bez obzira na prepreke kakve su odeća ili imobilizacija (gips) kod preloma kostiju i nekih povreda. Na primeru preloma kosti možemo najslikovitije prikazati terapijske mogućnosti magneta. Prva linija zbrinjavanja lakšeg preloma je ortopedska repozicija polomljenih segmenata i učvršćivanje ovog položaja imobilizacijom (gips). Dužinu „nošenja gipsa“ određuje lekar a retko traje manje od mesec dana. Za ovo vreme mišići ispod gipsa atrofiraju i skraćuju se, a zahvaćeni zglobovi gube elestičnost i pokretljivost. U koliko se u ovoj fazi imobolizacije primeni magnetno polje za koje gips ne pretstavlja prepreku propadanje mekog tkiva se zaustavlja i ubrazava se zarastanje kosti. Efekti su još izraženiji ako de megnet kombinuje sa hiperbaričnom oksigenacijom (HBO).