I uz grožđe može da se mršavi

9. јун 2009.

Ukoliko želite brzo da skinete višak kilograma, dnevno ne smete da unosite više od 1.200 kalorija. Pored toga, treba da pojedete i 500 g grožđa, koje sadrži dodatnih 340 kalorija. S našim trodnevnim planom ishrane to će vam biti veoma lako. Grožđe podstiče rad creva, čisti organizam i sagoreva rezerve masti.

PRVI DAN

Doručak: Ražani hleb s pavlakom
četiri parčeta ražanog hleba premažite pavlakom ili sirom. Uz to pojedite 200 g grožđa. Preko pavlake možete da stavite i malo cimeta, jer on razgrađuje masti.
Hranljiva vrednost: 230 kal

Ručak: Pileća salata
Potrebno je: 225 g fileta pilećeg belog mesa, 125 g celera, 60 g pečuraka, 50 g sremskog sira, 100 g posnog jogurta, 25 g rendanog kačkavalja, dve kašike mleka, kašika ulja, so, biber, 150 grožđa
Priprema: Začinite pileće filete, iseckajte ih na kocke i ispecite. Zatim u istom tiganju propržite seckane pečurke i celer. Servirajte s mesom i sve prelijte mešavinom sira, jogurta i mleka. Dok je još vruće, pospite rendanim kačkavaljem. Odmah posle ručka pojedite 150 g grožđa.
Hranljiva vrednost: 370 kal

Večera: Slatko-kisela riba
Potrebno je: 200 g kupusa iz turšije, 100 g ribljih fileta, 100 ml supe, 2 kašike soka od grožđa, nekoliko zrna borovnice, 100 g grožđa, kašika putera, so, biber
Priprema: Kuvajte kupus, supu i sok i borovnice 20 minuta. Nakon toga dodajte očišćeno i prepolovljeno grožđe. Riblje filete začinite po želji i pecite ih na vrelom ulju dok ne porumene. Servirajte s prilogom od kupusa.
Hranljiva vrednost: 245 kal
Užina: Ako ogladnite, napravite 2 dl šejka od mleka i voća.

DRUGI DAN

Doručak: Voćni jogurt
Potrebno je: 200 g grožđa, 2 kašike kornfleksa, 1 kašika meda, 150 ml posnog jogurta
Priprema: Grožđe prepolovite i očistite, pomešajte ga s kornfleksom, dodajte dve kašike meda i sve prelijte posnim jogurtom.
Hranljiva vrednost: 305 kal

Ručak: Šarena salata
Potrebno je: 150 g zelene salate, 100 g grožđa, jedna kašika seckanih oraha, 10 g parmezana, jedna kašika sirćeta, kašika senfa, kašika ulja, so, biber
Priprema: Na tanjir poređajte iseckanu zelenu salatu, prepolovljeno grožđe, prepečene orahe i pospite narendanim parmezanom. Umutite sirće, kašiku vode, so, biber i senf, dolijte ulje i sipajte preliv preko salate.
Hranljiva vrednost: 240 kal

Večera:Punjene palačinke
Potrebno je: 50 ml mleka, 25 g brašna, 100 g kupusa iz turšije, so, jaje, mali luk, tri kašike ulja, biber, 50 grožđa
Priprema: Umutite mleko, malo soli i jaje, pa dobijenu smesu ostavite da odstoji pola sata. Iseckan luk prodinstajte na ulju, dodajte mu kiseli kupus, so i biber. Na ostatku ulja ispecite četiri palačinke, nafilujte ih smesom od kupusa, a onda ih zavijte. Posle večere pojedite 100 g grožđa.
Hranljiva vrednost: 295 kal
Užina: Parče tosta premažite izdinstanim vlašcem i pospite sa 20 g gorgonzole. Uz to pojedite 50 g grožđa.
Hranljiva vrednost: 180 kal

TREćI DAN

Doručak: Musli s grožđem
Potrebno je: 80 g zobenih pahuljica, 150 g posnog jogurta, 2 kašike meda, 150 g grožđa
Priprema: Pahuljice podelite u dve činije, preko sipajte jogurt, med, pa dodajte prepolovljeno grožđe.
Hranljiva vrednost: 290 kal

Ručak: Voćni pilav
Potrebno je: 100 ml supe, 50 g pirinča, 50 g smrznutog graška, luk, kašika ulja, kari, cimet, so, biber
Priprema: Isečen luk prodinstajte na ulju, dodajte mu pirinač, kari i cimet. Ulijte supu i kuvajte 20 minuta. Na kraju dodajte grašak, so i biber. Posle ručka pojedite 50 g grožđa.
Hranljiva vrednost: 350 kal

Večera: Svinjska rolada s grožđem
Potrebno je: 1 svinjska šnicla, 2 kašike soka od grožđa, 1 kašika soja-sosa, praziluk, 150 g grožđa, 1 kašičica ulja, 50 ml supe
Priprema: Šnicle izlupajte i držite 15 minuta u marinadi od senfa i soja-sosa. Isecite luk i grožđe, polovinu stavite preko šnicle, meso urolajte, na krajevima pričvrstite čačkalicom i ispecite na vrelom ulju. Dolijte supu, ostatak luka i grožđa i krčkajte poklopljeno još 15 minuta. Servirajte sa 150 g paste ili barenog krompira.
Hranljiva vrednost: 325 kal
Užina: Umutite 100 ml kefira, 50 ml soka od grožđa i 2 kašičice pšeničnih klica.

Holesterol Lp(a) odgovoran za infarkt

7. јун 2009.

Jedna često zanemarivana vrsta holesterola, lipoprotein (a), ne samo da može da izazove infarkt, već su ljudi koji imaju viši nivo tog holesterola podložniji srčanom udaru, upozoravaju stručnjaci Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu.

Nivo lipoproteina (a) od čoveka do čoveka može da varira i do hiljadu puta, pri čemu viši nivo nije izazvan nikakvom lošom navikom, nego je gotovo potpuno genetski predodređen.

Statini, poslednjih godina tako popularni lekovi protiv holesterola, uopšte ne deluju na liporotein (a), već samo na lipoproteine niske gustine, poznate kao loš holesterol. Time može da se objasni zašto kod nekih osoba statini ne daju rezultate, objašnjava Borge Nordesgard sa pomenute klinike.

Danski tim je, na osnovu analize uzoraka krvi 45.000 muškaraca i žena koji su učestvovali u velikoj nacionalnoj studiji između 1976. i 2007. godine, utvrdio da su osobe sa najvišim vrednostima lipoproteina (a) dva do tri puta izloženije srčanom udaru od onih sa najnižim nivoom te vrste holesterola.

Niacin, vitamin koji se često preporučuje kao sredstvo za snižavanje holesterola, deluje i na liporotein (a). Međutim, uzimanje niacina može da izazove neprijatne toplotne talase. I aspirin može da snizi nivo lipoproteina (a).

Napitak za dobro raspoloženje

6. јун 2009.

Malo povrća, tačnije šargarepe, puno voća, kokosovog mleka, meda i začina, biće sasvim dovoljno za pripremu ovog napitka koji će vas sigurno oraspoložiti.
Stoga blender u ruke i krenite u pripremu.

Sastojci za 4 osobe

120 g sveže šargarepe
300 g svežih jagoda
1 banana (oko 150 g)
2 kašike limunovog soka
&#189, kašičice klinčića u prahu
&#189, kašičice cimeta u prahu
1 Vanilin šećer
2 kašike Cvetnog vrcanog meda
450-500 ml kokosovog mleka

Priprema

1. Oguljenu šargarepu sitno naribajte i pomešajte s narezanim jagodama i bananom.
2. Dodajte još limunov sok, klinčić, cimet, vanilin šećer, med i pola količine kokosova mleka. Mešavinu stavite u seckalicu i usitnite.
3. Mešavini s voćem dodajte preostalo kokosovo mleko dobro promešajte pa izlijte u čaše.

Posluživanje

Poslužite s kockicama leda.

Savet

Napitak možete pripremiti na isti način i s drugom vrstom voća, a po želji, pola količine kokosovog mleka možete zameniti vodom.

Zdravoholičarske priče – Proso (video snimak)

5. јун 2009.

Proso je žitarica kojoj je čovek u svom razvoju bilo koje vrste naneo najveću nepravdu. To je nepravda koja je srazmerna raznim dostignućima civilizacije, jer proso je predistorijska kultura, poznata još iz mlađeg kamenog doba, kada je bila ne samo glavna hrana većine stanovništva već i jedan od najstarijih lekova u narodnoj medicini.

Loš glas koji prati žitaricu proso kao sirotinjsku hranu i danas kod mnogih ljudi stvara odbojnost. Mnogi mlađi naraštaji nikada u životu nisu ni okusili ovu namirnicu, ne postoji običaj kod našeg naroda da se koristi u ishrani, što je vrlo pogrešno.

Zrno prosa je obavijeno ljuskom koja je vrlo teško svarljiva, zato bi trebalo u ishrani koristiti oljušteno zrno ove žitarice. Oljušteno zrno prosa je vrlo hranljiva žitarica koja pruža ljudskom organizmu gotovo sve neophodne sastojke za fiziološku ravnotežu. Sadrži najviše ugljenih hidrata, oko 70 posto, belanševina oko 10 posto i masti oko 3 posto. Proso je bogato i mineralnim sastojcima od čega najviše kalijum, fosfor i magnezijum. Sadrži takođe u manjim količinama gvožđje, kalcijum, natrijum i jod. Takođe u prosu se nalaze i vitamini B grupe. Njegova energetska vrednost u 100 grama je oko 370 kalorija.

Zbog lake varljivosti proso je je vrlo preporučljiva namirnica za sve osobe koje imaju problema sa varenjem kao i starije osobe koje imaju problema sa krvnim sudovima i arteriosklerozom.

Jednom do dva puta nedeljno upotrebom prosene kaše sa povrćem učinićete mnogo dobra svom organizmu, čak i ako ste odličnog zdravlja. Posledice koje nastaju nedovoljnim unošenjem minerala mogu da budu pucanje noktiju i kose, bubuljice i nečist ten. Preporuka bi mogla biti da ćete čistocu svoga tena mnogo lakše održati savršenom kada bi umesto skupih kozmetičkih preparata, masaža i maski za lice pokušali sa dijetom koja bi sadržavala kašu od prosa, čime bi ste uspostavili ravnotežu svog metabolizma.

Mnoge osobe zahvaljujući ubrzanom tempu života radije se opredeljuju za brzu hranu spremljenu na vrlo loš način čime misle da su zadovoljili svoje fiziološke potrebe. čestom upotrebom masne i rafinisane hrane činimo sebi jako lošu uslugu. Treba razmisliti još jednom kada se odlučujemo šta ćemo danas jesti. Ako vas je ova priča bar malo zainteresovala, zabeležite jedan od recepata sa ovom sitnom, žutom i lepom žitaricom proso.

Za pripremu kaše od prosa potrebno vam je pola šolje prosa, 3 kašičice maslaca od soje, ili skroz posnog margarina, 2 kašičice morske soli, 1 veza peršuna i dve rotkvice.

Proso skuvajte u 3 šolje slane vode. Po potrebi dok se kuva proso dolivajte vodu, ili ga kuvajte u ekspres loncu oko 20 minuta od trenutka kada ventil prošišti. Kada je proso skuvano tako da se drobi pri dodiru, dodajte maslac i naseckan peršun, pa dobro izmešajte. Rotkvice isečemo na četvrtine i ukrasimo ovo žuto-zeleno jelo. Može da se servira uz jogurt, salatu i pasulj.

Neka hrana bude vaš lek, a lek vaša hrana, rekao je u IV veku stare ere Hipokrat, otac moderne medicine, a ja vam želim prijatan i zdrav dan.

Pogledajte TV emisiju

Kolorterapija – lečenje bojama

4. јун 2009.

Pesnicima i kompozitorima budile su inspiraciju, slikarima razigravale maštu, modnim kreatorima služile za dizajniranje najlepših odevnih predmeta, a drevnim narodima bile glavno oružje protiv bolesti. Reč je o bojama, čarobnom, nepreglednom spektru, kroz koji nam je priroda dala jedno od najmoćnijih sredstava za postizanje dobrog zdravlja, duhovne ravnoteže, zadovoljstva i životne radosti.

čak i oni koji ne veruju da boje imaju veliki uticaj na ljudski organizam uživaju u zalasku sunca i trenutku kada se topla žuta i narandžasta postepeno transformišu u plavu i ljubičastu i nestaju iza horizonta. Da li takav prizor u vama budi posebna osećanja, rasplamsava maštu ili deluje smirujuće? Odgovor je sigurno potvrdan.

Odgovarajuće, odnosno komplementarne boje, u kojima naše telo nesvesno uživa, bude u nama osećaj sigurnosti, smirenosti i sreće. Uticaj boja na telo je ogroman, a dokazano je da odsustvo kolorita dovodi do bledila, apatije, depresije, lošeg raspoloženja…

Metoda lečenja bojama poznata je još od antičke Grčke, a kasnije, tokom istorije, ljubičasta boja dobijena filtracijom sunčeve svetlosti, koristila se za tretiranje psihičkih poremećaja. Danas su metode lečenja bojama široko rasprostranjene, a najviše se primenjuju u alternativnoj medicini za lečenje duhovnih, mentalnih, emotivnih i fizičkih tegoba.
Cilj svih ovih tretmana je uspostavljanje ravnoteže i harmonije u telu, a boja je, kažu, najbolje sredstvo za postizanje tog cilja. Veoma se dobro kombinuje sa ostalim tehnikama lečenja kao što su akupunktura, akupresura, biljna terapija ili vizuelizacija. Najvažnije je, tvrde terapeuti, da pacijent bude uveren da su boje deo radosti sveta i njega samog.
Kolorterapija jedna je od najrasprostranjenijih metoda kojom se, na primer, putem boja odeće rešavaju problemi stresa, iscrpljenosti, nedostatka energije, potištenosti, tuge, osećaja bespomoćnosti… Kolorterapija u bukvalnom smislu znači da telo, ili neki njegov deo, osvetljavamo sa jednom ili više boja i zasniva se na zakonima biofizike i fizičke hemije, a istraživanja iz oblasti kvantne medicine dokazala su da spektri vidljivih boja “odgovaraju” određenim unutrašnjim organima, odnosno da ih dovode u ravnotežu. Ljudsko oko može da prepozna preko milion različitih nijansi, ali samo neznatan broj svesno.

Zagovornici ovakvog vida terapije tvrde da, na primer, obavezno stavite crveni šal ukoliko imate problema sa kičmom, ili da obučete nešto narandžasto ako ste loše volje. Žuta će rešiti probleme sa probavom, zelena srčane smetnje i oscilacije u telu. Plava boja odlično leči migrenu, pa je plava traka oko glave sve što vam je potrebno da bol prestane. Ljubičasta je idealna za opuštanje, pa se preporučuje kao najbolja “dopuna” vežbama meditacije.

Ali, kolorterapija najčešće kombinuje nekoliko boja, koje se “mešaju” kako bi se postigao najbolji mogući efekat. Za što uspešnije lečenje kolorterapija se dopunjuje alternativnim vidovima medicine, najčešće vizuelizacijama i meditacijom. To jednostavnije rečeno znači da svako od nas boje nosi u sećanju i da ovim “dodatnim” tehnikama može postići da sa bilo kog mesta “odšeta” na omiljeno mesto u prirodi. A priroda predstavlja carstvo boja koje prijaju, opuštaju i leče. Dovoljno je da legnete na leđa, udobno se smestite i lagano dišete. Svojim mislima oživite boju neba, bljesak sunca, sklad plavih morskih talasa, zelenilo trave, zlatno jesenje lišće, ili boje omiljenog cveća. Sledeći korak je da “udahnete” sve te boje. Za vitalnost “udahnite” crvenu, “izdahnite” tirkiznu, za radost narandžastu i plavu, za intelektualnu sposobnost žutu i ljubičastu. Za veće samopouzdanje, na primer, “udahnite” ljubičastu, a “izdahnite” žutu.

Terapeuti bojama tvrde da svako od nas ima svoju “paletu” boja sa kojom se rađa i koja je nepromenljiva tokom čitavog životnog veka. Na osnovu toga određuje se, na primer, koje boje vam najviše prijaju na odeći, koje na kosi, koje u životnom prostoru. To je veoma važno jer ukoliko poštujete svoju paletu, najbolje ćete “zračiti” prema okolini, tvrde kolorterapeuti. Ukoliko poslušate savet i dobijete kompliment da “danas odlično izgledate”, to je verovatno zbog toga što je na vama boja komplementarna vašoj paleti.

Boje ne deluju samo na fizička oboljenja, već su sjajne rezultate pokazale i na mentalnom planu, odnosno na polju kreativnosti, koncentracije i snage. U oblasti osećaja, boje uravnotežavaju određena emotivna stanja – bilo da je reč o stresu, šoku, ljutnji, besu, osećaju potištenosti ili o ostalim emocijama koje negativno utiču na rad mozga i unutrašnjih organa. Malim “trikovima” vrlo uspešno možete “zavarati” svoj mozak i sprečiti, na primer, zimsku depresiju, neraspoloženje ili opštu usporenost.

Kada je reč o određenim zdravstvenim problemima kolorterapija se usredsređuje i na boju namirnica koje jedemo. Tako, energija potrebna za pravilan rad organa najviše dolazi od toplih boja, a najmanje se preporučuje plava hrana, jer je ova boja najhladnija u spektru. Hrana koju jedemo treba da doprinese ravnoteži u telu i zato je najzastupljenija ona zelene boje.

Bojama treba da se okružite i u radnom i životnom prostoru, a odabir, ponovo, valja napraviti u odnosu na vašu prirodom datu “paletu”.
Žuti zidovi, kao i oni narandžaste boje, podižu raspoloženje, crvena daruje životnu energiju i aktivira razmenu materija u organizmu, a zelena smiruje i donosi harmoniju.
Možete nabaviti i specijalne terapijske lampe koje, po rečima terapeuta, doprinose boljem efektu kolorterapije.

Ipak, pre nego što ofarbate sobu u zeleno ili odlučite da nosite samo crveno, konsultujte se sa stručnjakom. Odabir boja na osnovu intuicije ili trenutnog raspoloženja nije dobro rešenje. Različiti efekti pojedinih boja na organizam su trajni i zbog toga nemojte ništa raditi “na svoju ruku”.

Kolorterapija u kozmetičke svrhe

Hromo, ili kolorterapija pokazala je izuetne rezultate u borbi sa borama, celulitom i aknama. Nisu primećene neželjene posledice i stručnjaci tvrde da je apsolutno bezbedna. Boje, sem što se primenjuju “gledanjem”, mogu se i snopovima usmeravati na kožu, odnosno na delove koje želite da korigujete. Crvena boja pokazala se izuzetno efikasnom protiv bubuljica, osipa i posledica opekotina. Narandžasta boja “prepisuje” se kao sredstvo borbe protiv celulita i bora, a povoljno deluje i na regeneraciju kože. Žuta boja, sem što podstiče optimizam, umanjuje vidljivost strija. Zelena smiruje nadraženu kožu i promene izazvane ekcemima, dok je plava prirodni analgetik. Normalizuje kožu sklonu upalama i redukuje telesnu težinu. Ljubičasta deluje na limfni sistem i odlična je za izbacivanje suvišne tečnosti iz organizma.

Boje sunčevog spektra

Isceljivanje pomoću boja praktikuje se od davnina. Još su pećinski ljudi svoje bolesne i ranjene iznosili na sunce kako bi im vratilo snagu i zdravlje. U rimskim gradovima neimari su projektovali posebne prostorije u kojima su se sunčevi zraci prelamali u sedam boja Sunčevog spektra, koje su korišćene prilikom lečenja. Kasnije kroz istoriju, crkve su ukrašavane vitražima, kako bi svetlost dobijala željene boje i stvarala mistične prozore. Od 19. veka koristi se infracrvena svetslost, a u 20. počela je terapija filtriranom svetlošću različitih talasnih dužina.

čak su i energetski centri ljudskog organizma – čakre – označene bojama. Prva, koja predstavlja životnu energiju i stvaralačku moć je crvena, druga (sakrum), koja je središte fizičkih pokreta i emocija, je narandžasta, treća (solarni pleksus), središte osećaja sopstvene vrednosti je žuta. četvrta (srčana) čakra, središte ljubavi i harmonije zrači zeleno, peta (timus) čakra, centar velikodušnosti i saosećanja je tirkizna, šesta (grlena), središte stvaralačkog izražavanja je plava boja, sedma (čeona), “zadužena” za intuiciju i vizuelizaciju je ljubičasta. Poslednja, osma (krunska, kosmička) čakra, koja je središte energije i večne duhovnosti, je purpurna.

Dignuti paniku ili ne
Bol u grudima

3. јун 2009.

Više puta je bilo reči o bolu u grudima. Bol u grudima izaziva strah i paniku jer se odmah pomisli na anginu pectoris ili na infarkt miokarda, a osobu s tim problemima hvata strah od smrti. Međutim, postoje i drugi, manje opasni uzroci te neprijatne tegobe. Kako te uzroke razlikovati?

Angina pectoris

Angina pectoris je bolest uzrokovana suženjem srčanih arterija, zbog čega je smanjen dotok krvi i kiseonika u srčani mišić. Bolovi su obično koncentrisani u sredini grudnoga koša, ali nisu ograničeni na jedno mesto. Javljaju se najčešće kod fizičkog napora (kada organizmu i mišićima treba više kiseonika) i kod emocionalnog uzbuđenja. Obično se javlja bol u obliku stezanja iza grudne kosti, uz osećaj pritiska ili tereta, koji ponekad može biti vrlo jak, ne pojačava se pri disanju ili pokretu niti ako se rukom pritisnu rebro i grudni mišići. često se širi prema vratu i donjoj vilici, kao i ka levom ramenu i levoj ruci. Osim bola mogu se javiti nesvestica, osećaj mučnine, otežano disanje, pacijenta obliva hladan znoj. Potrebno je napraviti EKG pa, ako ima poremećaja u srčanom radu, potrebno je učiniti holter i ergometriju. Ako nalazi pokažu da se radi o angini pectoris, preporučuju se dalja ispitivanja, što podrazumeva hospitalizaciju i pripremu za koronarografiju – invazivno rendgensko snimanje koje omogućava da se pomoću katetera i kontrastnog sredstva vide koronarne arterije i proceni stupanj njihove suženosti.

Infarkt miokarda

Infarkt miokarda posledica je potpunog začepljenja koronarnih arterija i prekida dotoka krvi i kiseonika u srčani mišić, a najčešće se događa zbog stvaranja tromba na već suženoj koronarnoj arteriji. Bol je jak, razarajući, javlja se u centralnom delu grudnog koša, iza grudne kosti, često se širi prema levoj ruci, leđima i donjoj vilici. Može biti praćena otežanim disanjem, mučninom, povraćanjem i preznojavanjem. Bol od angine pektoris je sličan, ali slabiji i traje kraće. Infarkt miokarda otkriva se pomoću EKG-a, na temelju određenih enzima u krvi i koronarografijom.

Perikarditis

Upala srčane maramice (perikarditis) započinje snažnim bolom u grudima, pa se često prvo posumnja na infarkt. Bol je intenzivan, probadajući, traje danima i pojačava se prilikom kašlja, gutanja, dubokog disanja ili u ležećem položaju. Može biti praćen povišenom temperaturom, groznicom i ubrzanim disanjem. Otkriva se ultrazvukom srca (ehokardiografijom), EKG-om, kompjuterizovanom tomografijom (CT-om) grudnog koša.

Međurebrani bolovi

Probadanje između rebara jedno je od najčešćih bolnih stanja u grudnom košu, a uzrok je potrebno tražiti u međurebranim mišićima, međurebranim hrskavicama, rebrima i kičmi. Bol je jak, probadajući, sličan ubodu igle, ali bezopasan. Najčešće traje nekoliko sekundi, javlja se na tačno određenom mestu i ne širi se na druge delove grudnog koša.

Upala rebarne hrskavice

Upala međurebarne hrskavice (ona povezuje rebra s grudnom kosti) može uzrokovati bolove u grudnom košu. Ti bolovi nisu opasni i predstavljaju reakciju organizma na jače napore. Bol je stalan i širi se po grudnom košu, a manifestuje se kao osećaj težine u sredogruđu. Pojačava se pritiskom prsta na bolno mesto.

Promene na kičmi

Diskus hernija je bolest uzrokovana promenama i propadanjem diskusa koji se nalazi između kičmenih pršljenova, a do bolova dolazi zbog pritiska na koren međurebranog živca, na mestu na kojem izlazi iz kičme, ili zbog upale kojom je zahvaćen koren živca. Bol dugo traje i obično prati linije samog živca, protežući se od kičme duž grudnog koša, a pojačava se pri kašljanju i promeni položaja tela.

Upala pleure

Plućna maramica (pleura) sastoji se od dva tanka sloja (jedan naleže na pluća, a drugi oblaže unutrašnji zid prsne šupljine). Upala pleure može biti posledica upale pluća, tumora i drugih bolesti plućnoga tkiva. Bol je vrlo snažan (posebno u srednjem i donjem delu grudi), a pojačava se pri disanju i kašljanju. Može biti praćen povišenom telesnom temperaturom i suvim kašljem.

Gastroezofagealni refluks

Nekad bol u grudnom košu može biti izazvan upalom jednjaka zbog vraćanja kiseline iz želuca, a zbog prekomernog opuštanja prstenastog mišića koji razdvaja jednjak od želuca. Ponekad i deo želuca može prodreti u grudni koš kroz otvor na dijafragmi (ošitu) i uzrokovati bol. Obično se oseća kao pečenje iza grudne kosti i u gornjem delu trbuha.

Iscrpljenost i stres

Bol u grudnom košu može se javiti i kao posledica neurednog života, iscrpljenosti, porodičnih i poslovnih problema, pa se u tom slučaju javljaju i drugi simptomi (lupanje i preskakanje srca – aritmije, gušenje…). Kada se isključe svi ostali uzroci, tek se tada može posumnjati da je reč o tom problemu. Bol u grudima, pogotovo ako se ponavlja, zahteva konsultaciju s lekarom koji će odrediti načine dijagnostikovanja i otklanjanja uzroka.

Sve o piluli za dan posle

8. мај 2009.

Pilula za dan posle služi kao zaštita od neželjene trudnoće najkasnije tri dana posle odnosa. Međutim, ne smete je koristiti kao zamenu za redovnu kontracepciju, već samo kao dopunu, upozoravaju lekari.

Neželjenu trudnoću možete da sprečite čak i ako ste imali nezaštićen seksualni odnos, to jest ukoliko ste zaboravili da popijete redovnu kontraceptivnu pilulu ili vam je kondom spao ili pukao. Rešenje za ovakve situacije predstavlja postkoitalna kontracepcija ili pilula za dan posle, koja se koristi u prvim satima i danima posle nezaštićenog odnosa.

Dopuna kontracepciji

Ovu pilulu, objašnjava dr Katarina Sedlecki, načelnica Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan čupić“, ne smete da koristite kao zamenu za redovnu kontracepciju niti za planiranje porodice. Služi jedino kao dopuna redovnoj kontracepciji.
– Pilula se koristi jednokratno, najbolje u što kraćem roku nakon seksualnog odnosa. Da bi pilula bila efikasna, mora da se uzme najkasnije trećeg dana nakon nezaštićenog odnosa, koliko je maksimalno potrebno da bi jajna ćelija stigla do materične šupljine. Zato je važno da se pilula popije na vreme kako bi mogla da spreči začeće – objašnjava dr Sedlecki.

Ne koristite je često

Pilula za dan posle dosta je efikasna pošto se njenom primenom može sprečiti oko četiri petine neželjenih „slučajnih” trudnoća. Nakon uzimanja pilule ponekad dolazi do vanrednog krvarenja ili kašnjenja menstruacije do sedam dana. Lekari naglašavaju da pilula ne sme da se koristi često, najviše dva puta godišnje i da žena pre upotrebe treba da se konsultuje s ginekologom. Po završetku sledeće menstruacije, i ako ciklus izostane, trebalo bi obavezno otići na pregled kod lekara.
Kao mogući neželjeni efekti ove pilule mogu da se jave mučnina, glavobolja, promena raspoloženja, pa i povraćanje. Ukoliko do povraćanja dođe sat vremena od oduzimanja pilule, onda treba popiti još jednu.

Nova pilula u prodaji

Osim pilule „postinor”, koja je najzastupljenija kod nas, na našem tržištu nedavno se pojavila nova pilula za urgentnu kontracepciju „eskapel afterseks“ (escapelle aftersex) poznate mađarske farmaceutske kompanije „Rihter gedeon“ (Richter Gedeon). Prodaje se u većini apoteka, i to bez lekarskog recepta, i uzima se, kao i ostale pilule za ovu namenu, najkasnije 72 sata nakon nezaštićenog seksualnog odnosa. Što se ranije uzme, manja je šansa da dođe do neželjene trudnoće.
Pilula „eskapel afterseks“ deluje slično kao i pilule za redovnu oralnu kontracepciju, što znači da može da spreči ovulaciju, kao i usađivanje oplođene jajne ćelije u matericu.
– Važno je napomenuti da ova pilula ne može da prekine postojeću trudnoću. To je bitna informacija ženama koje su je koristile a nisu znale da su trudne ne treba da strahuju za plod – naglašava dr Sedlecki.

Mirni na odmoru

Tokom letnjeg perioda mnoge devojke uzimaju pilule za odlaganje menstruacije kako bi na moru mogle u potpunosti da uživaju u kupanju i sunčanju.

– Upotrebu ovih pilula treba planirati s ginekologom pre odlaska na odmor. Najbolje je da se s pilulama počne prvog dana menstruacije i da se odmah, bez pauze, nastavi s narednim pakovanjem. Zaštita od trudnoće počinje od prve uzete tablete i traje tokom celog perioda njihovog korišćenja – kaže dr Katarina Sedlecki.

Menstruacija može da se odloži i progesteronskim preparatima, sa čijom upotrebom treba početi nekoliko dana pre termina očekivane menstruacije, a zatim nastaviti s upotrebom do povratka s letovanja, obično 10–15 dana. Naravno, i o tome se treba dogovoriti s ginekologom.

Ishrana majke u trudnoći utiče na zdravlje kostiju budućeg deteta

7. мај 2009.

Održavanje zdrave i uravnotežene ishrane u trudnoći povezano je s većim i snažnijim kostima kod potomstva, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji.

Naučnici s University of Southampton su za potrebe studije pratili ishranu 198 trudnica.

Pokazalo se kako je ishrana s visokim udelom voća, povrća, žitarica i proizvoda od integralnog zrna, nasuprot ishrani koja je obilovala šećerom, mesnim prerađevinama, pečenim krompirom i gaziranim napicima, bila povezana s većom veličinom i gustoćom kostiju kod dece uzrasta od 9 godina.

Istraživači napominju kako je ishrana trudnica imala važnu ulogu na stanje kostiju kod dece, bez obzira na ostale činioce poput pušenja u trudnoći, unosa vitamina D ili socijalnog statusa majki.

U koje vreme hraniti bebu

4. мај 2009.

U koje vreme tj. na koliko sati hraniti bebu – najčešće je pitanje koje mame postavljaju sebi, ali i pedijatrima.

Najvažnije je da posmatrate vašu bebu i prilagodite vreme hranjenja njenim dnevnim i noćnim potrebama. Svakom odojčetu potrebno je određeno vreme (nekada i nekoliko meseci) da uspostavi svoj ritam hranjenja.

Ima beba koje će plakati već dva sata nakon obroka – to je najčešće znak da su gladne.

Druga deca će mirno čekati da prođu i tri, nekada četiri sata (kada je beba starija) od poslednjeg obroka. Budite mudri, rukovodite se sopstvenim osećajem u vezi sa razvojem vašeg deteta i vremenom ćete uspostaviti redovnu praksu hranjenja bebe.

Beba nije uvek podjednako gladna. Njeno osećanje gladi zavisi od mnogo čega: od toga koliko je gukala, koliko se praćakala, koliko je bila na svežem vazduhu između dva obroka. Zbog toga se zimi mame koje ne iznose često svoju decu napolje žale da ona imaju slab apetit. Naš savet je da decu nikada ne držite u kući kada je napolju hladno. čak iako je napolju minus, dobro obucite bebu i izvedite je u šetnju od pola sata. Posle šetnje biće sigurno gladna.

Razmak između obroka može se nekada skraćivati – ukoliko je beba nekog dana bila puno na vazduhu ili se mnogo bacakala pa izgladnela, ili malo produžiti ako je beba bila u zatvorenom prostoru i mirovala.

Ukoliko je beba bolesna ili nazebla mama neće pokušavati da joj da količinu hrane koju inače uzima, ali će voditi računa da beba uzima dovoljnu količinu tečnosti. Kada prezdravi, beba će brzo nadoknaditi sve što je za vreme bolesti izgubila.

Savremeni pedijatri preporučuju da se po dolasku iz bolnice bebi ponudi hrana (majčino mleko ili adaptirana mlečna formula) u sledećim vremenskim razmacima:
02, 05, 08, 11, 14, 17, 20 (posle kupanja) i u 23 časa.

Beba bi trebalo da posle mesec dana sama izbaci obrok u 23 časa, a zatim u 02 ili obrnuto.

Ukoliko vam se beba i posle 40 dana bude budila u 02 časa dajte joj malo prokuvane vode i posmatrajte njene reakcije. Ako vam se učini da je i dalje gladna obavezno je nahranite, a ukoliko mislite da lepo napreduje i da se budi u to doba noći po navici, možete da probate da je odviknete od ovog obroka.

Zdravoholičarske priče – Makrobiotički napici (video snimak)

3. мај 2009.

Svi znamo da su napici u raznim oblicima potrebni za održavanje dobrog zdravlja, a idealno je piti samo kada se oseca žeđ. Ako ste neprestano žedni to je znak da treba nešto promeniti sa načinom ishrane. Na primer, preterivanje sa namirnicama životinjskog porekla i kuvanje sa puno soli prouzrokuje zadržavanje tečnosti u telu što se dešava i kada su u ishrani zastupljeni svi ekstremni ukusi slatko-slano.

U makrobiotici se koristi veliki broj napitaka sa nama čudnim imenima, banča, kukiča, mu čaj, kombu, ume-šo-banča čaj i mnogi drugi. U današnjoj priči objasniću vam najosnovnije podatke o ovim čudesnim napicima.

Banča čaj se koristi u istocnjačkoj kulturi i pije se umesto vode. Radi se o preprženim listićima zelenog čaja koji imaju tri puta više kalcijuma nego što ih ima u istoj količini kravljeg mleka. To je letnja varijanta zelenog čaja, zato što ima rashlađujući efekat i deluje blagotvorno na organizam jer nadoknađuje minerale koji se gube znojenjem.

Kukiča čaj je zimska varijanta isto zelenog čaja s tim što je kukiča čaj umesto listića, prepržene grančice zelenog čaja. Kao i banča sadrži velike količine kalcijuma i pogodan je za žene u menopauzi i za osobe koje pate od osteoporoze. Efikasno uništava bakterije i otklanja sve otrove iz organizma. Zeleni čaj je već poznat kao snažno antioksidantno sredstvo, uništava slobodne radikale koji prouzrokuju brže starenje i propadanje organizma, snižava nivo holesterola i triglicerida.

Osim banče i kukiče u makrobiotici se koriste, mada ne tako često kao ove dve vrste i mnoge druge vrste napitaka.

MU čaj je kreacija Džordža Ošave koji je tradicionalne principe makrobiotike preneo u zapadnu kulturu i sadrži 16 lekovitih bilja, između ostalog i žen šen. Jača organe za varenje.

čaj od prženog ječma hladi telo i idealan je u toplim vrelim danima godine jer snižava temperaturu tela, dok je naročito dobar i za snižavanje i odstranjivanje viška masnoće. Može da se pije i topao i hladan. Pravi se tako što se na suvom tiganju proprže zrna ječma dok se ne razvije prijaran miris. Tri supene kašike ječma se nakon prženja kuvaju u litri vode oko 15 minuta. Na isti ovakav način možete da napravite i čaj od preprženih zrna integralnog pirinča.

Umeboši čaj se pravi od polovine umeboši šljive koja se kuva u dve šolje vode oko 20 minuta. Ovaj napitak sprečava gubitak minerala, jača krv i krvotok i reguliše crevnu floru.

Ume-šo-banča čaj se pravi tako što se šolja banča čaja doda mesnom delu polovine umeboši šljive i doda kašičica soja sosa, a najbolje tamarija. Ovaj čaj pomaže u otklanjanju glavobolje i ako mu dodate kašičicu đumbira poboljšaćete cirkulaciju.

Kombu čaj je dobar za jačanje krvne slike i odstranjuje otrove iz tela. Pravi se tako što traku kombu alge od 5 santimetra kuvate u litri vode dok ne provri, a nakon toga još 15 minuta ostavite da ključa na tihoj vatri.

Poslednji napitak koji vam predlažem za danas je napitak od šitake pečurke, koja je bogata antioksidantima, ima antibakterijsko dejstvo, podiže imuni sistem i odlična je preventive protiv kancera. Rastvara višak masnoće životinjskog porekla i čisti jetru. Pravi se tako što se četvrtina šitake natopi sa malo vode i ostavi da odstoji do pet sati. Nakon toga treba da se kuva 20-ak minuta sa prstohvatom morske soli ili kašičicom tamarija. Ovaj čaj treba da se pije jednom dnevno.

Pogledajte TV emisiju

Ishrana odojčadi

2. мај 2009.

Pravilna ishrana odojčeta ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i za psihofizički razvoj deteta. Ukoliko je ishrana adekvatna odojče se najbrže razvija i napreduje. Za razliku od odraslih detetu je potrebna veća količina hrane srazmerno telesnoj masi i to naročito gradivnih nutrijenasa koji služe za sintezu novih tkiva i za rast bebe. Smatra se da odojče do svog šestog meseca treba da udvostruči svoju porođajnu težinu, a do prve godine da je utrostruči.

Načini ishrane

Ishrana odojčeta može biti:

• Prirodna ishrana – humano mleko
• Mešovita ishrana – dohrana adaptiranim mlekom
• Veštačka ishrana – ishrana adaptiranim mleko

Prirodna ishrana – dojenje

Majčino mleko predstavlja najsavršeniju hranu za odojče, jer je majčino mleko hemijskim sastavom prilagođeno potrebama odojčeta, samim tim se lakše vari i bolje iskorišćava. Većina majki su sposobne da doje svoje dete. Mleko nadolazi treći dan od porođaja a nekada i kasnije (kod carskog reza).

Količina mleka zavisi od i od pravilne ishrane majke dojilje. Hrana dojilje treba da je raznovrsna i da se sastoji od testenina, sireva, mesa, zelenog povrća, voća i voćnih sokova i &#189, l mleka dnevno,pa i više. Dojilja treba da se dovoljno odmara i da ima ljubav i volju da doji svoje dete.

Prednosti dojenja:

• Obezbeđuje prirodnu hranu
• Obezbeđuje vezu između majke i deteta
• Stvara emocionalnu stabilnost
• Majčino mleko sadrži antitela koja štite bebu od infekcija (pospešuju imunitet)
• Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno
• Majčino mleko poseduje optimalnu temperaturu (37 C)
• Sisanje omogućava odojčetu pravilan razvoj vilica
• Dojenje omogućava lakšu regulaciju telesne mase majke posle porođaja

Mešovita ishrana

Ukoliko majka nema dovoljno mleka pristupa se dohranjivanju, najčešće adaptiranim mlekom (ređe kravljim – prilagođenim 2/3, uz dodatak šećera).

Veštačka ishrana

Ukoliko majka nema mleka ili zbog bolesti majke koriste se adaptirana mleka koja su po svom sastavu najsličnija, gotovo identična majčinom mleku. Upotreba razblaženog kravljeg mleka (2/3) se ne preporučuje pre svega jer može biti bakteriološki neispravno, zatim se javljaju alergije na ovu vrstu mleka kao i intolerancija (nepodnošenje).

Raspored obroka i vrste namirnica u ishrani odojčeta

• 0-2 meseca starosti odojče treba da ima 6-8 podoja u toku 24h, u količini od 90-120ml po podoju i da razmak između podoja ne bude manji od 2h ni veći od 3h. Podoji trebaju da traju 20-30min.
• 3-4 mesec starosti – odojče treba da ima 5-6 podoja u toku 24h u količini od 120-150ml po podoju u razmaku od 3h. Po mogućnosti u trećem mesecu ukinuti noćni podoj. Odojče na veštačkoj ishrani takođe ima isti broj podoja samo što se daju adaptirana mleka.
• 5 mesec starosti – odojče treba da ima 4-5 podoja na dan u količini od 150-180ml po podoju uz dodataka mlečne kaše, najčešće kao pretposlednji obed. Prvi i poslednji obed treba uvek da bude mleko! U petom mesecu možemo dodati i voćnu kašicu (jabuka, breskva, kajsija), voćni kompot ili voćni sokić za bebe (razblažen sa vodom u razmeri 1:1) ili kašicu od jabuke i šargarepe. U početku ponuditi nekoliko kašičica pa kasnije postepeno povećavati količinu.
• 6-7 meseci starosti – odojče ima 3-4 podoja, 180-200ml mleka po podoju.

Mlečna kaša, kaša sa žitaricama i mlekom (pirinčana kaša),

Voćne kaše (jabuka, breskva, kajsija, bundeva, banana kombinovana sa jabukom ili posebno 2 puta nedeljno, šljiva i kruška, pri čemu se one daju jednom nedeljno), minimum voća koje se daje je 50g, a maksimum voćnog soka je 150ml dnevno,

Kaše od povrća (brokule, karfiol, krompir, šargarepa, blitva, spanać), minimum povrća je 50g, a maksimum 120g,

Polako se uvodi meso (20-30g), i to posne vrste mesa – prvo piletinu, belo meso. Pa zatim jagnjetinu, teletinu i ćuretinu. Prvo se pripremaju bujoni od mesa (supe), a zatim se daje i meso. Svinjsko meso se ne uvodi do navršene 1 godine,

S obzirom nato da se dete prvi put sreće sa novim ukusom hrane ne treba ga prisiljavati da jede. Bitno je uvoditi namirnice postepeno i u malim količinama (2-3 kašičice dnevno). Svaki treći ili četvrti dan po jednu novu namirnicu kako bi se dete naviklo na novi ukus.

• 8-12 meseca – podoj ujutru i uveče, 200-250ml mleka po podoju.

Uvodi se žumance, prvo 1/8 žumanceta nedeljno (veličina zrna graška), sledeće nedelje 1/6, pa postepeno povećavati do celog žumanceta nedeljno. Kada uvedemo celo žumance davati ga 2-3 puta nedeljno i taj dan se izostavlja meso. Inače, jaje treba da bude tvrdo kuvano, najmanje 7min da vri. U početku se daje uz mleko ili u kašici a kasnije može i posebno.

Sa 8-9 meseci takođe uvodimo hleb, jogurt, kiselo mleko, pavlaku, mladi sir, može se uvesti neka vrsta doručka i ne mora (kačamak, popara, griz i dr.).

Na kraju pripreme jela dodaje se na vrh kašičice butera ili pola kašičice maslinovog ulja.

• Sa 10 meseci uvesti od povrća grašak, boraniju i kupus, ali ukoliko dete to ne prihvata ne siliti ga, već mu ponuditi neki drugi dan uz mali dodatak soli (prstohvat).

Posle navršenih godinu dana možemo polako uvoditi sledeće namirnice: med – prvo bagremov, jagode, maline, kupine, citrusno voće – kivi, limun, ananas, pomorandža, mandarina, koštunjavo voće – orah, badem, lešnik, kikiriki, belance, industrijske supe, svinjetinu, morske plodove, suhomesnate proizvode, ribu i drugu hranu sa konzervansima. Ove namirnice su visoko energetske i treba ih postepeno uvoditi u ishranu deteta.

U ovom periodu količina mleka i mlečnih proizvoda dnevno treba da iznosi oko 500ml dete ima 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve užine (sok, voće, sutlijaš, puding, koh, kolači,itd.). Na mogu da se nađu gotove slane i voćne kašice kao i razne vrste sokova koji u potpunosti mogu da zadovolje kompletne potrebe deteta. Ovi proizvodi se mogu slobodno koristiti uz strogo pridržavanje uputstava od strane proizvođača.

Zbog mogućnosti pojava alergija i infekcija do navršenih godinu dana ne treba davati detetu: svež paradajz, jagode, maline, kupine, mandarine, kivi, kvasac, orah, badem, kikiriki, lešnik, eurokrem, čokolade, belance jaja, suhomesnate proizvode, školjke, konzerviranu ribu i drugu hranu sa konzervansima.

Svako dete bi trebalo da ima svoj pribor za jelo i njega ne bi smeli koristiti odrasli. Ono mora da bude čisto i po potrebi iskuvati ga i ne brisati ga nakon pranja.

Od sudova se preporučuje: lonac od 1l, šerpe od &#189, i 1l, metalno lonče od &#189, i &#188, l, šolja i šoljica, staklena čaša, supena i kafena kašika, rende, cediljka, 2-3 flašice ako mora, itd.

Pored svega navedenog treba imati u vidu činjenicu da je svako dete svet za sebe i da ima individualne potrebe koje treba uzeti u obzir.

Akutne respiratorne bolesti

2. мај 2009.

Kao što je poznato, uzročnici respiratornih bolesti šire se prvenstveno kapljičnim putem, tj. vazduhom. Ulazna vrata ili njihovo mesto ulaska u organizam jesu disajni sistem, tačnije usta i nos. U hladnijim danima veća je verovatnost dužeg boravka ljudi u zatvorenim prostorijama, koje se zbog hladnoće i loših vremenskih uslova manje provetravaju. Osim toga, na njihovo naglo širenje znatno utiču velika okupljanja ljudi koja se događaju u javnom prevozu, na radnom mestu, u školi, vrtićima, bioskopima i slično. Zbog velikog broja uzročnika, a istih ili sličnih kliničkih simptoma i kratkotrajne otpornosti posle preležane bolesti, moguće je od njih oboleti i više puta godišnje.

Virusi haraju

Približno dve hiljade uzročnika akutnih respiratornih bolesti jesu virusi, dok ostatak čine bakterije i neki drugi mikroorganizmi. Zbog toga su respiratorne infekcije najučestalije i najmasovnije infekcije kod ljudi. Najpoznatija grupa akutnih respiratornih infekcija u opštoj populaciji poznata je pod pojmom virusi tj. prehlada.
Osim prehlade, krajem decembra svake godine javlja se i svima poznati grip, koji je znatno ozbiljnija i teža bolest. Iako su u velikom broju slučajeva akutne virusne respiratorne bolesti blagog ili srednje teškog toka (izuzetak npr. grip), redovno dovode do izrazito smanjene otpornosti organizma koja se može manifestovati i duže vreme posle njihovog preboljenja. Zbog toga su moguće pojave relativno čestih komplikacija, koje se prvenstveno pojavljuju u obliku raznih tzv. sekundarnih bakterijskih infekcija u respiratornom sistemu, ali isto tako i u nekim drugim sistemima (probavnom, mokraćnom, nervnom). To može izazvati veću smrtnost hroničnih bolesnika i drugih osoba pod povećanim rizikom (mala deca, stare osobe, osobe oslabljenog imuniteta).

Prevencija akutnih virusnih respiratornih bolesti relativno je teška. Svodi se prvenstveno na provetravanje i vlažno čišćenje, tj. brisanje prostorija, izbegavanje okupljanja u zatvorenim i neprovetrenim prostorijama, redukcije nepotrebnih putovanja, uzimanje većih količina tečnosti i vitamina, izbegavanje suvišnog umaranja i izlaganja hladnoći. Potrebno je napomenuti da je samo kod nekih respiratornih bolesti (npr. gripa) moguće sprovesti vakcinaciju, što je ujedno i njihova najbolja prevencija. Vakcinacija se posebno preporučuje hroničnim bolesnicima i starijim osobama.

Dodaci u ishrani

2. мај 2009.

Začinsko aromatično bilje stavlja se u manjim količinama u jelo, posebno ako se koristi mešavina začina, da bi jelo bilo prijatnog ukusa i mirisa. Začine treba kupovati u manjim količinama i držati u dobro zatvorenim kutijama ili tamnim teglicama, i to na suvom, provetravanom mestu. Rok upotrebe treba poštovati, jer mogu izazvati mikrobiološko kvarenje hrane.

So
So ili natrijum hlorid, je jedinjenje koje je našem organizmu potrebno u tačno određenim količinama. Nažalost lako možemo preterati u količini soli koju svakoga dana unosimo u organizam. To preterivanje posledica je navike soljenja i onih namirnica koje već u prirodnom obliku sadrže upravo onu količinu soli, koja je dovoljna našem organizmu.

So je preko potrebna za život?

Tačno. So se sastoji od jona natrijuma i jona hlora. Oba jona su neophodno za niz osnovnih metaboličkih procesa. Oni su neophodni za transport kroz ćelijsku membranu, čime se ćelija zapravo hrani, obnavlja i izbacuje iz sebe štetne materije. Natrijum je potreban i za izlučivanje vode, čime se osigurava acidobazna ravnoteža organizma. Jedna od najvažnijih uloga jona hlora ostvaruje se u procesu varenja (lučenje želudačne kiseline).
So nema nikakvu energetsku vrednost.

So treba svakog dana unositi hranom?

Tačno. Kao što je rečeno so je jedinjenje čiji je nedostatak u ishrani nespojiv sa životom. Ona je za održavanje osnovnih životnih funkcija važna gotovo skoro kao i voda. Dovoljno je samo 1-2g soli kako bismo zadovoljili dnevnu potrebu organizma za tom namirnicom. činjenica je da tu količinu uglavnom unesemo namirnicama koje u svom sastavu imaju natrijum hlorid, pa nije potrebno dodatno soljenje. Ako se ipak, u izuzetnim slučajevima, dogodi da unosimo manju količinu soli od dnevne potrebe, vrlo brzo osetićemo grčenje mišića i opštu slabost.

So pomaže zadržavanju vode u organizmu?

Tačno. Veća količina soli u organizmu utiče na povećanje količine vode u organizmu, kako bi se ta suvišna so na neki način „razredila“ i zadržala normalna, uravnotežena koncentracija soli (0,9%). Treba naglasiti da takvo stanje traje kratko vreme i da ne izaziva nikakve dodatne smetnje kod zdravih osoba. Međutim, kod osoba koje pate od bolesti srca veća količina soli uslovljava zadržavanje veće količine vode, pa se povećava ukupna količina krvi i srce mora jače i više „pumpati krv“. Zbog toga se svim srčanim bolesnicima i osobama koje zbog bilo kog razloga imaju problem sa radom srca preporučuje neslana hrana. Pojedini lekovi koji utiču na zadržavanje vode u organizmu (kortikosteroidi i kontracepcijske pilule) mogu izazvati isti rezultat kao i povećana koncentracija soli, pa se pri upotrebi tih lekova preventivno preporučuje nesoljena hrana.

Ko se bavi sportom mora izbegavati so?

Netačno. Zavisno od vrste sporta, svaki bi sportista morao voditi računa o ishrani. Bavimo li se sportom, pri kome se dodatno znojimo, organizam traži unošenje dodatnih količina soli hranom. Pri izrazitim fizičkim naporima, posebno leti, organizam znojenjem može na dan izgubiti i do 2 litre tečnosti. Znojenjem se iz organizma izlučuju mnoga štetna i toksična jedinjenja, ali i velike količine rastvorenih minerala. Tako se može izlučiti i do 15g natrijum hlorida na dan. Dodatno soljenje namirnica koje prirodno već sadrže so u takvim slučajevima je neophodno za održavanje ravnoteže metabolizma.

Jodirana so sprečava pojavu gušavosti?

Tačno. Nedostaje li joda u prehrani duže vreme nastaje gušavost, odnosno nedovoljna aktivnost štitne žlezde, praćena uvećanjem žlezde. Danas se obična kamena so jodira i time se sprečava pojava gušavosti.

Dnevna količina za unos soli bile bi oko 6g – 1 kafena kašičica.

Sirće
Sirće koristimo kao začin jelima, a najviše se koristi za oplemenjivanje ukusa salata pripremljenih od sirovog povrća. Brojne svetske kuhinje koriste sirće kao dodatak gotovim jelima napravljenim sa manjom količinom masti, odnosno ulja i soli. Ono daje poseban ukus i dijetalnim jelima, a pritom nema opasnosti od pojave neželjenih posledica.

Sirće koje se upotrebljava u kulinarstvu je vodeni rastvor sirćetne kiseline (5-6%). Sirćetna kiselina je slaba organska kiselina koja sirćetu daje karakterističan kiseli ukus.

Sirće se dobija vrenjem vina ili nekih drugih alkoholnih napitaka. Pojedini mikroorganizmi odgovorni su za zakiseljavanje jer etil-alkohol pretvaraju u sirćetnu kiselinu.

Upotreba sirćeta seže u daleku prošlost. Sirće se spominje i u Bibliji. Stari Grci i Rimljani su ga koristili kao začin i kao napitak za čišćenje organizma. Upotreba sirćeta nije ograničena samo na začinjavanje salata, već se primenjuje i u postupku konzervisanja brojnih namirnica, u prvom redu raznovrsnog povrća.

Vrste sirćeta
Boja i ukus sirćeta zavise od svojstava osnovne materije od koje se pravi sirće. (5)

Vinsko sirće – dobijeno fermentacijom crnog ili belog vina, sve više se koristi u svakodnevnoj pripremi jela, ali je još uvek veća zastupljenost alkoholnog sirćeta. Mirisni aceto balsamico, tamno smeđe je boje, dobija se vrenjem crnog vina iz područja Modene. Proces starenja traje 15-50 godina. Cena takvog sirćeta nije mala, ali daje salatama izuzetan ukus.

Postoje i posebne vrste vinskog sirćeta koje se proizvode uz dodatak aromatičnih i lekovitih biljaka. Najčešće se primenjuju pelin, divlji komorač i ruzmarin.

Jabukovo sirće – dobija se vrenjem jabukovog soka, pri čemu je najbolje koristiti nekultivisane, samonikle, divlje jabuke koje mogu da uspevaju i donose rod bez primene zaštitnih hemijskih sredstava. Mogu se koristiti i kultivisane jabuke pod uslovom da nisu prskane. Smatra se da jabukovo sirće ima i lekovita svojstva, pa se primenjuje u narodnoj medicini kod artritisa, astme, smetnji pri varenju, respiratornih infekcija, povišenih vrednosti holesterola i dr. Od jabukovog sirćeta može se napraviti izuzetan napitak sa vodom i medom. I ovaj napitak može se uzimati ujutru na prazan stomak, pre jela, uz jelo ili posle jela (1 supena kašika sirćeta, 1 kašičica meda i razmuti se u čaši obične vode). (8)

Začini
To su proizvodi biljnog porekla, svojstvenog mirisa i ukusa, koji se dodaju jelima, prehrambenim proizvodima i pićima, radi postizanja odgovarajućeg mirisa i ukusa ili poboljšavanja njihove svarljivosti. Začini podstiču lučenje sokova za varenje, pa poboljšavaju apetit, varenje hrane i iskorišćenje hranljivih sastojaka. Isto tako začini:

• Poboljšavaju cirkulaciju na oštećenoj sluzokoži
• Poboljšavaju rad nekih organa
• Deluju na rad pljuvačnih žlezda
• Pospešuju proizvodnju žuči (anis, crni luk)
• Razbijaju krvne ugruške (biber, čili, ljuta paprika)
• Poboljšavaju rad gušterače (cimet, kari, karanfilić, lovor)
• Rastvaraju sluzi i pomažu njihovom izbacivanju (cimet)
• Poboljšavaju izlučivanju mokraće (list peršuna i celera)
• Deluju baktericidno, u svežem stanju (crni i beli luk, cimet, majčina dušica, ruzmarin, itd.)
• Deluju protiv crevnih parazita (beli luk, bosiljak i dr.)
• Pored toga, mnogi sastojci začinskih biljaka su snažni antioksidansi (đumbir, slačica, majoran, cimet, nana i dr.) i deluju antikancerogeno (svi začini).

Začinske biljke koje treba dodavati na početku kuvanja, jer sadrže dosta celuloze su: kim, anis, lorberov list, biber, aleva paprika i dr.

Pred kraj kuvanja dodaju se: bosiljak, čubar, majoran, nana, majčina dušica, a pred služenje: peršun, celer, mirođija, kopriva, muskatni oraščić.

Anis – začin koji se najviše upotrebljava za testa, kolače i likere. Može se dodati kao karminativ (smanjuje nadutost i grčeve izazvane varenjem hrane bogate biljnim vlaknima), a služi i za spravljanje karminativnih čajeva.

Bela slačica –seme koje se koristi kao začin u pripremi marinada, turšija, kobasica, umaka, za proizvodnju senfa i majoneza.

Senf – se dobija mešanjem mlevene bele i crvene slačice, kojima je oduzeto ulje, uz dodatak vode, sirćeta ili vina, soli i drugih začina, sa šećerom ili bez njega. Oštar ukus i aroma senfa dobija se fermentacijom smeše.

Biber – pojavljuje se u 2 oblika: beli i crni. Razlikuju se po stepenu sazrevanja plodova. Biber u zrnu se čuva duže vremena, a mleveni gubi miris i podložan je dejstvu bakterija. Upotrebljava se za: sva jela i proizvode od mesa i ribe, supe, gulaše, paprikaše, turšije, marinade, salate i umake.

Bosiljak – zeljasta biljka prijatnog mirisa i pomalo sladunjavog i oštrog ukusa. Upotrebljava se kao začin za paradajz (svež ili kuva), mahunasto povrće i jela sa jajima.

Vanila – tropska biljka vrlo mirisnog, dugačkog ploda sličnog mahuni. Upotrebljava se u šipci i u prahu za slatka testa i kolače.

Karanfilić –cvetni pupoljak tropskog drveta, prijatnog mirisa sličnog karanfilu. Upotrebljava se u cvetu ili u prahu, za slana ili slatka jela, bujone i marinade.

Kim – jednogodišnja biljka čije je seme izrazito jakog mirisa i ukusa. Upotrebljava se za jela od mese, divljači i za posipanje slanog peciva.

Lorber (lovor) –zimzeleni žbun Mediterana, čije lišće, kada se protrlja ima miris badema. Upotrebljava se u malim količinama za supe, kisele čorbe, umake, marinade, jela od pasulja i jela od kupusa.

Beli luk – ima snažna baktericidna svojstva. Koristi se kao dodatak mnogim jelima od mesa, ribe i povrća. Treba ga jesti svakodnevno i dodavati u prohlađena jela, ali ne mnogo usitnjen zbog lake isparljivosti aktivnog sastojka.

Nana – sladunjavo-oštra i na ukus hladno delujuća aromatična biljka. Upotrebljava se kao začin za jela od leguminoza, sladolede, kremove i likere.

Mirođija –zeljasta biljka izrazitog mirisa. Koristi se kao začin za čorbe, umake, jela od graška, namaze za sendviče i druga jela. Cvet se upotrebljava za turšiju, naročito za kisele krastavce.

Morski (muskatni) oraščić – aromatični plod tropskog drveta, koji se stavlja u razna slana i slatka jela.

Ruzmarin – zimzeleno šiblje igličastog lista. Koristi se kao začin za jela od ribe, mesa, mesa kunića, a naročito za mesa jačeg mirisa (meso ovaca i divljači).

Soja – jednogodišnja mahunasta biljka poreklom iz kine.

Ekstrakt od soje (soja sos) – začin koji se priprema od kuvanog, samlevenog sojinog ploda, koji se podvrgava fermentaciji od 1-5 godina. Upotrebljava se za isticanje ukusa jela i dodaje se u kapima.

Cimet – aromatična kora tropskog drveta crvenkaste boje, prijatnog ukusa i mirisa. Osušena kora ili njen prah upotrebljavaju se kao začin za slatka i slana jela. Cimet u kombinaciji karija, karanfilića i lorbera je neophodan sastojak ishrane dijabetičara, jer stimuliše rad pankreasa, tj. lučenje insulina.

Kari – vrlo ljut i pikantan indijski začin u prahu, kombinovan od više začina. Može se upotrebljavati i za jela od mesa i za jela od povrća

Britanske vlasti istražuju smrtni slučaj devojčice nakon vakcinacije protiv raka cerviksa

10. април 2009.

Britanske zdravstvene vlasti pokrenule su istragu o smrti 14-godišnje devojčice, koja je umrla samo nekoliko sati nakon što je primila vakcinu protiv raka grlića maternice.

Devojčica, koja je umrla ubrzo nakon što je u školi u Coventryju primila vakcinu, učestvovala je u nacionalnome programu zaštite tinejdžera od raka grlića materice.

Vakcina se daje devojčicama od 12 do 18 godina.

Još nekoliko devojčica u školi se loše osećalo nakon što su primile vakcinu koje je dosad u Velikoj Britaniji podeljeno u 1,4 milion doza.

Istraživanja pokazuju da se većina roditelja protivi vakcinaciji svoje dece.

Vakcina štiti od dva tipa polno prenosivog humanog papiloma virusa koji uzrokuje 70% slučajeva karcinoma grlića maternice.

Svake godine od te bolesti umire oko 1000 žena u Velikoj Britaniji.

Nova metoda ranog otkrivanja raka pluća

9. април 2009.

Senzor proizveden od zlatnih nanočestica može identifikovati rak pluća u dahu pacijenta i ukazati na prisutnost tumora i pre nego što postanu vidljivi na rendgenu.

Izraelski naučnici s instituta Technion u Haifi kažu kako će ovaj uređaj imati pristupačnu cenu koja će omogućiti svakodnevnu upotrebu i u ordinacijama porodičnih lekara.

Nalazi dosadašnjih testiranja sprovedenih na 106 ispitanika pokazuju kako senzor ima preciznost otkrivanja raka pluća od 86%, piše časopis Nature Nanotechnology.

Nova se tehnologija temelji se na identifikaciji organskih spojeva prisutnih u dahu pacijenata s tumorom na plućima.

Već su ranije studije pokazale kako je uz pomoć dresiranih pasa moguće otkriti 99% uzoraka s ovim spojevima.

Rak pluća godišnje u svetu odnosi 1,3 miliona života, više od bilo kojeg drugog oblika karcinoma.

Delom i zbog toga što se bolest najčešće otkriva tek u odmaklom stadijumu razvoja, samo 15% obolelih živi i 5 godina nakon dijagnoze.

Studija o organski gajenoj hrani

8. април 2009.

Hrana iz organskog uzgoja nije zdravija od hrane gajene na savremen način, pokazala je analiza rezultata 162 studije sprovedene u poslednjih 50 godina.

Istraživači iz londonske School of Hygiene and Tropical Medicine tvrde kako je vrlo mala razlika u nutritivnoj vrednosti između organske i obične hrane, te da ne postoje dokazi za tvrdnje o koristima za zdravlje povezanima s konzumacijom organski gajenih useva, mesa, mlečnih proizvoda ili jaja.

American Journal of Clinical Nutrition piše kako su naučnici posebnu pažnju obratili na sastojke poput vitamina C, kalcija i gvožđa.

Novo istraživanje je sprovedeno na zahtev britanske državne Food Standards Agency s ciljem boljeg informisanja potrošača.

Alergijski rinitis

6. април 2009.

Alergijski rinitis definisan je kao simptomatski poremećaj nosne sluznice koji se javlja nakon dodira s alergenima iz okoline pri čemu nastaje upalna reakcija. Neki ljudi imaju alergijski rinitis samo tokom određenih razdoblja u godini (sezonski alergijski rinitis ili polenska kijavica). Drugi ga mogu imati u bilo koje doba godine (nesezonski alergijski rinitis). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva u svetu boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa.

Ostali nazivi: Rinitis, Sezonski alergijski rinitis, Polenska kijavica

Šta uzrokuje alergijski rinitis?

Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen korova, trava ili stabala. Kućna prašina, perje, buđ, dlake životinja i neki lekovi (npr. nesteroidni protiupalni lekovi) mogu izazvati nesezonski alergijski rinitis. Iznenadne promene temperature, fizički napor, duvanski dim te zagađenost vazduha mogu da pogoršaju simptome.

Koji su simptomi alergijskog rinitisa?

Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: kijanje, zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, podražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa mogu nestati spontano ili uzimanjem određenih lekova.

Akutni simptomi

• < 4 dana nedeljno ili
• > 4 nedelje
• blagog intenziteta
• normalno spavanje
• normalne dnevne aktivnosti, sport, slobodno vreme
• normalan rad i uspeh u školi
• simptomi ne predstavljaju opterećenje

Hronični simptomi

• > 4 dana nedeljno
• i > 4 nedelje
• umereno-jakog intenziteta
• nekarakteristično spavanje
• otežane dnevne aktivnosti, sport, slobodno vreme
• problemi u radu ili u školi
• simptomi predstavljaju opterećenje

Dijagnostikovanje alergijskog rinitisa

Dijagnoza alergijskog rinitisa temelji se na:

• tipičnoj anamnezi s alergijskim simptomima, pozitivnoj porodičnoj anamnezi
• tipičnim alergijskim simptomima: kijanje i curenje nosa (ali ovi simptomi ne moraju nužno biti uzrokovani alergijom )
• alergološkom testiranju: kožni prick test hipersenzibiliteta, merenje posrednika upalne alergijske reakcije (RIST-ukupni IgE u serumu i RAST-specifični IgE u serumu), inhalacijski provokativni testovi (koriste se retko)

Kako se leči alergijski rinitis?

1) Izbegavanje alergena. Najbolji način sprečavanja alergijskog napadaja je izbegavanje alergena (materije na koje ste alergični) iz neposredne okoline. Kuću treba temeljito očistiti od prašine, ukloniti tepihe, zavese, tapecirani nameštaj, pokrivače od perja ili ćebad. Kada je vazduh jako zagađen bolje je ostati u kući i zatvoriti prozore i vrata. Ako imate kućnog ljubimca na kojeg ste alergični, trebalo biste da mu nađete drugi dom. Neka prostor u kojem stanujete bude što čistiji.

2) Lekovi. Za lečenje simptoma alergijskog rinitisa koriste se sledeći lekovi:

• oralni H1-antihistaminici
• intranazalni H1-antihistaminici
• intranazalni kortikosteroidi
• intranazalni kromolini
• antileukotrieni
• potkožna specifična imunoterapija
• sublingvalna specifična imunoterapija
• nazalna specifična imunoterapija

Lečenje alergijskog rinitisa prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije

Intermitentni (povremen) rinitis
Blagi oblik: oralni H1-antihistaminici.
Umereni do teški oblik: intranazalni beklometazon, ukoliko je potrebno, nakon nedelju dana mogu se primijeniti oralni.

Trajno prisutni rinitis
Blagi oblik: leči se oralnim H1-antihistaminicima ili je dostatna manja doza intranazalnog beklometazona.
Umereno do teški oblik: intranazalni beklometazon, ukoliko su simptomi jaki, mogu se dodati oralni H1-antihistaminici i/ili manja doza oralnih kortikosteroida na početku lečenja.

Pedijatrijski aspekti

Alergijski rinitis često se pojavljuje u detinjstvu. Akutni alergijski rinitis nije uobičajen pre druge godine života, a najveću učestalost ima tokom godina u kojima dete pohađa školu. Postupak lčenja dece isti je kao i kod odraslih, ali mora se obratiti posebna pažnja kako bi se izbegle nuspojave specifične za ovaj uzrast. Kod dece, simptomi alergijskog rinitisa mogu negativno uticati na kognitivno funkcioniranje i uspeh u školi, a mogu se još više pogoršati neprimerenom primenom lekova. Valja izbegavati lečenje alergijskog rinitisa kod male dece oralnim i intramuskularnim kortikosteroidima.

Homeopatski lekovi

5. април 2009.

Homeopatsko lečenje sprovodi se uz primenu homeopatskih lekovitih preparata. Homeopatski lekoviti preparati su biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla. Postupkom potenciranja, moguća je čak i upotreba toksičnih supstanci bez nuspojava. Danas se u homeopatiji koristi preko 5 000 lekovitih preparata u raznim potencijama.

U homeopatiji je važno razređivanje i potenciranje. Razblaženja od 1 do 10 označena su rimskim brojevima X (1X = 1/10, 3X = 1/1,000, 6X = 1/1,000,000). Slično, razblaženja od 1 do 100 označena su rimskim brojevima C (1C = 1/100, 3C = 1/1,000,000, i tako dalje).

Razblaženje od 30X znači da je originalna supstanca razblažena 1,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000 puta. Potenciranje: udaranjem rastvora 10 do 100 puta o elastično-čvrstu podlogu između svakog razblaženja dobija se pojačano, potencirano delovanje leka.

Homeopatski lek je vrlo razređena ali potencirana supstanca uzeta iz prirode. Svaki homeopatski lek poseduje sopstvenu, vrlo jasnu sliku onoga što može da leči. Uopšteno govoreći radi se o pacijentovom emocionalnom stanju i o jedinstvenim znakovima i simptomima bolesti.

Homeopatski lekovi deluju tako što podstiču odnosno stimulišu snagu osobe (princip vitalne sile) jer ta sila je ponekad sklona zaboravu. Ovaj podsticaj će pomoći celokupnoj ličnosti pacijenta da se očisti od svih posledica neravnoteže unutar njega koje su dovele do zdravstvenih tegoba. Cilj je da se osoba dovede do nivoa zadovoljavajućeg (optimalnog) zdravlja po merilima medicinskih i socioloških standarda na što je moguće efikasniji način tako da je taj nivo u saglasnosti sa starošću osobe koja se leči.

Bez obzira koliko simptoma pacijent imao, u jednom momentu se uzima samo jedan lek koji će biti ciljan za sve prisutne simptome.

Dejstvo na organizam

Smatra se da homeopatski lek ima zvučni efekt na telo. To je slično kao kada određenu notu odsviramo na violini, u određenoj oktavi, pa to može imati efekt na molekularnu strukturu čaše vina. Tako isto i homeopatski lek odzvanja u organizmu, sa slikom simptoma pojedinca i ostvaruje efekt, sistemski vraćajući odgovor organizma pojedinca. Odgovor je jačanje osobe iznutra prema napolju.

Lek stimuliše povratak ravnoteže, koji za uzvrat pomaže osobi pobediti bolest i postati fleksibilnija u prilagođavanju okolini.

Najčešći oblici homeopatskog leka su granule (zrnca) i tablete. Ali, homeopatski lekovi dolaze i u obliku sirupa, kapi, praha, supozitorija, masti, injekcija i dr. Ako se radi o uobičajenim dozama savetuje se uzimanje pola sata pre ili posle jela. Za razliku od konvencionalnih lekova, doziranje homeopatskih lekova nije usko povezano sa telesnom težinom.

Kako se upotrebljavaju homeopatski lekovi

Kod akutnih simptoma poboljšanje bi trebalo da nastupi već nakon nekoliko uzetih doza. Kod hroničnih oboljenja terapija je dugotrajnija sa povremenim pauzama zavisno od prirode tegoba. Homeopatski lekovi se mogu uzimati u bilo kom vremenskom razmaku i trajanju, bez bojazni od bilo kakvih štetnih popratnih pojava. Prema literaturi, nema poznatih slučajeva interakcija sa drugim lekovima.

Homeopatski su lekovi, zbog svoje velike razređenosti, potpuno sigurni i ne izazivaju nikakve štetne popratne pojave. Prednost im je i to da se mogu probati bez opasnosti od komplikacija, ako izaberete pogrešan lek, on jednostavno neće delovati.

Šta jede bebina mama

1. април 2009.

Ishrana žene koja doji svoju bebu neobično je važna za pravilnu produkciju i kvalitet mleka

Grleći dete prenosimo im ljubav, sigurnost i toplinu (Fotodokumentacija „Politike”) Posebnu važnost treba pridavati adekvatnom unosu tečnosti i energije. Smatra se da je ženama u razdoblju laktacije potrebno dodatnih 500 kalorija dnevno. Istovremeno valja izbegavati začinjenu hranu, luk, beli luk, alkohol i kafu jer ove namirnice sadrže materije koje mogu dospeti u mleko pa kod bebe izazvati neželjene reakcije. Savet je da se energetski unos dojilja ne spušta ispod 1800 kalorija dnevno. Dojilje dnevno treba da popiju najmanje dva do tri litra vode ili druge tečnosti.

„Dozvoljena“ i „zabranjena“ hrana za dojilje najčešće je određena kulturološki, s obzirom na to da naučnim studijama nije utvrđena jasna veza između određenih namirnica i nepoželjnog uticaja na majčino mleko i dojenje. Na primer, ženama u Indiji preporučuje se beli luk za vreme dok doje, dok se u zapadnom svetu zagovara njegovo izbegavanje budući da može uticati na ukus mleka.

Ipak, postoje neke namirnice koje bi trebalo izbegavati, posebno ako je neka mlada mama alergična na određenu hranu ili ako u porodici postoji sklonost za alergije. Kod nekih beba je izraženija osetljivost na namirnice koje majka uzima tokom laktacije. Kako bi se utvrdilo koja je to hrana, preporučuje se vođenje dnevnika ishrane i zapisivanje ponašanja deteta posle dojenja. Ako uočite jedinstven obrazac ponašanja odojčeta od četiri do šest sati posle konzumacije određene namirnice, izbacite je iz ishrane. Kao problematične namirnice spominju se i jaja, kikiriki, orašasti plodovi, pšenica, soja, kukuruz, luk, kupus, začini, morski plodovi i citrusi.

Praznična trpeza prepuna je izazova za sve, pa i za majke koje doje. Nešto sa te trpeze možete da jedete, neke namirnice bolje je da izbegavate. Profesorka Medicinskog fakulteta Nađa Vasiljević, supspecijalista ishrane, predlaže:

– Slobodno uživajte u bakalaru. Bakalar se preporučuje dojiljama jer predstavlja dobar izvor omega-3 masnih kiselina. One su, uključujući alfa-linolensku, EPA i DHA, izrazito važne za zdravlje deteta. Ove masne kiseline igraju ključnu ulogu u razvoju mozga, očiju i živčanog sistema vaše bebe. Količina omega-3 masnih kiselina u majčinom mleku zavisi od ishrane majke.

– Belo meso peradi odličan je izvor vrednih proteina, a pri tom ne opterećuje organizam suvišnom zasićenošću masnoćama. Adekvatan unos proteina od velike je važnosti kod dojenja, a preporuka je da se u ovom periodu unosi jedan gram proteina po kilogramu telesne mase dojilje.

– Nije poželjno preterivati sa suhomesnatim proizvodima i drugim punomasnim namirnicama. Takođe, valja se suzdržati od sirove hrane (tatarskog bifteka, sirove riba, te „buđavih” sireva) kako bi se smanjila opasnost od trovanja.

– Ove godine ćete možda i preskočiti tradicionalno novogodišnje jelo – sarmu. Naime, dojiljama se tradicionalno preporučuje suzdržavanje od namirnica koje uzrokuju nadimanje, poput kupusa, kelja, brokule, karfiola, pasulja, sočiva, kestena… Ukoliko znate da vašoj bebi smetaju te namirnice, izbegnite sarmu i kiseli kupus za novogodišnji ručak.

– Treba imati na umu da alkohol i dojenje ne idu zajedno. Alkohol se lagano izlučuje u majčinom mleku, a koncentracija mu je na vrhuncu jedan sat nakon konzumacije. Kada majka popije i malu količinu alkohola dojenče pije manje mleka, verovatno zato što alkohol menja njegov ukus.

Ako možete da birate, radije se poslužite kolačima koji ne sadrže krem od sirovih jaja i mnogo masnoća. Dajte prednost suvim kolačima, suvom voću i voćnim kolačima s biskvitima.

I, ne zaboravite najvažnije – uživajte u novogodišnjim praznicima sa svojom porodicom, naročito ako je ovo prva Nova godina koju dočekujete i kao mama.

Urme – kolači koji rastu na drvetu

10. март 2009.

Urme rastu u ogromnim grozdovima na palmi, lako se beru, čuvaju i tansportuju. Palme i urme su veoma važan deo života i istorije zemalja Arapskog zaliva.

Urme su deo svakodnevne ishrane stanovnika, nalaze se na trpezi kako bogatih, tako i siromašnih. Veliki izvor prihoda ostvari se od prodaje i izvoza urmi.

U prošlosti su ih zvali hleb pustinje, a potom su naučnici dokazali da ovo voće ima i veliku hranljivu vrednost. Sadrži 80 odsto ugljenih hidrata (fruktoze), zajedno sa proteinima, mineralima i vitaminima, ima jako malo masnoće i nema horesterola.

Zato ne čudi što danas urme često zovu zdravi kolači koji rastu na drvetu. Pogodne su za ishranu dece, ali i odraslih.

Za džem, sirup, kolače…

Avgust je sezona urmi, vlažnost vazduha je velika i to utiče na njihovo sazrevanje. Tada širom Kraljevine Saudijske Arabije počinju Festivali urmi.Veliki broj posetilaca Festivala ima priliku da proba i kupi urme različitog ukusa: sa susamom, punjenje bademima, orasima i lešnicima.

Izloženi su i drugi proizvodi koji se tradicionalno prave od urmi: džem, sirup, urme se stavljaju i u med, a pravi se i pasta koja se koristi za kolače. Urme se, takođe, stavljaju u pite i čokoladne bombone, ali i u pirinač, piše Danas.

Postoji stotine različitih vrsta urmi, kažu da su najbolje i najskuplje urme iz Medine – cena za kilogram je od 20 do 40 evra.

Urme se lako vare, smanjuju osećaj gladi, imaju vitamin A i B6, folične kiseline, kacijum, gvožđe, bakar i magnezijum.

Postoji stotine različitih vrsta

Ukoliko svaki dan jedete urme, to je kao da ste uzeli dnevnu multivitamin tabletu. Urme keiraju jače i zdravije telo. Smanjuju holesterol u krvi, regulišu probavu, zaštićuju stomak od parazita i bakterija.

Ovo jedinstveno voće je bogat izvor antioksidanata vrlo važnih za zaštitu od srčanih oboljenja, kancera i starenja. Urme su bogate i prirodnim šećerom.

Jedu se u različitim stupnjevima zrelosti: jako crvene, svetlo žute i braon. Mogu da se osuše i u tom slučaju se čeka sledeća sezona da bi se konzumirale.

Kao i drugo voće, treba ih jesti na prazan stomak da bi se najbolje iskoristili hranljivi sastojci. Nije dobro jesti ih u velikim količinama jer mogu da povećaju telesnu težinu. Jedna urma ima preko 20 kalorija.

1...1.9641.9651.966...1.978 Stranica 1.965 od ukupno 1.978