Kako ohrabriti đaka prvaka?

6. јул 2012.

Polazak u školu je stresan i za decu i za roditelje

• Svom mališanu o školi pričajte kao o mestu na kome će naučiti mnogo zanimljivih stvari i gde će steći nove drugare

Vaše dete polazi u školu. Ne bi trebalo paničiti, iako je polazak deteta u prvi razred ozbiljna provera snalažljivosti i sampouzdanja ne samo mališana, već i roditelja u kojoj će videti da li su pravilno odgajali dete i kako su ga pripremili za ovaj važan događaj.
Polazak u školu može biti za dete veoma stresno. Međutim, količina stresa i vreme potrebno da se dete prilagodi novoj sredini može se smanjiti ako roditelji adekvatno pripreme dete. Vrlo je važno da znate da od prvog utiska deteta zavisi i njegova uspešnost tokom celog školovanja, pa se može smatrati i presudnim trenutkom za celi dalji život.
Zbog toga obavezno razvijajte pozitivne stavove deteta prema školi i učitelju – to znači da nikada nećete dete plašiti školom, niti mu pretiti njegovom učiteljicom. O školi pričajte kao o mestu na kome će dete puno naučiti, postati pametnije, gde će upoznati nove drugare i raditi zanimljive stvari. Ne gradite sliku idealnog učitelja, već sliku realnog čoveka koji pomaže deci da naučemnoge poučne stvari.

Na vreme dete morate upoznati da će ga u školi ocenjivati i upoređivati sa drugom decom. Polako ga navikavajte na taj osećaj, pa ga povremeno poredite sa drugom decom, koliko je težak, visok u odnosu na druge, ali mu pri tom uvek pokažite da najviše volite njega.
Ne zaboravite da prvačiću odredite prostor za rad i učenje jer je vrlo važno da ima svoje mesto gde će na miru učiti i pisati svoje domaće zadatke. Vrlo je važno da to radi uvek u isto vreme, ali i da u tom prostoru nema sadržaja koji će odvlačiti njegovu pažnju.
Ono što je mališanima najčešće i najvažnije jeste izbor torbe i ostalog školskog pribora. Zbog toga ga obavezno uključite u kupovinu i zajedno sa njim ispisujte ime na knjigama i sveskama. To će ga posebno radovati.

Na kraju, podsetite ga da se u školi mora prilagođavati jednostavnim pravilima ponašanja, a to je da moraju biti pažljivi na časovima i da se na vreme moraju naviknuti na uzdržanost i koncentraciju.

Recept dana ZAPEčENI ŠAMPINJONI SA SIROM

6. јул 2012.

ZAPEčENI ŠAMPINJONI SA SIROM

Potrebno je za četiri osobe: 1 kg šampinjona, 100 g pančete, 120 g crnog luka, 1 kašičica vegete, 3 češnja belog luka, 1 kašičica aleve paprike, 1 kašika pšeničnog oštrog brašna tip 400, 200 ml slatke pavlake, 2 kašike naseckanog peršuna, 100 g narendanog parmezana, 1 kašika maslaca.
Priprema: šampinjone operite i narežite na listiće. Pančetu narežite na kockice, kratko propržite, dodajte sitno naseckani crni luk, kratko prodinstajte, pa dodajte vegetu i beli luk i još malo pržite. Dodajte šampinjone i dinstajte oko pet minuta, dok deo tečnosti ne ispari. Pospite paprikom i brašnom i promešajte. Dolijte pavlaku i kratko prokuvajte. Umešajte peršun i pola parmezana. Pripremljene pečurke izlijte u vatrostalnu posudu, pospite ostatkom parmezana i prekrijte tankim komadima maslaca. Pecite u rerni na 200 stepeni oko 15 minuta. Poslužite toplo, uz pire krompir

Recept dana MAKARONI S RUKOLOM

6. јул 2012.

Potrebno je za četiri osobe: 350 g makarona, 2-3 čena belog luka, 120 g rukole, 300 g patlidžana, 30 g pinjola, 50 g crnih maslina, so, biber, 20 g maslaca, 3 kašike maslinovog ulja, 50 g rendanog polutvrdog ovčjeg sira ili parmezana, 1 kašika vegete.
Priprema: makarone skuvajte u slanoj vodi, ocedite ih i sačuvajte deo tečnosti. Ogulite patlidžan, narežite ih na kocke, malo posolite i ostavite neka malo odstoje, pa ih osušite na upijajućem papiru. U tiganju na zagrejanom maslacu propržite kocke patlidžana. Dodajte protisnuti beli luk, biber, naseckane masline i vegetu. Zatim umešajte skuvane makarone, deo tečnosti u kojoj ste ih kuvali, maslinovo ulje i deo proprženih pinjola. Sve zajedno kratko prokuvajte i pred kraj umešajte krupno naseckanu rukolu, narendani sir i dobro promešajte. Makarone s rukolom poslužite vruće, posute ostatkom pinjola.

TEST: Kakav vam odmor najviše prija?

6. јул 2012.

Kod kuće ili izlazak u grad?

Otkrijte gde je vaše omiljeno utočište od naporne svakodnevnice

1. Koju rečenicu najčešće izgovarate?

a) Večeras ću se ludo provesti!
b) Danas idem rano u krevet.
c) Mrtva sam umorna.

2. Meteorolozi najavljuju kišu za vikend. Šta ćete da radite?

a) sređivaćete plakare
b) telefonirati drugaricama
c) gledati televiziju

3. Kako se najlakše oslobađate napetosti?

a) urlate
b) duboko dišete
c) bacate se na čokoladu

4. Imate čitavu nedelju na raspolaganju, a nemate nikakve obaveze. To je:

a) iznenadna sreća
b) kazna
c) predah koji vam omogućava da se posvetite sebi

5. Meditacija je idealna aktivnost za:

a) poboljšanje koncentracije
b) jačanje imunološkog sistema
c) obnavljanje energije

6. Najvažnije su vam poruke koje vam šalje:

a) vaše nesvesno ja
b) vaš organizam
c) vaš biološki časovnik

7. Šta bi vam najviše prijalo?

a) tri dana talasoterapije u nekoj mondenskoj banji
b) dva satta u kozmetičkom salonu
c) popodne kraj kamina

8. Zamak iz vaših snova je:

a) onaj iz bajke o uspavanoj lepotici
b) Hogvorts Harija Potera
c) Bakingemska palata

9. Šta uradite pred sam izlazak iz kuće?

a) pogledate se u ogledalo
b) proverite da li ste poneli ključeve
c) otvorite prozore

10. Šta prvo uradite kad se vratite kući?

a) izujete se
b) istuširate se
c) preslušate poruke sa telefonske sekretarice

za rezultat testa pošaljite prazan mail na test@topvita.info

Voće kao lek

6. јул 2012.

Pored toga što voće deluje osvežavajuće i bogato je vitaminima ima i lekovite osobine, tako da ga u narodnoj medicini smatraju čuvarem zdravlja. Može da deluje kao diuretik, oslobađa od nagomilanih toksina, služi kao prevencija protiv kancerogenih oboljenja.

Smokva – daje energiju a zbog bogatstva vlakana pospešuje rad creva i sprečava zatvor. Vlakna, takođe smanjuju ili potpuno sprečavaju apsorpciju holesterola i štite od kancera debelog creva, jer sprečavaju kontakt kancerogenih materija sa tkivom ovog organa. Obiluju šećerom pa se preporučuju u ishrani sportista, onima koji se bave većom fizičkom aktivnošću i rekovalescentima.

Lubenica – je nezamenjivi diuretik preporučuje se ljudima koji imaju kamen ili pesak u bubregu, povišen pritisak i veću koncentraciju kiseline u mokraći. Snižava koncentraciju lošeg holesterola u krvi i štiti od nekih vrsta kancera – grlića materice, prostate, pluća, dojke i digestivnog trakta. Roze ili crvena boja jestivog dela lubenice između ostalog potiče od pigmenta likopena, supstance koja ima snažno antioksidativno delovanje. Preporučuje se i u dijetama zbog niske kalorijske vrednosti.

Mušmula – štiti od kancerogenih i kardiovaskularnih oboljenja. Obija vlaknima od kojih se izdvaja pektin smanjuje koncentraciju holesterola upijajući ga kao sunđer. Bogata je i taninima koji predstavljaju prirodne materije koje deluju protiv upala i pomažu protiv proliva.

Breskva – kao i ostalo voće žuto-naranđzaste boje bogato je beta karotenima samim tim i sa provitaminom A sa antioksidantnim delovanjem. čuva vid, kožu, kosu i sluzokožu od oštećenja i infekcija. Ima sposobnost da jača zidove krvnih sudova i kapilara, pospešuje mikrocirkulaciju pa je na taj način zaštitnik kardio-vaskularnog sistema.

Kajsija – preventivno deluje protiv zapaljenskih procesa u crevima i čuva srce. Ona je jedna od voćki izuzetno bagatih betakarotinom koji se transformiše u vitamin A i štiti od degenerativnih oboljenja, kancera i kardiovaskularnih oboljenja. Zrele kajsije bogate su taninom, koji sprečava upale a preporučuje se i ljudima koji imaju problema sa varenjem, ili osetljiv stomak.

Dinja – pročišćava i hidrira, ima antikancerogene osobine i čuva srce. Voda i kalijum čine 80% dinje, pa se preporučuje ljudima koji pate od visokog krvnog pritiska i zadržavanja tečnosti. Visok procenat vode pospešuje rad bubrega i izbacivanje štetnih materija i toksina. Ljudi koji su dehidrirali zbog dijareje ili preteranog znojenja i visoke temperature treba da je jedu, jer će na taj način pored tečnosti nadohnaditi kalijum.

Grožđe – deluje antikancerogeno, usporava starenje i blagotvorno deluje na srce. Flavonoidi iz ovog voća smanjuju rizik od tumora, istovremeno ove supstance su dobri antioksidansi, poboljšavaju cirkulaciju i čuvaju srce. Bogato je i raznim mineralima (kalcijum, magnezijum) koji su neophodni da organizam dobro funkcioniše i da se očuva zdravlje.

Šljiva – je izuzetan laksativ i antiseptik, usporava starenje ćelija i snižava holesterol. Pospešuje varenje ne samo bogatstvom vlakana već zahvaljujući posebnoj vrsti šećera i supstanci koji pospešuju rad mišića creva. Vlakna koja poseduju šljive, upijaju vodu, pretvaraju se u gel koji usporava pražnjenje želutca i apsorpciju ugljenih hidrata tako da se preporučuju u dijetama. Ovaj gel vezuje i masti i holesterol. Ima antisrptično dejstvo pa je korisna u borbi protiv infekcija.

Da li je spanać dobar izvor gvožđa?

6. јул 2012.

Svi znamo da je spanać bogat gvožđem ali pored njega sadrži i inhibitor njegove apsorpcije pa ga organizam ne može da iskoristi u potpunosti .

Anemičnim ljudima se pored preparata gvožđa preporučuje i isgrana namirnicama bogatih gvožđem. Važno je znati kojim oblikom gvožđa je namirnica bogata pa se tako zna da je gvože iz namirnica životinjskog porekla sadrže iskoristljiv oblik dok se onaj iz povrća teško apsorbuje.

Odličan izvor gvožđa su onda pre rakovi, ostrige, dagnje, sardine, goveđa, svinjska i pileća đzigerica, govedina, ćuretina.

Spanać sadrži oksalnu kiselinu koja se vezuje sa gvožđem čime onemogućava njegovu adsorpciju. Ne sadrži samo spanać značajne količine oksalne kiseline, u značajnim je količinama ima i u heljdi, blitvi, kao i u pasulju, grašku i koštičavom voću.

Apsorpcija teško iskoristivog gvožđa se može poboljšati kada se uz ove namirnice unose namirnice kod kojih se nalazi gvožđe koje se lako apsorbuje. Postoje i namirnice koje ne sadrže gvožđe ali povećavaju apsorpciju gvožđa a to su pomoranđza, sok od pomoranđze, dinja, jagode, grejpfrut, brokuli, paradajz, sok od paradajza, krompir, zelene i crvene paprike.

Uz namirnice bogate gvožđem ne treba unositi crveno vino, kafu, čaj, proizvode od soje, neglazirane žitarice jer one inhibiraju apsorpciju gvožđa.

Boli me uvo – ali stvarno!

6. јул 2012.

Zapaljenje spoljašnjeg uha je bolno a nastaje usled infekcije kože slušnog hodnika, koja može da bude akutnog ili hroničnog toka.

Zapaljenje mogu prouzrokovati mnogi faktori kao što su infekcija, alergija ili povreda. Od zaraznih uzročnika najčešći su virusi, bakterije i gljivice. Povrede slušnog kanala mogu da nastanu preteranim čišćenjem pamučnim štapićem, što oštećuje kožu i dovodi do zapaljenske reakcije.

Zapaljenje spoljašnjeg uva je češće za vreme toplog vremena, nakon kupanja u prljavoj vodi. Prilikom kupanja ili tuširanja može da uđe dosta vode u slušne hodnike. Voda i čišćenje uva štapićima odstranjuju male količine cerumena koji ustvari štiti hodnik uveta. Kožne bolesti koje su vidljive na telu, mogu se javiti u slušnim hodnicima ( psotijaza, seboreja, akne, ekcem).

Kod akutnog zapaljenja glavni simptom je bol. Bolna može da bude cela ušna školjka a pritiskom ispod uveta, pomeranjem ušne školjke ili otvaranjem vilice bol se pojačava. Koža hodnika je crvena i otečena, može se javiti i gnojna sekrecija. Zbog nakupljanja stranog sadržaja javlja se osećaj zapušenog uveta. Dugotrajno zapaljenje uva karakteriše svrab hodnika, koji je širok a koža mu je istanjena.

Lekar specijalista otorinolaringolog pregleda hodnik uveta otoskopom. Premda su simptomi zapaljenja spoljašnjeg uveta dosta jasni pregled je potrebno izvršiti da bi se isključilo zapaljenje srednjeg uveta. Ponekad je potrebno uzeti bris za mikrobiološku analizu.

Za izlečenje je obično dovoljno koristiti antibiotske kapi za uvo, povremeno ispiranje uveta bornom kiselinom i analgetici. Kod težih oblika, potrebno je postavljanje trakice sa antibiotskom mašću u hodnik i sistematska primena antibiotika.

Zapaljenja slušnog hodnika najčešće prolazi bez većih lekarskih intervencija i posledica. Veoma retko se može nastati izuzetno težak i opasan oblik, koji dovodi do razaranja okolnih struktura ( hrskavice i kostije ) koji se širi prema mozgu. Takav oblik bolesti se obično javlja kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom ( AIDS, bolesnici koji boluju od hroničnih bolesti npr. dijabetes i sl. ).

Šta je idealna težina za zdravlje?

6. јул 2012.

Dobro zdravlje ne zavisi samo od idealne telesne težine. Ono zavisi od mnogih drugih faktora kao što su između ostalih porodična sklonost ka nekim bolestima, geni, da li ste pušač ili ne, način ishrane, da li ste fizički aktivni ili ne.

Na našu težinu utiče kombinacija faktora pa je baš zbog toga teško odrediti tačnu idealnu težinu koja bi mogla da se primeni na sve ljude. Postoji opseg u okviru koga se smatra da je određena telesna težina zdrava pa treba ostati u tim granicama bez ambicije da ostvarimo neku magičnu težinu za koju mi smatramo da je idealna.

Mnogi ljudi imaju pogrešnu predstavu o tome kako treba da izgledaju. Okruženi smo slikama poznatih ličnosti koje su često podhranjene. Pogrešno je porediti sebe u pogledu izgleda sa svojim idolima kao što je pogrešno uopšte porediti sebe sa bilo kim jer u ovo vreme u koje je evidentant porast broja gojaznih osoba, počinje da se gubi predstava o tome šta je idealna prosečna težina..

Potrebno je da objektivno procenimo svoju težinu, kritičko osmatranje sebe u ogledalu takođe nije dobar način da procenite sebe bez obzira da li ste ili niste idealne težine.

Možete da procenite svoju težinu pomoću indeksa mase tela (BMI), ovom metodom se procenjuje težina u odnosu na visinu.

BMI manji od 18.5 označava pothranjenost, normalna težina je između 18.5 i 25, višak kilograma između 25 i 30 i preterana debljina preko 30.

BMI = težina (kg) / visina (m2)

Druga procena je merenje obima struka koja pokazuje kako su masne naslage raspoređene. Ovom metodom se utvrđuje koliko je sala uskladišteno oko stomaka i struka. Povećanje obima u predelu stomaka povećava rizik od oboljenja srca i dijabetesa.

Struk merite u visini pupka. Nezdravo salo oko stomaka imaju muškarci sa obimom preko 101.6 cm i žene sa obimom većim od 88.9 cm.

Debljina je tek jedan aspekt koji utiče na zdravlje, lekar pored ovog može da proceni stanje vašeg zdravlja na osnovu merenja krvnog pritiska, holesterola u krvi kao i testa na masnoće i glukozu ako je neophodno.

Ukoliko vaš BMI i obim struka ukazuju da imate prekomernu telesnu težinu onda treba prihvativši to da preduzmete korenite promene u pogledu životnog stila kao što su način ishrane i povećanje fizičke aktivnosti na dugačke staze.

Isto je štetno biti i pothranjen jer ako pothranjenost nastane zbog restrikcija u ishrani dolazite u rizik od nedostatka bitnih nutritijenata za normalno funkcionisanje.

Kod mladih devojaka se često javlja anemija, nedostatak kalcijuma što može da dovede do osteoporoze. Kod pothranjenih žena se često javlja amenorea koja može dovesti do trajne neplodnosti.

Ukoliko ste idealne telesne težine ali nezadovoljni svojom figurom najviše možete da postignete vežbama i sportom pod stručnim nadzorom nego držanjem dijete.

Vežbe će dati tonus određenim grupama mišića i ujedno pozitivno delovati na zdravlje.

Broj masnih ćelija je stalan tokom celog života

6. јул 2012.

Naučnici sa Karolinska Instituta u Švedskoj su utvrdili da ni jedna dijeta ne može da promeni broj masnih ćelija u organizmu. Određeni broj masnih ćelija se kod svakog čoveka formira tokom adolescencije i ostaje ne promenjen do kraja života bez obzira da li će čovek kasnije biti gojazan, idealne težine ili pak pretanak.

Kod testiranih pacijenata koji su izgubili zahvaljujući dijeti veliki broj suvišnih kilograma neznatno se promenio broj masnih ćelija.

Eksperti tvrde da je ključ zdravlja raznovrsna ishrana i fizičke vežbe, to što broj gojaznih osoba i dalje raste upućuje na to da su se naučnici pogrešno usmerili i fokusirali na adipocite masne ćelije koje i predstavljaju salce na stomaku i čine da struk nestane.

Međutim kada dobijamo u težini samo se masne ćelije uvećavaju, njihov broj ostaje isti a naučnici još nemaju objašnjenje zašto se njihov broj ne povećava ili zašto im se nemože smanjiti broj.

Švedski istraživači su testirali nekoliko hiljada dece, adolescenata i zralih osoba različitog godišta i utvrdili da dok broj masnih ćelija raste tokom detinjstva i adolescencije po ulasku u zrelo vreme se stabilizuje i dalje ne menja.

Zatim su testirali mogućnost da se menja broj masnih ćelija u ekstremnim okolnostima toko radikalne dijete, testiranjem uzoraka masnog tkiva.

Neki od pacijenata su bili na operaciji podvezivanja želutca koja se preduzima da pomogne veoma debelim osobama da oslabe. Kada znatno izgube na težini uziman im je uzorak masnog tkiva kojim je utvrđeno da se ukupan broj masnih ćelija ne smanjuje, smanjuje se samo njihova veličina. Ovo je loša vest za ljude koji pokušavaju da oslabe i da trajno održe vitkost, broj masnih ćelija ostaje isti i one su spremne da se ponovo uvećaju.

Ostavi i pobedi 2008. godine

6. јул 2012.

Upotreba duvana izaziva zavisnost, hronična stanja koja su klasifikovana u desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti i srodnih zdravstvenih problema. Studije pokazuju da 75-80% pušača želi da ostavi pušenje, dok je samo jedna trećina pokušala najmanje tri puta da ozbiljno ostavi pušenje. Ostavljanje pušenja zahteva specifičnu strategiju u cilju pružanja podrške pušačima koji žele da ostave pušenje. Treba da obuhvati sistematičnu i stalnu podršku pušačima i da uključi pružanje saveta od strane zdravstvenih profesionalaca i medija, kao i socijalnu intervenciju u kreiranju okruženja koje će stimulisati, pružati podršku i olakšati namere pušača.

Ostaviti pušenje nije lako. Ali, milioni ljudi su već uspeli u tome. Ono što je potrebno su odluka, vlastita želja, ohrabrenje, odgovarajuće veštine i podrška.

Ostavi i pobedi je međunarodno takmičenje u odvikavanju od pušenja i predstavlja pozitivan metod pružanja pomoći velikom broju pušača da ostave duvan. Ovo takmičenje postalo je zapravo kampanja javnog zdravlja koja uključuje ljude bez obzira na pol, satarosnu grupu, etničko poreklo, religiju ili socijalni status.

Do sada je Ostavi i pobedi kampanja osam puta organizovana na međunarodnom nivou, i to svake druge godine, u periodu od 1994 do 2008. godine. Srbija je uključena u ovu kampanju od 1998 godine.

Ostavi i pobedi je postala popularna kao praktična međunarodna aktivnost u vezi sa odvikavanjem od pušenja. U 1994. godini, 60.000 učesnika iz 13 zemalja se pridružilo kampanji. 1996. godine kampanja je uključila 70.000 ljudi iz 25 zemalja, 1998. godine, 200.000 učesnika iz 48 zemalja je učestvovalo u ovom takmičenju. U 2002. godini, 69 zemalja sa više od 420.000 učesnika se uključilo u takmičenje Ostavi i pobedi, da bi poslednjih godina bilo uključeno oko 100 zemalja sa oko milion učesnika.

Na međunarodnom nivou ovu kampanju koordinira Nacionalni institut za javno zdravlje Finske uz podršku Svetske zdravstvene organizacije. U Srbiji, ove godine, kampanju koordinira Kancelarija za kontrolu duvana uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Komisije za prevenciju pušenja. Kampanju sprovodi 23 instituta i zavoda za javno zdravlje na čelu sa Institutom za javno zdravlje Srbije Dr. Milan Jovanović Batut u saradnji sa domovima zdravlja, zdravstvenim centrima, bolnicama, školama, radnim organizacijama, medijima i drugima.

U Srbiji je od 1998. do 2008. godine učestvovalo oko 17 000 pušača i preko 12 000 nepušača – podržavaoca. U kampanji Ostavi i pobedi 2008. učestvovalo je preko 3000 pušača u Srbiji.

Izvlačenje nacionalnog pobednika Ostavi i pobedi 2008. godine je 29. maja, a proglašenje 31. maja 2008. godine, kada se obeležava Svetski dan bez duvanskog dima.

U cilju angažovanja što više pušača za takmičenje 2008. godine, korišćeni su razni kanali za distribuciju prijavnih listića potencijalnim učesnicima. Najrasprostranjeniji kanali su bili štampani mediji (dnevnih listova i nedeljnih), domovi zdravlja, škole, lična isporuka i radne organizacije. Internet je takođe bio važan kanal za distribuciju i prijavljivanje.

Kampanja Ostavi i pobedi se dokazala kao dobro sredstvo za jačanje rada na svim nivoima, kroz izgradnju saradnje i razvoju mreže kontrole duvana, promovisanju zdravlja i zalaganja za životne stilove i okolinu bez duvanskog dima.

Pobednički deo kampanje Ostavi i pobedi leži u mogućnosti osvajanja nagrade koja na okružnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou takmičenja.

Najvažnija karakteristika takmičenja je, ipak, obećanje da ljudi ostavljajući pušenje, pobeđuju duvan i svu štetnost koju on prouzrokuje.Pobednik je svako ko ostavi pušenje!

Za TopVitu:
Prim. dr. sc. med. Anđelka đzeletović
Nacionalni kordinator kampanje
Šefica Kancelarije za kontrolu duvana

Kako hormoni utiču na debljinu?

6. јул 2012.

Žlezde sa unutrašnjim lučenjem izlučuju hormone u krvotok. Hormoni su nosioci hemijskih poruka koje regulišu procese u organizmu. Žlezde zajedno sa nervnim i imunim sistemom pomažu telu da se nosi sa nepovoljnim uticajima spoljne sredine na zdravlje i stresovima. Pojačano ili smanjeno lučenje nekog hormona može da utiče na debljinu..npr. smanjeno lučenje hormona rasta potstiče stvaranje masnih zaliha.

Leptin hormon protiv debljine

Leptin stvaraju ćelije u kojima se čuvaju masnoće i ubacuje se u krvotok. Leptin smanjuje apetit delujući na specifične centre u mozgu koji stvaraju ili blokiraju osećaj potrebe da se uzme hrana. Takođe kontroliše kako organizam skladišti masne naslage. Kako leptin stvaraju ćelije koje skladište masnoću ima ga više kod gojaznih osoba nego kod onih sa normalnom težinom.

Predmet istraživanja je postalo pitanje zašto gojazne osobe imaju višak kilograma kada inače u krvotoku imaju više leptina koji smanjuje apetit. Za sada postoje samo teorije da punačke osobe nemaju osetljivost na leptin pa naučnici proučavaju zašto poruka koju nosi leptin ne postiže efekat.

Mnoge studije su pokazale da nivo leptina pada u krvi posle nisko- kalorijske dijete, smanjenjem koncentracije leptina u krvi dolazi do pojačanog apetita a metabolizam se usporava. Ovo je najverovatnije objašnjenje zašto po odustajanju ili prestanku dijete ljudi brzo nadoknade izgubljene kilograme. Za sada postoji mišljenje da će u budućnosti terapija leptinom olakšatigubljenje viška kilograma i to na duge staze, ali on još uvek nije uveden u korišćenje dok se ne obave sva ispitivanja vezana za bezbednost njegovog korišćenja.

Način na koji su raspoređene masne naslage ima veliki uticaj na zdravlje. Tako masne naslage na stomaku nose sa sobom povećan rizik od oboljenja srca, moždanog udara i nekih formi artritisa.

Estrogen, ženski hormon koga stvaraju jajnici ima uticaj na raspored masnoća u telu. Kod žena u menopauzi dolazi do skladištenja masnoća na stomaku i do naglog dobijanja u težini.

Hormon rasta pored uticaja na visinu ima uticaja i na građu kostiju i mišića kao i na brzinu metabolizma, kod gojaznih osoba koncentracija hormona rasta je niža nego kod ljudi sa normalnom težinom.

Gojazne osobe imaju nivo hormona koji potstiče akumulaciju masnih naslaga. Ponašanje kao što je prejedavanje i manjak kretanja tokom vremena blokiraju procese kojima se reguliše apetit, distribucija i raspored masnih naslaga što dalje utiče fiziološki na osobu da je sve više sklona gojenju.

Organizam stalno pokušava da održi balans tako da svi dugotrajni pokušaji u promeni ponašanja kao što su zdrav način ishrane, redovne fizičke vežbe pomažu organizmu u održavanju normalne težine i rasporeda masnoća.

Bonton u svakodnevnoj komunikaciji s osobama s invaliditetom

6. јул 2012.

Iako svaka peta osoba ima neku vrstu invaliditeta, ljudi su obično zbunjeni u susretu s njima. Nedovoljna upućenost u njihove potrebe i mogućnosti, nepoznavanje načina pružanja pomoći, te predrasude ili strah od susreta s nepoznatim, sputavaju ljude da slobodno komuniciraju i nude pomoć.

Sa željom da olakšamo svakodnevni život osoba s invaliditetom i da potaknemo ljude na kontakte bez straha, sročili smo ovaj bonton. Toplo ga preporučujemo i osobama s invaliditetom.

1. Prepoznate li potrebu za pružanjem pomoći osobi sa invaliditetom, pitajte ju kako joj najbolje možete pomoći.
2. Prigodom upoznavanja ne izbjegavajte rukovanje s osobom koja ima umjetnu ili amputiranu ruku. Rukujte se naprimjer lijevom rukom ili dodirom,onako kako to najbolje odgovara osobi s invaliditetom.
3. Obraćajte se neposredmo osobi s invaliditetom, a ne roditelju, partneru, pratitelju ili prevoditelju.
4. Razgovarajte normalno, služeći se svakodnevnim izrazima poput: “Vidimo se”, “Pozdravljam, trčim dalje”, “čujemo se”, – bez obzira na to o kakvom se invaliditetu radi kod osobe s kojom razgovarate. Nemojte se bojati krivih riječi.
5. Ako s osobom u invalidskim kolicima razgovarate dulje vrijeme, nastojte sjesti kako biste se gledali u oči.
6. Usredotočite se na osobu koja ima neki poremečaj govora. Ako niste razumjeli što je rekla, zamolite ju da ponovi. Nemojte glumiti da razumijete.
7. Govorite polako i direktno prema osobi oštećena sluha. Ne vičite, ne govorite joj u uho. Vaši izrazi lica i pokreti usnama pomažu joj da razumije. Ako ipak niste sigurni da vas je razumjela – napišite poruku.
8. Pozdravljajući slijepu ili slabovidnu osobu kažite joj i svoje ime. Ako nudite pomoć u hodanju, ponudite joj da se osloni na Vašu ruku.
9. Gluhoslijepe osobe vas mogu razumjeti jedino dodirom. Ako se nađete u situaciji da komunicirate s takvom osobom, uspostavite kontakt ispisivanjem velikih tiskanih slova na njenom dlanu.
10. Osobna pitanja o invaliditetu ili njegovim uzrocima nemojte postavljati osobi s invaliditetom ako s njom niste bliski.
11. Budite obazrivi i strpljivi, osobama s invaliditetom može trebati više vremena da nešto učine.
12. Ne hvalite pretjerano osobu s invaliditetom zbog obavljanja normalnih životnih zadaća.
13. čekajući u redu ustupite svoje mjesto ili se zauzmite za to da teško pokretna osoba odmah dođe na red.
14. Prilikom vožnje u javnim prijevoznim sredstvima ponudite svoje sjedalo osobama s invaliditetom. Pomozite im pri ulasku i izlasku iz autobusa, tramvaja, aviona..
15. Pomagala (štake, štap, kolica) osobe s invaliditetom dirajte samo ako ste za to bili zamoljeni. Ne naslanjajte se na invalidska kolica, ona su dio osobnog prostora osobe koja ih koristi.
16. Nemojte milovati psa vodiča dok “radi”. Pitajte vlasnika za dozvolu.
17. Poštujte vozače sa invaliditetom. Kada u prometu susretnete vozilo označeno “invalidskim znakom” povećajte razmak, smanjite brzinu vožnje i povećajte oprez. Uvažite njihovu sporost u obavljanju radnji. Ne parkirajte na mjesta označena “invalidskim znakom”.
18. Od vas se ne očekuje da pokazujete sažaljenje prema osobama s invaliditetom. Prema njima se ponašajte kao prema jednakima, jer one to i jesu.

Ako želite učiniti više: Kad možete, pridonesite izjednačavanju mogućnosti za građane koji imaju posebne potrebe. Nadamo se da će ovaj bonton biti dobro polazište.

ćelavljenje – Alopecija

6. јул 2012.

Alopecija je medicinski naziv za ćelavljenje i u 95% slučajeva kod muškaraca se javlja androgenetska alopecija. Androgenetska alopecija je nasledna i u 25% slučajeva se javlja pre 30-te godine života a kod 2/3 muškaraca se javlja do 60-te godine života. Kod žena je alopecija daleko ređe stanje.

Alopecija areata (gubljenje kose u pečatima) i androgenetska alopecija predstavljaju privremeni gubitak kose i ne nastaju kao rezultat oštećenja korena kose.

Vlas je sagradjena od proteina keratina od koga su sagrađeni i nokti a ulazi i u sastav kože. Vlas kose raste 15 mm mesečno i živi 10 godina. 90% vlasi se nalazi u fazi aktivnog rasta, 1% u fazi kada prestane da raste (ova faza traje nekoliko nedelja) i ostale vlasi su u fazi opadanja koja traje oko 100 dana. Dnevno odrasloj osobi u proseku opadne 50 do 100 vlasi.

Nasledno proređivanje kose poznato i kao androgenetska alopecija se javlja kod polovine populacije muškaraca oko 40-te godine života pa je mnogi smatraju normalnim procesom starenja kod muškaraca.

Osoba može naslediti gene krive za proređivanje kose od roditelja ali je ovo gubljenje kose vezano i za androgen – hormon koji stimuliše ispoljavanje osobina tipičnih za muškarce. Androgeni skraćuju fazu u kojoj vlasi rastu čime se povećava broj vlasi koji su u fazi u kojoj nema aktivnosti i na kraju koje opadaju.

Kod muškaraca se javlja tipično proređivanje kose pogotovo na prednjem delu glave i može se pojaviti već kod tinejđzera. Kod malog broja žena se takođe može pojaviti alopecija koja se javlja oko 30-te godine života a postaje vidljiva tek oko 40-te godine.

Alopecija se ne može izlečiti ali se može ublažiti. Minoksidil je odobrila FDA, a deluje tako što stimuliše rast kose i sprečava njeno dalje proređivanje. Kupuje se kao 5% ili 2% rastvor a deluje lokalno tako što se 2 puta dnevno utrljava u kožu glave.

Transplantacija kose se vrši tako što se skidajudelovi kože sa kosom obično na zadnjem delu glave i presađuju se na prednji deo glave gde je kosa opala. Obično se presađivanje kose vrši kroz par operacija tokom par meseci. Ova procedura je bolna, zahteva vreme a postoji opasnost od stvaranja ožiljaka.

Ravan trbuh

6. јул 2012.

Većini je pojam o lepoti ravan stomak i tanak struk ali pogotovo ako ste srednjovečni, patite od viška kilograma, volite da popijete po koje pivo verovatno imate veći stomak koga bi ste se rado rešili. Za to ne postoji specijalan recept, posebna vrsta ishrane ili fizičkih vežbi, dobra vest je da se prilikom držanja dijete prvo skida salo oko stomaka. Salo koje se kupi oko struka i stomaka je više metabolički aktivno nego subkutano salo (salo ispod kože).

Ljudi koji imaju veći višak kilograma tokom dijete mogu brže da vide rezultate, pogotovo u gubljenju sala oko stomaka nego oni koji treba da izgube manje kilograma.

Većina nutricionista smatra da je ishrana sa kontrolisanim unosom kalorija bogata voćem, povrćem, neglaziranim žitaricama, mlečnim proizvodima sa smanjeom količinom masnoća, krta mesa kombinovana sa jednočasovnim fizičkim vežbama omogućuju gubitak viška kilograma, velikog stomaka a obezbeđuje istovremeno sve potrebne nutritijente.

U gubljenju naslaga oko stomaka može pomoći ishrana u kojoj su zastupljenije neglazirane žitarice jer uz smanjenu količinu rafiniranih ugljenih hidrata se menja insulinski odgovor što olakšava sagorevanje zaliha sala. Posle konzumiranja rafiniranih namirnica kao što je beli hleb dolazi do povećanja količine šećera u krvi što izaziva pojačano lučenje insulina a to utiče na lakše skladištenje masnoća.Neglazirane žitarice pored toga što su bogate biljnim vlaknima pomažu povećanju osetljivosti na insulin što pomaže da telo efikasnije koristi glukozu iz krvi, smanjuje njenu koncentraciju i smanji stvaranje naslaga masnoća.

Gubitku sala doprinose i namirnice bogate monosaturisanim masnoćama kojih ima u avokadu, čokoladi, maslinovom ulju, soji, takođe smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Ipak i ove masnoće su još uvek masnoće sa 9 kalorija po gramu u odnosu na ugljene hidrate i proteine sa 4 kalorije po gramu pa treba kontrolisiti količinu jer je lako preterati.

Skoro je objavljena dijeta za gubljenje sala oko stomaka koja se zasniva na uvođenju obroka na svakih 4 sata (4 obroka dnevno) koji treba da imaju 400 kalorija i u svakom od njih treba da su zastupljene monosaturisane masnoće.

Kod ove dijete postoji spisak namirnica i predlog kombinacije namirnica tako npr. za doručak treba pojesti 200gr pirinčanih cerealija, 100gr ananasa, za ručak 100 gr piletine, pečuraka prelivenih jednom kašikom maslinovog ulja i 100gr neglaziranog pirinča. Za užinu 100gr ananasa, 1 čaša mleka sa smanjenom količinom masnoća, 100 gr lešnika, oraha ili suncokretovog semena. Tokom dana treba popiti 2 litra vode. Večera 100 gr lososa sa salatom od pasulja, boranije začinjene maslinovim uljem.

Smanjenjem dnevnog unosa kalorija na 1600 kalorija uz povećano kretanje sigurno će dovesti do topljenja sala sa trbuha ali ne zbog specijalnog načina ishrane već zbog toga što se salo prvo gubi sa stomaka.

Za svaku preporuku je smanjiti višak kilogramag i to pogotovo salo sa stomaka jer je ono opasnije po zdravlje od sala koje se nalazi ispod kože na bedrima ili butinama. Ljudi koji imaju salo oko stomaka su skloniji kardiovaskularnim bolestima.

Proteini

6. јул 2012.

Proteini su važan sastojak u ishrani, predstavljaju kompleksno jedinjenje sagradjeno od amino kiselina. Proteini sadrže 5 kcal po gramu ali organizam radije koristi ugljene hidrate i masti kao energetski izvor.

Amino kiseline od kojih su izgrađeni proteini ulaze u sastav svih tkiva i organa i neophodni su za rast i obnovu tkiva.

Meso i riba predstavljaju najbolji izvor proteina a ima ih i u jajima, mleku i mlečnim proizvodima, sočivu i mahunicama. Proteini u mesu i ribama obezbeđuju sve amino kiseline koje su neophodne orgasnizmu pa ih zovu kompletni proteini. Proteine koji potiču iz biljaka nazivaju nekompletni proteini jer ne sadrže sve amino kiseline koje su neophodne organizmu. Ni jedna biljka ne sadrži sve potrebne amino kiseline ali vegeterijanci mogu da obezbede sve potrebne amino kiseline hraneći se raznovrsnim povrćem, žitaricama i cerealijama.

Eksperti tvrde da je svakodnevno potrebno unositi 0.75 g. proteina na kilogram telesne težine, 15% od ukupnog unosa kalorija treba da potiče od proteina.

Preterano unošenje proteina može da izazove probleme sa jetrom i bubrezima a ukoliko oni potiču od mesa i mlečnih proizvoda koji pored proteina sadrže velike količine zasićenih masnih kiselina može dovesti do povećanja lošeg holesterola u krvi i kardiovaskularnih oboljenja.

S druge strane ukoliko je ishrana siromašna u kalorijama organizam počinje da koristi proteine koji ulaze u sastav mišića kao izvor energije što dovodi do opšte slabosti i mlitavosti.

Gojazne osobe koje drže dijetu sa blago povećanom količinom proteina ( 25% kalorija poreklom od proteina) mnogo brže gube višak kilograma i masna tkiva od onih koji drže druge tipove dijete.

Zašto osećamo bol u grudima?

6. јул 2012.

Bol u grudima je jedna od veoma čestih žalbi pacijenata koji se javljaju lekarima, ne samo kardiolozima ili urgentnom centru, već i u opštoj medicini u domu zdravlja.

Bol u grudima dovodi do uznemirenosti osoba koji ga imaju, jer se najčešće subjektivno doživljava kao ‘srčani udar’ ili angina pektoris i one su svesne ozbiljnih posledica do kojih ovaj simptom može da dovede.

Međutim, nije uvek bol u grudima posledica srčanih oboljenja. Postoji veliki broj drugih struktura u šupljini grudnog koša i često je neophodan sistematski pristup da bi se našao pravi uzrok i postavila precizna dijagnoza.

Poseban je izazov odrediti uzrok bola u grudima kod osoba ženskog pola, pošto su žene manje podložne srčanim oboljenjima do menopauze. Ženski polni hormon – estrogen ima zaštitni efekat i sprečava razvoj ateroskleroze (nagomilavanja masnih naslaga u krvnim sudovima). Zato su infarkt srca i oboljenja krvnih sudova srca (tzv. koronarna bolest) veoma retki kod žena u reproduktivnom periodu života. Kako se vremenom bliži menopauza i nivo estrogena sve više pada, verovatnoća za nastanak ovih bolesti se naglo povećava i izjednačava sa onom kod muškaraca. Uprkos svemu tome, veliki broj mladih osoba ženskog pola javlja se lekaru zbog bola u grudima i krajnje su zabrinute zbog toga.

Prvo su predstavljeni uzroci kojih se ljudi najviše plaše.

Angina pektoris i infarkt srca

Srčani bol kod angine pektoris nastaje zbog smanjenja dopremanja krvi srčanom mišiću zbog suženih krvnih sudova srca. Može postojati stabilna angina pektoris, pri kojoj se bol javlja pri određenom naporu i nestabilna, koja je nepredvidivog početka i ozbiljnije prognoze. Bol se javlja iza grudne kosti, može biti neodređen, da se teško precizno lokalizuje, težak, pritiskajući ili stežući. Bol retko traje kraće od jednog ili duže od 20 minuta. U suprotnom, treba misliti na infarkt srca. Kod angine pektoris najčešće dođe do brzog prestanka bola – za oko 5 minuta nakon prestanka svih aktivnosti, ili uzimanja lekova pod jezik za brzi prestanak bola iz grupe nitrata (nitroglicerin). Ovaj anginozni bol može da se javi, osim iza grudne kosti, i u levom ramenu, levoj ruci, vratu ili vilici.

Infarkt srčanog mišića se odlikuje trajnim odumiranjem njegovog dela usled nagle blokade dopremanja arterijske krvi u određeni deo srčanog mišića (najčešće leve komore). Najčešći razlog za njegov nastanak je pucanje tzv. aterogenog plaka – grupacije masnog tkiva ispod unutrašnje površine (lumena) arterije i posledičnim stvaranjem tromba na tom mestu. Bol kod infarkta srca može da bude sličan onom kod angine pektoris, ali je najčešće znatno jači i može da traje duže. On ne prolazi pri mirovanju, niti posle uzimanja nitroglicerina pod jezik. Može biti udružen sa osećajem lupanja srca, preznojavanjem, mučninom i povraćanjem, vrtoglavicom, omaglicom ili čak kolapsom.

Bol koji najverovatnije nije poreklom od srca najčešće je dobro lokalizovan, oštar, probadajući i ponekad je kratkotrajan (manje od 15 sekundi). On se pogoršava pri dubokom udahu ili kašlju. Ovakav bol bolesnik može da pokaže vrhom svog prsta.

Bol koji je lokalizovan neposredno ispod leve bradavice skoro nikad nije srčanog porekla.

Oboljenja srčanih zalistaka

Prolaps mitralnog zaliska. Ovo je relativno često i benigno stanje na zaliscima koji pregrađuju levu srčanu pretkomoru i komoru. Ovi zalisci su dugi i veliki i za vreme sistole (faze srčanog ciklusa u kojoj se srce kontrahuje i izbacuje krv) oni ‘prolabiraju’ (prodiru) u levu pretkomoru, pri čemu se deo krvi vraća nazad. Bol se u ovom slučaju javlja u miru, oštar je, ne širi se van mesta javljanja i dužeg je trajanja.

Reumatsko oboljenje srčanih zalistaka. Mitralna stenoza je suženje pomenutog ušća leve srčane pretkomore u levu komoru. Predstavlja čest problem kod žena i može da prouzrokuje bol u grudnom košu i subjektivni osećaj nedostatka vazduha. Obolela osoba može da ima pridruženi kašalj sa iskašljavanjem. Slušalicama lekar otkriva posebne tipove srčanih šumova, koji mu pomažu u postavljanju dijagnoze. Konačnu, naravno, postavlja ultrazvučnim pregledom srca.

Anksioznost / depresija

Postoje brojni individualni ili socijalni razlozi koji mogu mlade osobe ženskog pola da uvedu u začarani krug anksioznosti, uzrokujući različite fizičke simptome, koji sa svoje strane dalje dovode do sve veće uznemirenosti. Depresija može da uzrokuje tzv. ‘somatizaciju’, tj. da dovede do različitih simptoma poput bola u grudima. Ovaj vid bola u grudima može da bude veoma različit i, čak, da imitira ranije opisani anginozni bol. U ovim slučajevima treba isključiti organske uzroke bola u grudima pre postavljanja dijagnoze anksioznosti / depresije.

Neuro-mišićno-koštani uzroci

Ovde je bol dobro lokalizovan, osetljiv na dodir, pogoršava se pri dubokom udahu, ali ne i pri povećanom fizičkom naporu. Postojeći uzrok se može otkriti odgovarajućim ispitivanjima, poput rendgenskog snimanja vratne kičme ili grudnog koša. Uzrok bola usled herpes zoster virusne infekcije se ponekad razjasni tek pošto se pojavi raš na koži.

Gastrointestinalni uzroci

Jedan od najčešćih uzroka bola iza grudne kosti je ezofagealni refluks, odnosno vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Bol je najčešće u obliku paljenja, češće se pojavljuje u ležećem položaju i prolazi nakon ustajanja. češće se javlja posle obilnih i masnih obroka. Poseban oblik ove bolesti se ispoljava spazmom (grčom mišića) jednjaka. Osim pobrojanih uzroka, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu može, takođe, da prouzrokuje bol u donjem delu grudnog koša.

Plućni uzroci

Plućni uzroci bola u grudima kod mladih žena mogu biti embolija ili infarkt pluća. Oni najčešće nastaju zbog tromboze i zapaljenja dubokih vena nogu ili male karlice, koji mogu da budu posledica primene oralnih kontraceptivnih lekova. O ovim situacijama dolazi do zapušenja određenog krvnog suda u plućima i prestanka ishrane tog područja. Bol naglo nastaje (akutan je), veoma je jak i pacijent je često u kritičnom stanju, koje može i da ugrozi život.

Zapaljenje pluća (pneumonija) može da bude jedan od plućnih uzroka bola u grudima ukoliko je istovremeno zahvaćena i plućna maramica, što se najčešće i dešava.

Pneumotoraks predstavlja prodiranje vazduha u plućnu maramicu, zbog čega nastaje povećanje pritiska u njoj, koji je inače u fiziološkim situacijama negativan. Nastaje zbog pucanja (rupture) plućnog tkiva i uspostavljanja komunikacije spoljašnjeg vazduha i prostora u plućnoj maramici. Tada se naglo pojavi bol koji može da bude veoma jak.

Uzroci porekla plućne maramice

Postoje brojni uzroci koji mogu da dovedu do zapaljenja plućne maramice (pleuritis), poput različitih mikroorganizama, a obavezno treba misliti (i postaviti pravovremenu dijagnozu) na tuberkulozu. Bol je oštar, poput uboda nožem, a javlja se i pri najmanjem pokretanju grudnog koša. Tada se još javlja umereno povišena temperatura, kašalj, malaksalost, gubitak apetita i telesne težine.

Za Top Vitu:
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović
Spec. Internista – pulmolog

Stvari u kuhinji od kojih možete da se razbolite

6. јул 2012.

Ništa ne možete da uradite da biste se sto posto zaštitili od bolesti izazvanih hranom, ali određene mere predostožnosti mogu da smanje rizik. Neki od tih koraka predostožnosti su jednostavno zdrav razum, kao pranje ruku pre jela. Drugi nisu tako očigledni.

1. KUHINJSKI SUNđER

Iznenadili biste se koliko bakterija i buđi sadrži vaš kuhinjski sunđer. To je zato što on pokupi bakterije dok čistite, i zato što retko dezinfikujete između čišćenja, bacili se razmnožavaju. Iako se zbog većine tih bacila nećete razboleti, neki, kao što je salmonela i ešerihije koli mogu da izazovu ozbiljna oboljenja. Najbolji način da sterilišete svoj sunđer: stavite vlažni sunđer u mikrotalasnu na dva minuta svaki dan i zamenite ga svake dve nedelje.

2. FRIŽIDER

Hladne temperature usporavaju razvoj bakterija pa je važno da se pobrinete da se temperatura u frižidernu ne podigne iznad četiri stepena.

3. DASKA ZA SEčENJE

Bakterije od neskuvaneog mesa, živine i ribe mogu da zagade kuvanu hranu ili sveže proizvode. Važan način da smanjite rizik je da koristite različite daske za sečenje za sirovo meso/živinu/ribu i svežu ili skuvanu hranu.

4. NESKUVANA JAJA

Trebalo bi da izbegavate sirova ili nedovoljno skuvana jaja (posebno mala deca i stariji) zbog mogućnosti od bolesti izazvanih hranom, kao što je salmonela.

NE GUTAJTE TABLETE „NA SUVO“

6. јул 2012.

Zašto nikada ne bi trebalo da uzimate pilulu bez vode

Da li i vi ponekad iz čiste lenjosti s lakoćom progutate tabletu bez vode? Nemojte to više da radite!
Uputstvo za upotrebu lekova uopšte nije džaba napisano jer, ukoliko ga se ne pridržavate, možete sebi da zagorčate život, a možda da ga i oduzmete.

Ne gutajte u žurbi

Lekari bi svakako trebalo da upozore svakog pacijenta da se tablete piju sa dosta vode, mada nekada i sami to smetnu s uma, što se dogodilo britanskom lekaru Maksu Pembertonu, koji je, samo zbog jedne jedine tablete antibiotika popijene „na suvo“, završio u bolnici.
On je jednog jutra, nakon popijenog gutljaja vode, osetio oštar, nepodnošljiv bol, kao da mu neko neko zabija nož u stomak. Nakon brojnih pretraga i pokušaja da se ustanovi šta mu je, završio je pod opštom anestezijom kako bi mu pogledali jednjak, pri čemu je ustanovljeno da mu je tu tkivo poprilično oštećeno. Lekari nisu mogli da utvrde zašto se to desilo dok ga jedan od njih nije upitao da li je nedavno uzimao neke tablete. Maks se setio da je zbog infekcije disajnih puteva pio lekove, da je nedavno jednu u žurbi progutao bez vode, i da je tableta zapela u grlu. Međutim, kako u tom delu jednjaka nema osećaja bola, nije osetio kako se tableta postepeno spuštala i nagrizala osetljivo tkivo i tako stvorila rupu na mišiću ispod. A ono što mu se dogodilo uopšte nije retka pojava.

Fatalne posledice

Naime, neki lekovi su izrazito korozivni, pa ako se zaglave u jednjaku, sadržaj tablete moze da nagrize tkivo i prouzrokuje čir i rane, a posledice mogu biti i fatalne.
Doktoru Maksu trebalo je nekoliko meseci da se oporavi, a upravo zbog onoga što se njemu dogodilo danas svakom svom pacijentu obavezno naglasi da ako nakon popijene tablete ima osećaj da ona još nije skliznula u želudac, obavezno popiju još jednu čašu vode i sačekaju 15 minuta pre nego što legnu!

OPREZ!

Do danas je ustanovljeno da više od stotinu lekova može da izazove ezofagitis (upalu jednjaka), uključujući vitamin C, tablete gvožđa, aspirin, kao i brojne tablete protiv upala.

NIKUDA BEZ PUTNE APOTEKE

6. јул 2012.

Ne dozvolite da vam zdravstvene tegobe pokvare odmor!
Ukoliko uskoro krećete na godišnji odmor, evo nekoliko saveta o tome šta bi trebalo da ponesete sa sobom kako biste izbegli neprijatnosti.

Prvo što treba da spakujete u kofer jeste zdravstvena knjižica, a odmah potom napravite svoju priručnu apoteku – ono najnužnije što bi vam, ne daj bože, moglo zatrebati. Bitno je da lekovi uvek budu u originalnom pakovanju sa uputstvom za upotrebu i s prekontrolisanim rokom trajanja, odvojeni od drugog prtljaga.

Priručna apoteka trebalo bi da ima sledeće preparate za neželjene situacije:

– Lekove protiv mučnine za osobe koje imaju problema u vožnji.
– Lekove protiv bolova i povišene temperature u obliku tableta ili šumećih tableta za odrasle, ili u obliku sirupa i čepića za decu.
– Lekove protiv proliva i stomačnih tegoba.
– Lekove protiv zatvora.
– Tablete ili sprej za dezinfekciju usta i grla kao prvu pomoć pri peckanju i bolu u grlu i kašlja.
– Sredstvo za dezinfekciju površinskih rana: alkohol, povidon-jod, sterilnu gazu, zavoj, flaster, antibiotski prašak ili sprej.
– Lekovi protiv alergija (uzimaju se po preporuci lekara u odgovarajućoj dozi i na način kako je propisano).
– Sredstva za zaštitu od uboda insekata.
– Toplomer, vlažne maramice, sredstvo za dezinfekciju ruku.
– Kreme s visokim zaštitnim faktorom i losione i mleka za negu kože posle sunčanja.

SPREčITE LETNJE INFEKCIJE

6. јул 2012.

Vrućina je idealna za razmnožavanje bakterija, pa u ovom periodu vodite računa o zdravlju više nego inače

Visoke temperature pogoduju razvoju gljivica.
U toku leta organizam je izložen brojnim nepovoljnim uticajima okoline, pa zdravlju treba posvetiti više brige nego inače. Uobičajene su crevne infekcije, gljivice i bradavice, upale grla i uha izazvane bakterijama i virusima, a neretko se javljaju i očne i urinarne infekcije.

Urinarne i genitalne infekcije
Najčešći uzročnik ovih infekcija je ešerihija koli, koja se češće javlja kod žena. Simptomi su učestalo i bolno mokrenje, mala količina urina, bol i osećaj neispražnjenosti bešike.

Lakši oblik prolazi sam od sebe, a kod težih slučajeva mokraća je zamućena, s promenljivom bojom i neprijatnim mirisom. Ukoliko imate ove simptome, obavezno posetite lekara. Za žene je veoma bitno da posle kupanja u bazenima ili na moru osuše ili promene kupaći, jer je vlažan materijal idealan za razvoj brojnih vaginalnih infekcija.

Iritacija oka
Alergijske reakcije su moguće ako oči dođu u kontakt s preterano hlorisanom vodom. Zato ne treba preterivati s ronjenjem na bazenima (i moru). Crvenilo obično brzo prođe, ali se desi i da iritacija potraje. U tim slučajevima neophodno je da se obratite lekaru.

Upala grla
Upala grla u letnjim mesecima može biti virusna i bakterijska. U najvećem broju slučajeva krivci za bol u ždrelu su virusi. Ova vrsta infekcije narušava odbrambene mehanizme i stvara podlogu za bakterijske infekcije. Grebanje u grlu bez bola je simptom virusne infekcije, koja obično prolazi sama od sebe uz tople napitke i vitamine, dok je kod bakterijske neophodan odlazak kod lekara.

Gljivice i bradavice
Gljivicama prija toplo i vlažno okruženje, a mesta oko bazena i tuševa idealna su podloga za njihovo razmnožavanje. Infekcija se najčešće manifestuje belim flekama na leđima, stomaku i rukama, pa koža n tim mestima ne može da pocrni. Bradavice su virusna infekcija koja se najčešće pojavljuje na tabanima. Da biste sprečili ovu neprijatnu pojavu, najvažnije je redovno održavati higijenu. Zato je tuširanje pre i posle ulaska u bazen obavezno, a što se nogu tiče, nosite pamučne čarape i izbegavajte obuću od veštačkih materijala.

Infekcije uha
Ovo je period i brojnih ušnih infekcija, koje se veoma često javljaju nakon kupanja u moru i bazenima jer je slušni kanal direktno izložen prljavoj vodi. Neadekvatno lečenje može imati za posledicu komplikacije i prelazak u hronične oblike bolesti. Lečenje se sastoji od lokalne nege obolelog uha, antibiotske terapije i zabrane kvašenja uha. Da bi se sprečio nastanak ove upale, pri kupanju se preporučuje korišćenje štitnika za uši.

Stomačne tegobe
Crevne infekcije su među najčešćim bolestima letnjeg perioda, a uz povišenu temperaturu javljaju se povraćanje i proliv, što može da izazove opasan gubitak vode iz organizma.

Izvor infekcije najčešće je nepravilno čuvana hrana kao što su mleko, sladoled, jaja, meso, nedovoljno oprano voće i povrće i prljave ruke. Ukoliko infekcija ne traje duže od jednog dana, ne bi trebalo da uzimate lekove, već samo da se odmorite uz unos što više tečnosti i slanih rastvora, a ako bolovi potraju duže, obavezno se obratite lekaru.

1...1.9411.9421.943...1.977 Stranica 1.942 od ukupno 1.977