Potrebno je:
1 šolja pirinča
4-5 kisjelih krastavčića
250 grama šunke
1 kisjela pavlaka
100 g majoneza
1 kašičica senfa
½ veze mirođije
po 1 kašica soli i vlašca
½ kašičice đumbira
3 čaše vode
Priprema:
Skuvajte pirinač u vodi uz dodatak soli, vlašca i đumbira ( beli pirinač kuvajte 20 min, integralni 40 minuta).
Kad se pirinač ohladi dodajte iseckane krastavčiće, šunku i mirođiju, a zatim pavlaku, majonez i senf.
Sve promešajte i ukrasite seckanom mirođijom ili peršunom.
Prijatno!
Ako krvni pritisak nije uravnotežen, javljaju se problemi. Mnogo češće se govori o tegobama uzrokovanim visokim krvnim pritiskom. Međutim ni nizak krvni pritisak nije nimalo bezazlen. Od njega se ne umire, ali može bitno da naruši kvalitet života. Srećom, ima rešenja!
Često ste umorni i iscrpljeni? Nedostaje vam energije i pospani ste? Kad naglo ustanete osećate vrtoglavicu? Slabi ste i muti vam se vid? Imate povremenu nesvesticu? Teško dišete i teško se krećete? Ako ste potvrdno odgovorili na ova pitanja, verovatno vas muči nizak krvni pritisak, odnosno stanje koje se u medicini naziva hipotenzija.
Tegobe uzrokovane niskim pritiskom po pravilu češće pogađaju žene nego muškarce i posebno se intenziviraju u proleće. Naime, zbog naglog porasta temperatura, ali i novog režima ishrane koji dolazi zbog želje za vitkošću, simptomi niskog pritiska mogu da naruše normalno funkcionisanje. Žene koje imaju nizak pritisak ne bi zato trebalo da sprovode stroge dijete jer stanje može dodatno da im se pogorša, posebno za vreme menstruacije i obilnih krvarenja.
Simptomi niskog pritiska najčešće nastaju zbog smanjenog dotoka krvi, što znači da do tkiva i organa ne dolaze potrebne količine kiseonika. Rešenje bi dakle bilo poboljšati cirkulaciju krvi. Iako je to moguće učiniti uz pomoć određenih lekova, bilo bi dobro da problem najpre pokušate da rešite prirodnim putem.
RAZLIČITI UZROCI
Opšte je poznato da simptomi određenog stanja nestaju uklanjanjem uzroka. Međutim kod niskog pritiska stvari nisu tako jednostavne. Uprkos brojnim istraživanjima još uvek nisu tačno poznati uzroci niskog pritiska. Smatra se da najveću ulogu igra genetsko nasleđe, a vrlo često uzrok može da bude i neuhranjenost. Nizak pritisak mogu da uzrokuju brojna različita stanja poput dehidracije, depresije, bakterijske infekcije, kardiovaskularnih bolesti, obilnih krvarenja kao i zavisnosti od alkohola i nikotina, piše T portal.
TEČNOST JE NAJVAŽNIJA
Često osobe koje pate od niskoga pritiska ne unose dovoljne količine tečnosti u organizam, a to je kobna greška. Dakle, prva i osnova stvar koju treba da uradite je da uzimate dovoljne količine tečnosti. Odrasla osoba dnevno bi u organizam trebalo da unese barem dve litre tečnosti. Na prvom mestu je, svakako, voda, ali dobro dođu i čajevi. Preporučuje se zeleni čaj te čajevi od koprive, imele, ruzmarina i gloga. Iako se kod problema s niskim krvnim pritiskom preporučuje i konzumiranje kofeinskih napitaka, s njima ipak ne treba preterivati. Naime, najnovija istraživanja pokazuju da takvi napici ne pridonose zdravoj regulaciji krvnoga pritiska. Šoljlica kafe ujutru biće sasvim dovoljna.
MALI, ALI ČESTI OBROCI
Osobe koje imaju nizak pritisak nikako ne bi trebalo da sprovode stroge dijete jer stanje može da im se pogorša. Nepravilan unos hrane usporava dotok krvi pa se osoba oseća još umornijom i nema energije za normalno svakodnevno funkcionisanje. Takođe, recept nije ni preterano prejedanje. Naime, nakon jednog obilnog obroka pritisak pada što znači da treba voditi računa o količini unesene hrane. Najbolje rešenje je konzumirati više manjih obroka na dan. To će pomoći da pritisak ostane u zdravoj ravnoteži. Osim toga, takav način ishrane doprineće i normalnoj telesnoj težini na duge staze. Dakle, rešenje nije trenutno i brzo mršavljenje jer to kod osoba s niskim krvnim pritiskom pogoršava stanje. Namirnice koje se preporučuju su bademi, đumbir, ruzmarin, ginseng, cvekla, beli luk, peršun, celer, žalfija, kopriva, ren, borovnice, dinja, jagode, limun, spanać, paradajz, rotkvice, kukuruz i krompir. Nastojte da u vašoj prehrani preovladava puno voća i povrća u kombinaciji s ribom, piletinom, integralnim pirinčem, ražom, tofuom i susamom. Za razliku od osoba koje pate od visokog pritiska, osobe s niskim ne bi trebalo da beže od soli jer so podiže pritisak.
VEŽBANJE KAO IMPERATIV
Nizak pritisak vrlo često kod osoba izaziva osećaj umora, pospanosti i nedostatka energije. U takvom stanju vrlo je teško praktikovati bilo koju vrstu vežbi. Međutim, vežbanje je neophodno ako želite da dovedete svoj pritisak u ravnotežu i olakšate sebi život. Nikako ne bi trebalo da naglo počnete sa vežbanjem jer to može da izazove potpuno suprotan efekat. Krenite polagano s šetnjama, a s vremenom možete početi i da trčite i to na duže staze. Preporučuju se vežbe poput brzog hodanja, laganog trčanja, plivanja, umerena vožnja bicikle i rolera.
REZULTATI NE DOLAZE PREKO NOĆI
Osobe koje muči nizak pritsak vrlo često zbog neprijatne situacije traže rešenja koja će im pomoći u vrlo kratkom roku. Nema čarobnog štapića koji će jednostavno odneti simptome. Samo postupne promene životnih navika poput navedenih daće dugoročne rezultate. Iako osobe s niskim pritiskom dokazano žive duže, ipak nije prijatno živeti sa simptomima koji se povremeno javljaju. Kako biste poboljšali svoj kvalitet života, pripazite na unos hrane i tečnosti pa učinite vežbe sastavnim delom svoje svakodnevnice. Rezultati neće izostati, a vi ćete se osećati bolje i odmornije.
Jedan brzi i jednostavni kolač iz mikrotalasne…..
Priprema
Vreme pripreme: 15 min
1. Posudu za mikroalasnu namazati margarinom i posuti prezlama.
2. Margarin i čokoladu rastopiti na laganoj vatri.
3. Penasto umutiti cela jaja i šećer u prahu.
4. Lagano umešati brašno i prašak za pecivo, i na kraju rum.
5. Sve dobro izmiksati, sipati u posudu za mikrotalasnu i peći 7 min na 600 W.
Posluživanje
Kolač se može posipati šećerom u prahu ili premazati čokoladnom glazurom, pekmezom… Ko šta voli nek izvoli… :)))
Sastojci – svi sastojci
120 grama čokolade
120 grama margarina
12o grama šećera u prahu
60 grama glatkog brašna
pola paketića praška za pecivo
3 cijela jaja
1 žličica ruma
Desert za 6 min..
Kao sto sam naziv kaze, da bi ste napravili ovaj zdrav, fin i niskokaloričan desert potrebno vam je samo 6 min. vremena i 5 satojaka….Sladite se bez grize savesti!!
Naučnici sa Karolinska Instituta u Stokholmu, Švedskoj, objavili su prošle godine u žurnalu Arthritis Research and Therapy, studiju koja je pokazala da ishrana na veganski način, dakle, bez prisustva namirnica životinjskog porekla kao i bezglutenska ishrana – umanjuju rizik od srčanog udara i infarkta, kod osoba sa reumatoidnim artritisom, ali da se na ovaj način ublažava i samo glavno oboljenje koje predstavlja rizik za bolesti srca.
Od 66 pacijenata sa reumatoidnim artritisom, u proseku od 50 godina, 38 ih je upućeno na veganski, bezgluteinski režim ishrane – nazvan prema proteinu iz pšenice i raži – gde su ugljeni hidrati predstavljali 60 % dnevnog kalorijskog unosa, masti 30 %, a proteini preostalih 10 %.
“Vegani” su započinjali sa jednodnevnim niskoenergetskim režimom koji se sastojao od soka bobičastog voća i supe. Drugog dana su jeli žitarice, heljdu, ovas, proso i pirinač, kao i obilnu količinu jezgrastih plodova, semenki suncokreta, povrće i voće. Kalcijum im je obezbeđivala dnevna porcija susamovog mleka.
28 učesnika u kontrolnoj grupi hranilo se i namirnicama životinjskog porekla i onim koje su sadržale gluten, uz sličan smanjen kalorijski unos kao kod grupe “vegana”. Upućeni su da unose pet i više porcija voća i povrća dnevno i složene ugljene hidrate – integralne žitarice, krompir.
U obe dijete, procenat zasićenih masnih kiselina nije prelazio 10 % dnevnog kalorijskog unosa. Posle tri i 12 meseci, istraživači su analizirali nekoliko biomarkera kod svih učesnika studije, s tim da je samo 58 % ”vegana” istrajalo u studiji.
Kod “vegana” je zapaženo sniženje indeksa telesne mase, ukupni i “loš” holesterol (LDL), dok se trigliceridi i “dobar” holesterol nisu izmenili. Došlo je i do povećanja nivoa tzv. “antiPC” antitela, koja čuvaju telo od kardiovaskularnih oboljenja. Takođe, istraživači su primetili da su se nivoi markera inflamacije CRP i broj otečenih zglobova u grupi “vegana” takođe smanjili. U kontrolnoj grupi nije došlo do ovih pozitivnih promena.
„Ovi nalazi se slažu sa ranijim nalazima koji su ukazali na to da veganska i vegetarijanska ishrana kod osoba bez reumatoidnog artritisa, snižava krvni pritisak, indeks telesne mase i incidencu kardiovaskularnih bolesti”, kazali su istraživači.
Sastojci
Potrebno je:
Priprema
1. Stalku i ljutu papriku ispeći, očistiti, ocediti, ali ne previse, pa samleti u blenderu. Ulje zagrejati, pa sipati smesu koji ste dobili.
2. Nakon toga dodati sitno iseckan ili izgnječen beli luk i so. Kuvati 15-tak minuta, pa dodati sirce. U zagrejanu teglu sipati ljutenicu. Zapeći ili staviti u dunst.
Savet
Savet:
Nije potrebno stavljati konzervans. Ova količina je dovoljno za jednu teglu.
Evo nekoliko saveta kako da se pritiskom na određene tačke najbrže oslobodite stresa.
Lezite na leđa, stavite šake na uši, zatvorite oči i pet puta duboko udahnite i izdahnite.Unutrašnjost ušne školjke masirajte nežno kažiprstom oko dva minuta kružnim pokretima od unutrašnjem ka spoljnom delu uha. Na kraju ubrzajte pokrete, a vežbu ponovite pet puta, svaki put pre vežbe duboko udahnite i izdahnite.
Uhvatite uho na gornjem delu palcem i kažiprstom, tako da kažiprst bude u unutrašnjosti, a palcem na spoljnom delu masirajte cele uši od vrha do rese.
Na kraju resicu nežno povucite nadole tri puta. Tretman završite masažom dela iza uha, kažiprstom stavite iza gornjeg dela i lagano pritiskajte i pomerajte prsta na dole. Ovo ponovite tri puta.
Stručnjaci savetuju da se fokusirate na određene tačke na ušima, u zavisnosti od toga kakve tegobe imate.
Pritisak na gornji deo podstiče cirkulaciju u nogama, ublažava reumu i pozitivno deluje na stopala i ukočene zglobove.
Središnji deo uha smanjuje tegobe u probavnim organima, sprečava zatvor, poboljšava funkciju želuca, jetre, pankreasa, debelog i tankog creva.
Ova tačka takođe smiruje i nervni sistem. Masiranje ušne rese oslobađa od bolova i napetosti u glavi, vratu i ramenima, pomaže da se koncentrišete i izborite sa migrenom.
Glavobolje i bolovi u predelu lica mogu imati zaista širok spektar mogućih uzroka. Jedan od relativno čestih su oboljenja nosa i sinusa, pa je zato potrebno razumeti i prepoznati njihove osnove karakteristike i simptome.
Pored trigeminalne neuralgije, cluster glavobolje, migrene, atipičnog facijalnog bola i trigeminalnih autonomnih cefalgija, u predelu lica se mogu javiti i bolovi usled oboljenja nosa i sinusa. Ovi bolovi čine oko 20 odsto svih bolova u licu.
Najčešće se radi o akutnim bolovima, koji prolaze sa izlečenjem osnovnog oboljenja. Samo u retkim slučajevima, oni mogu imati hronični karakter. Na osnovu sopstvenog kliničkog iskustva, izdvojio sam oboljenja koja najčešće izazivaju ovakve bolove i zbog kojih se pacijenti u Srbiji često javljaju otorinolaringologu.
Bol usled zapaljenja nosa i sinusa
Prvi simptomi zapaljenja sinusa (sinuzitisa) su otežano disanje kroz nos, oslabljen miris i sekrecija (curenje) iz nosa. U periodu od oko sedam dana od početka infekcije gornjih disajnih puteva, razvija se slika akutnog zapaljenja sinusa, praćena izraženijim simptomima. To su gnojna sekrecija iz nosa, povišena temperatura, a ponekad i bol u licu i glavobolja.
Suprotno uobičajenom mišljenju da je upala sinusa (sinusitis, sinuzitis) uvek praćena bolom, oko 80 odsto pacijenata sa klinički jasnom upalom i dokazanom gnojnom sekrecijom, ne oseća nikakav bol.
Bol u licu uzrokovan sinuzitisom je jednostran (na strani upale), jak je i udružen sa povišenom temperaturom i zapušenim nosem. Ukoliko je upalom zahvaćen gornjevilični (maksilarni) sinus, bol se može proširiti i na zube. Kod zapeljenja klinistog (sfenoidalnog) sinusa, bol je lokalizovan u temenu. Pogoršanje ovog bola nastaje u situacijama koje pogoduju blokadi prirodnih otvora sinusa, onemogućavajući tako njihovo adekvatno pražnjenje. Takve situacije su, primera radi, let avionom i skijanje.
Pored toga što se javlja kod akutnih, bol u licu može biti posledica i hroničnih zapaljenja nosa i sinusa. Naime, u fazama aktivacije hronične upale, dolazi do zatvaranja sinusnih otvora i poremećaja njihovog pražnjenja.
Lečenje
Najbolji način lečenja bola uzrokovanog upalom nosa i sinusa je otklanjanje samog uzroka bola, odnosno izlečenje upale. Inače, lečenje može biti konzervativno i hirurško. Konzervativno podrazumeva primenu antibiotika prema antibiogramu – određuje se bakterija uzročnik upale i primenjuje antibiotik na koji je ona najosetljivija.
Hirurško lečenje podrazumeva endoskopsku intervenciju, pri čemu se uz pomoć minijaturne kamere, kroz prirodne otvore, ulazi u sinuse i radi drenaža (pražnjenje), bez dodatnih otvora. Ova intervecija je precizna, minimalno invazivna, efikasna i praćena je brzim postoperativnim oporavkom.
Retenciona (zastojna) cista
Retencione ciste se često sreću u sinusima. Prema istraživanjima rađenim u SAD, oko 30–40 odsto ukupne populuacije ima ovakve ciste. Najčešće se registruju kao slučajan nalaz pri snimanjima glave – uglavnom nisu praćene nikakvim tegobama koje bi ukazale na njih.
Međutim, retencione ciste ponekad mogu biti praćene bolom u licu i glavoboljom, a takvi simptomi se uglavnom sreću kod cisti većih dimenzija. Bol može biti direktna posledica same ciste, koja svojim rastom pritiska bolno osetljive strukture, ili može nastati indirektno, useled začepljenja sinusnog otvora i poremećenog pražnjenja (drenaže).
Lečenje
Lečenje retencionih cisti je hirurško. Endoskopskom intervencijom, korišćenjem minijaturne kamere, kroz prirodne otvore dolazi se do ciste i ona se odstranjuje.
Polipi u nosu
Polipi su dobroćudni sluzokožni izraštaji u nosu koji, zavisno od veličine i broja, blokiraju prolaz vazduha i otežavaju disanje. Osobe koje imaju polipe su tako sklonije zapaljenima nosne sluznice, a često imaju i poremećaj mirisne funkcije.
Polipi sami po sebi nisu uzročnioci glavobolje, niti bola u licu. Osobe sa nosnom polipozom jesu sklonije glavoboljama, ali je to posledica hroničnog problema sa disanjem usled zapušenosti nosa. Polipi mogu i blokirati sinusne otvore, što izaziva zastoj u drenaži (pražnjenju) sinusa, a to dovodi do upale i bola u licu.
Lečenje
Polipi se odstranjuju hirurškim putem. Kada se odstrane, disanje i praženjenje sinusa se vraćaju u normalnu funkciju, čime prestaju bolovi i smanjuje se mogućnost novih upala.
Vakuum glavobolja
Vakuum glavobolja nastaje u uslovima izloženosti promenama vazdušnog pritiska pri zapušenom nosu. “Idealna situacija” za pojavu ove glavobolje jeste let avionom.
Naime, isušeni vazduh u avionu, usled klimatizacije, dovodi do suvoće nosne sluznice i zapušenja nosnica. S druge strane, pri podizanju i spuštanju aviona, dolazi do promene pritiska i posledičnog vakuum fenomena u čeonom sinusu. Posledica je jaka, ponekad pulzirajuća glavobolja, u regiji čela i oko očiju.
Lečenje
Deblokada disajnih puteva nosa, recimo pomoću kapi, uglavnom brzo rešava problem ovog bola. U izuzetno upornim slučajevima vakuum glavobolja, a kod osoba čiji posao zahteva situacije poput leta avionom, hirurški se otklanja srednja nosna školjka, što dovodi do proširenja nosnih hodnika i sprečavanja vakuum glavobolje u dužem periodu.
Da li ste se ikada zapitali šta su to u stvari probiotici i za šta se koriste? Reč „probiotik“ znači „za život“. To su živi mikroorganizmi (zovemo ih još i „dobre bakterije“) koji već postoje u našem telu i mogu biti blagotvorni za naše zdravlje.
Aktivni mehanizmi
Na samu pomisao da imate bakteriju u svom telu, verovatno ćete odmah posegnuti za antibioticima, ali verovali ili ne, našem telu su potrebne bakterije kako bismo bolje varili hranu i kako bi naš imuni sistem bolje funkcionisao.
Prema Nacionalnom centru za dopunsku i alternativnu medicinu, probiotici utiču na naše zdravlje tako što otklanjaju štetne organizme u unutrašnjim organima, proizvode antimikrobne supstance koje uništavaju i sprečavaju rast mikroorganizama i poboljšavaju imuni sistem. Ipak, blagotvorni uticaj probiotika na naše zdravlje i dalje se istražuje.
Zdrav sistem za varenje = Zdrav imuni sistem
Probiotici su otkriveni početkom prošlog veka. Istraživači su proučavali povezanost dugovečnosti sa bakterijama mlečne kiseline u Evropi i Rusiji. Sigurno se sećate reklame za mlečne proizvode u kojoj stogodišnji Rusi đuskaju? Osim što ih udišemo, bakterije možemo uneti u organizam i putem hrane ili pića, zato je zdrav imuni sistem dobar način odbrane.
Probiotici i antibiotici
Kod nekih osoba, antibiotici mogu da izazovu dijareju zbog remećenja mikroflore – neki od dobrih mikroba bivaju ubijeni u borbi protiv infekcije. Zato doktori i farmaceuti često preporučuju pacijentu da pije jogurt.
Zašto bi trebalo da koristimo probiotike?
Već dugo se probiotici koriste protiv dijareje. Trenutno se istražuje njihov uticaj na bolesti upale ili iritacije creva, kolitisa, netolerancije na laktozu, holesterola, gubitka telesne mase i rast intestinalnih bakterija. Deca koja boluju od autizma takođe imaju poremećaje intestinalne mikroflore i kod njih su se probiotici pokazali kao delotvorni.
Probiotici se mogu razvrstati u tri kategorije: suplement, hrana ili lek.
Osim u jogurtu, probiotici se nalaze i u kiselom kupusu, fermentisanom pasulju, soja sosu i neobranom mleku. Blagotvorni su i skoro da nemaju nikakvo štetno dejstvo. Ipak, ukoliko želite da koristite probiotike za poboljšanje vašeg zdravstvenog stanja, trebalo bi da prvo konsultujete lekara.
Priprema:
Propržiti belo meso na malo maslinovog ulja, dok ne pusti sokove, posoliti i pobiberiti. Potom dodati sitno seckane šargarepe, paškanat, celer i crni luk. U to dodati lorberov list, narendati 2 čena belog luka, sipati skoro sav sok od paradajza (ostaviti 2 supene kašike), sipati kašiku mlevene paprike. U te 2 supene kašike soka od paradajza koje smo ostavili dodati ljutu papričicu i propasirati, zatim dodati u smesu. Kuvati na tihoj vatri uz povremeno mešanje.
U drugom loncu obariti testeninu u ključavoj vodi, kojoj je prethodno dodato maslinovo ulje i malo soli. Testeninu obariti tako da ne bude previše mekana, potom je ocediti i pomešati sa mesom i povrćem. Celu masu sipati u vatrostalnu činiju , odzogo posuti kačkavalj, zatim peći u zagrejanoj rerni na 250 °C dok se sir ne otopi.
Sastojci:
Priprema:
Umutiti mikserom margarin i mleko u prahu.
U posudu staviti šećer i vodu i kuvati da dobijemo gust sirup ( kad provri kuvati 5 minuta).
Vruć sirup malo po malo dodajemo u margarin, celo vreme muteći mikserom.
Kad se sjedini, masu podeliti na tri dela.
U prvi deo dodati 100 gr istopljene čokolade, u drugi deo dodati 100 gr pečenih mlevenih lešnika, a treći deo ostaje beo.
U pleh veličine 27×37, stavimo deo sa čokoladom, pa deo sa lešnikom i na kraju beli deo.
Po vrhu kolača možemo staviti glazuru od čokoade ili dok je kolač još topao narendati čokolade.
Slojeve kolača redamo jedan na drugi dok je masa još topla, jer hladjenjem masa se brzo steže.
Prijatno!
Mnoge zdravstvene tegobe mogu se ublažiti prirodnim lekovima.
Preterano korišćenje medikamenata ugrožava prirodne imune snage organizma, zato je bolje posegnuti za prirodnim lekovima kad god vas muči prehlada, glavobolja ili kašalj.
Kod suve kože u gornjim slojevima nedostaje vlage i lipidnih materija. Koža je gruba, hrapava, ljuspasta, bez sjaja i smanjene elastičnosti. Osobe sa suvom kožom često imaju neprijatan osećaj zategnutosti ili čak svraba, koji pre svega može nastati posle pranja. Svrab izaziva češanje, pa se koža može povrediti i kasnije inficirati. Takođe i upale kože sa crvenilom, deskvamacijom, plikovima i pustulama – takozvani ekcem, mogu nastati; ljudi sa suvom kožom reaguju naročito osetljivo na štetne i iritirajuće uticaje – kao što su toplota, hladnoća i sunčeva svetlost. Zato često opisuju svoju kožu kao osetljivu i izbegavaju mere nege iz straha da ne bi doveli do pogoršanja stanja.
Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno zašto toliko ljudi pati od suve kože, ali je poznato da postoji nasledni faktor, kao i uticaji sredine koji doprinose isušivanju kože. Suva koža može da se javi i kao prateći simptom neke bolesti.
Kod ljudi koji imaju sklonost ka neurodermatitisu, polenskoj kijavici, alergijskoj astmi, prirodna barijerna funkcija kože je narušena. Gubi se mnogo vlage, a štetnim i nadražujućim materijama, kakvi su alergeni, olakšan je pristup. Nedostatak ili loš kvalitet lipida je glavni uzrok oštećene barijerne funkcije kože. Smanjena proizvodnja masti i nedostatak hvatača vode – prirodnih faktora za ovlaživanje, dovode do suve kože. Posledica je oštećen hidrolipidni film. Takođe i kiselom zaštitnom omotaču koji odbija izazivače bolesti i stabiliše barijeru, šteti nedostatak lipida i vlage.
Kod nekih oboljenja može doći do razvoja suve kože, npr. dijabetes melitus, oboljenja jetre, žuči, bubrega. Nekad je izgled kože prvi znak za doktore da posumnjaju na neku bolest.
Takođe, prečesto i suviše intenzivno pranje, tuširanje i kupanje sa ili bez sapuna ili upotreba pogrešnih proizvoda za negu dovode do suve kože. Svoj doprinos daje i klima (hladnoća, suv vazduh).
Pogrešne navike u čišćenju i nezi mogu negativno uticati na stanje kože. Zato je važno znati šta šteti, a šta koristi koži. Uvek se iznova diskutuje da li kod suve kože uopšte treba primenjivati sredstva za čišćenje. Ukoliko se izaberu odgovarajući preparati i primenjuju na pravi način neće se naškoditi koži.
Kao i u svemu drugom i kod čišćenja suve kože najbolje je imati mere. To znači, svako preterivanje je loše.
Dovoljno je prati je ujutru i uveče. Posebna zaprljanja tokom dana se mogu ukloniti dodatnim pranjem. Ne savetuje se svakodnevno tuširanje ili čak više puta u toku dana. U svakom slučaju treba da se koriste posebno blagi proizvodi za čišćenje. Često je dovoljno primeniti sredstvo za čišćenje samo u predelu pazuha, na stopalima i genitalnom predelu, a ostatak tela isprati čistom vodom. Znoj i hidrosolubilne nečistoće mogu se ukloniti samo vodom. Nakon čišćenja, koža treba da se namaže odgovarajućim proizvodom za negu.
Kupke ne treba sprovoditi češće od dvaput nedeljno. Dodaci za kupke moraju odgovarati potrebama suve kože, a ne dodatno je isušivati. Najbolje su uljane kupke, koje imaju funkiju nege kože, pa se mogu češće primenjivati. Neke od njih se ne ispiraju i ne brišu, već se koža samo utapka posle izlaska iz vode. Takođe, uspeh u očuvanju barijerne funkcije kože u mnogome zavisi od pravilne primene proizvoda za čišćenje.
Tuširanje treba da traje 5 do 10 minuta, a kupka ne duže od 20 minuta. Ako se ne može izbeći tuširanje više puta u toku dana potrebno je skratiti vreme tuširanja. Svaki kontakt sa vodom uklanja jedan deo važnog zaštitnog sloja – hidrolipidnog filma, naše kože. Ako je voda topla i uz to se primenjuju sredstva za čišćenje, može čak doći do potpunog odstranjivanja ovog filma. To ne predstavlja problem kod zdrave kože, jer ona može otkloniti ovaj štetan uticaj u relativno kratkom vremenu. Kod suve kože je ova sposobnost regeneracije oštećena ili usporena, pa štetne materije iz spoljašnje sredine mogu prodreti. Osim toga, dolazi do gubitka vlage iz dubljih slojeva kože.
Što je toplija voda, to je veći gubitak lipida i vlage i više se oštećuje kožna barijera. Idealna temperatura za pranje, kupanje i tuširanje je između 32˚ i 35˚C.
“Manje je više”. Ne koristite previše sredstva za čišćenje. Proizvodi za pranje i čišćenje treba da se nanose na mokru kožu. Pri čemu treba da se nanese tečno sredstvo za pranje veličine zrna graška na ruku ili sunđer za kupanje i rastrlja po koži. Čvrsta sredstva za pranje treba da se rastrljaju po ruci ili sunđeru i zatim da se nanesu po koži. Kod tuširanja ne treba se sapunjati pod mlazom vode. Da bi se postigla bogata pena često se preteruje sa sredstvom za pranje i oštećuje se barijerna funkcija kože. Pri tom se zaboravlja da količina pene nema uticaja na sposobnost čišćenja nekog proizvoda. Posle nanošenja treba temeljno isprati čistom vodom, tako da ne ostane tragova sredstva za čišćenje. Za ispiranje je potrebno duplo više vremena nego za čišćenje. Izuzetak su uljane kupke, kod kojih je iz terapeutskih razloga poželjno da ostane sloj ulja na koži.
Koriste se različiti tečni i čvrsti proizvodi koji sadrže blage tenzide. Sapune treba izbegavati. Proizvodi bez sapuna se nazivaju sindeti. Tipični pripravci su emulzije za pranje, uljne kupke i dodaci za kupke. Ovi proizvodi sadrže dodatne masne komponente za obnavljanje kože. Radi boljeg raspoznavanja nose oznake kreme za tuširanje, ulja za tuširanje ili tečni sapuni za ruke. Kod uljanih kupki treba razlikovati emulzione kupke, koje se u vodi rastvaraju i imaju visoku sposobnost čišćenja, i neemulgovane uljane kupke koje stvaraju film na površini vode, koji se po napuštanju kupke zadržava na koži. Stoga oni prvenstveno služe nezi kože. Za naročito osetljivu kožu lica treba koristiti posebne proizvode kao što su mleka, kreme i ulja. Toniziranje posle čišćenja je preporučljivo, ali treba koristiti blage proizvode, bez alkohola.
Kod suve kože je neophodna primena mleka za telo, jer same uljane kupke ne mogu da zadovolje njene potrebe. Koliko često kožu treba mazati zavisi od stepena isušenosti, od faktora spoljašnje sredine kojima je koža izložena i od primenjenih proizvoda. Ako koža zateže ili svrbi nekoliko sati posle nanošenja proizvoda za negu, to je znak da je proizvod pogrešno izabran i da ga treba zameniti za prikladniji. Generalno su emulzije voda u ulju sa visokim udelom lipida bolje od emulzija ulje u vodi. Pošto se formulišu sve složeniji proizvodi, nemoguće je iz deklaracije utvrditi o kom tipu emulzije se radi, pa je potrebno pratiti savete proizvođača.
1. Proizvod za negu nanositi u malim količinama.
Umesto da se odjednom nanese velika količina, bolje je proizvod za negu nanositi u malim porcijama. Lakim pritiskom i kružnim pokretima treba utrljati proizvod u kožu. Ako na koži ostane mastan film, to je znak da je naneto previše proizvoda, sa izuzetkom masti i ulja. Višak proizvoda treba ukloniti papirnom maramicom.
2. Najbolja nega se postiže posle čišćenja.
Najbolje dejstvo proizvoda za negu se postiže neposredno posle čišćenja.
3. Potrebe za negom su različite na različitim delovima kože.
Najbolji primer je mešovita koža lica. Ovde se ciljano nanosi sredstvo za negu na više suvu kožu, a ne tretira se T zona (čelo, nos, brada).
4. Upaljenu kožu treba posebno tretirati.
Pri tome se treba držati uputstava koje je dao profesionalac u pružanju zdravstvene zaštite.
5. Na šta treba paziti pri postojećim alergijama?
Ovde je bitno tačno znati na koje komponente je osoba alergična. Tada se mogu izabrati proizvodi koji ne sadrže dotične proizvode. Hipoalergeni proizvodi ne sadrže poznate alergene kao što su parfemi, konzervansi, veštačke boje.
Zamrzavanje povrća je odličan način da se pripremi sveže povrće za zimu. Ekstremno niske temperature zaustavljaju rast mikroorganizama i usporavaju promene koje dovode do kvarenja hrane. Kvalitet zamrznutog povrća zavisi od kvaliteta svežeg – pa je sveže, zrelo povrće, direktno iz povrtnjaka, najbolje za zamrzavanje. Ako ne može da se zamrzne neposredno posle branja, treba ga držati u frižideru, da bi zadržalo svežinu. Neko povrće nije dobro zamrzavati (mladi luk, zelenu salatu, krastavac i paradajz – osim ako se ne koristi za kuvanje ili sok).
Kako se pravilno zamrzava povrće?
Povrće treba dobro oprati pod mlazom vode i blanširati. Blanširanje je kratkotrajno stavljanje povrća u vrelu vodu ili paru. To je veoma važno, jer usporava ili stopira aktivnost enzima. Naime, enzimi su važni za rast i zrenje povrća. Ali, ako se njihova aktivnost ne zaustavi pre zamrzavanja, povrće gubi boju i ukus, otvrdne i postaje neukusno u roku od nekoliko nedelja po zamrzavanju. Vreme blanširanja je različito za različite vrste povrća – treba da je upravo toliko da zaustavi ili inaktiviše enzime. Neposredno posle blanširanja, povrće treba isprati hladnom vodom, da bi se zaustavio proces kuvanja.
Pošto se ohladi, povrće se stavlja u posebne plastične kutije ili kese. Treba ih staviti u zamrzivač što pre, a najkasnije za 24 sata (za to vreme držati u frižideru). Većina povrća može da se čuva u zamrzivaču 12 meseci. Duže stajanje ga neće učiniti nejestivim, ali će da mu smanji kvalitet.
Blanširanje povrća
* Brokoli se dobro opere pod mlazom vode. Da bi se izbacili eventualno prisutni insekti – koji se povremeno nađu u cvasti, može da se drži pola sata u slanoj vodi pre blanširanja – tri minuta u ključaloj vodi. Isti postupak je sa karfiolom.
* Plavi patlidžan se opere, iseče na kolutove debljine jednog centimetra, potopi u slanu vodu pet minuta, zatim blanšira četiri minuta.
* Blitva, kelj i spanać se blanširaju dva minuta.
* Zelene paprike ne moraju da se blanširaju, samo se očiste od semena.
* Pečene crvene paprike mogu da se ostave u ljusci i oljušte poluodmrznute.
* Celer i paškanat – oprani i isečeni na kolutove, blanširaju se dva minuta.
* Tikvice – očišćene i oljuštene, isečene na kolutove ili izdubljene za punjenje, blanširaju se dva minuta.
* Sveže začinske trave se operu pod mlazom vode, osuše i stave u kesu za zamrzavanje.
Kičma najviše strada od nepravilnog držanja tela, loše stolice za rad, niskih mekanih fotelja u kojima provodimo puno radno vreme pred televizorom, lošeg sedišta u automobilu i nekvalitetnih dušeka u automobilu. Sudeći po tome, većina problema s kičmom može se preduprediti promenom načina života, a naročito fizičkom aktivnošću.
Ako vežbate, radite to svakog dana ili se barem šetajte pola sata pravih leđa i ramena. Osim toga, pridržavajte se saveta koji će vas spasti i bolova u leđima i ozbiljnih zdrastvenih tegoba.
Spavajte na boku s blago savijenim kolenima, a ne na stomaku, jer se u tom položaju opterećuje vratni i lumbalni deo kičme.
Ne spavajte na mekom madracu. Da bi dušek podupirao kičmeni stub, mora biti dovoljno tvrd.
Koristite dobar jastuk koji je dovoljno veliki da na njega stanu i glava i vrat, ali da se ne prostire ispod ramena. Idealni su oni visine 8 do 12cm jer drže glavu u istoj ravni s kičmom i podupiru vrat.
Spavanje u fetus položaju ne prija kičmi, pa izbegavajte savijanje brade prema grudima.
Trudite se da vam lakat nikad ne bude iznad nivoa ramena jer to zamara mišiće vrata i ramena.
Česte promene položaja u snu, s jednog boka na drugi, pa malo na leđa, popravljaju cirkulaciju i opuštaju mišiće. Ovo pravilo ne važi za spavanje na stomaku.
Tvrda stolica je bolja od mekane jer je kičmi potrebna potpora. U mekanim foteljama i trosedima kičma se krivi u lumbalnom delu jer je ništa ne drži.
Dobra stolica obezbeđuje pravilan položaj leđa i vrata, koji sve vreme treba da budu pravi. Ako stolica nema anatomsko ispupčenje za donji deo leđa, u visini krsta držite jastuče veličine 10-12cm ili urolan peškir.
Dok sedite, ne prekrštajte noge jer se u tom položaju zamaraju mišići karlice i donjeg dela leđa. Dugoročno gledano, zbog ovakvog sedenja ponekad dolazi i do izmeštanja kičme, pa zato stopala uvek držite na podu i oslanjajte se na njih.
Pred računarom nikad ne sedite ukrivo, već monitor i stolicu stavite tako da vam, dok radite, leđa uvek budu prava.
Monitor treba da vam bude u visini očiju, na 40-50cm udaljenosti.
Podlaktice držite pod uglom od 90 stepeni,a potkolenice pod uglom od 120 stepeni u odnosu na pod. Opustite ramena i ne savijajte ruku koja stoji na mišu.
Ne sedite dugo u jednom položaju, jer to zamara, povećava napetost mišića i usporava cirkulaciju.
Ako morate dugo da stojite, s vremena na vreme podižite noge na nekoliko sekundi za 10-15cm ili napravite koji korak, napred-nazad.
Kada podižete teret, ne savijajte leđa, već kolena, a laktove držite što bliže telu. Ne koristite snagu ruku, već nogu.
Dok usisavate kuću, perete veš i sudove, dok peglate i kuvate, trudite se da vam leđa i vrat budu pravi.
Elegantne dekoracije su divne, ali će izgubiti na lepoti ako okruženje i sto nisu čisti. Kuhinja i trpezarija, kao i ostatak kuće, moraju biti izuzetno čisti i bez ikakvih mrlja. Ovo bi trebao biti prioritet.
Lepo postavljen sto održava/ukazuje na nivo događaja, stvarajući savršenu mešavinu kolekcija porculana, staklenih predmeta i pribora za jelo. Svaki događaj možete obeležiti ili ukrasiti drugačijim postavljanjem stola. Samo imajte na umu da mora postojati poveznica svih elemenata na stolu: ukoliko kombinujete tanjire i pribor za jelo iz različitih razdoblja ili stilova, pobrinite se da dele sličnu, ako ne istu proporciju i prateće linije.
Nabavite lep stoljnjak
Neverovatno je šta lep stoljnjak može napraviti vašoj jednoličnoj, smeđoj kuhinji, odnosno stolu. Možete kupiti novi ili još bolje, zadužite nekoga u porodici ko zna šiti da napravi elegantan i neobičan stoljnjak. Ako baš želite biti kreativni, možete napraviti posebne podmetače za svakog gosta, naročito ukoliko se radi o porodičnim ručkovima.
Koristite platnene, a ne papirne ubruse
Zašto ne biste koristili platnene ubruse umesto papirnih? Ovo će dati formalan izgled jelu i sve što posle trebate uraditi je oprati ih u mašini. Možete ih odložiti u ormarić za sledeću svečanu priliku. Učinite ih vašim posebnim ubrusima. Neka budu iste ili potpuno suprotne boje od stolnjaka, kako biste postigli lep izgled.
Čaše
Na svakom mestu bi trebale biti postavljene čaše za sve vrsta pića koja ćete posluživati tokom jela (osim čaša za desertno vino, koje se postavljaju pri serviranju deserta). Čaša za vodu se stavlja na desnu stranu od tanjira, odmah iznad noža. Čaše za vino se postavljaju desno od čaše za vodu po redu korištenja.
Porcelan
Jedini delovi porcelana koji bi trebali biti deo postavljenog stola su tanjir za hleb i tanjir za serviranje, ukoliko želite. Tanjir za serviranje je isključivo dekorativne namene većeg promera, a pridodaje teksturi, boji ili uzorku stola. Takvi tanjiri mogu biti od porcelana, kositra ili medi/lima, pa čak i od slame ili papira. Hrana se nikada ne servira direktno na njima, već se tanjiri s obrocima serviraju na njih (npr. supa ili salata kao predelo u činiji i sl.). Taj se tanjir odnosi zajedno sa činijom ili tanjirom.
Pribor za jelo
Pravilno postavljanje pribora za jelo se prati jednostavnim pravilom, bez obzira da li se radi o formalnom ili opuštenom događaju: Postavite pribor za jelo na sto prema redu korištenja, spolja prema unutra. Viljuška za prvo jelo se nalazi na kraju leve strane; na kraju desne strane tanjira je nož za prvo jelo. Bilo koje kašike koje ćemo koristiti pre deserta (npr. kašika za supu) se postavljaju desno od noževa. Pribor za desert se uvek stavlja horizontalno iznad tanjira ili se može doneti kasnije zajedno s posluženim desertom.
Završni izgled stola za desert
Pri serviranju stola za desert, sve čaše za vino (osim desertnih čaša), tanjiri za hleb i posude za so i biber se moraju maknuti sa stola. Desertni pribor za jelo se može servirati ili iznad tanjira za jelo, odnosno ukrasnog podloška pri prvobitnom postavljanju stola ili se može doneti kasnije pred posluživanje deserta zajedno s šoljicama za kafu i tanjirićima. Čaše za vodu ostaju na stolu tokom celog obroka.
Nemojte pretrpavati sto svim jelima koja bi trebala biti služena. Donosite ih po redosledu. Na primer, kada se bude trebalo služiti glavno jelo, tek tada ga donesite zajedno sa pratećim prilozima. Svi trebaju dovoljno prostora za sedenje i jelo. Ukoliko trebate više prostora za prateća jela, na primer, stavite ih na manji sto koji bi trebao biti iste veličine kao i trpezarijski. Na ovaj način svi mogu videti šta je na stolu i jesti bez guranja.
Bulimija (bulimia nervosa) je poremećaj ishrane koji je, slično anoreksiji, psihološkog porekla, a što se tiče efekata može biti opasna po zdravlje. Bulimija je poremećaj ishrane u kome osoba gubi kontrolu nad ishranom, prejeda se, a potom pokušava da sanira štetu povraćanjem. Osobe koje pate od ovog poremećaja takođe mogu upotrebljavati diuretike i laksative, kao i sredstva za suzbijanje apetita. Ovako bulimičari sprečavaju gojenje i ublažavaju depresivna stanja koja prate ovaj poremećaj.
Bulimija je stanje koje pogađa uglavnom žene i to 8-9 puta češće nego muškarce. Bulimija se pojavljuje rano, već u adolescenciji, a često se javlja u kombinaciji sa anoreksijom (u oko 20% slučajeva). Ipak, ovaj poremećaj se uglavnom samostalno javlja. Ako osoba prihvati da ima problem, ona se može izlečiti uz stručnu pomoć, i moguće je da se bolest neće vratiti godinama. Ponekad se, doduše ne često, bolest vrati u odraslom dobu.
Postoje dva osnovna tipa bulimije, od kojih je jedan direktno vezan za vežbanje i trčanje.
Devojka se jedno vreme uzdržava od uzimanja hrane, a priprema se za epizodu u kojoj gubi kontrolu i prejeda se. Ponekad se služi i laksativima, ali i preparatima za mršavljenje. Anoreksičarke se ponašaju slično, s tom razlikom što potiskuju svoje porive, dok ih bulimičarke ispoljavaju. Osobe koje imaju bulimiju mogu imati epizode povremeno (1 mesečno) ili jako često (više puta dnevno). U zavisnosti od učestalosti epizoda mogući su različiti zdravstveni problemi. Mogu stradati: želudac, jednjak, gušterača, pljuvačne žlezde, mogu se pojaviti karijes i paradentoza, kao i grčevi u rukama i nogama. Zbog povraćanja, gube se elektroliti što je udar na kardiovaskularni sistem, pre svega na srce, ali i na nervni sistem – može dovesti do depresije.
Bulimija “tipa vežbanja” razlikuje se po tome što se efekti vezani za povraćanje ne javljaju. Samim tim srce i nervni sistem su manje na udaru, ali je ceo digestivni trakt pod jakim uticajem prekomerne količine hrane. Javljaju se i problemi sa tvrdom i neredovnom stolicom, čirom… U pitanju je ozbiljan poremećaj ishrane i za njegovo lečenje je potrebno pre svega razumeti da problem nije jednostavan, pa da ni rešenje ne može biti jednostavno.Bulimija se leči psihoterapijom. Uzroci bulimije nisu pouzdano jasni, ali se smatra da su pritisci i sukobi unutar familije neki početni preduslov za nastanak bulimije. Kada se bolest otkrije obavezna je poseta lekaru,nutricionisti i psihologu, ali tu je i problem što osoba koja ima bulimiju ne želi da prizna da je nešto loše sa njom i vešto krije svoj problem.
Lekar može da dijagnostifikuje bulimiju ako su zadovoljeni neki uslovi od kojih je najvažniji da postoje bar dve epizode nedeljno u trajanju od najmanje 3 meseca. Ovde se kao terapija koristi Kognitivna bihevioralna terapija – Cognitive behavioral therapy (CBT). Ova terapija uči obolele da se ne prepuštaju automatskom razmišljanju, već da budu potpuno svesne svakog svog postupka. Terapijom se pokušavaju promeniti navike (prejedanje i čišćenje), a analizira se ponašanje i predlažu rešenja kako se ono može promeniti. Između seansi, pacijentkinja dobij tačno određena uputstva šta da čini. Drugi cilj je usredsrediti se na problem i suprotstaviti se negativnim mislima koje doprinose destruktivnosti ovog poremećaja. Psihoterapija može uključivati pojedinačne, porodične ili grupne seanse. Uz ovo mogu, a ne moraju da se koriste i lekovi antidepresivi. S obzirom da je vežbanje, tj. trčanje jedan vid terapije depresije, bulimičarke “tipa vežbanja” obično ne koriste medikamente, ili makar u manjoj meri.
| Pokazatelji bulimije: | Emotivne karakteristike: | Telesne karakteristike: |
| Osobe su često idealne težine | česta promena raspoloženja | gubitak zubne gleđi |
| jak strah od gojaznosti | depresija, neraspoloženje | problemi sa zubima, karijes, itd. |
| preterano konzumiranje hrane | impulsivnost | ispucale usne |
| tajno konzumiranje hrane | zloupotreba lekova i alkohola | problemi sa štitnom žlezdom |
| jak i čest osjećaj gladi | samopovređivanje | bolovi u grlu i stomaku |
| preokupacija mislima o hrani, | totalan gubitak samopoštovanja | neredovan menstrualni ciklus |
| nedostatak kontrole u blizini hrane | potreba za prihvatanjem od strane okoline | problemi sa srcem i mišićima |
Tikvice u ovom jelu čine čudo.
Recept je iz nove knjige Ane del Conte. Izgled i kombinacija ukusa predstavlja sicilijansku kuhinju u najboljem svetlu. Kupite najbolju mogucu pastu, kao Barila, u obliku makarona, mašnica – farfale ili linguina.
Tikvice bi trebale da budu vrlo sveže, do 20 cm dužine. I zucchini su odlični, kako zbog ukusa tako i zbog boje.
Možete poslužiti kao predjelo za 6 osoba ili glavno jelo uz grilovano meso za 4 osobe.
Za 4 osobe – sastojci:
Tikvice, 1kg,iseckane
Beli luk,4 čena
Masl. ulje,4 kašike
So i biber
Pinjole ili pistaći, 4 kašike
Bosiljak, velika veza, 50 gr
Peršun, 2 veze, nije obavezno
Maslinovo ulje, 100 ml
Makaroni pasta, 500gr
Parmezan, nastrugan.
Isecite svaku tikvicu popreko na 3 dela, svaki na pola pa na štapice, ali da svaki ima koru sa jedne strane, da se ne bi raspale u kuvanju.
Zagrejte 4 kašike ulja u velikom teflon tiganju, dodajte malo smrskan beli luk. Nije potrebno da ga ljuštite, samo ga malo udarite nožem ili tučkom za meso.
Kad je ulje jako vruće dodajte tikvice i pržite 5 do 7 minuta, mešajući tako da tikvice budu prilično braonkaste. Posolite ih i pobiberite pa ostavite u tiganju.
Sada stavite veliku posudu sa vodom da provri za pastu.
Posolite sa 1/2 kašike soli za 500gr paste. Kuvajte prema uputstvu.
Ja ličnu uvek kuvam 2 minuta kraće za al dente doživljaj.
Operite bosiljak i peršun, ako koristite, stavite u procesor sa pinjolama pa procesujte 1 do 2 minuta uz dodavanje oko 100ml ulja.
Posolite i pobiberite.
Sipajte u veliku činiju za služenje.
Kada je pasta skuvana, sačuvajte šolju vode u kojoj se kuvala.
Razredite malo pesto u činiji i dodajte kuvanu pastu.
Dobro izmešajte da se sve lepo zeleni. Sipajte tikvice preko pesto paste i poslužite.
Pospite parmezanom gostima po izboru.
Buon appetito
Redovno menjajte posteljinu i peškire kojima se brišete. Budite naspavani i hranite se zdravo. Ako ispoštujete ove savete imaćete blistav ten. Dermatolozi vam otkrivaju još nekoliko caka.
PREDMETI PRISLONJENI UZ LICE
Dok razgovarate telefonom ili često držite lice naslonjeno na ruke nečistoća se „lepi“ za kožu. Vodite računa o higijeni.
STRES
Stres uzrokuje mnoge zdravstvene probleme, među njima i povećano lučenje hormona, koje uzrokuje pojavu mitisera i akni.
JASTUK I PEŠKIR
Dok spavate, koža na licu se regeneriše i odbacuje odumrle ćelije koja ostaju na jastučnici. Isti slučaj je i sa peškirom kojim brišete lice, koji je još pogodnije mesto za bakterije zbog vlažnosti. Zato redovno menjajte posteljinu i peškire da bi koža bila izložena što manjem broju bakterija. Koristite minimalne količine sredstva za pranje i omekšivača jer oni takođe mogu da budu uzrok negativne reakcije kože lica.
PRETERANO ČIŠĆENJE KOŽE
Ako koristite više od dva puta dnevno sredstva za pranje kože lica, čistite je sredstvima koja isušuju kožu kako biste se rešili masnog sjaja – postižete upravo suprotan efekt. Preteranim čišćenjem koži oduzimate prirodnu vlažnost, koju ona zatim nadoknađuje lučenjem više masnoće i stvara se začarani krug. Umesto preteranog čišćenja, važnija je dobra hidratacija.
PREPARATI ZA KOSU
Svakim dodirom kose i kože lica prenose se i ostaci sredstva za kosu (regenerator, lak, gel), kao i nečistoća s kose. To se događa dok spavate, perete kosu. Zato dobro isperite kosu nakon pranja, držite je dalje od lica i koristite što je manje moguće sredstava za kosu koja zbog silikona i ostalih sastojaka u sebi sadržanih začepljuju pore.
SUNČANJE
Umereno sunčanje je dobro za ten, ali preterivanje ima suprotan efekat.
Ako se brzo umarate, zevate, niste koncentrisani, muči vas hronični umor, malaksali ste i prespavali biste čitav dan reč je o jesenjem umoru koji se uvek javlja na početku jeseni i prema statistikama muči svaku drugu osobu.Iako deluju bezazleno ovi jesenji simptomi mogu da oslabe imunitet i stvore uslove za razvoj raznih bolesti.Da biste se zaštitili svakog dana provedite napolju bar pola sata u nekim aktivnostima, jer i najmanja količina svetlosti može da popravi raspoloženje. Pod uticajem svetlosti organizam proizvodi hormon sreće endorfin koji vraća lepo raspoloženje.
Pronaðite nešto lepo u prirodi ili u svom stanu pa se divite lepoti koju ima neko drvo ili cvet. Lepota povećava našu pozitivnu energiju. Greje nas lepim osećanjima i ulepšava život. Divite se lepoti buketa svežeg cveća. Bavite se baštovanstvom… Ako vam više odgovara dobro se obucite i džogirajte, brzo šetajte ili idite na plivanje.
Često možete sami sebe da smirite tako što nekoliko minuta jednostavno obratite pažnju na svoje disanje. Udahnete, zadržite dah i onda izdahnete. Pozitivna energija i dobro raspoloženje će se nakon ovoga, verovatno vratiti.
Imunitet ojačajte vitaminima iz voća kao što su kivi, grejp ili ananas koji je provereni borac protiv umora.
Na telo a posebno na izložene delove kao što su lice i ruke nanesite neku uljanu kremu da biste ga zaštitili, jer hladan vazduh izvlači vlagu iz površinskog sloja kože.
Ovi saveti vam mogu pomoći da ojačate duh i telo i pobedite jesenju depresiju i umor.
Opis Kognitivne Procene Depresije za otkrivanje simptoma depresije
CogniFit-ov Set Kognitivnih Procena za Depresiju (CAB-DP) je profesionalni alat koji se sastoji od klinički potvrđenih testova i zadataka dizajniranih da brzo utvrde i testiraju simptome, karakteristike i smetnje kod kognitivnih procesa pogođenih depresijom.
Ovaj inovativni onlajn test za depresiju je naučno sredstvo koje pruža kompletan kognitivni pregled i koji može da utvrdi korisnikove kognitivne prednosti i slabosti, da proceni indeks rizika od prisustva depresije i da uoči kognitivna područja na koje ovaj poremećaj utiče.
Izveštaj o rezultatima je dostupan nakon testa, koji obično traje 30-40 minuta.
Dijagnoza depresije zahteva multidisciplinarni pristup i procenu, kao i iscrpnu i detaljnu dijagnozu simptoma koji se javljaju kod različitih poremećaja raspoloženja, bolesti ili drugih poremećaja.
Klinička konsultacija koja se sastoji od upitnika i kliničkih skala za vrednovanje su najefikasniji kada je u pitanju postavljanje dijagnoze ovog poremećaja raspoloženja, iako možda nisu dovoljni za utvrđivanje ozbiljnosti ovog kognitivnog poremećaja. Da biste otkrili ozbiljnost oboljenja, neophodno je da se uradi iscrpna i detaljna procena poremećaja raspoloženja uz neuropsihološku i kliničku procenu. Preporučujemo da koristite ovaj kompletan test za depresiju kao dopunu uz stručnu dijagnozu, a nikad kao zamenu za konsultaciju sa doktorom.
Ova kognitivna procena za otkrivanje depresije se sastoji od upitnika i kompletnog seta neuropsiholoških testova. Traje oko 30-40 minuta.
Odrasle osobe i starije odrasle osobe koje pokazuju simptome depresije će odgovarati na pitanja iz upitnika za procenu kliničkih simptoma u vezi sa ovim poremećajem, a nakon toga će raditi niz zadataka i vežbi koji su dizajnirani kao kompjuterske igrice.
Neuropsihološka procena za Depresiju (CAB-DP) koristi patentirane algoritme i tehnologiju veštačke inteligencije (AI) koja analizira više od hiljadu promenljivih i uz psihometrijske rezultate, ukazuje da li postoji rizik od depresije.
Kognitivni profil u neuropsihološkom izveštaju ima veliku pouzdanost, sigurnost i doslednost. Uspešnost testa je potvrđena uz ponavljanje testova i merenje procesa. Alfa Kronbahov koeficijent dostiže vrednost od oko .9, dok testovi Test-Retest dostižu rezultate blizu 1, što pokazuje veliku pouzdanost i preciznost.
Pogledaj grafik
Set Kognitivnih Testova za Depresiju (CAB-DP) mogu da koriste odrasle i starije osobe za koje postoji sumnja da pate od depresije.
Bilo koji korisnik, bilo da je u pitanju stručnjak ili pojedinac, može lako da koristi ovu neuropsihološku procenu za depresiju. Nije potreban prethodan trening da biste koristili ovaj test. Posebno je namenjen za:
Ova tehnologija se bazira na naučnim metodima za brzo i precizno otkrivanje prisustva simptoma, slabosti, karakteristika i smetnji u kognitivnim procesima pogođenim depresijom i nudi brojne koristi:
Uz ovaj set za procenu moguće je pouzdano otkriti prisustvo simptoma depresije i kognitivnog oštećenja kod odraslih i starijih odraslih osoba.
Ako sumnjate da neko pati od depresije ili kognitivnog oštećenja u vezi sa depresijom, preporučujemo da koristite ovu procenu što je pre moguće. Rano otkrivanje omogućava da se sa lečenjem i programom intervencije počne na vreme i na taj način izbegne oštećenje funkcija.
Ukoliko se ne otkrije na vreme i ukoliko se ne koriste određeni programi kao pomoć, ovaj poremećaj može otežati svakodnevni život i stvoriti probleme na poslu, u školi, kod kuće ili sa prijateljima.
Depresiju mogu da uzrokuju poteškoće i problemi na poslu, u školi i sa prijateljima. Možemo da napravimo razliku između:
Depresiju karakteriše niz kliničkih simptoma i znakova. Ovi pokazatelji nam omogućavaju da otkrijemo prisustvo ovog poremećaja raspoloženja. Zbog toga se prvi korak procene depresije (CAB-DP-a) sastoji od upitnika koji je dizajniran da otkrije osnovne kriterijume za dijagnozu, znakove i simptome depresije u skladu sa uzrastom ispitanika.
Pitanja iz upitnika su slična pitanjima koje možete da nađete u priručnicima za dijagnozu, zdravstvenim upitnicima ili skalama za procenu depresije. Mi smo ta pitanja pojednostavili kako bi svako mogao da ih razume.
Prisustvo oštećenja nekih kognitivnih veština može da bude pokazatelj depresije. Opšti profil kognitivnih veština može da pokaže koliko su ta oštećenja ozbiljna.
Neki od psihičkih, fizičkih i propratnih simptoma depresije mogu biti posledica oštećenja nekih kognitivnih veština. Ovo su kognitivne veštine i područja koja se procenjuju u ovom testu za depresiju (CAB-DP).
PAŽNJA : Sposobnost da ignorišemo smetnje iz okruženja i da se fokusiramo na bitne informacije.
PERCEPCIJA : Sposobnost tumačenja stimulusa iz našeg okruženja.
MEMORIJA : Sposobnost zadržavanja i manipulisanja novim informacijama i prisećanje informacija iz prošlosti.
IZVRŠNE FUNKCIJE I RASUĐIVANJE: Sposobnost da uspešno koristimo (organizujemo, povežemo itd.) primljene informacije.
KOORDINACIJA: Sposobnost da pažljivo i precizno obavljamo pokrete.
Ovo multi-dimenzionalno naučno sredstvo ima različite zadatke za procenu. Evo nekoliko primera:
Oštećenja i promene u mozgu uzrokuju probleme sa emocijama, ponašanjem i kognitivne probleme povezane sa depresijom. Osnovna područja povezana sa depresijom su limbički sistem i prefrontalni korteks, koja su vrlo blisko povezana jedno sa drugim.
Limbički Sistem: Limbički sistem se sastoji od moždanih struktura koje su u najvećoj meri zadužene za identifikovanje i kontrolu emocija. Strukture u limbičkom sistemu koje depresija može da pogodi su hipokampus, amigdala, bazalne ganglije, cingularni korteks i hipotalamus. Neke studije pokazuju da osobe koje pate od depresije imaju umanjenu zapreminu hipokampusa, što objašnjava neke od kognitivnih problema povezanih sa ovim poremećajem.
Prefrontalni korteks: Prefrontalni korteks je prednji deo mozga i zadužen je za složene funkcije, kao što su planiranje i druge izvršne funkcije. Dokazano je da depresija značajno pogađa dorzolateralni prefrontalni korteks i orbitofrontalni prefrontalni korteks. Dorzolateralni korteks je zadužen za inicijativu, inhibiciju, menjanje taktike, samoregulaciju, planiranje i odlučivanje, što su veštine koje su često oštećene kod ljudi sa depresijom. Zapremina orbitofrontalnog korteksa, koji je uglavnom vezan za socijalno ponašanje i ličnost, takođe je često umanjena kod ljudi sa depresijom.
U makrobitičkoj pekari kvasac se ne koristi, jer on, ako se konzumira svakodnevno, nadima stomak, slabi imunitet i izaziva probleme sa sinusima. Testo sasvim lepo naraste ako se uporno mesi (oko 300 puta) i nakon toga pusti da dovoljno stoji i podlegne procesu fermentacije. Ovakav hleb pravi se sa dodatkom kuvanog inetgralnog pirinča .(ovo je takođe idealan način da iskoristite ostatke skuvanog pirinča ,,od juče“). Zahvaljujući pirinču hleb će vam dugo trajati i biti svež, a budući da uključuje integralno zrno žitarice, predstavlja skoro kompletan obrok, koji uvek može da vam posluži kao užina.
•način pripreme:
Pomešajte 4 šolje integralnog pšeničnog brašna i pola kašičice usitnjene nerafinisane morske soli. Dodajte tome 2 kašike susamovog ili maslinovog ulja. Dodajte 4 šolje mlakog (ne iz frižidera) skuvanog integralnog pirinča, pa počnite da mesite.
Dodajte vode, malo po malo, tek koliko je potrebno da formirate loptu. Količina vode zavisi od toga koliko vam je bio vlažan pirinač. Mesite testo oko 300 puta najmanje, a možete i više, ako ste raspoloženi. Ako testo postane suviše lepljivo, dodajte malo brašna, ali ne preterujte, testo treba da je na ivici lepljivosti.
Namažite četvrtasti ili okrugli pleh uljem i stavite u njega oblikovanu veknu hleba. Neka hleb bude više kao pogača, ne previše debeo (oko 5 cm). Probodite testo na više mesta drškom od varjače, pa ga pokrijte vlažnom kuhinjskom krpom i ostavite na toplom mestu oko 8 do 12 sati. Pecite u rerni na 150 stepeni oko 20 minuta, a zatim na 180 stepeni, oko sat i 15 minuta.
