Rešite se gasova

12. септембар 2012.

Svako od nas s vremena na vreme oseti neku od neprijatnosti u stomaku u vidu nadimanja i gasova. Nekima se nadutost pojavi posle konzumacije određenih namirnica, kiselog kupusa, pasulja, kelja, sarme ili gaziranih napitaka, kisele vode.Gastroenterolozi objašnjavaju da je sasvim normalno da se povremeno jave gasovi ili nadimanje, ali ako se stalno javljaju, to je signal za uzbunu i dovoljan razlog za posetu lekaru.Ove tegobe može da pogorša ishrana u kojoj dominira suviše šećera, žitarica i mlečnih proizvoda. Nekada male količine skroba mogu doći do debelog creva netaknute.Zato sva skrobna hrana, kao pšenica, kukuruz, ovas, krompir, ali i hleb, peciva i testenina od belog brašna, ponekad mogu stvarati gasove.

Promenite loše navike

Prosečan muškarac, prema istraživanjima, tokom dana ispusti od deset do četrnaest vetrova. Preterano nakupljanje gasova u crevima može biti neugodno ako ste u društvu, može biti uzrok bola u stomaku, ali je retko znak ozbiljnog oboljenja. Gasove neprijatnog mirisa prouzrokuju bakterije koje iz debelog creva razlažu vlakna podložna fermentaciji i nesvareni skrob, koji se najčešće unosi hranom biljnog porekla.Upravo zbog toga izbegavajte često da jedete grašak, pasulj, sočivo, crni luk, celer, prokelj, šargarepu, suvo grožđe, banane, ovas, a jelovnik obogatite mesom, ribom, jajima… Korisni su i lako svarljivi ugljeni hidrati – pirinač, paradajz, zelena salata, grožđe i višnje.Doktor Džilijan Mekejt savetuje da korigujete svoje navike kada je ishrana u pitanju. – Pijte tečnost dvadeset do dvadeset pet minuta pre obroka. Nemojte da pijete tečnost uz obroke. Pojedite večeru rano. Uzimanje hrane kasno noću iscrpljuje tečnosti u stomaku u vreme kada mu je energija najslabija.Završićete sa lošom probavom i nećete na pravi način apsorbovati hranljive sastojke.

Jedite bez nervoze

Određena hrana se javlja kao izazivač flatulencije (od latinskog flatus ‘vetar’). Ne može sva hrana da se svari u želucu i crevima. To se posebno odnosi na vlakna i skrob. Tim ostacima se hrane bakterije, normalni stanovnici creva. Pod uticajem tih bakterijskih kolonija, procesom fermentacije, proizvode se gasovi. Većina nastalih gasova nema miris, ali neki imaju veoma jak.U prva dva do tri sata nakon unošenja hrane, na primer pasulja, nema gasova. Posle toga počinje njihovo stvaranje i ispuštanje, pa je maksimum nakon pet časova. Zatim se količina gasova smanjuje i vraća na prethodni nivo sedam sati nakon obroka. Prema rečima dr Mekejt, treba kombinovati hranu i jesti kada ste potpuno opušteni jer na taj način omogućavate idealno varenje.Izbegavajte obroke kada ste neraspoloženi, emotivni, ljuti ili depresivni. Koristite biljne začine, na primer, kapar, divlju mirođiju, majčinu dušicu i nanu da biste neutralisali i smanjili gasove koje izaziva obrok sa sirevima. Nemojte da koristite so, koja usporava varenje proteina i apsorpciju hranljivih sastojaka.Svaki zalogaj temeljno sažvaćite i jedite lagano. Hranite se manjim, a češćim obrocima. Čajevi od nane i lana blagotvorno deluju na stomak.

Gasovi u trudnoći

Gasovi u trudnoći su česti, ali na sreću, ne predstavljaju nikakvu opasnost ni za mamu, ni za bebu. Ukoliko ste u drugom stanju, izbegavajte hranu koja nadima i izaziva gasove. Količina gasova koju izaziva određena hrana varira od osobe do osobe.Mleko i mlečni proizvodi takođe mogu da izazovu nadimanje stomaka i gasove. Pijte puno vode, negaziranih sokova, prirodnih sokova i jedite bistru supu. Trudite se da ne pijete sodu ili gaziranu vodu. Izbegavajte žvakaće gume i tvrde bombone. Nemojte da jedete i pričate u isto vreme.

Rolnice sa sirom i spanaćem

12. септембар 2012.

Sastojci

soli

300g sira

1 šolja zejtina

1 pak. tankih kora za pitu

500g spanaća

2 jaja

Priprema

Priprema: Spanać dobro oprati svaki list posebno i ostaviti u vodi da odstoji pola sata. Dobro ga ocediti i sitno rukom iskidati, nikako nožem.Sa malo soli rukom ga utrljati da omekša.Jaja umutiti ,dodati sir i spanać i sve dobro izjednačiti. Rolnice motamo koristeći samo po jednu koru. Poprskamo koru zejtinom nanesemo sloj fila i motamo rolnice. Rolnice motamo tako što polako rukama skupljamo koru sa strane i motamo. Gotove rolnice stavljamo u pleh obložen papirom za pečenje. Pečemo u zagrejanoj rerni na 220st. oko pola sata dok ne porumene.

Piletina na gnezdašcima od krompira

12. септембар 2012.

Sastojci

700 g pilećeg belog mesa

1 čen belog luka

3 krompira

po 1/2 kašičice suvih: origana, majčine dušice i majorana

1 veza peršuna

1 kašika kapara

2 kašike balzamiko sirćeta

1/2 kutlače supe

ulje

brašno

so i biber

Priprema

Belo meso isecite na komadiće. Beli luk i peršun sitno iseckajte, pa ih propržite u tiganju na 3 kašike ulja sa ostalim biljem i komadićima piletine blago uvaljanim u brašno. Pržite sve na jakoj vatri oko 5 minuta, stalno mešajući (ako je potrebno dodajte još kašiku ulja). Zalijte balzamiko sirćetom, supom, posolite, pobiberite, poklopite i kuvajte na umerenoj vatri 10 minuta. Sklonite poklopac, dodajte kapar i kuvajte još 5 minuta.

Oljuštite i krupno izrendajte krompire, pa ih pobiberite. Uzimajte po kašiku krompira, ubacite u vrelo ulje, malo pritisnite odozgo da dobijete oblik pljeskavica, pa ispržite gnezdašca sa obe strane. Posolite ih i rasporedite na tanjire sa piletinom.

ZADAH IZ USTA neprijatnost i zdravstveni problem

11. септембар 2012.

Uzroci

Intenzitet mirisa koji se normalno javlja pri izdisaju uobičajeno zavisi od: doba dana (ujutru je intenzivniji, pošto se noću luči manje pljuvačke, pa postoje uslovi za razvoj anaerobnih bakterija, koje stvaraju sumporna jedinjenja neprijatnog mirisa); starosti (intenzitet mirisa se povećava sa godinama) i gladi kod nekih ljudi.

U usnoj duplji (loša higijena zuba i desni, oboljenja zuba, paradontopatija, afte, čirevi i infekcije u usnoj duplji). Ostaci hrane koja zaostaje u ustima, između zuba, hrana su za bakterije koje stvaraju neprijatan miris. Nakon stomatoloških intervencija, zbog raspadanja krvnog koaguluma ili kod postojanja obolelih, polomljenih, karioznih zuba, gde se raspada hrana pod dejstvom bakterija, nastaje neprijatan zadah. Ustanovljeno je da kod parodontopatije neprijatan zadah stvaraju mikroorganizmi koji žive u paradontalnim džepovima.

Suva usta su znak da se ne stvara dovoljno pljuvačke, koja služi za vlaženje i čišćenje usne duplje. U toku sna se luči manja količina pljuvačke, pa to može biti razlog nastanka „jutarnjeg zadaha“. Radi smanjenja ovog uticaja poželjno je spavati zatvorenih usta. Kada nema dovoljno pljuvačke koja prirodno čisti usta, na gornjoj strani jezika mogu da se nakupe odumrle ćelije sluzokože, bakterije čijim rapadanjem nastaje neprijatan miris. Suva usta nastaju i kao posledica upotrebe nekih lekova (antidepresivi, antihistaminici, antiholinergici) ili kao simptom drugih oboljenja, npr. dijabetes, prehlada. U menopauzi je smanjeno lučenje pljuvačnih žlezda, pa usta mogu ostati suva.

Pušenje – miris duvana se oseća satima posle pušenja

Unošenje određene hrane, alkoholnih pića, lekova (beli i crni luk, riba, neka alkoholna pića)

Dehidriranje organizma (povišena temperatura, proliv, povraćanje)

Oboljenja disajnih organa (infekcije sinusa, oboljenja bronhija i pluća, ždrela, krajnika)

Oboljenja organa za varenje (gorušica, hijatus hernija)

Druga sistemska oboljenja

Provera

Da se ne bi desilo da osoba koja ima zadah iz usta poslednja sazna za to, postoje tehnike koje služe za proveru zadaha iz usta.

1. Pitati člana porodice ili „proverenog” prijatelja. Ustanovljeno je da zbog adaptacije čula mirisa osoba teško može sama odrediti da ima neprijatan zadah. Iz tog razloga, korisno je konsultovati navedene osobe.

2. Poližite dlan i pričekajte da vlaga ispari, nakon toga pomirišite kožu, ako koža ima zadah to znači da on potiče od pljuvačke.

3. Duboko udahnite, prekrijte usta rukama, pa izdahnite i ponovo udahnite na nos (zatvorenih usta) da biste omirisali sopstveni zadah.

4. Stomatolog Vam može izmeriti nivo sumpornih jedinjenja u zadahu upotrebom posebnog uređaja.

Lečenje

Obično se počinje sa upotrebom žvaka i bombona za osvežavanje daha (većina sadrži aromu mente) ili žvakanje lista mente, izbegavanje hrane jakog mirisa i pušenja, češćim pranjem zuba, čišćenjem jezika (da bi se odstranile izumrle ćelije i bakterije), ispiranjem rastvorima za dezinfekciju usne duplje (Hexoral, Hibidex), čajem od žalfije, upotrebom konca za zube (najmanje jednom dnevno). Osobe koje nose zubne proteze važno je da posebno brinu o održavanju higijene proteze, uveče obavezno izvadite protezu i temeljno je očistite pre ponovnog korišćenja ujutru.Rastvori za ispiranje usta često sadrže alkohol koji može dodatno isušivati usnu duplju, pa se savetuje upotreba bezalkoholnih preparata. Biljni lekovi koji se mogu koristiti za ispiranje usta su: čaj od žalfije, nane, kantariona. Šoljica zelenog ili crnog čaja osvežava dah, jer sadrži polifenole, koji sprečavaju nastanak bakterija koje uzrokuju zadah iz usta. Utvrđeno je da je upotrebom zelenog ili crnog čaja nivo sumpornih jedinjenja u usnoj duplji smanjen za 30%. Sledeći nivo u održavanju zubne higijene je upotreba interdentalnih četkica (za čišćenje prostora između zuba) i oralnih tuševa. Ako ove higijensko-dijetetske mere ne daju rezultate, treba ustanoviti uzrok koji dovodi do stvaranja neprijatnog zadaha i njegovom eliminacijom rešiti problem.U slučaju postojanja pokvarenih ili polomljenih zuba treba se što pre obratiti stomatologu, jer su ova mesta idelna za zaostajanje hrane i razvoj bakterija.Kod suvih usta, treba uzimati što više tečnosti i koristiti kisele sokove (isceđen limun, pomorandža), bombone, žvake i drugu kiselu hranu, radi stimulacije lučenja pljuvačke.Ako uzrok zadaha nije u usnoj duplji, proveriti postojanje skrivenih infekcija ždrela, krajnika, sinusa dodatnim ispitivanjima koje vrši lekar specijalista.

Prevencija

Sprečavanje pojave neprijatnog zadaha sprovodi se: Pravilnom higijenom usne šupljine – redovno pranje zuba, upotreba zubnog konca, rastvori za ispiranje usta, čišćenje jezika.Redovnim kontrolama kod stomatologa – trebalo bi jednom u šest meseci. Na taj način na vreme se može sprečiti razvoj oboljenja zuba i desni.Održavanjem vlažnosti usta – pijte dosta tečnosti, jedite kiselo voće, pijte sokove od ceđenog limuna i pomorandže, jer sve kisele namirnice stimulišu lučenje pljuvačke.

Povišen krvni pritisak – hipertenzija

11. септембар 2012.

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Uzroci

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Simptomi

Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada „gornji“ pritisak pređe 140, a „donji“ 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti sa godinama povećavaju. Pa tako kod šezdesetogodišnjaka „gornji“ krvni pritisak je uobičajeno 140, a kod osamdesetogodišnjaka 160mmHg.

Povećan krvni pritisak je „tihi ubica“, jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Generalno organizam se prilagodi povećanom pritisku i nauči da živi sa njim pa osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega).

Lečenje

Dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) sprovodi lekar posle sprovedenih ispitivanja. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata onda se prelazi na upotrebu lekova. Promenama u načinu života može se uticati na smanjenje krvnog pritiska i razvoja komplikacija.

Prestanak pušenja

Prestanak pušenja je bitan momenat u regulaciji krvnog pritiska, nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak. Zato je bitno rasteretiti arterije od ovog uticaja nikotina. Broj srčanih napada znatno je veći kod pušača nego kod nepušača.

Smanjen unos soli

Smanjenjem unosa soli na manje od 2g dnevno smanjuje se i količina vode u organizmu, pa se time rasterećuje i krvotok. Obična kuhinjska so (NaCl – natrijum hlorid) može se zameniti KCl – kalijum hloridom, smanjenje unosa natrijuma obezbeđuje i manji krvni pritisak.

Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska. Gojaznost je faktor rizika za razvoj povećanog krvnog pritiska, ali i brojnih drugih oboljenja. Savetuje se regulacija telesne težine i umerena fizička aktivnost. Smanjenje unosa alkoholnih i energetskih pića.

Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Paradajz svež ili sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Čaj od bele imele i gloga se tradicionalno koristi za sniženje krvnog pritiska i prevenciju ateroskleroze. Čajne mešavine koje stimulišu izbacivanje tečnosti iz organizma (diuretici) doprinose smanjenju zapremine cirkulišuće krvi i tako rasterećuju krvotok. Diuretične osobine pokazuju: čaj od maslačka, uve, kukuruzne svile, lista breze, rastavić, zečji trn, kleka, peršun. Ako su Vam otečeni zglobovi i noge pijte čaj od maslačkovog lista često i u dovoljnim količinama da izazove često mokrenje. Ovo jeste dosadno, ali će obezbediti izlučivanje viška tečnosti. Nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim vrednostima pritiska, pa se preporučuje unos mahunarki, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica, mleka i drugih namirnica bogatih magnezijumom. Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama ako se koristi u bar tri obroka nedeljno doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa.

Prevencija

Merenje krvnog pritiska

Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice) puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara.Krvni pritisak je neophodno kontrolisati i regulisati (promene u načinu života i lekovi), da bi se sprečila pojava komplikacija.

Promene krvnog pritiska u toku različitih doba dana

Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20%, a ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara. Oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a po procentu ovih oboljenja smo među neslavnim svetskim rekorderima.

Sirova (presna, živa) hrana – izvor životne energije

11. септембар 2012.

Mnogi misle da trend sirove (presne, žive) hrane isključuje bilo kakvu obradu namirnica i da ovakvoj hrani nedostaju „ono nešto“, arome i ukusi. No, prevarili ste se ako tako mislite… Iako je smisao u tome, doduše, da se većina namirnica jede u svom sirovom stanju, zagrevanje hrane je prihvatljivo sve dok temperatura ostaje ispod četrdesetak stepeni Celzijusa.

Zašto sirovo?

Pobornici ovog koncepta prirodne ishrane smatraju da termička obrada namirnica uništava enzime koji se prirodno nalaze u hrani, a „roufudisti“ u njima vide faktor osnovne životne snage, jer potpomažu upijanje hranljivih materija i varenje.

Ukoliko, pak, konzumiramo pretežno kuvano, telo mora da ih dodatno stvara, a kada ih nema dovoljno u hrani, vremenom se iscrpi, što podrazumeva i ubrzano starenje organizma.

Možda biste probali neku od tehnika „roufudista“? Natapanje i klijanje kad su u pitanju sirovi pasulj, mahunarke, orašasti plodovi i semenke? Sušenje hrane zagrevanjem, uz tzv, dehidrator za simulaciju sušenja na suncu? Reč je o zatvorenoj posudi sa grejačima nižih temperatura koji sadrži ventilator koji duva topli vazduh preko hrane.

Ideje su mnoge, tu su grožđice, sušeni paradajz, vege-čips od, recimo, listova kelja. Hoćete da napravite humus namaz ili zdrav šejk? Treba vam blender. Fermentisanje i kiseljenje su još neke od opcija.

Šta da radim kada imam bolnu menstruaciju?

8. септембар 2012.

Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogađa većinu ženske populacije u bilo kom uzrastu. Ove tegobe su najčešće u ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon porođaja polako smanjivale.

Najčešće već nekoliko dana uoči same menstruacije, ili na samom početku, mogu se javiti grčeviti bolovi, slični kolikama, u donjem delu stomaka; ponekad su povezani i sa mučninom, migrenom ili nesvesticom. Kod nekih žena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u postelji. Uzroci dismenoreje
U homeopatskom tretmanu je neophodno razmotriti sledeće: kada su se ti bolovi prvi put pojavili, da li su postojala neka oboljenja polnih organa, upala, infekcije ili gljivična oboljenja. Ukoliko su postojale neke od ovih bolesti, sledeće pitanje je da li su lečene na takav način da je organizam mogao da ponovo uspostavi svoje prirodne funkcije na normalan, dakle prirodan, način ili ne. Poseban je slučaj kada su prirodne telesne funkcije poremećene na veštački način, bilo da su u pitanju kontraceptivna sredstva ili neka hormonska terapija. U određivanju terapije važnu ulogu ima i emotivna strana – odnos sa partnerom. Ukoliko postoje neke poteškoće, tenzija ili nesuglasice, tada se ovi emotivni „grčevi“ često prenose i na materijalni nivo odnosno manifestuju se i u samom organizmu, u ovom slučaju kroz grčevite, bolne menstuacije.

Prirodna stimulacija vitalne sile
Zadatak homeopatskih lekova nije da potpiskuje simptome, poput veštačkih hormona ili lekova za umirenje bolova, već da podstakne vitalnu, ili životnu, silu da sama dovede organizam do isceljenja. U nekim slučajevima su neophodni konstitucionalni lekovi koji deluju dubinski kako bi omogućili samom organizmu da razreši blokade koje u njemu postoje.
Ovde ćemo navesti samo neke od akutnih lekova koji se najčešće koriste kod dismenoreje.

Aquilegia (kandilka)
Dismenoreja kod mladih devojaka, oskudna menstruacija, tupi bol koji se pojačava noću s desne strane krsta. Pored toga javljaju se i nesanica, nervozno podrhtavanje tela i osetljivost na svetlo i buku.

Belladonna (velebilje)
Menstrualni bolovi (najčešće pulsirajući) se javljaju iznenada i poboljšavaju se od mirovanja, toplote i ispravljanja (ispružanja) tela. Postoji i velika preosetljivost na svetlost, buku i potrese.

Caulophyllum (lavlja stopa – žuti ginseng)
Menstruacija nastupa pre vremena a pre toga se javljaju bolovi u krstima. Ponekad čak dolazi i do potpunog izostanka ili je menstrualno krvarenje oskudno. Bolovi u donjem delu stomaka su toliko jaki da ponekad mogu da zrače i u noge. Javljaju se i nesvestica i zimica – unutrašnje podrhtavanje koje se spolja ne može primetiti.

Chamomilla (kamilica)
Ovaj lek spada u grupu najvažnijih homeopatskih lekova protiv bolova uopšte. Pacijentkinja ne može da izdrži bolove koliko je prag osetljivosti snižen, neprestano ječi. Najčešće se javljaju na samom početku menstruacije, pacijent nema mira, ima potrebu da se kreće ali mu to ne donosi olakšanje. Poboljšanje nastaje od lokalne toplote (ne prevelike) i od svežeg vazduha.

Colocynthis (gorka jabuka)
Grčeviti bolovi u stomaku. Kao i kod Belladonne, poboljšanje nastupa od toplih obloga ili zagrevanja bolnog dela, s tom razlikom što je ovde pacijentkinji bole ako se zgrči (fetus položaj) i pritisne stomak.

Magnesium phosphoricum (fosfat magnezijuma)
Ovo je veliki anti-spazmodični lek i koristi se kod neuralgijskih bolova koji se poboljšavaju od jakog pritiska, toplote i vrelih pića. Menstrualna krv je tamne boje, ponekad je membranozna a često je prisutna i ovarijalna neuralgija.

Sabina (gluva smreka, somina)
Jaki menstrualni bolovi slični porođajnim. Ponekad se javlja i blago krvarenje između dva ciklusa. Menstruacija traje dugo, obilna je i učestala. Tamni ugrušci krvi a zatim se pojavljuje svetla krv. Bolovi u krstima (poput uboda noža) koji zrače napred u predeo materice ili stidne kosti. Bolovi se pogoršavaju od toplote i u toploj sobi a poboljšavaju na svežem vazduhu.

Veratrum album (čemerika)
Snažni bolovi slični kolikama koji su praćeni napadima nesvestice, hladnim znojem lica, bledilom, ponekad povraćanjem ili dijarejom kao i sklonost ka kolapsu.

Viburnum opulus (kartop, šibikovina)
Opšti lek protiv grčeva. Bolovi u vidu kolika u karličnom delu. Pacijentkinja obično ima svest o svojim unutrašnjim seksualnim organima. Pre menstruacije javljaju se bolovi koji vuku na dole, menstruacija često kasni, oskudna je, traje samo nekoliko sati, membranozna, neprijatnog je mirisa sa grčevitim bolovima koji zrače u noge. Bolovi u krstima i predelu stidne kosti koji se naročito ujutru pogoršavaju. Kod ovih pacijentkinja je karakteristično i to da su sklone ranom pobačaju i ovaj lek će često sprečiti i ovaj problem.

Xanthoxylum (američko žutilovo drvo)
Specifično dejstvo ovog leka je na nervni sistem i na sluzokožu. Koristi se kod neuralgijskih dismenoreja, kod pacijentkinja koje su nervozne, senzibilne i prestrašene, sa lošom kapilarnom cirkulacijom, pate od nesanice i glavobolja u potiljačnom delu glave.
Menstruacija nastupa pre vremena, krv je gusta, skoro crne boje. Neuralgijski bolovi u jajnicima sa bolovima u donjem delu stomaka i preponama, jači s leve strane, šire se niz bedra duž genito-kruralnog nerva. Uz ove tegobe često je prisutna i neuralgijska glavobolja, bolovi u leđima i duž nogu. Ponekad se u vreme menstruacije pojavljuje i leukoreja (belo pranje).

Apiolum (glikozid apiin)
Ovaj lek je napravljen potenciranjem aktivnog sastojka peršuna – glikozida apiina. Apiolum je mali lek koji ima samo dva simptoma a to su dismenoreja, odnosno bolna menstruacija, i potisnuta menstruacija (izostanak mesntruacije zbog neke supresije odnosno potiskivanja).

Marinirani fileti soma

7. септембар 2012.

Potrebno:

4 manja filea soma
1 veza peršuna
1 glavica belog luka
1 limun
1 kašika suvog začina
biber
prezle
ulje
1 kašika jabukovog sirćeta

Sjediniti limunov sok, sirće, suvi začin, biber, sitno seckani beli luk i u ovoj marinadi ostaviti ribu 2-3 sata.Izvaditi ribu iz marinade i malo posoliti. Peršun sitno iseckati, zatim dodati beli luk iz marinade i promešati. Pripremljenu smesu stavljati između dva filea soma, pričvrstiti čačkalicom, uvaljati u prezle i ispržiti na ulju.

Kako izgleda najzdraviji obrok?

7. септембар 2012.

Koliko je važno zdravo se hraniti odavno je poznata informacija, a časopisi, internet i mnogobrojna stručna literatura prepuni su saveta šta bi trebalo da jedemo kako bismo sačuvali zdravlje i vitalnost.

Ali, da li znate kako izgleda najzdraviji obrok na svetu?
Šta to treba da pojedemo da bi zadovoljili sve potrebe organizma samo jednim „superobrokom“? Tim stručnjaka godinama je istraživao preko četiri hiljade zdravih namirnica i njihova svojstva i dejstva i na kraju došao do idealne kombinacije.

„Na meniju“ su ostale 222 zdrave namirnice koje su se pokazale kao najkorisnije, odnosno njihovu delotvornost potvrdila je nauka.

Jelovnik izgleda ovako: jedno parče svežeg dimljenog lososa, komadi integralnog hleba sa sedam vrsta semenki, parče piletine sa miksom povrća (kuvanog na pari) i salata od zelenog povrća u dresingu od maslinovog ulja. Desert je puding od jogurta posut mlevenim orasima i preliven sosom od karamele bez šećera.

Zašto baš ovakav obrok?

Naučnici tvrde da ovako odabrane namirnice imaju najblagotvornije dejstvo na organizam. Losos ima omega-3 nezasićene masne kiseline i dokosaheksensku kiselinu koje su odlične za arterije, srce i mozak.

Salata kontroliše nivo holesterola, mešano povrće iz garnira umanjuje umor i jača mentalne sposobnosti, dok proteini iz piletine obnavljaju mišiće.

Puding od jogurta odličan je za probavu, zdravlje zuba, kontrolu šećera u krvi, a orasi održavaju krvne sudove. Kombinacija ovih sastojaka organizmu obezbeđuje sve potrebne hranljive materije, bez ijedne suvišne kalorije.

5 dobrih razloga da pijete jogurt

7. септембар 2012.

1. Jogurt za vitku liniju

Jogurt sadrži vrlo malo kalorija. Unošenjem jogurta u organizam (kao međuobrok) unosimo kalcijum koji signalizira izlučivanje manje hormona kortizola, što olakšava mršavljenje dok aminokiseline pomažu u sagorevanju masnih naslaga. Započnite dan s jogurtom koji će se savršeno stopiti uz sveže ili sušeno voće i žitarice.

2. Jogurt za bele zube

Uprkos šećeru, jogurt ne uzrokuje karijes – najčešći uzrok propadanja zuba. Takođe, mlečna kiselina štiti desni i zube, a kalcijum pomaže da zubi ostanu beli. Jedan jogurt dnevno za bele zube.

3. Jogurt za zdravlje

Korisne bakterije iz jogurta koje nastaju fermentacijom štite organizam od upala i štetnih mikroorganizama. Danas, mnoge vrste jogurta sadrže i posebne vrste probiotika koji pomažu pri regulaciji probave ili jačaju imunitet. Probiotici imaju učinak prirodnih antibiotika, pa su upravo iz tog razloga vrlo bitni, budući da sprečavaju rast i razvoj različitih bakterija.

4. Jogurt je pun vitamina i minerala

Jogurt i mlečni proizvodi odličan su izvor proteina, minerala i vitamina. Na prehrambenoj piramidi su na jednakom nivou kao meso, riba i jaja. Samo jedna porcija jogurta značajan je izvor kalcijuma, magnezijima i kalijuma, kao i fosfora, riboflavina, joda, cinka, ali i vitamina B5 i B12. Jogurt je važan i za kontrakciju mišića, za zgrušavanje krvi i za odvijanje normalnog rada nervnog sistema u celosti.

5. Jogurt za regulisanje pritiska

Istraživanja su pokazala kako čak 70 odsto ljudi svakodnevno konzumira dvostruko više soli od preporučene dnevne doze. S vremenom to dovodi do visokog krvnog pritiska, bolesti bubrega i srca. Kalcijum i kalijum iz jogurta pomažu u izbacivanju viška soli iz organizma i snižavaju krvni pritisak.

OTARASITE SE ŠLAUFA: Salo na stomaku je opasnije nego što mislite!

6. септембар 2012.

Zdravlje osoba normalne telesne mase, ali sa previše sala na stomaku, moglo bi da bude lošije nego zdravlje gojaznih osoba, pokazali su rezultati američkog istraživanja

Salo na stomaku povezano sa hipertenzijom (povišenim krvnim pritiskom) ili viškom šećera u krvi, plus izloženosti opasnosti od dijabetesa i srčanih oboljenja, zove se metabolički sindrom.

Radi se o rezultatima koji bi mogli da suštinski promene lečenje kardiovaskularnih oboljenja. Naučnici su do njih došli istražujući tokom 14 godina oko 12.800 osoba starosti u proseku 44 godine kojima je grupa naučnika na čelu sa profesorom Fransiskom Lopesom Himenesom iz klinike Mejo (Mayo) u Ročesteru (Minesota) utvrđivala indeks telesne mase i odnos između obima struka i bokova, što je indikator rasporeda masnoće u nivou stomaka.

Tokom ispitivanja je utvrđena veća smrtnost izazvana kardiovaskularnim, ali i drugim, oboljenjima kod osoba sa normalnim indeksom telesne mase, ali sa viškom sala oko stomaka, nego kod onih sa normalnom telesnom težinom i bez viška sala na stomaku.

Radi se o tome da, kako su objasnili stručnjaci, krv koja potiče od masnog tkiva u stomaku direktno dolazi do jetre koja proizvodi jedinjenja koja povećavaju otpornost na insulin, što dovodi do dijabetesa, a te masnoće, smeštene duboko u stomaku, su i štetnije jer luče više inflamatornih supstanci. Zato, stručnjaci preporučuju konzumiranje manje masne hrane i fizičku aktivnost, pre nego rigorozne dijete.

VIŠE ŠTETE NEGO KORISTI: Elektronska cigareta trenutno razara pluća

6. септембар 2012.

Iako bi trebale da predstavljaju zdraviju alternativu cigaretama, ispostavilo se da e-cigarete mogu ozbiljno da ugroze sistem za disanje

Kako se tvrdi u studiji koja je urađena na Univerzitetu u Atini, e-cigarete izazivaju otpor vazduha u plućima, što znači da krvotok dobija manje kiseonika nego inače, tako da je veoma lako da dođe do ozbiljnog oštećenja disajnih puteva. Taj otpor traje i do 10 minuta po uvlačenju dima i izaziva trenutna oštećenja na respiratornim organima.

Iako su potrebna daljnja istraživanja, rezultati istraživanja potvrdili su da e-cigarete izazivaju odmah vidljiva oštećenja na plućima. Bez obzira na tvrdnje marketinških kompanija, nema dokaza da su elektronske cigarete sigurnije od običnih. Štaviše, one bi mogle da budu veoma opasne po zdravlje – objašnjava profesorka Kristina Graciou, predsednica Evropskog odbora za kontrolu duvanskih proizvoda.E-cigarete rade tako što isparavaju nikotinsku tečnost, a ne sadrže duvan. Veliki broj ljudi opredelio se za njih kako bi se rešili zavisnosti od duvanskog dima. Ipak, potrebna je dodatna opreznost, pošto stručnjaci tvrde da neke marke tečnosti u sebi sadrže visoke doze nikotina, koji se povezuje s rakom.

Retke bolesti u Srbiji

6. септембар 2012.

Predstavnici Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) ukazali su da su nedostatak registra obolelih, kao i najčešće skupa terapija, među osnovnim nedostacima u olakšavanju života obolelih od tih bolesti.

Predsednica NORBS-a Jelena Milošević rekla je na konfereciji za novinare da retke bolesti u Srbiji nisu prepoznate u zdravstvenom sistemu i da se često događa da se obolelima ne postavi prava dijagnoza, a samim tim ni terapija.
Ona je navela da je cilj te organizacije da se obezbedi budžetsko finansiranje postavljanja dijagnoze za retke bolesti u prenatalnom i postnatalnom periodu, ali i zalaganje za socijalni dijalog i ravnopravan položaj obolelih u društvu.

Prema rečima Miloševićeve, koja je i sama obolela od retke bolesti, većina takvih oboljenja je genetskog porekla i javlja se po rođenju ili u ranom detinjsvu.

Prema podacima Evropskog komiteta retka bolest je ona koja se javlja kod jednog među 2.000 ljudi i ređe, a obolelo je oko sedam odsto stanovništva na globalnom nivou.

U svetu je registrovano više od 10.000 retkih oboljenja i ta lista se svakog dana uvećava. U Srbiji ne postoji registar pa nije poznat tačan broj obolelih, kao ni oboljenja.

Lekarka Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, koja se bavi retkim oboljenjima, Maja Đorđević kazala je da država mora da se pobrine za pacijente obolele od retkih bolesti i da se kad je reč o tom problemu „ne sme razgovarati da li je nešto isplativo ili ne“.

„Dijagnostika za retka oboljenja mora biti o trošku države, kao i lekovi. Pacijenti sve plaćaju, bilo da je reč o vitaminima, koji su u nekim oboljenjima i lekovi, ili o terapijama koje godišnje koštaju i do 300.000 evra“, navela je doktorka.

Ona je rekla da je svuda u svetu problem dijagnostifikovanje retkih bolesti, zbog same činjenice da su retke i da je rešenje edukacija lekara.

Izvršna direktorka NORBS-a i majka dečaka obolelog od retke bolesti Jelena Danko je istakla da je veliki problem i to što okolina odbacuje obolele i članove njegove porodice.

„Sem teške socijalne i materijalne situacije svakodnevna obeleženost je izuzetno teška i neprijatna. Društvo još uvek nije spremno da razgovara sa nama“, kazala je ona.

Danko je rekla da su članovi porodice neprekidno angažovani na sprovođenju terapije i posmatranju obolelog deteta i da bi država trebalo da pomogne porodicama koje su u tim situacijama odnosno sa radno ograničenim članovima.

NORBS je osnovan 23. jula 2010. godine.

Prema rečima Miloševićeve, u tu oragnizaciju ujedinjeno je sedam udruženja, među kojima su Savez distrofičara Srbije i Udruženje roditelja dece obolele od raka, a osnovni cilj je poboljšanje kvaliteta života obolelih i njihovih porodica.

Kolač sa jagodama

5. септембар 2012.

Potrebno za patišpanj:

12 jaja
12 kašika brašna
12 kašika šećera
8 kašika kakaa
2 praška za pecivo
12 kašika mlake vode
8 kašika ulja

Fil:

750 ml mleka
10 punih kašika šećera
10 punih kašika griza
250 g maslaca
2 vanil šećera

Belanca (6 kom) dobro izmiksati sa šećerom (6 kaš), zatim postepeno dodati žumanca (6 kom). Sjediniti brašno (6 kaš), kakao (4 kaš) i jedan prašak za pecivo, zatim lagano umešati u izmiksana jaja. Na kraju, dodati vodu (6 kaš) i ulje (4 kaš). Promešati. Smesu sipati u pleh veličine 23 x 33 cm ili približne veličine. Peći na 200 °C. Isto napraviti i drugi patišpanj.

Fil: Skuvati mleko i šećer. Kada provri, dodati postepeno griz i skuvati. Maslac umutiti, zatim sjediniti dok je fil još mlak. U to dodati vanile.

Patišpanj složiti na tacnu, zatim prefilovati polovinom fila. Preko fila staviti iseckane jagode, a onda i drugu polovinu fil, zatim drugi patišpanj. Kolač dobro ohladiti pre služenja.

Vežbe za zatezanje stomaka

5. септембар 2012.

Ako želite da izgubite salo na stomaku,evo najefikasnijih vezbi za zatezanje stomaka. Svi znamo da je zona stomaka jedna od najproblematičnijih kad je u pitanju nakupljanje sala,dobro izbalansirana ishrana i vezbe trebalo bi da reše ovaj problem.
Fokusirajte se na zdravu ishranu sa malim unosom kalorija i redovno radite vezbe za zatezanje stomaka uz barem jedan kardio trening nedeljno:trčanje,vožnja bicikla,plivanje i slični sportovi gde ćete imati jako fizičko opterećenje celog tela uz veliku potrošnju kalorija.

Vezbe za zatezanje stomaka se mogu raditi bilo gde i bilo kada a potrebno je raditi ih barem 3-4 puta nedeljno.
Klasični „trbušnjaci“ je najpoznatija vežba ali samo ona neće biti dovoljna.
Obrnuti trbušnjaci je vežba kod koje ležeći na podu sa rukama pored tela i dlanovima okrenutim nadole podižemo noge i zadnjicu dok kolenima ne dodirnemo grudi (gornji deo ledja mora da ostane na podu).Bitno je da se ne potpomažete rukama već da svo opterećenje bude na trbušnim mišićima.

Bicikl trbusnjaci

Lezite na ledja sa jednom nogom podignutom i ispruženom a drugom savijenom u kolenu oko 90 stepeni i rukama iza glave.
Podižući telo kao kad radite klasične trbušnjake zaokrenite trup skroz u drugu stranu,dok to radite ispravljajte savijenu nogu a drugu savijte (kao kad vozite bicikl),naizmenično ponavljajte neprekidno.Ponovite 100 puta.
U početku naravno nećete moći mnogo puta da ponovite vežbu ali se trudite da radite što više ,vremenom ćete steći kondiciju i neće vam biti naporno.

Lezite na ledja sa sastavljenim nogama i rukama pored tela sa dlanovima nadole.
Podignite noge tako da sa telom formiraju prav ugao.
Neka vam ledja
ostanu pravo na podu.
Spuštajte noge
veoma polako.
Ponovite 50 puta
3 -4 puta nedeljno.

Ruski tvist

Sednite na pod nagnite se nazad i rukama obuhvatite kolena.
Pustite kolena ,prebacite ruke na levu stranu kolena i spojte dlanove.Zaokrenite se što više ulevo a zatim udesno držrći ruke spojene i prebacujući ih preko kolena,50 ponavljanja 3-4 puta nedeljno.
Same vežbe bez kardio treninga barem jednom nedeljno nemogu dati zadovoljavajuće rezultate,naravno morate takodje da pazite na hranu.

Klaustrofobija

5. септембар 2012.

Osobe koje boluju od klaustrofobije imaju panični strah od malih i zatvorenih prostorija.
Pored toga ne podnose da se nalaze na mjestu koje, po potrebi, ne mogu odmah napustiti.

Tipična mjesta koja mogu dovesti do napada su liftovi, garaže, tramvaji, kina ili velike grupe ljudi. Ali već i jedan ljekarski pregled u maloj prostoriji može dovesti do napada.

Statistički, 7-8% stanovništva boluje od klaustrofobije.

Strah je inače važna emocija koja sprječava ljude da se svjesno izlagaju opasnim situacijama.
Osobe koje boluju od klaustrofobije se boje mjesta ili situacija koje objektivno nisu opasne.

Tipični simptomi napada klaustrofobije su veliki strah u odgovarajućoj situaciji, koja se može razviti i do prave panike.
Tjelesni simptomi su lupanje srca, problemi sa disanjem, drhtanje, nesvjestica ali i problemi sa probavnim organima.
U najgorem slučaju nastaje osjećaj da se gubi kontrola i osoba ima osjećaj da je luda.

Za klaustrofobičare je tipično razvijanje ponašanja gdje se izbjegavaju moguće „opasne“ situacije. Prije će ići pješke nego gradskim prevoznim sredstvom, penjati će se stepenicama a ne liftom, izbjegavati će okupljanja na prometnim mjestima, u gužvi.

Kada klaustrofobija dostigne stepen gdje je neophodna terapija, najčešće pomaže kognitivna terapija ponašanja.
Osnovni cilj terapije je da pacijenti ponovo nauče da svoje osjećaje prilagode stvarnosti.
Ljekar pokušava da pacijenta polako dovede do navodne opasnosti, jer je za rješavanje problema neophodno da se klaustrofobičar svjesno stavi pred problem i situaciju koje se boji.
Kada pacijent provede određeno vrijeme u „opasnoj“ situaciji, strah polako prestaje da bude tako intenzivan.
U praksi si pacijent izabere situaciju u kojoj njegovi strahovi nastaju.
Tako se suočava sa tjelesnim simptomima koji se tada pojavljuju.
Situacija se može preživljavati sa ili bez terapeuta, a pacijent je također u mogućnosti da si u početku bira situacije koje izazivaju manje straha nego druge.

Cilj terapije je navikavanje na situacije sa strahom.
Ukoliko pacijent pokušava da se pobjegne od toga, njegov strah će se prije povećati nego smanjiti. Preživljavanje straha s druge strane dovodi do jačanja samopouzdanja i pomaže da se i druge situacije koje izazivaju strah lakše preživljavaju i rješavaju.

Klaustrofobija može biti izazvana traumama, ali i direktno određenim događajima.

Žene pate duplo češće od muškaraca, a iako i djeca pate od klaustrofobije, ovo je uglavnom problem odraslih.

Ukoliko pogođena osoba ima smanjen kvalitet života zbog klaustrofobije, potrebno je da što prije posjeti ljekara ili psihologa, jer se u najvećem broju slučajeva terapijom može uspješno riješiti problem.

Deset neverovatnih činjenica o našem telu

4. септембар 2012.

1. Svaki dodatni kilogram telesne težine prisiljava telo da formira oko 20 km novih krvnih sudova

Kada to znamo, nije teško razumeti vezu između gojaznosti i srčanih oboljenja. Najveći deo ovih krvnih sudova predstavljaju sićušni kapilari, ali tu su i male vene i arterije.

Dobra vest je da stvar funkcioniše i u obrnutom pravcu: ako izgubite kilogram telesne težine, vaše telo će blokirati i apsorbovati krvne sudove koji mu više nisu potrebni.

2. U svakom trenutku verovatno dišete samo kroz jednu nozdrvu

Ovo važi za 85 odsto ljudi. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se nozdrve automatski smenjuju na svaka četiri sata, otprilike.

Disanje kroz različite nozdrve ima različito dejstvo na telo. Desna nozdrva, recimo, povećava nivo glukoze u krvi i čini da koristimo više kiseonika, a takođe i stimuliše levu (logičku) stranu našeg mozga, dok disanje kroz levu nozdrvu stimuliše desnu (kreativnu) stranu mozga, što može i namerno da se iskoristi, ukoliko nam je potrebno.

3. Zdravo je jesti sline?!

Nosna sluz, poznatija kao sline, filtrira zagađivače iz vazduha, pa se dugo smatralo da je nije zdravo jesti. Ali, najnovije studije pokazuju da to zapravo jača imunološki sistem time što u organizam uvodi male količine ovih zagađivača i obučava telo da ih prepoznaje i da se protiv njih bori.

Većina odraslih ljudi takvu aktivnost smatrala odvratnom, ali svi to nesvesno već radimo jer se dobar deo nakupljene nosne sluzi automatski usmerava unazad, u grlo, odakle je gutamo.

4. Žene vide više boja nego muškarci

Polovina žena ima četiri tipa receptopra za boje, ili iodiopsina, umesto uobičajena tri, koliko imaju ostale žene i muškarci. Kada gledaju dugu, ljudi sa tri receptora vide 7 duginih boja, a oni sa 4 oko 10.

Razlog je taj što se receptori za crvenu i zelenu boju nalaze na hromozomu X (ima ga samo ženski pol), a oni za plavu na Y. Ako su receptori za crvenu i zelenu boju malo pomereni, to omogućava viđenje većeg dijapazona boja, a kod malog broja žena javlja se čak i peti receptor za boje. Sa druge strane, slepilo za boje (daltonizam) mnogo je češće kod muškaraca.

5. Postoji razlog zbog kog zaboravljamo zašto smo ušli u prostoriju

Svima nam se ponakad desilo da ušavši u prostoriju zaboravimo zašto smo tu uopšte došli; a svi smo, verovatno, primetili i da toga često ponovo možemo da se setim ako izađemo na ista vrata.

Francuski istraživači su ustanovili da ispitanici zadati lak zadatak tri puta češće zaboravljaju ako su pre njegovog izvršenja prošli kroz vrata neke prostorije nego ako nisu, a razlog, kako su zaključili, leži u tome što naš mozak vrata doživljava kao “granicu događaja” i smatra da su odluke donesene u nekoj prostoriji “pohranjene” u njoj kada je napustimo.

Zbog toga ponovo možemo da ih se setimo ako se u tu prostoriju vratimo.

6. Rana posuta šećerom lakše zarasta

Znate za izreku o dosipanju soli na ranu? Sa šećerom je druga priča. Afrički iscelitelji već generacijama na rane stavljaju zdrobljenu šećernu trsku: bolničar Mzers Mirandu, koji je odrastao posmatrajući oca kako to radi, bio je zapanjen kada je video da na zapadu ne postoji ta praksa.

Sproveo je studiju na većem broju pacijenata sa teškim povredama, čirevima i amputacijama, i ustanovio da šećer ublažava bol i ubija bakterije koje mogu da uspore zarastanje rana. Šećer je higroskopan, što znači da prirodno upija vodu koja je bakterijama neophodna za opstanak, a i mnogo je jeftiniji od modernih antibiotika.

Zbog toga, sledeći put kad se posečete pospite ranu šećerom pre nego što stavite hanzaplast.

7.Uoči povraćanja luči se više pljuvačke

U pitanju je automatski telesni refleks, koji ima za cilj da zaštiti grlo, usta i zube. Želudačna kiselina je vrlo jaka, toliko da bi bez zaštitnog zida želuca mogla u njemu da progrize rupu.

Grlo i usta, međutim, nemaju ovu zaštitnu oblogu, pa zato pljuvačka pomaže da se kiselina razblaži i ispere, a u izvesnoj meri je čak i neutrališe.

8. Usamljenost pričinjava fizički bol

U eksperimentu u kom je mozak ispitanika skeniran tokom kompjuterske igrice koja je imala za cilj da kod njih izazove osećaj isključenosti i odbačnsoti, istraživači sa Univerziteta Kalifornija ustanovili su da se osećanje usamljenosti zapravo obrađuje u prednjem singularnom korteksu, istom delu mozga kao i fizički bol.

To ujedno objašnjava i zbog čega je čovekova želja da se uklopi u grupu i ima društvo toliko jaka, a naučnici se nadaju da će moći da posluži i u lečenju nekih oblika depresije.

9. U našim crevima se nalazi drugi mozak

Pa, bar na neki način. Od ezofagusa do anusa, u crevima se nalazi oko 100 miliona neurona, više nego u kičmenom stubu, i to je u nauci poznato kao unutrašnji nervni sistem. Ovaj “drugi mozak” nije sposoban za svesno mišljenje i uglavnom je zadužen za varenje hrane, ali to nije sve.

Ako ste nekad osetili “leptiriće u stomaku”, ili ste lošu vest doživeli “kao udarac u stomak”, to je izazvao upravo ovaj nervni sistem. On igra određenu ulogu i u nastanku našeg opšteg raspoloženja, zbog čega neke vrste hrane mogu da nam promene raspoloženje, dok loša osećanja i situacije često čine da izgubimo apetit.

10. Ljudi su jedini sisari koji ne mogu istovremeno da gutaju i dišu

Svi ostali sisari, i mnoge druge životinje koje nisu sisari, mogu da dišu dok jedu: To su u stanju i ljudske bebe, što im omogućava da dišu dok sisaju.

Ovu sposobnost gubimo oko 9. meseca, kada nam se glasne žice tokom razvoja spuštaju. Kod ljudske dece i odraslih glasne žice leže nauobičajeno nisko u poređenju sa ostalim životinjama.

To im omogućava mnogo bolji zvuk i reznonantnost, zbog čega smo u stanju da proizvedemo širi dijapazon glasova, od kojih se sastoji naš govor.

Kako vežbati sedeći za radnim stolom ?

3. септембар 2012.

Za većinu kancelarijskih službenika, vezanost za radni sto dok rade na kompjuteru u proseku 10 sati dnevno, predstavlja deo njihove normalne rutine. Međutim, celodnevno sedenje za kompjuterom možda neće biti dobro za vaše telo, pošto između ostalog može prouzrokovati bol u leđima zbog lošeg držanja. S druge strane, ako morate da budete za radnim stolom čitav dan, to ne mora da bude mučenje za vaše telo. Ako postoje ljudi koji ceo dan moraju da provedu za radnim stolom, postoje neki jednostavni koraci koje mogu da prate kako bi poboljšali držanje i držali zdravlje pod kontrolom.

Uputstvo

Zauzmite ispravan položaj tela u dobroj stolici koja je dizajnirana za rad za kancelarijskim stolom. Vaša leđa treba da su prava, ramena zabačena unazad, a vrh vašeg monitora treba da bude u visini vaših očiju. Ako treba da gledate na dole ili gore, onda morate da podesite visinu vašeg monitora. Takođe, obratite pažnju da zglobovi ne leže na tastaturi ili na podlozi za miš (osim ako nemate podlogu sa osloncem za zglob). Ovo će vam pomoći da sprečite sindrom karpalnog kanala. Držite noge savijene u kolenima tako da vam kolena budu samo blago uzdignutija od vaših kukova.
Uradite jednostavne vežbe istezanja. Istegnite vaše ruke, noge, glavu i torzo dok sedite. Ovo će vam pomoći da se ne osećate ukočeno.
- Vrat: Da biste istegli vrat, pomerajte glavu napred/nazad, sa jedne na drugu stranu i gledajte u desno i u levo. Ovo možete uvek da uradite da biste smanjili i ublažili napetost i pritisak. Nikad ne vrtite skroz glavom. Ovo može da ošteti zglobove vrata.
- Ramena: Razgibavajte ramena napred/nazad oko 10 puta. Ovo će pomoći da ublažite napetost u ramenima.
- Ruke i ramena: Dobro istezanje ruku i ramena uključuje i da stavite vaše šake na kraj stola, tako da udaljenost od vašeg tela bude otprilike u širini ramena. Stavite šake tako da budu okrenute ka vašem telu, nagnite se napred, i zgrbite vaša ramena.
- Zglobovi: Vrtite zglobove redovno ili na svakih sat. Vrtite zglobove 10 puta u smeru kazalje na satu i 10 puta u suprotnom smeru. Ovo će vam pomoći da sprečite sindrom karpalnog tunela ako dosta vremena provedete tipkajući.
- Članci: Vrtite članke redovno. Kao što to radite sa zglobovima, u smeru kazaljke na satu 3 puta i suprotnom smeru isto 3 puta. Ovo pomaže da poboljšate cirkulaciju krvi i sprečava osećaj trnjenja koji se dobija kad je vaša cirkulacija pogoršana, takođe poznato kao “trnci”.
- Grudi: Obratite pažnju ako se stalno grbite nad tastaturom. Kako bi to sprečili, uradite sledeću vežbu: raširite ruke kao da želite nekog da zagrlite, rotirajte zglobove ka spolja (palčevi idu gore i dole), i uvucite ramena. Ovim rastezanjem vaše telo se kreće u smeru suprotnom od onog kad se grbite i trebalo bi da osećate dobro istezanje preko gornjeg dela vaših grudi.
- Abdomen: Grčite mišiće stomaka i sedalnog dela, zadržite nekoliko sekundi i opustite. Ponovite svakih nekoliko minuta dok radite za stolom. Takođe možete da izvedete Kegelove vežbe (vežbe na podu za karlicu) dok sedite.
- Listovi: Istegnite vaše listove. Dok sedite, podignite noge na prednji deo stopala i spustite ih. Ponavljajte dok u nogama ne osetite blagi umor. Nakon otprilike 10 minuta uradite isto i nastavite da ponavljaze ovo tokom jednog sata ili više. Time ćete vežbati vaše listove, i pomoći da ne dođe do zastoja protoka krvi u vašim nogama. Smanjen protok krvi je vrlo uobičajena pojava kod srednjovečnih kompjuterskih korisnika.
Ustanite svakih pola sata i prošetajte malo. Ovim ćete održavati stalnu cirkulaciju krvi u rukama i nogama i sprečiti pojavu napetosti u njima. Prošetajte do aparata za vodu da napunite čašu. Ako možete da si priuštite da uzmete duže pauze, idite u kratku šetnju izvan zgrade i koristite stepenice umesto lifta. Pored toga što ćete vašim nogama i srcu obezbediti dobru vežbu, takođe ćete moći da udahnete malo svežeg vazduha.
Odmorite oči od gledanja u monitor kompjutera. Svakih 30 minuta skrenite pogled sa kompjuterskog ekrana i pređite pogledom preko prostorije u kojoj radite, obratite pažnju na stvari kao što su prozori, sat, sto, vrata. Ovo pomaže da se unapredi pomeranje oka i smanjuje šanse od pojave iritacije oka i glavobolja. Druga tehnika za odmaranje vaših očiju jeste da protrljate šake i onda ih stavite preko očiju.
Iskoristite vreme kada skidate neki veliki dokument. Ustanite i kratko prošećite po spratu na kom se nalazite. Ako možete, i nemate oko sebe kolega kojima bi to smetalo, pokušajte da uradite nešto zahtevnije kao što je nekoliko sklekova, trbušnjaka i/ili džekova.
Vežbajte uz pomoć nekoliko “alatki”.
- Nabavite stezalicu za šake. Jefitni su, mali i lagani. Kada treba da čitate nešto na ekranu ili na papiru, verovatno nećete morati često da koristite ruke, pa iskoristite ovu priliku i stisnite stezalicu. To je odlična vežba za podlaktice.
- Nabavite elastičnu traku (također su jefitne, male i lagane) i koristite za gore pomenute vežbe (kada istežete ruke, radite ih sa elastičnom trakom). Ovo će da istegne i lagano vežba vaše mišiće.
- Kupite veliku (pilates) loptu za vežbanje ili stolicu u obliku lopte za vežbanje i sedite na nju sa ravnim leđima i zgrčenim stomačnim mišićima. Sagorevaćete kalorije održavanjem ravnoteže tela i kičme na lopti. Dok je lopta delotvornija, stolica je prikladnija opcija u kancelarijskom okruženju. Dok sedite ili razgovarate na mobilni telefon, možete da poskakujete ili da radite osnovne vežbe za toniranje. Koristite umereno loptu dok kucate pošto to verovatno neće biti najstabilniji oblik sedenja i tako sprečite karpalni tunel i upalu tetiva.
Udahnite duboko nekoliko puta. Kako biste vežbali vaše stomačne mišiče, zadržite stomak nekoliko trenutaka kad udahnete i opustite ga pri izdisaju. Ako je moguće, udahnite svež vazduh tako što ćete otići u laganu šetnju napolje kao što je i ranije spomenuto.
Držite flašu vode pored sebe i naviknite se da pijete malo na svakih pola sata. Ako ovo budete dosledno radili, bićete mnogo življi. Ustanite i odšetajte do aparata za vodu da dopunite čašu ili bokal, tako da možete da hodate naokolo i u isto vreme provežbate noge.

Saveti

Namestite naslon na stolici pod uglom većim od 90 stepeni.
Ne zanemarite zdravlje vaših očiju, štetno je za vaš vid ako se fokusirate na jednu stvar duži vremenski period (tj.vaš monitor) tako da napravite pauze tokom kojih ćete razgledati druge stvari u prostoriji ili se fokusirati na nešto dalje kako bi održavali dobro zdravlje vaših očiju. Takođe uzmite u obzir mogućnost kupovine LCD monitora koji je bolji za oči. Ako ste duže vreme za kompjuterom, oftomolozi preporučuju pravilo „20-20-20“ – na svakih 20 minuta tokom kojih se fokusirate na kompjuterski monitor, provedite 20 minuta fokusirajući se na nešto što je udaljeno oko 600 cm. (20 stopa)
Pokušajte da ne škiljite dok čitate nešto na ekranu, pošto to može da bude loše za vaš vid. Većina kompjutera ima opciju povećanja veličine slova. Ako pritisnete istovremeno taster Ctrl i + , veličina slova će se povećati, tako da ne morate previše na naprežete vaše oči. Pritiskom na taster Ctrl i −, veličina slova će se smanjiti , a ako pritisnete Ctrl i 0, povratićete veličinu slova na normalnu. Čak i ako imate dobar vid, nije „zgoreg“ da pokušate i da ga zadržite.
Nemojte sedeti mirno. Dok god se krećete, pomažete sebi da ostanete u boljoj formi. Konstantnim kretanjem, sagorećete kalorije i doprineti boljem kardiovaskularnom zdravlju. Vrpoljenje je dobar način da budete u pokretu, čak i nešto poput tapkanja stopalom. Međutim, budite svesni vaših kolega i ne pravite previše buke — bez obzira na način na koji se vrpoljite, uzastopna buka može da smeta drugim ljudima.
Ako ste sami, pokušajte da isključite kompjuter na kratko i vežbajte. Ako pričate sa nekim preko mobilnog, ustanite i istegnite se, ili podižite noge – sve što će vas držati pokretnim tokom vremena kad ne sedite za svojim kancelarijskim stolom.

Upozorenja

Vašem telu je potrebno mnogo više vežbe od onoga što radite za vašim kompjuterom, zato nemojte da mislite da je ono što radite za kompjuterom dovoljno. I dok je takvo vežbanje korisno, imajte na umu da nije zamena za odlazak u teretanu ili pridržavanje programa redovnog vežbanja.
Kada je mišić nepokretan (statičan), cirkulacija se smanjuje, mišići umore, i teže je raditi neke zadatke.
Navika nepravilnog držanja tela dok sedite za kompjuterom u kombinaciji sa statičkim sedenjem može da uzrokuje zdravstvene probleme pod nazivom Kumulativni traumatski poremećaj (CTD) ili Povreda izazvana repetitivnim pokretima (RSI).

Strah od smrti

3. септембар 2012.

Smrt jeste velika nepoznanica, i ma koliko bila izvesna, u životu prosečnog čoveka razmišljanje o njoj ostaje po strani, sve do trenutka suočavanja sa njom.

Ipak, izvesno je da je to naveći strah od svih. Kada autori žele da dodaju na težini svojih dela, uzbudljivosti i primaljivosti za publiku, pitanje života i smrti, upleteno u ostatak besede, uvek daje svoj doprinos. Horor filmovi ne bi bili toliko strašni da se glavnim akterima preti nečim drugim namesto životom. Kada se želi naglasiti smisao nečega, uvek se prisustvo ili odsustvo toga dovodi u paralelu sa životom i smrću.

Priče o smrti uvek izazivaju pažnju publike. Način na koji se umire i ličnost pokojnog uvek se razmatra sa većim žarom od ličnosti žive osobe i načina na koji ona živi.

Početkom dvadesetog veka formirana je nova naučna disciplina koja se naziva tanatologija. Ona se bavi istraživanjem i analizom svih činjenica i informacija prikupljenih iz medicine, biologije, psihijatrije, psihologije, psihoanalize, sociologije, ali i antropologije, istorije, religije, filozofije i umetnosti vezanih za smrt. Jednom rečju – naučna disciplina koja se bavi smrću.

Da li je ova sveprisutna zainteresovanost za smrt posledica pokušaja ljudi da se sa strahom od smrti suoče kroz stalno upijanje informacija o njoj? Da li je to pokušaj izbegavanja da se suoče sa sopstvenom konačnošću i izvesnim krajem svog postojanja? Ili je to prećutni sporazum ljudi da se kroz stalno suočavanje sa slikama smrti, bez mnogo pitanja, odgovora i analiza, na neki način imunizira na pojam smrti i navikne na njeno prisustvo, što bi racionalno, svensno i namerno bilo gotovo nemoguće?

* Kada se javlja strah od smrti?

Lekari koji rade u praksi gotovo se svakodnevno suočavaju sa strahom od smrti. Ona je sveprisutna kod pacijenata, članova porodice i prijatelja obolelih. Svojom blizinom, smrt nameće razmišljanje o njoj. Strah se tom prilikom redovno javlja. Prihvatanje smrti u takvim situacijama je retkost.

Za ljude koji nisu imali kontakta sa osobama sa psihološkim problemima uvek je iznenađujuća činjenica da je kod njih strah od smrti obavezan pratioc ostalih problema. Psihijatrijski bolesnici svakodnevno se suočavaju sa ovim srahom, usled visokog stepena anksioznosti ili depresivnosti. Mnogi koji pripadaju kategiriji psihički zdravih ljudi bar jednom u životu susreli su se sa ovim strahom na isti takav iracionalan način – način koji onemuogućava distanciranje od njega i koji stvara osećanje preplavljanosti, zbunjenosti I bespomoćnosti.

Interesantno je da istraživanja straha od smrti, istina, prilično retko sprovođena, ukazuju na jednu stvar: on je sveprisutan. U svim narodima, kod ljudi svih nivoa obrazovanja, uzrasta i pola. Izgleda da je strah od smrti opšti pratilac života.

Interesantno je i da su istraživanja pokazala da se kod ljudi koji više vrednuju sebe, odnosno imaju veće samopoštovanje ili ono što psiholozi nazivaju “narcističkim ulaganjem u sebe” – ulaganjem energije u dobru sliku o sebi, svestan strah od smrti češće javlja. Isto tako, on se javlja češće i kod ljudi koje odlikuje pasivnost, naspram onih koji zauzimaju aktivnu ulogu u kreiranju svog života i oblikovanju svog okruženja.

* Zašto se javlja strah od smrti?

Posmatrajući ukupan broj psihologa u svetu i raznolikost tema kojima se oni bave, mali broj njih posvetio je ozbiljnije pažnju ovom fenomenu. Kako su se sa njime najčešće sretali klinički psiholozi tokom ličnog rada i rada sa klijentima, gotovo i da nema objavljenog rada koji se ove teme tiče, a potiče iz neke druge oblasti psihologije. Međutim, i u okviru klničke psihologije mišljenja o strahu od smri su podeljena.

Prema jednoj teoriji, strah od smrti je „poklopljen“ odnosno nesvestan tokom većeg dela života, i sve što rade, ljudi rade da bi se sklonili od njega

Jedna grupa istraživača smatra da je strah od smrti prirodan fonemen, prisutan u svakom čoveku od rođenja, pa do poslednjeg dana. Prema njima, gotovo cela psihička struktura izgrađena je na tananom “poklopcu” koji služi zatvaranju pitanja koja bi se tokom celog života neminovno nametala, a koja su vezana za konačan kraj života. Prema njima, ovaj “poklopljeni i sakriven” strah je osnova nagona za samoodržanjem. Strah od smrti je “poklopljen” odnosno nesvestan tokom većeg dela života i sve što rade, ljudi rade da bi se sklonili od njega. Zato se ljudi često ponašaju kao da su besmrtni – ne razmišljaju o vremenu koje im je ostalo, o smislu onoga što rade ili konačnom cilju svog života. U trenucima psihološke labilnosti, ili direktnog suočavanja sa smrću, ovaj poklopac popušta, i ljudi se nalaze u situaciji da se suoče sa svojim prirodnim strahom, stalno prisutnim u osnovi svoje ličnosti. Zato se strah od smrti javlja kod psihijatriskih bolesnika: on predstavlja pokazatelja da psihička struktura osobe nije dovoljno čvrsta da bi održala potisnutim ono što je kod zdrave osobe potisnuto u nesvesni deo ličnosti.

Druga grupa autora zauzima drugačiji stav: strah od smrti nije urođen, on se javlja sa razvojem osobe, i usko je vezan sa nagonom smrti o kome je Frojd govorio. Interesantno je da Frojd tokom svog života nije mnogo govorio o strahu od smrti. On ga je najčešće u svojim radovima povezivao sa tanatosom – nagonom smrti, ili svodio na druga osećanja – osećanja krivice i depresivnosti. Zbog toga, često se kasnije spekulisalo da je strah od smrti bio jedan od problema sa kojima se i sam suočavao. Međutim, neki od njegovih sledbenika radili su na razrađivanju njegove teorije u ovoj oblasti. Prema njima svi strahovi posledica su neadekvatbog odnosa deteta i njegovog okruženja tokom detinjstva. Dobar odnos sa majkom, ili drugom osobom koja je detetu najbliža, stvoriće zdravu osnovu, i u periodu kada deca stiču svest o smrti (kako istraživanja pokazuju, između devete i desete godine života) biće u mogućnosti da je prihvate kao sastavni deo života koji, iako izaziva određeno osećanje nelagodnosti, ne predstavlja opasnost za urušavanje psihičke struktura i razvoj psihičkih poremećaja.

Sa razvojem psihoanalitičkih i drugih pravaca u psihologiji, sve veći broj autora uviđao je da suštinske suprotnosti koje bi onemogućile integraciju ova dva stava ne postoje. Iako i danas postoje nesuglasice po pitanju toga da li Tanatos kao nagon smrti i samouništenja postoji, ili se samorazarajuće ponašanje može pripisati frustracijama i poremećajima u korišćenju životne energije (libida), ostali delovi ove dve teorije predstavljaju kompatibilnu celinu. Danas se autori uglavnom slažu oko toga da prihvatanje smrti i konačnosti života, bilo spontano tokom života ili kroz manje ili više kritičan period promišljanja, ponekad praćenog strahom, predstavlja nužni korak na razvojnom putu svake individue.

* Strah od smrti i psihološki poremećaji

Već je rečeno da se strah od smrti javlja redovno kod ljudi koji imaju psihološke probleme. On je prateći simtom gotovo svih poremećaja. Mišljenja o tome da li je neuspešno savladavanje straha od smrti uzrok ili posledica psiholoških poremećaja i dalje su podeljena.

Strah od smrti najčešće se javlja kod osoba koje imaju hipohondriju. Hipohodnrija je bolest koju odlikuju periodi u kojima se aktiviraju strahovi vezani za lično zdravlje osobe. Oni opsesivno traže znake nepravilnosti na i u svom organizmu, koje tumače postojanjem neizlečivih bolesti. Uz to kod njih se javlja preplavljujući strah od bliske smrti, koji i jeste osnovni simtom hipohondrije. Za samu osobu koja ima hipohondriju nemoguće je da razluči da li su njeni strahovi osnovani ili ne. Tu dolazi do gubitka kontakta sa realnošću i preplavljujući strah od smrti postaje dominantno osećanje koje kontreoliše sve postupke osobe.

Pored toga, strah od smrti se javlja redovnoiI kod paničnih poremećaja, posebno onih vezanih za agorafobiju. Za njih je karakteristično da se kod osobe u određenim situacijama (na primer, kada se nađu na velikom, otvorenom prostoru – kod agorafobije) iznenada javi strah od iznenadne smrti. Najčešće dolaze na ideju da bi se mogle ugušiti, imati infarkt ili moždano krvarenje (šlog). Jedan od sve češće navođenih uzorka straha, prema nekim navodima, je mogućnost terorističkog napada koji bi ih na mestu usmrtio. Strah od smrti je ovde takođe redovan i, kao i kod hipohondrije, teško je razlučiti da li je on uzrok ili posledica problema koji ovi ljudi imaju.

Izražen strah od smrti najčešće se javlja kod osoba koje imaju hipohondriju, panične poremećaje, fobije, opsesivno kompulsivne poremećaje, depresiju…

I kod svih ostalih fobija takođe je, u manjoj ili većoj meri, prisutan svestan strah od smrti. On je takođe pratilac i opsesivno kompulzivnih poremećaja (koje karakterišu stalno ponavljajuće misli ili prisila da se stalno ponavljaju određene radnje), ali obično na manje svesnom nivou, i manje u centru pažnje osobe. Strah od smrti se redovno javlja kod depresivnih osoba, dok kod onih sa ozbiljnijim simptomima koji pripadaju grupi psihijatrijskih bolesnika, preobražava se u suicidalne namere. Pored toga, zabeležano je njegovo prisustvo i kod osoba sa seksualnim poremećajima, poremećajima spavanja i drugima.

Iako praktično najrasprostranjeniji fenomen među psihijatrijskim klijentima, strah od smrti nikako ne treba posmatrati kao pouzdani znak patologije. Njegova povezanost sa ovako širokim dijapazonom poremećaja svedoči o tome kolika je njegova prisutnost među ljudima, kao i o tome koliko je prisutna sklonost njegovom potiskivanju. Zato je on jedna od onih stvari koje prve “isplivaju” na površinu kada se osoba nađe u stanju psihičke labilnosti.

* Strah od smrti kroz godine

Tokom ranog detinjstva deca nemaju jasnu predstavu o smrti. Konačan kraj života je nešto što intelektuano oni teško mogu da shvate. Ipak, neki nesvesni strah od uništenja, prema većini autora, postoji. Detinjstvo se oduvek prihvatalo kao bitan period u razvoju kapaciteta osobe da se kasnije suoči sa razvojnim zadacima. Suočavanje sa pojmom smrti za dete postaje moguće oko desete godine, kada intelektualno dostiže nivo na kome može shvatiti pojam konačnosti života. Do tada, strahovi se ispoljavaju kroz fobije, ponekad i paniku, ali uvek vezanu za konkretnu situaciju, koju je, iz očiju deteta, nemoguće povezati sa smrću.

Tokom ranog detinjstva deca nemaju jasnu predstavu o smrti. Konačan kraj života je nešto što intelektuano oni teško mogu da shvate.

U adolescenciji postoje velike razlike među mladima kada je u pitanju pogled na smrt. Kod nekih je izraženo prisutan strah – najčešće kod onih koji su imali traumatska iskustva ili smrti u porodici, dok se kod drugih, potpuno suprotno tome, razvija potpuna bezbrižnost i nesvestan, iracionalan stav da se njima ništa ne može dogoditi. Ovi odnosi prema smrti su krajnje kolebljivi u periodu adolescencije, i kod iste osobe mogu se menjati iz jedne u drugu krajnost tokom samo jednog dana. Nakon toga, u zrelom dobu, kod većine ljudi postoji čudnovato odsustvo svesnosto o smrti i strahu od nje. Ona isplivava samo u situacijama psihičke labilnosti, nakon perioda intenzivne neizvesnosti, ili uznemirenosti. U dobu starosti, strah od smrti se javlja u sklopu brojnih drugih teškoća koje dolaze – od zdravstvenih do suočavanja sa smrću bliskih ljudi, prijatelja i rođaka iz iste generacije.

Iako strah od smrti nije prisutan svesno tokom većeg dela života, i oni koji su imali intenzivne periode suočavanja sa njim nerado ga se sećaju, on predstavlja njegov sastavan deo, i provlači se kroz mnoge odluke koje ljudi donose. Zbog toga je njegovo osvešćavanje i suočavanje sa njim od suštinskog značaja za razvoj svake ličnosti ka osećanju celovitosti i pronalaženju smisla života.

* Normalno i nenormalno

I, na kraju, treba naglasiti da, iako je strah od smrti univerzalna pojava, sve prisutnija u današnjem društvu, ona samo pod određenim uslovima poprima karakteristike patološkog.

Izvestan stepen strepnje, nelagodnosti i napetosti povezana sa idejom o smrti prisutna je kod svih ljudi. Ona postaje intenzivnija ukoliko se veže za konkretnu situaciju u kojoj smrt bliske osobe ili lična smrt usled bolesti postane izvesna. Tada ona nosi sa sobom brojne izmešane osećaje: od tuge, žaljenja, osećanja bespmoćnosti, preko kratkotrajne želje za osvetom, uznemirenosti do preplavljujućih misli, osećanja besmisla i gubitka kontrole. Međutim, ona je i tada ograničenog trajanja. Posle perioda koji većina autora ograničava na šest nedelja ova osećanja, a pre svega strah od smrti, značajno gube na intenzitetu, i prepuštaju glavnu reč pokretačkim silama koje na čoveka deluju prirodno tokom života.

Stalno prisutna tema smrti u medijima možda može predstavljati vid imunizacije ljudi na pojam smrti, ali ne može im dati odgovore na pitanja do kojih sami dođu prilikom suočavanja sa njom, niti ih podstaći i voditi na putu prihvatanja svoje konačnosti i smisla ličnog razvoja u njoj.

Kada se strah od smrti koji javi bez konkretnog povoda, bez suočavanja sa njom u realnom svetu, odnosno kada proističe iz dubljih slojeva ličnosti, ukoliko poprimi takve karakteristike da ograničava normalno funkcionisanje osobe, njen socijalni, profesionalni i intimni život, predstavlja patološki fenomen. Možemo se složiti sa autorima koji ističu da suočavanje sa svojom konačnošću i izvesnošću, idejom svoje smrti u budućnosti, predstavlja razvojni zadatak svake ličnosti na njenom putu ličnog razvoja. Ali, svako suočavanje u kome osoba izgubi kontrolu nad proizvodima svog uma (a strahovi bez povoda u spoljašnjem okruženju jesu proizvod uma), označava tačku u kojoj je potrebno potražiti pomoć.

Stalno prisutna tema smrti u medijima možda može predstavljati vid imunizacije ljudi na pojam smrti, ali ne može im dati odgovore na pitanja do kojih sami dođu prilikom suočavanja sa njom, niti ih podstaći i voditi na putu prihvatanja svoje konačnosti i smisla ličnog razvoja u njoj.

Socijalna fobija

3. септембар 2012.

Postoji jedan oblik anksioznosti koji se ispoljava kao određena vrsta neprijatnosti u društvu drugih osoba – pojedinaca ili grupe. To je socijalna fobija. Ljudi koji imaju problema u obliku socijalne fobije često imaju poteškoća kada treba na neki način da stupe u kontakt sa drugim ljudima. Tako npr osoba se može plašiti da stoji u redu u prodavnici jer misli da svi gledaju u nju svo vreme, ili npr osoba ima poteškoća da ostvaruje kontakte sa drugim ljudima jer unapred misli da će je svi odbiti. Ovo bi bili najprostiji oblici socijalne fobije, koja danas predstavlja problem sve većem delu stanovništva.

Socijalna fobija se još naziva i socijalna anksioznost. Kada osoba ima socijalnu fobiju, ta osoba uglavnom ima strah od upoznavanje novih ljudi, ima strah ako treba da bude u nekoj većoj grupi ljudi, ako treba da stupi u kontakt sa ljudima. Takođe ta osoba ima običaj da nepotrebno brine o tome šta drugi ljudi misle o njoj. Ovakva fobija može se ispoljavati i kao povećani strah od držanja govora pred velikom grupom ljudi, onda npr strah od odlaska na neke javne sastanke sa većim brojem ljudi i slično. Ljudi koji ispoljavaju simptome socijalne fobije su uglavnom previše samo-svesni i previše brinu o tome šta drugi ljudi misle o njima, i usput očekuju najgori mogući ishod neke situacije.

Ako sami sebe prepoznajete u opisu ljudi koji pate od socijalne fobije, morate shvatiti jednu stvar: drugi ljudi uopšte ne razmišljaju o vama toliko kao što vi mislite. To je glavna stvar koju apsolutno morate shvatiti, jer većina ljudi koji pate od socijalne fobije previše razmišlja o tome šta drugi misle o njoj. Istina je, kao što sam rekao, da drugi uopšte ne razmišljaju previše o vama! Svi ljudi imaju svoj život, i gledaju kako da ga učine boljim. Morate razbiti tu iluziju, dakle drugi ne misle o vama toliko mnogo kao što vi to mislite!

Osoba koja pati od socijalne fobije ispoljava sledeće simptome, i to obično u društvu drugih ljudi: pojačano znojenje, nervoza, ubrzano kucanje srca, mučnina, drhtanje, a nekada čak i napadi panike. Nekada kada je osoba previše stidljiva u normalnim socijalnim vezama i kontaktima, to može biti znak da se razvija socijalna fobija, i da treba nekako reagovati.

Ako je kvalitet života neke osobe narušen i ako osoba nije u mogućnosti da stupa u kontakt i veze sa drugim ljudima, ovo bi takođe mogli biti znaci da osoba pati od socijalne fobije. Ttrebali bi ste uzeti u obzir i to ako osoba previše razmišlja o tome šta drugi misle o njoj, razmišlja negativno o sebi, razmišlja o tome kako će se osramotiti pred drugim ljudima, strahuje od odbijanja drugih osoba, strahuje od toga da će biti ponižena i slično.

Ako patite od socijalne fobije, shvatite da su mogući uzroci te fobije u nekom prethodnom lošem iskustvu iz vašeg života, npr ako vas je neko psihološki mučio, ponižavao i tome slično. Uzrok može biti i neko iskustvo u kome ste se vi na neki način osramotili pred drugim ljudima, i to vam je možda usadilo strah od svih budućih sličnih situacija.

Neki od ostalih faktora koje bi trebalo uzeti u obzir jesu i genetstki faktor, dakle možda vam je neko u porodici takođe patio od socijalne fobije, onda manjak vašeg samopouzdanja, depresija i slično. Ako malo bolje razmislite o ovim faktorima, videćete da ćete lakše doći da pravog uzroka vaše socijalne fobije, a kada to uradite, onda ćete mnogo lakše znati šta je potrebno da preduzmete da bi prevazišli socijalnu fobiju.

Iako postoje razni lekovi i medicinske terapije za socijalnu fobiju, uvek je bolje sprečiti, nego lečiti. Ako ste veoma stidljivi, i ako mislite da možda postoji mogućnost da se to razvije u socijalnu fobiju, mogli bi ste da poradite na usvajanju novog načina razmišljanja i na taj način date sve od sebe da prebrodite stidljivost i socijalnu fobiju.

[block:block=11]

Evo nekoliko bitnijih saveta:

Zađite u samu srž, u koren problema vaše stidljivosti: to je najverovatnije nisko samopouzdanje. Ako vam se ne sviđa kako izgledate, ili ako ste previše svesni sami sebe, odnosno svog izgleda, predlažem da pitate neku blisku osobu da vam pomogne da malo podignete svoje samopouzdanje. Svi ljudi, pa i vi, siguran sam, imaju neke osobine koje se tiču kako fizičkog izgleda, tako i onog nevidljivog, unutrašnjeg izgleda. Istaknite svoje pozitivne atribute, radite na tome! Čak i neka lepa nova odeća koju kupite sebi će vam dati dodatno samopouzdanje u određenim situacijama u kontaktu sa drugim ljudima. Bitno je da se vi osećate lepo i opušteno, a kada ste takvi, onda vam je mnogo lakše da stupate u kontakt sa drugim ljudima.

Ako imate neko veoma loše iskustvo iz prošlosti, ako vas je neko povredio, ponizio ili tome slično, i ako mislite da imate socijalnu fobiju, koju ne možete sami da prevaziđete, ne bi uopšte bilo loše da potražite pomoć neke stručne osobe. Nekada se ljude plaše da zatraže stručnu pomoć, ili ih je sramota da to urade, jer razmišljaju o tome šta će onda drugi misliti o njima. Trebalo bi da se zapitate, šta vam je bitnije, šta drugi misle o vama ili vaše zdravlje i to kako se vi osećate? Ne možete se kretati u smeru boljeg i lepšeg života dok god imate nešto što vas muči. Stvari se zakomplikuju kada imate nešto što vas muči, a što je povezano sa nekim lošim iskustvom iz prošlosti. Shvatite – ne morate da budete robovi prošlosti, i ne morate da nosite psihološki teret iz svoje prošlosti!

Uvek se trudite da razmišljate pozitivno! Ako jednostavno ne možete da razmišljate pozitivno, razmislite o ovome: svaki čovek je unikatan na poseban način, svi imaju neke svoje vrline i mane, i to čoveka čini unikatnim. Shvatite da ste i vi unikatni, i siguran sam, kad bi ste malo razmislili, mogli bi ste da nađete dosta toga pozitivnog kod vas, što vas ističe u odnosu na nekog drugog. Morate naučiti da vrednujete pozitivne stvari kod vas i da ističete svoje kvalitete što više. Radite na tome iz dana u dan, na taj način razvijate jedan novi, lepši i zdraviji pogled na stvari. Kada promenite pogled na stvari, i kada počnete više da vrednujete sami sebe, biće vam mnogo lakše da stupate u kontakt sa drugim ljudima, i nećete se više povlačiti u sebe, nećete biti zablokirani socijalnom fobijom!

Ako vas strah od kontakata sa drugim osobama sprečava da normalno i lepo živite, potrebno je da uradite nešto po pitanju vaše socijalne fobije ovog trenutka! Shvatite da se stvari neće rešiti same od sebe u slučaju socijalne fobije. Zašto? Zato što ste u pitanju Vi i Vaši kontakti sa drugim osobama, jedino Vi možete odlučiti da se menjate! Nijedan čovek nije ostrvo, ljudi se druže sa drugim ljudima, kontaktiraju, sarađuju, stupaju u veze i slično. Shvatite da nema ništa loše u tome, u ljudskoj prirodi je da se socijalizuju i druže. Ako želite da menjate sebe i kontakte sa drugima i da prevaziđete socijalnu fobiju, predlažem da to počnete odmah, jer ne postoji bolje vreme za to.