Loše navike zagorčavaju svakodnevicu
• Ako samo sedite i priželjkujete da stvari budu bolje, malo je verovatno da će se išta promeniti • Napravite plan, odredite prioritete i krenite u akciju
Možda se ne možete rešiti baš svega što vam zagorčava život, ali ne odustajte unapred. Krenite korak po korak i svake nedelje precrtajte po jednu štetnu naviku. Počnite već danas!
Stručnjaci su napravili top-listu navika za koje predlažu da ih polako, ali temeljno iskorenite iz svog života.
Pre svega to se odnosi na nezavršavanje započetog. Oslobodite se suvišnog tereta i rešite se svih nezavršenih poslova. Završite sve što ste počeli – poslovni projekat, dijetu, svađu ili obavezu. To može potrajati, ali vredi truda.
Ne ignorišite sadašnji trenutak. Sve što možeš danas, ne ostavljajte za sutra, kaže stara narodna poslovica. Uštedite evro danas i imaćete evro sutra. Pojedite 500 kalorija manje nego inače danas, i sutra ćete izgubiti na težini ili barem nećete morati da idete na dijetu. Samo ono što uradite danas može uticati na sutra.
Morate imati spisak prioriteta. Nemojte trampiti sitnice za ono što vam je cilj. Ako samo reagujete na stvari kojima vas bombarduju drugi, nikadanećete imati dovoljno vremena za ono što je najvažnije. Raspoređivanje vremena oko prioriteta retko donosi dobre rezultate, zato rasporedite prioritete prema vremenu koje imate na raspolaganju.
Laganje samog sebe je razorno. Ako vam se to čini preterano, napišite na koje sve načine niste bili verni sebi i prisetite se kako ste se zbog toga osećali. Razmislite šta možete da promenite, a onda to zapišite.
Udovoljavanje drugima je takođe štetna navika. Ako uvek kažete da, a mislili ste pri tome na ne, verovatno ste konstantno nezadovoljni. Zašto biste davali drugima moć da kontrolišu vaše vreme i energiju? Utvrdite svoje granice.
Prihvatite ono što vas iscrpljuje. Krize i problemi ne znače da je život uvek takav. Ako prolazite kroz težak period, svesno pojednostavite zadatke i obaveze. Budite usmereni na onakav životni stil kakav želite i imajte strpljenja.
Ne kukajte, već jasno zatražite ono što želite. Najčešće ćete dobiti onoliko koliko i tražite. Kukanje vas neće dovesti bliže cilju. Zašto biste onda gubili energiju i vreme? Kad vam je nešto potrebno, recite to jasno i precizno i radite na ostvarenju cilja.
Ne razmišljajte previše, već pravite konkretne planove i strategije i započnite da radite na njihovom ostvarenju. Ako samo sedite i priželjkujete da stvari budu bolje, malo je verovatno da će se išta promeniti samo od sebe. Napravite plan i krenite u akciju!
Uzmite život u svoje ruke
Poslastica – Glamur torta
Potrebno je za testo: 300 g pšeničnog oštrog brašna tip 400, 1/2 kesice praška za pecivo, 150 g šećera, kesica vanilin šećera, 250 g maslaca, 4 žumanca, kašika kisele pavlake, kašika narendane narandžine kore.
Za premaz: 4 belanca, 50 g šećera u prahu, 3 kašičice cimeta, 100 g listića badema.
Za nadev: 400 ml slatke pavlake, 350 g čokolade za kuvanje, kašika instant kafe. Za glazuru: 160 g šećera u prahu, 100 ml vode, 2 belanca.
Priprema: od brašna, praška za pecivo, šećera, vanilin šećera, maslaca, žumanaca, kisele pavlake i narenade narandžine kore umesite testo. Podelite ga na četiri dela, stavite na hladno mesto i pustite da odstoji jedan sat. Od belanaca i šećera u prahu mikserom umutite čvrst sneg, a posle toga umešajte cimet u prahu. Od pripremljenog testa na pobrašnjenoj dasci razvaljajte četiri kore. Svaki list testa premažite četvrtinom snega od belanaca i pospite listićima badema. Okrugli kalup za torte obložite pek papirom i na to stavite pripremljenu koru, pa pecite u rerni na 220 stepeni oko osam minuta. Na isti način ispecite i preostale kore.
Nadev: slatku pavlaku stavite da provri, a čokoladu otopite na pari. U vruću pavlaku umešajte kafu i otopljenu čokoladu. Smesu dobro promešajte i ohladite, a zatim je umutite mikserom. Svaku koru premažite pripremljenim filom, a nakon toga tortu prelijte glazurom.
Glazura: šećer pomešajte s vodom i zagrevajte ga uz stalno mešanje do vrenja (šećer se mora otopiti). Belance umutite u čvrsti sneg, a zatim lagano umešajte vrući šećerni sirup. Tortu ohladite, ukrasite po želji i poslužite.
——————————————————————————–
Recept dana – Teletina sa pavlakom
Potrebno je za četiri do šest osoba: 1 kg teletine od buta, 100 g šargarepe, 50 g korena peršuna, 100 g crnog luka, 1 list lovora, so, 3 jaja, 200 g milerama ili kisele pavlake, 500 ml mleka, 2 kašičice vegete, 1 kašičica naseckanog peršuna.
Priprema: meso isecite na šnicle (svaki od 100 grama). Stavite ga da se kuva s korenastim povrćem narezanim na štapiće, crnim lukom i lovorom, pa posolite po ukusu. Kuvano meso izvadite iz supe i stavite u pleh ili tiganj. Pomešajte jaja, mileram, mleko i vegetu pa ovom mešavinom prelijte odreske. Šnicle zapecite u rerni na 220 stepeni oko 10 minuta. Zapečene odreske pospite peršunom i poslužite s kuvanim korenastim povrćem i salatom po želji.
Cigarete krive za šlog
PROMENITE NAčIN ŽIVOTA I SPREčITE MOŽDANI UDAR
Najbolja prevencija je usvajanje zdravih životnih navika
Najnovija statistika je pokazala da u Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svakih sat jedan pacijent umre od njegovih posledica. Bolest koja je nekada najviše pogađala osobe starije od 65 godina danas ugrožava sve više mladih od 40, 30, pa i 20 godina.
Do moždanog udara ili šloga dolazi najčešće zbog začepljenja krvnog suda, a ređe usled pucanja krvnog suda u mozgu. Faktori rizika su povišeni krvni pritisak, visok nivo masnoća u krvi, neadekvatna ishrana, nešto ređe šećerna bolest, ali pre svega pušenje.
Moždani udar je uzrokovan poremećajem moždane cirkulacije, koji dovodi do nedovoljne snabdevenosti mozga kiseonikom i hranjivim supstancama. To uzrokuje odumiranje nervnih ćelija, što ima za posledicu oštećenje onih telesnih funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju.
Moždani udar se u nekim slučajeva javlja iznenada, a u određenom broju prethode upozoravajući znaci – prolazni simptomi koji odgovaraju opisu moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i u potpunosti se povlače. Najčešće traju 24 sata. Pojava ovih simptoma, međutim, zahteva detaljnu neurološku analizu kako bi se utvrdio njihov uzrok.
Promenom načina života i svakodnevnom brigom o zdravlju možemo mnogo da uradimo kako bismo sprečili moždani udar.
Na starost, pol i genetsko nasleđe ne možemo da utičemo, ali na pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, nezdravu ishranu, stres, telesnu neaktivnost i gojaznost i te kako možemo. Mnoge naše loše životne navike povećavaju učestalost nastanka moždanog udara. Da bi se smanjio rizik, potrebno je, pre svega, prekinuti s nezdravom ishranom. Jako zasoljena hrana i ona koja obiluje zasićenim mastima, koncentrovanim šećerima i holesterolom trebalo bi da bude potpuno isključena iz jelovnika. U svakodnevnu ishranu potrebno je uključiti hranu u kojoj dominiraju nezasićene masti i ulja (pogotovo maslinovo ulje), mnogo voća i povrća, namirnice bogate biljnim vlaknima i ribe (posebno plave). Najzdravija je mediteranska ishrana.
U cilju prevencije moždanog udara svakako bi trebalo prestati sa pušenjem jer ova navika i do šest puta povećava rizik nastanka ovog oboljenja. Ohrabrujući je podatak da se već pet godina nakon prestanka pušenja rizik od moždanog udara izjednačava s opasnošću koja vreba zaklete nepušače.
Alkoholna pića trebalo bi konzumirati umereno, preporučljivo je popiti čašu crnog vina dnevno. I prekomerna telesna težina i telesna neaktivnost su dokazani uzročnici moždanog udara. Prelaskom na mediteransku dijetu ishranu i uvođenjem redovnih fizičkih aktivnosti vrlo brzo ćete se rešiti i viška kilograma.
Simptomi
Najčešći simptomi moždanog udara su:
• Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela.
• Poremećaji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje reči ili potpuna nemogućnost govora.
• Naglo zamagljenje ili gubitak vida, posebno na jednom oku ili u polovini vidnog polja.
• Naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka.
• Gubitak ravnoteže i koordinacije pokreta.
• Vrtoglavica, nesigurnost i zanošenje u hodu, kao i iznenadni padovi.
Hitna pomoć
Moždani udar zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika u adekvatno opremljenoj zdravstvenoj ustanovi.
Danas je moguće primeniti i specifičnu terapiju, primenom lekova koji mogu otopiti ugrušak koji je blokirao venu. Na taj način omogućuje se normalno funkcionisanje krvotoka i sprečava se odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija može se primeniti u prva tri sata od nastanka moždanog udara. Upravo je to jedan od najvažnijih razloga zašto bi pacijenta trebalo što pre prevesti do bolnice.
Nakon lečenja moždanog udara, bolesnici bi trebalo da započnu program rehabilitacije.
Lečenje propratnih bolesti
Ukoliko imate povišeni krvni pritisak, poremećaje srčanog ritma, šećernu bolest, visok nivo masnoća u krvi, značajno suženje karotidnih arterija trebalo bi što pre da rešite ove probleme. Ako ih zapustite, gotovo sigurno će kao posledica nastupiti moždani udar. Važno je da se bolesnici tačno pridržavaju uputstava lekara i da uzimaju sve propisane lekove. Samo adekvatnom kontrolom pomenutih bolesti, rizik od moždanog udara može se u značajnoj meri smanjiti.
Poslastica – Palačinke sa rumom
Potrebno je:200 gr brašna, 2 jajeta, malo mleka, malo soli, dve kašike maslaca, 75 gr krupno seckanog lešnika, 100 gr suvog grožđa, jedna prepuna kašika šećera, dve čašice ruma.
Za preliv: 1/8 litra ulupane zaslađene pavlake, jedna kašika šećera, kesica vanilin šećera, 50 gr mlečne čokolade, jedno žumance, dve kašike mleka.
Priprema: umutiti jaja, brašno, mleko i so. Ostaviti pola sata da odstoji. Peći tanke palačinke u teflonskom tiganju sa malo maslaca ili margarina. Propržiti lešnik, suvo grožđe i šećer sve dok se šećer ne pretvori u karamel. Preliti rumom. Ovom masom puniti palačinke i ostaviti ih na toplom mestu. Pavlaku, šećer i vanilin šećer ostaviti samo malo da provri i u tome rastvoriti isitnjenu čokoladu. Žumanca umutiti sa mlekom i dodati čokoladi bez daljeg ključanja. Po želji posuti šećerom u prahu.
Recept dana – Krompir sa ruzmarinim
Potrebno je za četiri osobe: 1 kg krompira, 1 glavica crnog luka, 80 g pančete, 1 kašika vegete, 20 g maslaca, 4 kašike maslinovog ulja, 1 čen belog luka, 2 kašike naseckanog ruzmarina, biber.
Priprema: oguljeni krompir i crni luk narežite na četvrtine, a pancetu na kockice. Pripremljeni krompir stavite na pleh i pospite vegetom. Prelijte otopljenim maslacem i maslinovim uljem. Dodajte naseckani beli i crni luk, ruzmarin, biber i pancetu. Sve dobro izmešajte, pokrijte alu-folijom i pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni, 15 do 20 minuta. Posle toga foliju uklonite i krompir nastavite da pečete dok ne poprimi zlatnosmeđu boju. Pečeni krompir poslužite samostalno uz salatu od paradajza ili kao prilog pečenom mesu.
Vitamini brišu bore
MOćNI BORCI IZ KOZMETIčKIH PREPARATA
• Vitamini A, C, E, K, B3 i B5 doprinose da koža zablista punim sjajem i da što duže sačuva mladalački izgled.
Vitamini A, C, E, K, B3 i B5 efikasni su u borbi protiv mnogih, kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih faktora koji štete koži. Ovi vitamini doprinose da koža zablista punim sjajem. Vitamin A pomaže u borbi protiv bora. Poznato je da bore ne možete sakriti nijednom vrstom šminke. Mnogo je bolje da poboljšate stanje svoje kože koristeći proizvode koji sadrže vitamin A, odnosno retinol. Izbegavajte retinoide koji, iako su efikasni, mogu da izazovu neželjene reakcije poput crvenila kože, pečata na koži i slično.
Vitamini B3 (niacin) i B5 (pantotenska kiselina) su čest sastojak proizvoda za negu kože, jer imaju sposobnost da pomažu u zadržavanju tečnosti. Vitamin B3 je relativno nov sastojak na tržištu, ali predstavlja blažu alternativu proizvodima za piling kože koji sadrže glikolnu i salicilnu kiselinu. Vitamin B5 je najčešći sastojak kozmetičkih preparata i poznat je (zajedno sa vitaminom E) po tome što ima odlična svojstva ovlaživača kože. Takođe, vitamin B5 koristi onima koji imaju osetljivu kožu, a za razliku od vitamina E koji može da iritira kožu, za vitamin B5 nisu zabeleženi slični slučajevi.
Vitamin C (L-askrobinska kiselina) je poslednjih nekoliko godina prvi na listi najpopularnijih sastojaka koji se dodaju kozmetičkim proizvodima. Efikasan je kao antioksidans, odnosno predstavlja prirodnu odbranu protiv slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji utiču na starenje kože, a javljaju se kao rezultat zagađenja životne sredine, pušenja, izlaganja suncu. Vitamin C može da zaštiti kožu od oštećenja sunčevim UV zracima koje nastaje usled dugotrajnog izlaganja suncu. Ipak, vitamin C ne bi trebalo koristiti bez dobre kreme za sunčanje. Takođe, vitamin C ima sposobnost da podstiče sintezu kolagena, važnog proteina kože koji jača strukturne veze i elastičnost kože.
Vitamin E (alfa tokoferol) je još jedan moćan antioksidans koji se često koristi u losionima i kremama zbog svoje sposobnosti da vlaži kožu. Iako je početno oduševljenje vitaminom E vremenom malo splasnulo, ipak je reč o sastojku za koji je dokazano da zadržava vlažnost kože.
I za podočnjake ima leka
Vitamin K je efikasan u borbi protiv tamnih podočnjaka, pa je preporuka da se nanosi na lice pred spavanje. Takođe, vitamin K je dobar u borbi protiv gubljenja boje u predelu ispod očiju. Takođe, vitamin K prodire kroz pore sve do oštećenih kapilara ili arterija i pomaže u zgrušavanju krvi, sprečavajući na taj način stvaranje tamnih podočnjaka i omogućavajući tkivu da samo zaceli.
Inače, i vitamin C utiče na smanjenje tamnih podočnjaka.
Poslastica – Ledeni desert
Potrebno je: 1,8 l mleka, 1 tegla kompota od višanja, 2 pudinga od vanile, 180 g šećera, 120 g griza, 2 kašičice narendane pomorandžine kore, 2 vanil šećera, 2 kašičice limunovog soka.
Priprema: pustite litru mleka da provri, pa dodajte 120 g šećera. Posudu s mlekom maknite s vatre, umešajte griz i narendanu pomorandžinu koru. Nastavite da kuvate na laganoj vatri oko pet minuta uz stalno mešanje. Griz malo ohladite, umešajte oceđene višnje iz kompota i limunov sok. Lagano promešajte, a zatim istresite na pleh, koji ste prethodno isprali vodom. Prašak za puding pomešajte s preostalim šećerom i sa 100 ml hladnog mleka. Preostalo mleko (700 ml) neka provri, maknite s vatre, umešajte razmućeni puding sa šećerom, vanil šećer i nastavite da kuvate, stalno mešajući, još minut, dva. Topli puding istresite na griz. Poslasticu dobro ohladite, narežite na parčiće i poslužite sa šlagom. Po želji, ledeni desert možete poslužiti i uz voćni preliv.
Recept dana – Pohovani jagnjeći kotleti
Potrebno je za četiri osobe: 1 kg jagnjećih kotleta, ulje za prženje. Za marinadu: 1 kašika vegete, 1 kašičica sveže mente, 1 kašičica svežeg timijana, 2 češnja belog luka, 3 kašike maslinovog ulja, 1 kašika limunovog soka. Smesa za paniranje: 3 jajeta, so, 80 g pšeničnog oštrog brašna tip 400, 50 g prezli, 50 g griza.
Priprema: protisnuti beli luk, naseckanu mentu, timijan i vegetu pomešajte s maslinovim uljem i limunovim sokom. Tom mešavinom natrljajte kotlete i ostavite da odstoje oko sat, dva. Marinirane kotlete uvaljajte u brašno, pa u posoljena razmućena jaja i na kraju u mešavinu prezli i griza. Panirane kotlete pržite na zagrejanom ulju sa svake strane do zlatnožute boje.
Hranom protiv raka
Plava riba
Omega-3 masne kiseline iz plave ribe poput sardina, haringe i tunjevine navodno su u stanju da smanji tumore (konzerviranje uništava omega-3 masne kiseline u tunjevini, ali ne i u drugoj plavoj ribi).
• Ako želite da smanjite rizik od tumora, u svoj jelovnik uvrstite brokole, paradajz, žitarice, plavu ribu i maslinovo ulje.
Širenje ideje da hrana ima lekovitu moć započeo je još Hipokrat rekavši: Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana.
Tu teoriju potvrdila je i nauka koja danas različitim vrstama hrane pripisuju lekovita svojstva i ulogu u jačanju imuniteta ili odbrambenih snaga organizma.
Prema britanskim statistikama, čak dve trećine svih slučajeva raka mogu se povezati s nezdravim načinom ishrane.
Rak je na drugom mestu uzročnika smrti u SAD. Nažalost, u većini slučajeva on se ne otkriva godinama sve dok se ne pojave prvi simptomi.
Što se tiče zdravlja, najuspešnije lečenje je preventivno lečenje i upravo u tome ishrana igra najznačajniju ulogu. Ako želite da smanjite opasnost, na svoj spisak za pijacu svakako stavite ovih pet namirnica: brokole, paradajz, integralne žitarice, plavu ribu i maslinovo ulje.
Brokola sadrži sulforofan, kojem se pripisuje snažan antikancerogeni učinak. Dokazano je da ona sadrži različite biološki aktivne sastojke i antioksidanse koji smanjuju rizik obolevanja od nekih tipova raka (creva, pluća, želuca, jednjaka, gušterače, dojke).
Paradajz i šargarepa bogate su betakarotinom, koji pomaže imunom sistemu da eliminiše potencijalno kancerogene ćelije.
Namirnice s mnogo vlakana (integralni hleb, tamni pirinač, pasulj i musli) smanjuju rizik oboljevanja od raka debelog creva.
Maslinovo ulje sadrži antioksidante uz čiju se pomoć organizam bori protiv raka, a stručnjaci kažu da je najbolja preventiva za rak dojke i kože.
Klima-uređaji štete zdravlju
LETNJE RASHLAđIVANJE MORA DA BUDE UMERENO
Nikad blizu ventilatoru
Ako koristite prenosni klima-uređaj, nikad ga ne stavljajte blizu mesta na kojem se nalazite. Optimalna udaljenost je dva do tri metra.
U klimatizovanim prostorima nemojte se zadržavati u blizini otvora za vazduh na klima-uređaju.
• Hladan vazduh uzrokuje bol u mišićima, ukočenost leđa i vrata, bol u grlu i prehladu, ali postoje načini da ove neprijatnosti izbegnete
Iako je klima-uređaj korisna sprava protiv letnje vrućine i žege, barem u vlastitom domu ili u kancelariji, nemojte zaboraviti da suviše hladan vazduh škodi zdravlju: uzrokuje bol u mišićima, bol u grlu, glavobolju i prehladu.
Mišići leđa i ramena podložni su grčenju, posebno ako sedite u nepravilnom položaju, ali prave nevolje nastaju kad izađete, jer prelaz iz rashlađene prostorije na višu spoljnu temperaturu pojačava grčeve i uzrokuje snažne bolove u mišićima. Kako izbeći tu neprijatnost?
Prebacite na leđa laganu bluzu i nemojte je svući čim izađete iz klimatizovanog prostora. Pričekajte nekoliko minuta – vuna je izolator i vašem telu omogućava prilagođavanje spoljnoj temperaturi.
Ako patite od bolova i ukočenosti u vratu, imajte na umu da hladan vazduh pojačava bol: zaštitite vrat laganim šalom.
A kako bi prelaz iz hladnog u toplo bio manje traumatičan za organizam, pijte mnogo tečnosti: najmanje pola litre više nego obično. Višak tečnosti omogućava telu polaganije zagrevanje i hlađenje i tako sprečava nagle temperaturne promene.
Kako biste izbegli nagle promene temperature pri prelasku iz spoljnog u unutrašnji prostor i obrnuto, temperaturna razlika ne bi smela da bude veća od pet, šest stepeni. Dakle, ako je napolju 32 stepena Celzijusovih, termostat namestite na 26 ili 27 stepeni. Tog se pravila pridržavajte i ako vam je jedna prostorija u kući klimatizovana, a druga nije, savetuju stručnjaci.
Nikada nemojte temperaturu na termostatu držati niže od 23 stepena Celzijusovih! Ako dnevna temperatura nije previsoka, namestite termostat na 23 do 24 stepena, odgovarajuću temperaturu za organizam – tako ćete izbeći znojenje, ali i prehlade. Noću u spavaćoj sobitemperatura može biti i nekoliko stepeni viša. Dok spavate, sve se telesne aktivnosti usporavaju, trošite manje energije i stvarate manje topline. Posledica: snižava se i temperatura tela. Ako je prostor u kojem spavate previše rashlađen, izlažete se opasnosti da se probudite prehlađeni.
Recept dana – Piletina s medom
Potrebno je za četiri do šest osoba: 600 g pilećeg filea, 300 g špageta, 100 g šargarepe, 50 g celerovog korena, 50 g stabljike celera, 20 g meda, 1 kašika senfa, 1/2 kašičice bibera, 2 kašike ulja, 2 do 3 kašike soja sosa, malo soli, 2 kašike naseckanog peršuna, 3 kašičice vegete.
Priprema: piletinu narežite na kockice i pospite sa dve kašičice vegete i biberom. Senf i med dobro promešajte i njima premažite piletinu. Neka se meso marinira najmanje dva sata. Preostalu vegetu kuvajte oko pet minuta u 300 ml kipuće vode. Mariniranu piletinu propržite na vrućem ulju. Dodajte na kocke narezano povrće i prelijte sa 150 ml vode u kojoj se kuvala vegeta. Nastavite da dinstatate na blagoj vatri dok meso i povrće ne omekšaju. Umešajte kuvane špagete, dodajte preostalu tečnost s vegetom i sojin sos, pa još jednom sve dobro prokuvajte. Na kraju jelo pospite naseckanim peršunom.
Hrana jača seksualnu želju
• Za razliku od vijagre i sličnih proizvoda, voće, povrće i plodovi mora su sasvim sigurni za korišćenje, zdravi su, ukusni i uvek dostupni .
Poznato je da razne vrste voća, povrća, žitarica i drugih namirnica imaju blago afrodizijačko dejstvo. Za razliku od vijagre i sličnih proizvoda, ove namirnice su sasvim sigurne za korišćenje, zdrave, ukusne i uvek dostupne! Ako se njihov učinak na seksualni nagon i ne može uvek naučno opravdati, neke namirnice su kao stvorene za ljubavnu predigru.
Priču o banani kao afrodizijaku sigurno je podstakao njen specifičan oblik. Međutim, nauka je dokazala da su bogate enzimom bromelainom, za koji se zna da pojačava libido kod muškaraca, a osim toga dobar su izvor vitamina B, neophodnog za proizvodnju seksualnih hormona.
Smokve su seksualni stimulans, jer su bogate aminokiselinama, za koje se veruje da pojačavaju libido i pomažu pri erekciji. Jagode i maline u istoriji su bile poznate kao voćne bradavice – iako su bogate cinkom koji može ojačati seksualni nagon, nekakav značajan afrodizijački učinak tog voća nauka dosad nije dokazala, ali sigurno je da zbog svog izgleda, ukusa, mirisa i teksture mogu biti zanimljiv deo seksualne predigre. Isto kao i svo drugo sočno ili egzotično voće, kao što su mango, breskva, višnja, ananas…
Kada je reč o povrću, reputacija belog luka kao seljačke vijagre sasvim je opravdana, jer jedan njegov sastojak (alicin) izuzetno učinkovit u pospešivanju krvotoka – što znači da poboljšava protok i dotok krvi i do posebno vitalnih mesta.
Puritanci su zbog primamljive boje i sočnosti paradajz nazivali ljubavnom jabukom, a slična reputacija s više ili manje opravdanosti prati i masline, đumbir, celer, brokoli, artičoke, ljute feferone i čili papričice.
Kao izvrstan izvor esencijalnih masnih kiselina, orasi, lešnici, pistaći i kikiriki imaju veliki značaj za zdravu proizvodnju polnih hormona. Ista stvar je i sa semenkama, bundevinim ili suncokretovim.
Muskatni oraščić i danas je vrlo čest seksualni stimulans u Indiji i nekim arapskim zemljama, posebno u kombinaciji s medom. Koristili su ga i stari Grci i Rimljani, a govorilo se da pojačava izdržljivost kod seksualnog čina.
Sirove kamenice i druge školjke klasična su seksi hrana. Osim što mogu da posluže u predigri, izuzetno su bogate cinkom, a sadrže i dopamin, hormon za koji je dokazano pojačava libido.
Tamna čokolada sadrži veliku količinu antioksidansa koji pozitivno utiču na zdravlje i imunitet, ali ima još dva sastojka ključna za seksualnu želju. Feniletilamin je hemikalija za koju se veruje da podiže raspoloženje, a teobromin – alkaloid srodan kofeinu, takođe diže i dušu i telo.
Osim svega navedenog, izvesno je da blaga afrodizijačka svojstva imaju i sve vrste ribe, vina, životinjska jetra, kavijar, tartufi… Pa, ko voli – nek’ izvoli!
Poslastica – Kolač od maka
Potrebno je: 3 jajeta, 200 g šećera, 100 ml ulja, 150 ml mleka, 150 g pšeničnog glatkog brašna tip 550, pola kesice praška za pecivo, 150 g maka (nemlevenog).
Za premazivanje: 100 g marmelade od višanja.
Za glazuru: 100 g čokolade, 80 g maslaca, 2 kašike šećera u prahu, 3 kašike vode.
Priprema: jaja i šećer penasto umutite, zatim umešajte ulje, a naizmenično dodajte brašno pomešano s praškom za pecivo, mleko i mak. Dobro umućenu smesu izlijte u namašćenu i pobrašnjenu tepsiju, pa pecite u rerni na 175 stepeni oko 40 min. Glazura: rastopite čokoladu, vodu i šećer na pari. Kad dobijete glatku masu, maknite s pare i umešajte rastopljen maslac. Pečeni kolač ohladite, premažite marmeladom od višanja i prelijte čokoladnom glazurom. Kolač isecite na kocke i ukrasite čokoladnim ukrasima.
Sportisti – početnici – rekreativci
OD SUTRA OKREćEMO NOVI LIST
• Za početak rekreacije najbolje je pešačenje
Kad počnete da se znojite gubite prve kalorije!
Ko se dugo ili uopšte nije bavio sportom i rekreacijom, a od sutra okreće novi list ne bi trebalo da preteruje, jer je telo nepripremljeno za fizički napor.
– Za sportiste-početnike, najbolje je hodanje, jer svi drugi, nagli pokreti samo mogu da ugroze zglobove i mišiće – savetuje Majk Rimpler, trener iz Hamburga.
Svima je poznat, takozvani muskulfiber, kad se upale mišići, jer su nezagrejani i isuviše opterećeni! Posle samo jednog sata aerobika, osoba, koja nije nikako vežbala do tada, sutradan neće moći od bolova u butinama da siđe niz stepenice!
• Pešačite tri puta nedeljno po pola sata sa puls-otkucajima 130 u minuti. To je pravi trening za krvotok i srce.
• Birajte putanje bez saobraćaja i semafora.
• Hodajte po zemlji, pesku, travi, bolje rečeno po mekom tlu, a ne po asfaltu.
• Obujte sportsku obuću, koja se dobro provetrava i čvrsto stoji na nozi.
• Hodajte brže no što to činite kad idete na posao ili u kupovinu.
• Dišite ravnomerno, koncentrišite se na dubok udisaj i dug izdisaj.
• Telo ne sme da bude u grču, već opušteno, ali ispravljenih leđa.
• Ne gledajte u stopala već pravo ispred sebe. Spuštena glava zateže vratne mišiće!
• Podižite stopalo u koraku od pete ka prstima.
Tek posle deset do dvanaest pešačkih treninga, počnite da trčite ili da se bavite nekim napornijim sportom.
Losos sa graškom
PREPORUčUJEMO… OBOLELIMA OD OSTEOPOROZE
Potrebno je za četiri osobe: 450 g mladog očišćenog graška, 4 odreska lososa, biber, 4 parčića pršuta, 4 kašike maslinovog ulja, 200 g svežeg spanaća, 2 čena protisnutog belog luka, 1 kašika naseckanog bosiljka, 1 kašika naseckane nane, 1 kašika limunovog soka, so, 100 ml slatke pavlake.
Priprema: grašak kuvajte u blago posoljenoj vreloj vodi dok ne omekša. Odreske lososa pobiberite, omotajte parčićima pršuta, prelijte s dve kašike maslinovog ulja i pecite u rerni na 220 stepeni oko 15 minuta. Spanać kratko prokuvajte u vreloj vodi, ocedite ga i narežite. Na preostalo ulje dodajte beli luk, spanać, grašak, začine, limunov sok, so i pavlaku, kratko prokuvajte i lagano promešajte, pa poslužite sa lososom.
Mladežima ne prija sunce
SPREčITE POJAVU MALIGNOG MELANOMA
• Tokom letnjeg perioda, kada je ultraviolentno zračenje jače, povećava se i mogućnost nastanka ovog zloćudnog tumora • Može da se javi na bilo kom mladežu, pa i na onim mestima gde ih uopšte nema .
Urođeni ili stečeni, mladeži stalno moraju da budu pod kontrolom lekara, naročito tokom letnjeg perioda, kada je ultra-violentno zračenje jače, pa se samim tim povećava i mogućnost nastanka malignog melanoma. Ova vrsta zloćudnog tumora može da se javi na bilo kom mladežu, tipičnog ili atipičnog oblika, čak i na onim mestima gde ih uopšte nema. Najrizičnija grupa za nastanak malignog melanoma su osobe između 20 i 40 godina starosti. Pojačanom riziku su izloženi i oni koji su u ranom detinjstvu jednom ili više puta imali opekotine od sunca, oni koji uvek ili često pocrvene pre nego što počnu da crne, osobe svetlih očiju, plave i crvene kose i blede puti sa pegicama. Maligni melanom može zadesiti i osobe čije je ukupno izlaganje sunčevim zracima veliko, jer se efekat ovog zračenja godinama zbraja i nikada se ne poništava. Ukoliko na sve to imaju i atipične mladeže na koži ili je neko od krvnih srodnika imao ovo oboljenje, rizik se višestruko povećava.
– Zbog velikog rizika od smrtnosti i izrazite nepredvidljivosti malignog melanoma, neophodno je samopregledom uočiti i najmanju promenu na mladežima, ali i pojavu promene boje kože. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na asimetrične mladeže, one sa više boja ili nepravilnih, reckavih ivica, mladeže veće od šest milimetra u prečniku, one koji krvare, bole ili svrbe. Ukoliko primetite bilo kakav neobičan ili novi mladež, obavezno se obratite dermatologu – kaže Nina Avakumović specijalista dermatovenerologije beogradskog Doma zdravlja Dr Ristić.
Posle pregleda, dermatolog pristupa dermoskopiji – bezbolnoj, a najsavremenijoj i najsigurnijoj neinvazivnoj metodi proveri karaktera mladeža. Uređaj sa posebnim svetlom – dermatoskop, dovodi se u kontakt sa kožom i na taj način se dobija slika o strukturi i boji mladeža koje se ne mogu videti golim okom. Na osnovu ovog pregleda, mogu se uočiti sve promene na koži, odnosno utvrđuje se da li je uopšte reč o mladežu i kakav je njegov karakter, benigni ili maligni. Na osnovu ovog nalaza, dermatolog donosi odluku o načinu na koji će tretirati eventualni problem.
– Dešava se da mladeži izgledaju zloćudno, a da to u stvari nisu. To su takozvani atipični mladeži i oni su prečnika većeg od šest milimetara, nepravilnih ivica, neravnomerne boje (brojne nijanse smeđe, crne ili crvene), sa centrom izdignutim iznad nivoa okolne kože. Trebalo bi naglasiti da se svi mladeži menjaju u toku trudnoće, puberteta, pod uticajem sistemski primenjenih lekova (kortikosteroida i kožnih bolesti koje su na mladežu i oko njega – kaže doktorka Avakumović.
Psorijaza – hronično kožno oboljenje
• Izbegavati crvena mesa, alkoholna pića i agrume
• Pomažu kupke, masti salicilne kiseline i vazelin
• Efikasna je svetlosna terapija
ćudljivo i oku neprijatno kožno oboljenje – psorijazu mogu da pokrenu razni faktori – od emocionalnog stresa do streptokokne infekcije grla. čak 80% bolesnika pominje nedavnu emocionalnu traumu, kao što je promena posla ili smrt bliske osobe.
Mnogi lekari veruju da ovakvi događaji predstavljaju pokretač naslednog defekta u stvaranju ćelija kože. Nastanku psorijaze naročito su sklone osobe svetle kože, posebno ako imaju genetsku predispoziciju, a može se javiti u bilo kom životnom dobu.
Povrede kože, gojaznost i neki lekovi, kao i sredstva protiv bolova i klorokvin – lek protiv malarije, mogu da pogoršaju psorijazu. Ovaj problem može da pogorša i konzumiranje alkohola, crvena mesa, kao i ishrana bogata belančevinama i siromašna vlaknima (mlečni proizvodi).
Uprkos činjenici da je psorijaza, praktično, neizlečiva, zabeleženi su dobri efekti prilikom primene terapije protiv dermatitisa. Mnogi lekari najčešće preporučuju pacijentima da se potope u toplu kupku od 10 do 15 minuta, a zatim da kožu namažu mašću poput vazelina, koja pomaže da koža zadrži vlažnost. Takođe, mast od salicilne kiseline omekšava kožu i podstiče perutanje psorijatičnih ljuspi. Kreme koje sadrže steroide, takođe su efikasne, ali mogu da izazovu štetne nuspojave, pa se preporučuju u malim količinama.
Osim klasičnog načina lečenja sve više lekara prihvata i primenjuje svetlosnu terapiju. Bolesnici se ograničeno vreme (do osam tretmana mesečno) izlažu ultraljubičastom zračenju, posle uzimanja leka psoralena. Iako mnogi lekari i bolesnici ukazuju na pozitivne efekte ovog načina lečenja, može doći do pojave određenih nuspojava. Psoralen se ne preporučuje trudnicama, zbog opasnosti po fetus.
Neki oboleli od psorijaze imaju visok nivo anksioznosti, mali nivo samopoštovanja i tegobe izazvane stresom. Ako mislite da stres doprinosi vašoj bolesti, neka tehnike opuštanja budu redovan deo vašeg dnevnog rasporeda.
Izmena načina ishrane, takođe, može da bude od pomoći. Neki istraživači smatraju da previše agruma može da pogorša psorijazu, jer oboleli ne mogu da metabolišu masne kiseline. Da biste sprečili razbuktavanje bolesti, uvedite ishranu bogatu ribom i povrćem, posebno zelenim. Ulje iz riba kao što su skuša i losos, može da pomogne za ublažavanje upala i svraba. Pokušajte da četiri puta dnevno uzimate po kapsulu od 1.000 miligrama ribljeg ulja ili kašičicu ulja bakalara, koje je bogato A vitaminom. Ovaj vitamin igra važnu ulogu u regeneraciji kože. Može da pomogne i vitamin D, čiju dnevnu dozu mora da odredi lekar. Utrljavanje vitamina E u teme, dva do tri puta nedeljno, takođe, može da zaustavi oštećenja kože.
Laneno ulje se može stavljati i kao melem na delove kože koje je napala psorijaza jer ima antizapaljensku ulogu.
Poslastica – BAKLAVA S PISTAćIMA
Potrebno je: 300 g kora za baklavu, 200 g maslaca, 350 g očišćenih i samlevenih pistaća.
Za sirup: 300 g šećera, 700 ml vode, 1 limun, nekoliko kapi eteričnog ulja narandže.
Priprema: u namašćenu tepsiju složite dva lista kora i premažite ih rastopljenim maslacem. Po listovima rasporedite deo pistaća, pokrijte s dva lista testa i premažite maslacem. Tako slažite nadev i kore dok sve ne potrošite. Završite s testom, premažite maslacem i narežite na kocke. Pecite u rerni na 170 stepeni 35 minuta, zatim povisite temperaturu na 210 stepeni i pecite još 10 minuta. Šećer otopite u vodi, dodajte limun narezan na parčiće i kuvajte uz neprekidno mešanje dok ne dobijete gust sirup. Na kraju dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja narandže. Maknite s vatre i ostavite da se ohladi. Pečenu baklavu prelijte sirupom i ostavite da odstoji do drugog dana da upije tečnost. Poslužite dobro rashlađenu.
Stidljivost ubija strast
Opterećenost vlastitim izgledom i sramežljivost u isprobavanju novih poza najbolji su put ka epitetu loše ljubavnice.
Na pitanje šta to ženu čini dobrom u krevetu odgovor najbolje mogu dati muškarci. Njihovi odgovori su različiti, a najčešće se žale na račun ženske nezainteresovanosti za seks, opterećenosti vlastitim izgledom, stidljivosti i nepoznavanja materije.
• Žene očekuju od muškaraca da im čitaju misli. Očekivati od partnera da prepozna svaku vašu želju totalna je glupost. To što neko dobro poznaje drugu osobu i želi da joj udovolji ne znači da ima i kristalnu kuglu koja čita baš sve njene skrivene želje. Dakle, recite ih jasno i glasno.
• čini se da žene vole seks samo na početku veze. Naime, ženama postaje dosadno kada seks postane predvidljiv, a tada teško postižu orgazam jer im je potrebno mnogo mentalne i fizičke stimulacije da bi ga doživele. Rutina u seksu ubija strast, stoga promenite barem jednu stvar svaki put kada imate seksualni odnos. To može biti druga poza, druga soba, različita rasveta, novo donje rublje ili nešto slično. Upotrebite samo malo mašte i dogodiće se čudo.
• Žene su previše opterećene svojim telom. Muškarci ne posmatraju svoje devojke tako kritički kako to one same čine. Istina je da se ženska ideja o idealnom telu ne poklapa s muškom. Nekoliko kilograma viška ženama predstavlja ogroman problem, a muškarcima je vrlo seksi. Ako vas zabrinjava vaše telo i niste zadovoljne njime, logično je da će vaš seksualni život patiti… Žene se često ne stide samo svog tela već i toga da isprobaju nove poze, čak i sa partnerom sa kojim su dugo u vezi… Ako bi tu barijeru srušile njihovim uzbuđenjima u postelji ne bi bilo kraja.