Za zdravije srce

6. јул 2012.

1. Pažljiva sa mlečnim proizvodima

Jedna novija studija je pokazala da ljudi koji unose viš ezasićenih masnoća preko mleka, jogurta sireva imaju nekoliko poena viši sistolni krvni pritisak od onih koji ove namirnice unose umereno (samo za jedan obrok dnevno). Povišeni krvni pritisak oštećuje arterije i povećava rizik od infarkta i moždanog udara.

2. Otkrite nove pokrete

Trideset minuta bavljenja Tai Chi, ili makar šetnje može da snizi povišeni krvni pritisak . Jednom studijom je dokazano da ispitanici posle 12 nedelja bavljenja umerenim telesnim vežbama pokazuju snižavanje povišenog sistelnog krvnog pritiska za 16 poena.

3. Unesite manje promene u način ishrane

Koliko srce brzo otkucava dok se odmarate je pouzdan pokazatelj koliki je rizik od srčanog udara, ukoliko srce brže kuca tokom odmora ukazuje na veliku verovatnoću pojave iznenadnog srčanog udara. Malim izmenama u načinu ishrane, uvođenjem 2 do 3 porcije ribe nedeljno uravnotežuje srčane otkucaje. Samo 5 ili više porcija tunjevine ili lososa uravnotežuje ubrzan rad srca za prosečno 3 otkucaja u minutu. Naučnici smatraju da ovo blagotvorno dejstvo imaju omega- 3 masne kiseline kojima obiluju pogotovo tunj i losos.

4. Blagotvorno dejstvo soka od pomorandže

Prema novijoj studiji Nacionalne akademije SAD, sok od pomorandže snižava nivo lošeg holesterola u krvi i za 30% smanjuje zadebljanje krvnih sudova. Sok od pomorandže utiče na povećano stvaranje azotnih oksida, supstance koja ima zaštitnu ulogu protiv stvaranja naslaga na krvnim sudovima.

5.Soja – prijatelj srca

Dodavanjem soje uz jednu porciju tokom dana utiče na smanjenje oštećenja srca, prouzrokovano pušenjem, debljinom ili sijabetesom. Maučnici sa Nacionalnog instituta iz Singapura su utvrdili da soja ima 10 puta više antioksidanasa od vina (koji je u umerenim količinama korisan za srce).

6. Budite vedri

Vedro raspoloženje utiče na pravilniji rad srca, zato s vremena na vreme odgledajte neku dobru komediju umesto dnevnika, lekari preporučuju 15 minuta smeha dnevno.

7. Dovoljno odmora

Uravnoteženi način života povoljno deluje na rad srca, jednom studijom je pokazano da su ljudi koji spavaju 5 sati dnevno 30% podložniji srčanom udaru od onih koji spavaju 8 sati. Neispavanost remeti hormonalni status, nivo šećera u krvi i povišava krvni pritisak.

8. Vežbe disanja

Korisna vežba koja utiče na sniženje krvnog pritiska je da tokom dana posvetite 15 minuta sporom i dubokom disanju. Tokom ove vežbe treba duboko udahnuti i sporo izdahnuti vazduh (10 udisaja u minutu) u trajanju od 15 minuta.

Vitamin A uspešan u borbi protiv bora

6. јул 2012.

Losioni za kožu sa dodatkom vitamina A (retanol), pomažu u smanjenju bora nastalih usled starenja potstičući bržu regenaraciju ćelija i kože.

U studiji koja je izvedena na Mičigenskom medicinskom fakultetu ispitivano je dejstvo losiona koje je sadržavalo 0,4% retanola nad 36 starih osoba ( u proseku su imali 87 godina ) tokom 24 nedelje.

S obzirom na godine ispitanicima je koža bila izbrazdana borama, ogrubela i sa svim ostalim znacima starenja kože. Losion sa retanolom je tokom 24 nedelje bio nanošen na kožu nadlaktice jedne ruke a rezultati su proveravani 2, 4, 9, 16 i 24 nedelje po početku tretmana, upotpunjeni analizom biopsije kože uzete sa tretirane i ne tretirane kože.

Po završetku perioda od 24 nedelje, znaci starenja kože su i vidno bili smanjeni na tretiranom delu kože a biopsija je pokazala povećano stvaranje glikosaminglicina i pro kolagena, sastojaka koji poboljšavaju strukturu kože na delu kože koji je bio tretiran losionom sa retanolom.

Retanol deluje na smanjenje broja i dubinu bora koje nastaju starenjem značajnim povećanjem stvaranja glikosaminoglicina koji pomaže u zadržavanju vode i potsticanje stvaranja kolagena. Time se jača struktura kože koja postaje otpornija na povrede, stvaranje ulceroza pored boljeg spoljnjeg izgleda.

Trešnje

6. јул 2012.

Pored toga što su bogate kalijumom, vitaminima C i B kompleksa bogate su i materijama koje pomažu u prevenciji srčanih oboljenja i raka. Smanjuju bol i jačaju kosti. Ovakvo blagotvorno dejstvo imaju zahvaljujući antioksidansima od kojih su najznačajniji flavonidi, antocijani, kvercitin i fenol-acid amigdalin.

Prema istraživačina kvercitin koga ima dosta u trešnjama dobar je u prevenciji srčanih oboljenja a ima i antikancerogeno dejstvo.

Amigdelin takođe poznat kao vitamin B17 smanjuje veličinu tumora i njegovo dalje širenje i oslobađa od bolova. U Pakistanu postoji populacija Hunza koja redovno ishranom unosi amigdalin i nijedan od njih ne boluje od raka što je navelo naučnike da smatraju da je amigdalin snažan sastojak u prevenciji malignih tumora.

Antocijani kojih ima u trešnjama blokiraju inflamatorne enzima i na taj način smanjuju osećaj bola.Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina. Takođe ima oslobađajuće dejstvo od bola kod ljudi koji pate od kostobolje i artritisa.

Trešnje su sjajan izvor bora koji u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu.

Srčani udar snimljen iznutra

6. јул 2012.

Britanski lekari uspeli su prvi put u svetu da snime srčani udar unutar ljudskog srca, što će znatno poboljšati lečenje tih pacijenata.

Tim lekara koji je snimio presudni trenutak tvrdi da im posmatranje reakcija srca na napad omogućava da sagledaju razmere unutrašnjeg krvarenja koji je srčani udar izazvao kod pacijenta.

Što više znamo o tome šta se dešava tokom i posle srčanog udara veće su šanse da naučnici pronađu nove načine lečenja posledica izazvanih srčanim udarom, rekao je dr Stjuart Kuk sa Naučnokliničkog centra Saveta za medicinska istraživanja Kraljevskog koledža u Londonu.

Istraživači su koristili magnetnu rezonancu da bi snimili krvarenje u srcu 15 pacijenata koji su nedavno doživeli srčani udar i koji su se nalazili na lečenju u bolnici Kraljevskog koledža. Snimci su podvrgnuti kompjuterskoj analizi, koja je pokazala da je količina unutrašnjeg krvarenja u direktnoj vezi sa količinom štete koju udar nanese srcu.

Tokom srčanog udara krv koja teče u srce biva blokirana u arteriji i srčani mišić više ne dobija dotok kiseonika.

Zdravoholičarske priče – So (video snimak)

6. јул 2012.

U današnjoj zdravoholičarskoj priči govoriću vam o tome koliko nam je soli stvarno potrebno, o tome zbog čega je važan kvalitet soli koje unosimo u organizam, i koje vrste soli postoje. Poznato je da su male količine soli dragocene, ali šta se dešava kada konzumiramo previše soli?

So je od najranije istorije cenjena kao jedno od najdragocenijih dobara svakodnevnog života. Nekada je so služila kao sredstvo plaćanja, a zbog nje su se vodili i ratovi. Kuhinjska so se dobija iz minerala i to je kamena so, ili se sakuplja u solanama i tako dobijamo morsku so. Dnevno se hranom u organizam unese između 9 i 15 grama soli, dok svetska zdravstvena organizacija preporučuje 2 grama soli dnevno. Našem organizmu, odnosno našoj krvi potrebno je 0,85 procenata soli da bi se održalo dobro zdravlje. Različiti su i načini na koje unosimo so u organizam. Od ukupno unesene soli 50% čini kuhinjska so koja se dodaje jelima, 30% je iz hleba, 20 % iz drugih životnih namirnica, a naročito velike količine soli sadrže mesne prerađevine.

Francuski fiziolog Rene Kinton izneo je teoriju po kojoj sva živa bića vode poreklo iz mora, a tu teoriju su prihvatili naučnici celog sveta. Poznato je da 80% ljudskog organizma čini voda u kojoj se nalaze minerali i oligoelementi u tragovima. Svi ti elementi rade u organizmu pomažući protok krvi, a neophodni su i u strukturi kostiju. Zbog toga je veoma važno kakav je kvalitet soli koji koristimo u ishrani. Rafinisana kuhinjska so je 99% čist natrijum hlorid i kao takva nam nije potrebna. Naš organizam ima potrebu za drugim mineralima, a najbolji način je da ih unesemo putem morske soli koja sadrži više od 70 minerala i elemenata u tragovima.

Iako je morska so dragocena namirnica korisna je samo ako se koristi u malim količinama, 1 kašicica dnevno ili 2 grama. Većina nas troši previše soli, a svoje navike možemo promeniti tako što ćemo upotrebljavati više sušenog ili začinskog bilja.

Što se tiče dijetalne soli to je preparat koji ne sadrži natrijum hlorid već se sastoji od drugih vrsta soli. Na našem trzistu možete pronaći kalijumovu so koja je po ukusu slična morskoj, namenjena je bolesnicima koji su na dijeti bez natrijuma.

Ako preterano koristite so možete da dovedete svoj organizam u opasnost na sledeći način: poremećen odnos natrijuma i kalijuma, povećan krvni pritisak, zadržavanje vode u organizmu, ometanje procesa iskorišćavanja proteina, izazivanje otoka i migrene, nagomilavanje soli u zglobovima i kičmi. Spisak opasnosti je daleko duži, ali zapamtite samo dve stvari: Koristite mosrku so i to samo dva grama dnevno, jer samo u malim količinama je dragocena.

Pogledajte TV emisiju

Agorafobija

6. јул 2012.

Agorafobija je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i velikim brojem ljudi, sa strahom da na takvom mestu nakon iznenadnog onesposobljenja ne bi bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć. Agorafobija čini 60% svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima. češća je kod žena, a započinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.

Uzrok nastanka

Prema psihoanalizi iza ovog nerazumljivog, besmislenog straha krije se zapravo neurotski strah od sopstvenih nesvesnih infatilnih seksualnih impulsa pre svega od egzibicionizma. Osoba koja pati od agorofobije vraća se u infatilno stanje kada je imala zaštitu svemoćnih roditelja. Primarna korist od ove neuroze dolazi od prikrivenog zadovoljenja egzibicionističkih i promiskuitetnih želja, a sekundarna korist predstavlja izbegavanje nepodnošljive usamljenosti i zadobijanja pažnje, sažaljenja i brige drugih ljudi.

Strah od otvorenog prostora, od javnih mesta, do gužvi iz kojih se može veoma teško ili nemoguće izvući je strah od okolnosti kojima ličnost ne uspeva da ovlada. Napadi panike posledica su činjenice da nije „gospodar situacije“.

Klinička slika

Agorofobičar se panično plaši da sam izađe na ulicu ili da pređe preko širokog, otvorenog prostora, a ako se to desi kod njega se javlja intezivan, izluđujuci strah u vidu napada i snažno osećanje da će se izgubiti svest. Zato on nigde ne ide bez pratioca uz koga se oseća zaštićenim i sigurnim. Zato se zatvara u svoj dom kao prostor kojim veruje da gospodari. Kada krene u spoljašnji svet, stara se da bude u pratnji ljudi kojima je u stanju da na ovaj ili onaj način upravlja. U takvim prilikama se često i dodatno obezbeđuje noseći neki predmet u kome vidi simbol vlastite moći i sredstvo odbrane.

Tipične fobične situacije mogu da uključe: vožnju, kupovinu, mesta sa gužvom, stajanje u redovima, susrete i socijalna događanja, kao i ostajanje samim u nekim prostorijama.
Agorafobija ima tendenciju razvoja od unutrašnje anksioznosti, do straha od odlaska bilo gde, ili bilo kakvog rada na mestima gde su se neprijatni događaji dešavali ranije. Ova dešavanja uvećavaju broj neugodnih iskustava, mesta na kojima su se dogodila, tako da osobe koje pate od agorafobije, nakon nekog vremena, uopšte ne izlaze iz kuće.

Neke osobe trude se da funkcionišu normalno, sakrivajući neugodni osećaj od okoline, što ipak otežava njihov normalni život. Osobe koje imaju agorafobiju prilikom boravka na mestima koja provociraju napade panike osećaju nelagodu, nemir, slabost, osećaj kao da su bolesni od neke organske bolesti pri čemu imaju manifestacije poput lupanja srca, vrtoglavice, slabosti, preznojavanja, osećaj dolazećeg infarkta, moždanog udara i slično.

čovek koga muči agorafobija doživljava spoljni svet kao preteći i neprijateljski. Oseća da tim svetom mora da zagospodari iz odbrambenih razloga, kako ne bi bio napadnut, povređen ili uništen. I istovremeno oseća da nije u stanju da to učini. Svet mu se čini nadmoćnim, nesavladivim.

Kada mu na javnim mestima pozli, to je fizički izraz i premeštanje straha da bi mogao biti izložen nasrtajima i teško ozleđen. Povrede od kojih strepi nisu samo fizičke već i duševne prirode. Agorafobična ličnost se potajno boji da bi mogla biti izložena uvredama, omalovažavanju, izrugivanju ili zanemarena i zapostavljena. Istovremeno strahuje da bi mogla biti predmet prevelike, a zlonamerne pažnje ili krajnje i, samim tim, uvredljive nepažnje. I u jednom i u drugom slučaju uskraćuje joj se poštovanje koje od drugih zahteva. I to uskraćivanje poštovanja je užasava.

Agorafobija je, zapravo, prikriveni strah od nepoštovanja. Zahtev ovakve osobe za poštovanjem je ne samo prevelik jer počiva na manjku samopoštovanja. Poštovanje, koje traži da joj se ukazuje, trebalo bi da nadomesti nedostatak samopoštovanja, što je nemoguće. Ono što smo sami sebi oduzeli, niko nam drugi ne može dati. Kada joj zahtev za poštovanjem biva onemogućen, osoba se povlači iz sveta i zatvara u svoja četiri zida. Kloneći se javnih mesta i otvorenih prostora, čovek bi da izbegne muke koje mu stanje teško narušenog ili čak uništenog samopoštovanja nanosi. Tako sve više sebe slabi, sve više skučava i siromaši svoj život.

Lečenje

Uz odgovarajući tretman, kod velike većine dolazi do značajnog poboljšanja stanja i do potpunog nestanka simptoma. Agorafobija sa ili bez paničnih poremećaja se najbolje leči bihevioralnom terapijom. Preporučuje se suočavanje sa problemom po principu – klin se klinom izbija. Postepenom desenzibilizacijom dolazi se do konačnog cilja, oslobađanja od određenog straha. Od medikamenata dobra kombinacija su: beta adrenergični blokatori (namenjeni su blokiranju stimulativnog efekta adrenalina), antidepresivi (smanjuju nivo anksioznosti) i sedativi/anksiolitici (benzodiazepini, koji takođe utiču na nivo anksioznosti, a koriste se jako oprezno, jer izazivaju pri dužem korištenju zavisnost). Šetnja i konstantna angažovanost mnogo pomažu.

Zimska ishrana

6. јул 2012.

Mnogim ljudima je u pogledu kalorijskog unosa teže organizovati zimski nego letnji jelovnik.

Kada se kaže zimska ishrana, onda po pravilu mislimo na sarmu, slaninu s jajima, pasulj s kupusom, kobasicama ili kiselom repom, kupus sa suvim mesom, a to znači tešku hranu koja se dugo vari i koja je, naravno, opterećena kalorijama. Takvoj ishrani nedostaje sveže povrće poput zelene salate, paradajza i paprika, a na red dolazi ukiseljeno povrće npr. cvekla, ukiseljena paprika, kiseli krastavci, mešane salate i sl.

Konzervisane namirnice

Zimi se gojimo što zbog prazničnih i slavskih jela s kojima se unosi višak kalorija, a što zato jer se zbog zime i snega taj višak ne može potrošiti fizičkom aktivnošću. Mnogi zimi pribegavaju korišćenju hrane iz limenke (pasulj, grašak) što i nije loše jer se radi o sigurnim namirnicama koje su praktično gotove za upotrebu. Drugi, opet, zaziru od hrane iz limenki, koja nije lošija, a ni bolja od druge hrane. Zapravo, konzervisana hrana je i najsigurnija jer je prošla termičku obradu.

Ko želi, i u zimskom periodu može da nabavi dovoljno svežeg povrća i voća iz dubokog smrzavanja.

Danas je tehnologija prerade hrane toliko uznapredovala da na primer crveni pasulj iz limenke ne izgubi ni boju ni konzistenciju pa se bez daljnjeg kulinarskog doterivanja može lako i brzo izmešati s drugim namirnicama za odgovarajući obrok.

Evo primera: Crveni pasulj se zajedno sa sokom istrese u činiju, doda se sitno iseckani crveni luk i na to se doda tuna u komadićima iz limenke. Po ukusu se doda sirće i biber pa se sve zajedno dobro izmeša. Obrok je gotov za 10 minuta, izuzetno je zdrav i od njega neće biti nikakvih neugodnih posledica.

Uz malo mašte, obrok je tu…

Zimska ishrana zapravo zavisi od mašte osobe koja priprema obroke. Ponuda u gotovim ili polugotovim namirnicama je tako velika, da se uz malo truda mogu napraviti brojna jela koja se bitno razlikuju od svinjske kolenice u kupusu ili sarme. Zapravo, ova tradicionalna jela koja zahtevaju mnogo pripreme sve su ređa na našim trpezama, jer je sve manje slobodnog vremena za to.

Ko želi, i u zimskom periodu može da nabavi dovoljno svežeg povrća i voća iz sanduka s duboko zamrznutim proizvodima. Uz kupovnu, mnogi još uvek kod kuće spremaju zimnicu koja predstavlja ukusan prilog jelu. U prigradskim naseljima ili na selu rade se kobasice, krvavice i čvarci… s kojima nije problem kreirati obrok. Nažalost, sve što je svinjsko istovremeno je i visokokalorično. Ali spretnim zamenama npr. kada se nakon obroka od pečenja drugi dan pripremi riba ili ćureći odrezak, može se puno napraviti za zdravu ishranu u zimskom periodu. Zatim, bilo bi korisno beli hleb zameniti s kukuruznim ili raženim i to ne samo zbog nutritivnih razlika, već i zbog probave koja se u zimskom periodu uspava.

Za sve one koji imaju problema sa zdravljem, preporučuje se izbegavanje svinjetine, dimljenog mesa i masnoće svinjskog porekla. Na raspolaganju stoje brojni mlečni proizvodi koji su strogo podeljeni na visoko i niskokalorične. Fermentirani mlečni proizvodi (kefir, jogurt) idealni su za duge zimske dane, a tu je i paleta raznih voćnih prerađevina (suve šljive, smokve, suve divlje kajsije). U velikim shopping centrima ponuda namirnica je veoma velika i treba se samo poslužiti s gotovim ili polugotovim namirnicama. Pohovano meso i razni umaci najviše doprinose kalorijskoj vrednosti zimskih obroka.

Praznično doba izobilja

Praznici i slave u zimskom periodu su veliki izazov upravo zbog pojačane ponude hrane svih vrsta koja se zapravo konzumira više iz navike i rituala, a manje iz potrebe. Među tim namirnicama najveći je broj kolača od testa s dosta masnoća i tu se krije praznična kalorijska bomba. Sve što se nudi je teška hrana – od masnih umaka, namaza, kremastih kolača pa do pečenih krvavica, svinjske kolenice i raznog pečenja.

Mnogim ljudima je u pogledu kalorijskog unosa teže organizovati zimski nego letni jelovnik. Osim toga, u zimskom periodu kada je hladno i vetrovito organizam traži više energije, dakle više kalorija. Da bi se ta potreba zadovoljila, jede se slanina i suvo svinjsko meso, masniji pasulj i jače pileće supe. Mnogi se u takvoj situaciji ne snalaze pa s unosom masne hrane preteruju, a posledice se vide u rano proleće u povećanoj kilaži. Sve u svemu, zimsku ishranu potrebno je pažljivo planirati i omogućiti svakodnevne izmene jelovnika.

Primena antioksidanata – korisna, potrebna, opravdana?

6. јул 2012.

Danas se u različitim medijima (novine, televizija, radio, Internet) ali i u svakodnevnom životu, vrlo često govori i piše o oksidativnom stresu, slobodnim radikalima i o lečenju tih stanja s antioksidantima. O antioksidantima se pritom uvek misli kao o dobrim, korisnim materijama koje mogu sprečiti nastanak i lečiti niz stanja i bolesti. često zbog nemogućnosti da klasična medicina pruži terapiju i izlečenje, bolesnici i lekari posežu za nedokazano delotvornim lekovima i preparatima, kako bi nadoknadili prazninu u terapiji. Kako su se mnogi antioksidativni spojevi vrlo jasno dokazali u laboratorijskim uslovima, i naučnici i kliničari su brzo prihvatili ideju kako bi mogli biti delotvorni i za ljude. Ima li antioksidativna terapija preparatima zaista korisno delovanje i da li je uzimanje (prepisivanje) vitamina uvek opravdano i poželjno?

Napominjemo kako u ljudskom organizmu, stalno tokom najrazličitijih reakcija, zaista nastaju slobodni radikali (gotovo najčešće se radi o vrlo reaktivnim kiseonikovim radikalima) koji svojim mehanizmom delovanja mogu da dovedu do oštećenja, ali i smrti ćelije. Delovanje slobodnih radikala je, takođe, vrlo jasno dokumentovano, pa se kao i oksidativni stres može čak i meriti. Ljudski organizam ima, međutim, mogućnost vrlo snažne prirodne odbrane od delovanja slobodnih radikala. Neki od prirodnih mehanizama nalaze se neposredno u ćelijama, a neke unosimo u organizam hranom ili, kako je u poslednje vreme vrlo popularno, putem različitih dodataka u obliku multivitaminskih preparata. Upravo se, naime, vitaminima najčešće pripisuju snažna (i bez izuzetka korisna) antioksidativna svojstva, i oni se i najčešće od strane lekara propisuju, a od strane bolesnika, ali i zdravih, traže ili kupuju.

U medicini postoji niz bolesti čiji se nastanak nastoji objasniti delovanjem slobodnih radikala. Najčešće su to ateroskleroza, šećerna bolest, upalne reumatske bolesti, neurološki poremećaji, plućne bolesti ali i proces starenja organizma. Sigurno je da su u nastanak i tih bolesti uključeni i mnogi drugi, možda još nepoznati i neobjašnjeni mehanizmi.

Podsetimo se najčešće prepisivanih i najpoznatijih vitamina, ali i drugih antioksidanata kojima se danas pripisuju korisna delovanja.

Vitamin E je, možda u posljednje vreme, najpropisivaniji i njemu se pripisuju delovanja u najrazličitijim stanjima i bolesti. Vitamin E se nalazi u ljudskom organizmu i sastavni je deo ćelijskih membrana, pa je njegova važnost izuzetna. Ipak kod čoveka, njegov nedostatak (osim u posebnim stanjima) kao ni višak nisu poznati. U poslednjih 20-ak godina ispitivao se njegov preventivni i terapijski efekat kod mnogih bolesti. Neke su kliničke studije sredinom 90-ih godina pokazale jasnu povezanost između povećanog unosa vitamina E (hranom ili dodacima!) i smanjene učestalosti od bolesti srca i krvnih žila. Ipak u studijama koje su bile sprovedene u kontrolisanim uslovima (i jedine koje mogu pružiti jasan odgovor o vrednostima i korisnosti primene nekog leka ili terapije!) nije se dokazao koristan efekat uzimanja vitamina E u sprečavanju ni lečenju bolesti srca i krvnih žila, kao ni malignih bolesti.

Vitamin C je sledeći vrlo popularan vitamin, naročito u hladnim zimskim mesecima, u razdoblju prehlada i gripa, kada se vrlo često preporučuje i od strane zdravstvenih radnika, kao sredstvo kojim se može sprečiti nastanak tih čestih bolesti. To svojstvo nigde nije dokazano. Uz sprečavanje gripa i prehlade, pripisuju mu se korisni efekti u lečenju upala zubnog mesa, povišenog krvnog pritiska, raznim malignim bolestima. Sve to jasno nije nikada dokazano. Iako postoje stanja u kojima je povećana potreba za vitaminom C (tokom dojenja, kod nekih bolesti štitne žlezde, posle teških operacijskih zahvata) još uvek je jedina dokazana indikacija za njegovu primenu bolest nedostaka vitamina C – skorbut. Vrlo je popularna i primena visokih doza C vitamina (preko 4g na dan!) koje bi trebalo jačati imunitet i organizam. Primena visokih doza dugo se smatrala neškodljivom, međutim, upravo tokom takvih primena dokazale su se nuspojave vitamina C – stvaranje bubrežnih kamenaca i pojava znakova skorbuta posle naglog prestanka uzimanja visokih doza. I povećana primena vitamina C je u već spomenutim studijama pokazala smanjenu smrtnost od bolesti srca, ali kliničke studije u kontrolisanim uslovima ponovo nisu dokazale efikasnost u sprečavanju bolesti ili, ukoliko bolest već postoji, u sprečavanju napredovanja.

Beta karotin daje boju voću i povrću, a zbog studija koje su pokazale kako njegov unos smanjuje učestalost karcinoma počeo se široko primenjivati. Međutim, upravo suprotno, kontrolisana ispitivanja pokazala su povećanu učestalost u grupi ispitanika koja je uzimala beta karotin.

Postoji još niz spojeva (melatonin, selen, serotonin, Q10) za koje se tvrdi kako deluju antioksidativno i zaštitno, ali nijedan od njih nije svoju efikasnost dokazao u kliničkim ispitivanjima.

Iz svega navedenog, jasno je kako konačno, tačna ocena koristi od antioksidanata i dalje nije moguća. Jasni dokazi o njihovom delovanju u laboratorijskim uslovima, za sada se nisu potvrdili u kliničkim ispitivanjima. Preporuke o zdravoj ishrani i promeni životnog stila i dalje su vrlo jasne, dok s druge strane, primena mega doza, naročito vitamina, sigurno ima i toksične efekte. Stoga, dodatnu primenu antioksidanata trebalo bi vrlo skeptično prihvatiti, a posebno kritičko prepisivanje kod različitih bolesti, gde nema nikakvih dokaza o njihovom efikasnom delovanju.

Da li je kora citrusnih plodova zdrava?

6. јул 2012.

Pri konzumiranju citrusnih plodova, njihova kora se uglavnom ljušti i baca, čime se zapravo uništava neverovatan izvor dragocenih zaštitnih materija (vitamina C, bioflavonoida, kalcijuma itd.). Dobri poznavaoci namirnica će koru pomorandže, limuna i mandarine osušiti na suncu i naribati u kolače kako bi se najveći deo tih materija spasio.

Umesto da koru citrusnih plodova nakon ljuštenja bacite, osušite je i kasnije koristite za kolače, jer se u njoj krije pravo blago. Naime, pored visoke koncentracije vitamina C u kombinaciji s bioflavonoidima, kora citrusnih plodova, prema najnovijim saznanjima, sadrži materije koje snižavaju nivo holesterola gotovo kao najsavremenija sredstva koja se koriste u tu svrhu (sitosteroli). Saznanja su objavljena u studiji američkih i kanadskih stručnjaka sredinom 2004. godine, a lekovita materija zove se polimetoksilirani flavon (PMF).
Dok deluje na snižavanje LDL frakcije, apsolutno nema delovanja na HDL frakciju.
A, za razliku od sitosterola, kora citrusnih plodova nema nikakvih sporednih delovanja.

Koristimo stepenice umesto lifta

6. јул 2012.

Fizička neaktivnost predstavlja značajan zdravstveni probem u Evropi. Deca su u većini zemalja fizički nedovoljno aktivna. Po završetku škole više od polovine adolescenata postaje fizički neaktivno. Kod odraslih značajno opada fizička aktivnost kako na radnom mestu, gde se sve više sedi, tako i u slobodno vreme.
Prema najnovijim preporukama Evropskog udruženja kardiologa iz 2007. godine sedeći način života je povezan sa udvostručenim rizikom od ranijeg umiranja kao i sa povećanim rizikom od razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Izbegavanje sedećeg načina života može da produži životni vek i smanji broj srčanih oboljenja.

Fizička aktivnost sadrži širok spektar korisnih efekata na tok ateroskleroze dovodeći tako do smanjenja ukupne smrtnosti za 20 do 25 odsto. U Evropi mali broj bolesnika koji imaju neko od oboljenja srca i krvnih sudova učestvuje u programima fizičkog treninga. U starijoj populaciji približno četvrtina njih pati od nekog kardiovaskularnog oboljenja i sigurno bi imala koristi od vežbanja. Mnogobrojne psihološke i mentalne promene koje dolaze sa godinama mogu se dovesti u vezu sa fizičkom neaktivnošću. Redovna fizička aktivnost može da uspori promene koje starenje sa sobom nosi i da poboljša mentalne funkcije.

Šta je fizička aktivnost

Fizička aktivnost obuhvata vežbanje kao što su džoging ili plivanje, a isto tako i korišćenje stepenica umesto lifta. Iako se o fizičkoj aktivnosti i njenoj koristi za zdravlje sve više govori, ona se ne primenjuje dovoljno. Stil života je postao takav da se sve više sedi i sve više vremena provodi u gledanju televizije ili, na primer, vožnji kolima umesto pešačenja. Dokazano je da fizička aktivnost snižava krvni pritisak u toku mirovanja i u toku fizičkog i psihičkog napora, snižava povišen šećer u krvi kao i ukupni LDL (štetni) holesterol, a smanjuje i telesnu težinu. Deluje i antistresno, pomažući nam da se opustimo i bolje spavamo. Pomaže nam da se osećamo bolje i sa mnogo više energije uživamo u životu. Vežbanje smanjuje rizik od nastanaka koronarne bolesti (angine pektoris i infarkta miokarda), a ako je neko imao infarkt vežbanje sprečava nastanak drugog infarkta.

Redovna fizička aktivnost i vežbanje treba da postanu svakodnevni deo zdravog životnog stila.

Da li ste fizički aktivni?

Odgovori na sledeća pitanja će vam pomoći da procenite da li ste aktivni ili ste fizički neaktivni.

• Da li radije pešačite ako treba da pređete kraću relaciju ili koristite kola?

• Da li šetate uveče ili za vreme vikenda?

• Da li imate aktivnosti kao što su pranje kola, rad u bašti, ples, aktivnosti koje ima domaćica?

• Da li radije koristite stepenice umesto lifta?

• Kada se vozite autobusom, da li siđete ranije i ostatak puta pređete pešice?

• Da li učestvujete u nekim sportskim aktivnostima kao što su džoging, plivanje, vožnja bicikla, tenis?

Ako odgovorite negativno na neko od ovih pitanja velika je verovatnoća da ćete sigurno imati koristi od redovnog vežbanja po srce i krvne sudove i zdravlje uopšte.

Zapamtite da je umerena i redovna fizička aktivnost u svakodnevnom životu sasvim dovoljna da bi se postigli korisni efekti po zdravlje. Postoje mnoge preporuke kako da se postane aktivniji. Neke od tih preporuka koje se sa uspehom preporučuju i primenjuju u Londonu odnose se na sledeće savete:

Korisni saveti za bolju fizičku aktivnost

• Pokušajte da budete fizički aktivni najmanje 30 minuta u toku pet dana nedeljno i neka fizička aktivnost bude umerenog intenziteta.

• Počnite polako, možda jedanput ili dvaput nedeljno, a onda postepeno i češće.

• Ne brinite ako ustanovite da vam je teško da vežbate 30 minuta odjednom, vežbajte tri puta po 10 minuta pa posle nekoliko nedelja pokušajte da vežbate 30 minuta.

• Postepeno se zagrevajte u vežbanju, a smanjujte nivo aktivnosti pri kraju vežbanja, ne prekidajte fizičku aktivnost naglo.

• Pokušajte da budete aktivniji u svakodnevnom životu.

• Neka fizička aktivnost bude raznovrsna, da bi se aktivirale različite grupe mišića.

• Podesite da neke od aktivnosti budu sa prijateljem, onda ćete redovnije vežbati jer ćete podsticati jedan drugoga.

• Odmorite se najmanje jedan sat posle obilnijeg obroka a pre vežbanja.

• Budite dovoljno aktivni sve dok ne postignete osećaj topline u telu kao i blagi osećaj zadihanosti.

• Ako se oporavljate od neke bolesti ili imate probleme sa zglobovima ili ste muškog pola i imate više od 40 godina ili ženskog i više od 50 godina a planirate ozbiljnije fizičke aktivnosti, konsultujte se sa vašim lekarom o aktivnostima i vežbanju.

Zdravoholičarske priče – Zeleni čaj (video snimak)

6. јул 2012.

U današnjoj priči biće reči o zelenom čaju. U narodu se koriste i nazivi kineski, ruski , indijski čaj, u engleskom jeziku green tea.

Zeleni čaj je osušeno lišće čajne biljke Camelia Sinensis. To je biljka sitnih listića i visine kao žbun. Lišće mu je naizmenično, eliptično, na rubovima nazubljeno. Nema mirisa, a cvetovi su beli i mirišu. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi u Gruziji. Gaji se na plantažama gde se grm seče do visine jednog metra radi većeg broja izdanaka i lakseg branja lišća.

Najbolje vrste beru se u martu kada su listovi još uvek mali. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kada je čaj osušen i kada ga treba skloniti sa vatre.

Od načina prerade zavisi da li će se dobiti crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Zeleni čaj se obrađuje i pri tom fermentira i dobija crnu boju. Lekoviti delovi biljke su listovi i cvet. Mnoga ispitivanja su pokazala da se korišćenjem zelenog čaja mogu sprečiti maligna oboljenja prostate. Zeleni čaj snižava holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska, blagotvorno deluje na srce i krvne sudove.

Miris ovog napitka, nežne zelene boje, kiselkastog ukusa podstiče pozitivne misli, krepi celo telo i um, umiruje, opušta i pročišćava organizam. Ispitivanjem ekstrata zelenog čaja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnih sudova i arterioskleroze. čaj sadrži i minerale koji su neophodni za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana.

Poznato je njegovo diuretsko svojstvo, pomaže protiv celulita jer ograničava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Ekstrat čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, protiv peruti u kosi, kod opekotina i za lečenje akni. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da se u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želuca i pluća. Uživajte u svojoj šoljici zelenog čaja, bilo da je filter vrećica u pitanju ili zeleni čaj na merenje.

Želim vam prijatan i zdrav dan.

Pogledajte TV emisiju

Brza hrana povećava rizik od Alchajmerove bolesti

6. јул 2012.

Švedski naučnici kažu da konzumiranje brze hrane (Fast food) može povećati rizik od Alchajmerove bolesti.

U izveštaju Instituta Karolinska kaže se da su naučnici hranili laboratorijske miševe hranom bogatom masnoćama, šećerom i holesterolom tokom 9 meseci. Pokazalo se da su mozgovi miševa pokazivali jednake hemijske promene kao one koje se nalaze u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti.

Miševi su, isto tako, pokazivali i abnormalnu moždanu aktivnost kakva se povezuje s Alchajmerove bolesti.

Studija je otkrila da holesterol u hrani smanjuje sposobnost miševa da proizvedu vitalni protein za čuvanje memorije.

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase.
Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906, i tada se smatralo da je ona retko mentalno stanje pretežno mladih ljudi. Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u 30-tim, 40-tim i 50-tim.

Simptomi
Alchajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, pacijent ima relativno male probleme učeći nove informacije i sećajući se gde su ostavili svoje stvari, kao što su ključevi ili novčanik. Tada počinju imati problema u prepričavanju ranijih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, pacijent može imati poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronađu put kroz poznato okruženje. To može da izazove sklonost ka tome da odlutaju negde, i da se kasnije ne mogu vratiti nazad. Pacijent često postaje razdražljiv ili odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom kad nekada poznata mesta postanu strana i nepoznata. Promene u ponašanju se manifestuju tako što pacijent postaje paranoičan i nesposoban da učestvuje u razgovoru.

Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što su hranjenje i korišćenja toaleta. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti mogu da žive dugo sa bolešću, i umiru od poremećaja, kao što je pneumonija. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko sedam do deset godina, ali postoje razne varijacije od tri do dvadeset godina do smrti, što zavisi od starosti pacijenta, od zdravstvenog stanja pacijenta, kao i od brige koju pacijent prima.

Najčešće greške u ishrani dece

6. јул 2012.

Mnogi roditelji iz najboljih namera prave neverovatne greške kada je ishrana dece u pitanju. Mnogi misle da je vegetarijanski način ishrane savršen. Istina, možda za odrasle, ali za decu sigurno nije. Takođe izbegavaju da deci daju crveno meso, ali ne znaju da je upravo ovo meso bogato gvožđem koje je deci nephodno. Evo još nekoliko najčešćih grešaka kada je hrana u pitanju, a prave ih roditelji.

Bez mleka
Uza sve to, ishrana bez mlečnih proizvoda i nadoknade kalcijuma deci donosi pokvarene zube i loše kosti. A budući da kosti rastu do 20. godine, slabe kosti u tinejdžerskim godinama znače slabe kosti za ceo život i vrlo moguću osteoporozu.

Strah od crvenog mesa
Crveno meso povezuje se s pojavom tumora, ali majke koje su zbog toga potpuno izbacile crveno meso iz jelovnika svoje dece verovatno su zaboravile na gvožđe koje se tu nalazi. A deci treba gvožđe za razvoj mozga i rast.

Previše mesa – premalo žitarica
Drugi roditelji opet preteruju s mesom nauštrb ugljenih hidrata – dijeta bogata mesom, ribom i salatom ne daje dovoljno energije za aktivan tinejdžerski život. Deci, a posebno onoj koja se bave sportom, potrebno je konstantno opskrbljavanje energijom, a to se najbrže postiže ugljenim hidratima. Majke pod uticajem modernih mesnih dijeta mogu opasno da pogreše.

Previše vlakana
Neki lekari su se susreli s malim pacijentima koji su neprestano patili od dijareje. Roditelji su ih hranili gotovo isključivo hlebom i povrćem i nisu shvatali šta nije u redu. Ali, stanje ove dece odmah se popravilo nakon prelaska na ishranu s manje vlakana.

Previše celovitih žitarica
Svi stručnjaci se slažu u jednom, ne tretirajte decu kao da su odrasli i ne podvrgavajte ih pomodnim dijetama pseudostručnjaka ili ekstremnom režimu fizičkih aktivnosti.
Deci predškolskog uzrasta ne bi trebalo da dajete previše celovitih žitarica jer će u kasnijim godinama ova zdrava mršava deca biti u opasnosti od gojaznosti. U prilog tome govori i studija koju su sproveli američki stručnjaci, a koja je pokazala da zabranjivanje poslastica u detinjstvu nosi rizik od veće količine pojedenih poslastica u zrelijim godinama. A ovo je posebno tačno kod devojaka kojima su slatkiši bili tabu.

Loša snabdevenost mozga kiseonikom moguć uzrok migrene

6. јул 2012.

Grupa naučnika sa univerziteta Ročester iz Njujorka je nedavno objavila svoja otkrića vezana za uzrok pojave migrene. Većina ljudi koji pate od migrene takođe pate i od oštećenja ćelija mozga gde ćelije mozga otiču i usled toga pate od nedostatka kiseonika. Ovo oštećenje ćelija mozga je slično onome koje se javlja posle moždanog udara ili potresa mozga.

Ovo otkriće bi moglo da objasni zbog čega ljudi koji pate od migrene imaju visok rizik od moždanog udara, takođe sugerira da pacijentima koji pate od migrene nije dovoljno samo davati lekove protiv bolova već i lekove koji bi mogli da spreče napade migrene koji se mogu predvideti po fazi koja je najavljuje – auri za koju karakterišu vizuelne smetnje- bljeskovi svetla ili crne tačke u vidnom polju..

Eksperiment nad miševima je pokazao da se davanjem kiseonika smanjuje oštećenje ćelija mozga.
Grupa naučnika koju je predvodio Dr Takahiro Takano u saradnji sa danskom farmaceutskom kućom Novo Nordisk, je proučavao proces nazvan kortikalno rasprostiruća depresija – CSD kod koje se dešavaju promene u ćelijama mozga iste kao i kod migrene, moždanog udara i potresa mozga. Oni su pomoću specijalnih mikroskopskih senzora posmatrali ćelije mozga živih miševa u trenutku kada se odvijao proces CSD.

ćelije mozga su tokom napada oticale i patile od nedostatka kiseonika što ih je oštećivalo pogotovo dendrite – dugačke tanke grane nervnih ćelija koje se pružaju od jedne do druge nervne ćelije i povezuju ih.

Ovo otkriće bi moglo da ima direkne kliničke implikacije jer ukazuje na neurološke osnove migrene sa aurom koja doprinosu pojavi oštećenja ćelija mozga što doprinosi njihovom sekundarnom oštećenju kod moždanog udara.

Kiseonik davan miševima tokom napada je ublažio promene koje se dešavaju u ćelijama mozga.

Još uvek nije poznato da li su neželjeni efekti migrene trajni, za sada je ohrabrujuće otkriće da se kod ovih pacijenata za razliku od drugih povreda mozga ne javljaju promene u memoriji i druge kognitivne promene.

Bolesti koje češće ostaju bez prave dijagnoze

6. јул 2012.

Neke bolesti češće ostaju bez prave dijagnoze nego druge. Ne dijagnostikovanje nekih bolesti je često kod onih koje se javljaju bez simptoma ili ih prate blagi, netipični simptomi. Drugi razlog je nedovoljno razumevanje nekog oboljenja ili stanja kako u društvu tako i među medicinskim radnicima. Razlog za propuštanje dijagnoze neke bolesti može da bude i kod takvih bolesti koja su ređe od drugih pa se prilikom postavljanja dijagnoze ne razmatra kao mogućnost od strane lekara i samog pacijenta.

Bolesti kod kojih se često ne postavi dijagnoza usled toga što nisu praćene izraženim simptomima:

–Dijabetes tipa2 i smanjena tolerancija na glukozu: Dijabetes tipa1 retko ostaje ne dijagnostikovan za razliku od dijabetesa tipa2 koji se često javlja u zelim godinama i to veoma postepeno. Godinama ga prate veoma blagi simptomi, često počinje sa smanjenom tolerancijom na glukozu i s obzirom na veoma blage simptome većina pacijenata nije ni svesna da nešto nije uredu sa njihovim zdravljem pa se i ne obrate za lekarsku pomoć. Kada se nađete kod lekara s obzirom da su simptomi dijabetesa veoma dobro proučeni, i požalite na simptome kao npr. sporo zarastanje rana na koži lekar će preduzeti testove za potvrdu dijabetesa, pa se onda retko dešava da ostanete bez prave dijagnoe.

–Visok nivo holesterola u krvi: Provlači se u odsustvu bilo kakvih simptoma a predstavlja stanje kome treba obratiti pažnju jer je najčešći uzrok kardiovaskularnih oboljenja. Najčešće biva otkriven analizom krvi tokom sistematskih pregleda.

–Povišen krvni pritisak – ne prate ga rani simptomi pa biva otkriven tek tokom sistematskih pregleda.

– Osteoporoza – mnoge žene ali i muškarci pate od osteoporoze, zbog toga što je ne prate nikakvi simptomi biva tek dijagnostikovana posle preloma.

– Seksualno prenosive bolesti – kod velikog broja ljudi infekcija hlamidijom, HPV infekcija, trihomonijaza, bakterijski vaginitis ili čak gonoreja su praćene veoma blagim simptomima koji takođe mogu da izostanu, iznenađujuće je da i genitalni herpes može da prođe bez ikakvih simptoma. HIV ima dugogodišnju latentnu fazu do pojave pvih ranih simptoma.

– Hronična oboljenja bubrega – mnoga hronična oboljenja bubrega mogu dugo da postoje bez primetnih simptoma, pa ih većina pacijenata nije ni svesna.

– Hipotiroidoza – početak ove bolesti je sa veoma blagim simptomima kao što je osećaj umora i slabosti pa često ostaje ne dijagnostikovana dok se bolest ne razvije.

– Glaukom – postepeno povećanje pritiska u oku koji vodi ka glaukomu dugo ostaje bez ikakvih simptoma pa dugo ostaje bez dijagnoze.

Odsustvo dijagnoze zbog slabe obaveštenosti:

– Depresija – iako je veoma česta većina ljudi nije svesna da je zapala u to stanje već se javlja lekaru žaleći se na osećaj zamora, bolove, nesvesni svog stanja ne traže pomoć kod psihologa i psihijatra koji bi mogli jedini da im pruže pravu pomoć.

– Infektivna diarea – većina ljudi kada ih spopadnu iznenada stomačni problemi (proliv, povraćanje, mučnina) smatraju da je u pitanju trovanje hranom. Iako ovo može biti ispravno takođe se može raditi o zaraznoj inekciji digestivnog trakta virusima ili parazitima. Zbog ovaoga neke zarazne infekcije digestivnog trakta ostaju ne dijagnostikovane.

– Zatvor – ovo stanje je moguće lečiti ali većina ljudi nije toga svesna i izbegava savet od strane lekara.

– Ne tolerancija na laktozu – iako stvara jasne simptome većina ljudi nedovoljno zna o ovom stanju pa simptome pripisuje lošem varenju.

– Sindrom policističnih jajnika – ovo oboljenje je praćeno brojnim simptomima i predstavlja veoma ozbiljno stanje koje može da dovede do steriliteta ali većina žena nije svesna neophodnosti lečenja ovog oboljenja.

– Ravna stopala – ratko ko zatraži pomoć od lekara kako bi otklonio ovaj deformitet.

– Nedostatak pažnje i hiperaktivnost – treba dijagnostikovati u detinjstvu, većina ostaje bez dijagnoze.

– Hrkanje – javlja se tokom sna pa je većina ljudi nije svesna.

Ređa oboljenja

Veliki kašalj – retko se javlja kod dece zbog redovne vakcinacije ( DTP or DTPa), zaštita nestaje posle desetak godina pa se može javiti u zrelim godinama, ipak retko ko zatraži pomoć, niti se posumlja na ovo oboljenje.

Lepota se neguje iznutra

6. јул 2012.

Stara izreka da ste onakvi kako se hranite je u 21. veku ponovo otkrivena i potvrđena. Do skoro su svi saveti o načinu ishrane bili fokusirani na održavanje idealne telesne težine i prevenciju hroničnih bolesti tek u skorije vreme obraća se sve više pažnje i na uticaj načina ishrane na izgled.

Novijim ispitivanjem se ispituje uticaj ključnih nutritijenata na očuvanje mladalačkog uzgleda. Tako su naprimer vitamini A, C i E od ključne važnosti za zdravu kožu.

Vitamin A takođe poznat kao beta-karoten pomaže u zaštiti od UV zračenja. Izvrsan izvor ovog vitamina su šargarepa, spanać, bundeva.

Vitamin C i E su antioksidansi koji podstiču obnavljanje ćelija kože i formiranje kolagena koji daje elastičnost koži. Odličan izvor vitamina C su brokuli, citrusi, crvena paprika, jagode dok vitamina E ima najviše u bademima, avokadu i povrću tamnog lišća.

U ishranu treba uvrstiti namirnice koje su izvor dobrih masnoća kao što su morski plodovi i koštuničavo voće jer ovi nutritijenti smanjuju intenzitet inflamatornih procesa koji utiču na pojavu bora.

Treba izbegavati rafinirane ugljene hidrate koji deluju na oštra kolebanja koncentracije insulina u krvi što se može nepovoljno odraziti na opšte zdravlje a i izgled kože. Za preporuku je unošenje većih količina tečnosti, jer se na taj način hidrira i koža. Namirnice bogate biotinom kao što su kuvanja jaja, soja, pirinač i ovsene mekinje daju čvrstinu i sjaj noktima.

Izgledati sjajno znači i stalno održavati idealnu telesnu težinu. Prirodne, ne prerađene nmirnice, voće i povrće su osnova za dobro balansiranu ishranu. Ovakvom ishranom se ne obezbeđuju isključivo vitamini, minerali antioksidansi već su te namirnice bogate biljnim vlaknima, vodom koje doprinose smanjenju osećaja gladi.

Kosovski jogurt je živ

6. јул 2012.

Da li bi se iznenadili kada bi saznali da najbolji jogurt koji možete kupiti još uvek ima žive bakterije u sebi dok ga jedete? Da li bi bili još više iznenađeni kada bi znali da jedini dostupan jogurt sa živim bakterijama na lokalnom tržištu proizvode kompanije sa Kosova? To je tačno. Lokalni prerađivači mleka su jedini koji snabdevaju jogurtom tržište Kosova sa živim, aktivnim dobrim bakterijama koje se jos uvek razvijaju u njemu. Termin žive i aktivne bakterije znaci da su bakterije koje su upotrebljene za fermentaciju pasterizovanog mleka još uvek žive u jogurtu. Ove male bakterije raščlanjuju šećer u mleku pretvarajući ga u jogurt.

Jogurt je veoma dobar za ocvrscavanje kostiju i zdravo telo i jako je dobar za probavni sistem. Konzumiranje jogurta koji je bogat kalcijumom vas obezbedjuje sa velikim brojem dobrih ”bakterija” koje ce spreciti mnoge zdravstvene probleme. Kosovski jogurt obezbedjuje benificije ovih zivih aktivnih kultura. Lose bakterije mogu izazvati bolest i uciniti coveka bolesnim, ali dobre bakterije mogu da pomognu ljudskom telu da ostane snazno i zdravo. Poznato je da dobre bakterije igraju vaznu ulogu u ljudskom zdravlju jer zive u nasim stomacima. Bakterije u nasem stomaku vare hranu koju jedemo. Bez dovoljno bakterija u nasim stomacima hrana se ne vari na odgovarajuci nacin, a time dobijamo bolove i gasove u stomaku. Naucne studije pokazuju da je nasa sposobnost da se odupremo bolesti smanjena ako nemamo dovoljno dobrih bakterija u nasim stomacima. Visok nivo losih bakterija u stomaku moze uciniti osobu veoma bolesnom. Uglavnom, kada nemate dovoljno dobrih bakterija, lose bakterije se prosiruju i preuzimaju stomak. Ove lose bakterije vas mogu uciniti bolesnim. Zato je bitno da jedete jogurt koji ima zive, dobre bakterije u sebi koje ce isterati lose bakterije. Jogurt koji se uvozi na Kosovo nema u sebi zive bakterije. Jogurt sa Kosova ima.

Na Kosovu, mleko koje se pretvara u jogurt u komercijalnim mlekarama je pasterizovano. Ovo znaci da se mleko zagreva da bi se unistile sve lose i stetne bakterije. Kada se mleko ohladi, zive, dobre bakterije se vracaju nazad u mleko. Bakterijama se zatim dozvoljava da se razvijaju i menjaju mleko u jogurt. Jogurt se potom hladi i skladisti kako bi smanjio razvoj bakterija, ali ne i da bi ih ubio. Jogurt se zatim odmah isporucuje prodavnicama radi prodaje u toku dana kada je proizveden, a ne u toku nekoliko nedelja kao sto je to slucaj sa uvoznim jogurtom. Uvozni jogurt se uvek termicki tretira nakon sto je proizveden u jogurt, ubijajuci sve dobre bakterije koje se razvijaju u mleku. Ovo se radi da bi se jogurt mogao isporuciti za nekoliko dana ili cak nedelja na Kosovo. Kosovo pravi jogurt koji nije termicki obradjen nakon sto je proizveden u jogurt, dozvoljavajuci dobrim bakterijama da zive i razvijaju se u mleku.

Ne samo da jogurt sa Kosova ima zive bakterije, vec neki od preradjivaca mleka na Kosovu prave svoj jogurt koristeci ekstra specijalne bakterije koje se nazivaju PROBIOTICKE ILI BIO bakterije. Nijedan od uvoznih jogurta nema ove vazne i zdrave specijalne bakterije. Jogurti oznaceni recju “Bio” ili “Probiotik” sadrze ove specijalne ‘zive’bakterije. Imena ovih bakterija su Lactobacillus, Bifidobacteria, Lactobacillus bulgaricus, Streptococcus thermophilus, i Lactobacillus acidophilus. Ove bakterije pomazu pomazu da se proizvedu ‘blagi’ i ‘kremasti’ukus u jogurtu a takodje je i koristan po zdravlje. Administracija za Prehranu i Lekove Sjedinjenih Americkih Drzava(APL) je otkrila da su ove bakterije bitne za ljudsko zdravlje. APL dozvoljava da se jogurti koji koriste ove kulture zovu Probiotik ili Bio jogurti. Kosovski jogurti koji nose ime Bio, BioPlus ili Probiotik na svojim nalepnicama ispunjavaju zahteve APL o posedovanju ovih specijalnih bakterija. Jogurti napravljeni na Kosovu koji u nazivu imaju ‘Probiotik’ nose ove bakterije i obezbedjuju maksimalne zdravstvene beneficije konzumerima. Ove dobre Probiotik ili bio bakterije se zadrzavaju na crevnim tkivima i potiskuju manje prijateljske bakterije koje mogu biti prisutne. Koriscenje Kosovskih jogurta pojacanim sa bakterijama Probiotika vas moze postedeti od nekih gastro i stomacnih problema.

Studije pokazuju da bakterije Probiotika takodje pomazu u prevenciji dijareje. Bakterije Probiotika mogu pomoci u prevenciji ulcerativnog kolitisa i Kronove bolesti, dva stanja koje ukljucuju upalu creva. Koriscenjem Kosovskih jogurta sa zivim Probiotickim ili Bio bakterijama cete odrzavati dobre bakterije u svom stomaku. Korisne bakterije dozvoljavaju vasem imunoloskom sistemu da funkcionise na visem nivou, cineci vas otpornijim na prehlade, grip i alergije. Veliki broj dobrih bakterija takodje dozvoljava vasem probavnom sistemu da radi efikasnije. Nedostatak korisnih bakterija moze rezultirati u probavnim smetnjama kao sto su gasovi, nadimanje, losa probava, dijareja, zatvor, i iritirajuci crevni sindrom. Ostali poremecaji kao sto su Kandida, infekcije, hronicni umor, problemi sa kozom i visok nivo holesterola su takodje povezani sa niskom nivoom korisnih bakterija. Probiotik ili Bio bakterije su takodje bitne u preradi hranjivih sastojaka u hrani koju jedemo, narocito vitamina B. Kako bi pomogli u odrzanju vaseg dobrog zdravlja trebalo bi da konzumirate jako mnogo jogurta napravljenog na Kosovu sa zivim i aktivnim bakterijama Probiotika ili Bi-a

Pravilna primena inhalatora aerosola (pumpice)

6. јул 2012.

Bronhijalna astma i hroni čna opstruktivna bolest pluća (hronični bronhitis i emfizem pluća) su oboljenja disajnih puteva i zbog toga tzv. inhalacioni put (udisanjem) primene lekova ima prednost nad ostalim (tablete, sirup ili injekcije).

Udisanjem se unose lekovi u obliku aerosola ili suvog praha, i to preko doziranog inhalatora aerosola ( pumpice ), inhalatora aktiviranog udisanjem, inhalatora suvog praha leka i aparata za inhalaciju (nebulizatori). Prednosti ovakve primene lekova su: postizanje njihovih visokih koncentracija u disajnim putevima, primena malih doza i retka neželjena dejstva. Glavni nedostatak je potreba za dobrom tehnikom inhalacije od koje zavisi terapijski efekat, pa bolesnike i roditelje dece sa astmom treba naučiti kako se pravilno koristi inhalator.

često se koriste i posebni produžeci (komore, spejseri) koji olakšavaju upotrebu inhalatora. Deca mlađa od dve godine treba da koriste pumpice sa produžetkom i maskom za lice ili nebulizator, a deca preko pet godina se mogu obučiti da sama uzimaju ovakvu terapiju.

Pumpicama se uzimaju dve grupe medikamenata – lekovi za brzo otklanjanje simptoma i dugotrajni preventivni lekovi.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma šire disajne puteve. To su: salbutamol (poznat i kao Spalmotil ili Ventolin), terbutalin, fenoterol, ipratropium i njihove kombinacije (npr. Berodual). Ovi lekovi se ne primenjuju stalno, već samo po potrebi.

Dugotrajni preventivni lekovi se često koriste po nekoliko meseci, a koriste se i u periodima kada je bolesnik van pogoršanja. Zato se bolesnici (posebno starije osobe) ponekad i ne pridržavaju terapijskog režima koji uključuje primenu ovih lekova, što uveliko doprinosi sve većoj pojavi teških oblika bolesti i povećanom umiranju. Najintenzivnija antizapaljenska sredstva su hormonski lekovi – kortikosteroidi, koji se primenjuju u dugotrajnoj terapiji inhalacionim putem (Bekotid, Bekloforte, Fliksotid, Pulmikort i dr.). Ovde spadaju i tzv. dugodelujući bronhodilatatori – beta-2 agonisti (formoterol, salmeterol – Serevent). Posebno je preporučljivo koristiti produžetke za inhalator koji sadrži inhalacioni kortikosteroid, jer smanjuju mogućnost nastanka potencijalnih neželjenih efekata (promuklost i pojavu gljivica – kandida u usnoj duplji) usled njihove duže primene.

Da bi se lek koji se primenjuje inhalacionim putem (posebno doziranim aerosolom) pravilno primenio i odgovarajuća doza leka u potpunosti iskoristila, bolesnike treba obavezno obučiti da ga ispravno koriste.

Prema rezultatima brojnih istraživanja, velikom broju ovih bolesnika niko ne objasni (niti proverava) kako se pumpica ispravno koristi. čudno je, ali istinito, da preko 20% njih zaobiđe uobičajene linije edukacije: lekar u ambulanti, lekar u bolnici, medicinska sestra, apotekar.

Inhalator aerosola se koristi na sledeći način:

Udisanje leka se vrši sporo.

• Skine se poklopac i promućka se pumpica.

• Izdahne se vazduh do kraja.

• Stavi se pumpica u usta ili neposredno ispred usta. Kada se počne sa udisanjem, istovremeno se pritisne vrh pumpice i nastavi spori udah.

• Zadrži se dah 10 sekundi i izdahne vazduh iz pluća.

• Sačeka se 1 – 2 minuta pre ponovne primene pumpice (pre ponavljanja koraka od 1 do 4).

Komora (spejser) pomaže da se lakše koristi pumpica. Primena je sledeća:

• Rasprši se jedanput lek iz pumpice u komoru.

• Zatim se udahne duboko i zadrži dah 10 sekundi.

• Izdahne se vazduh u komoru.

• Udahne se ponovo, ali se ne raspršava lek.

Najčešće greške pri upotrebi pumpice su sledeće: brz udah (53%), izdah do kraja (49%), kratko zadržan dah (38%), koordinacija pokreta istovremenog početka udaha i pritiska vrha pumpice (34%), nemućkanje pumpice pre početka primene (11%). Oko 80% ovih bolesnika uspeva da ispravi greške nakon kratkotrajne edukacije za pravilnu upotrebu doziranog aerosola.

Za TopVitu
Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović
internista – pulmolog, istraživač saradnik

Kašalj – najčešći simptom čoveka

6. јул 2012.

Kašalj je jedan od najčešćih simptoma zbog kojih se pacijenti javljaju na pregled kod lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i kod pulmologa, verovatno zbog toga što kašalj može snažno i negativno da utiče na kvalitet života pacijenata. Drugi je razlog po učestalosti zbog kojeg se vrši lekarski pregled u Americi. Tamo je izračunato da je godišnja cena lečenja kašlja preko jedne milijarde dolara.

Po definiciji, kašalj predstavlja značajan odbrambeni refleksni mehanizam kojim se eksplozivnom ekspiracijom odstranjuju sekreti i strana tela iz traheobronhijalnog stabla. Može da prati niz različitih akutnih i hroničnih oboljenja.

Kašalj ima nekoliko funkcija. Najčešće je indikator postojeće bolesti, ali i važan odbrambeni mehanizam za čišćenje disajnih puteva. Međutim, ukoliko postane neefektivan, ekscesivan ili perzistentan, može u velikoj meri nepovoljno uticati na kvalitet života pacijenata i dovesti do komplikacija. Zato će terapijska odluka zavisiti od toga koju funkciju kašalj ima u trenutku ispitivanja. Naime, kada je kašalj samo indikator određene bolesti, terapijski cilj će prvenstveno biti usmeren na lečenje postojeće bolesti, ali će se lečenje, takođe, usmeriti i na pokušaj da se kontroliše, spreči ili eliminiše kašalj antitusivnim lekovima.

Kašalj može biti započet voljno ili refleksnim putem. Refleks kašlja se sastoji iz pet komponenata:

receptori za kašalj (nalaze se u tzv. tusigenim zonama – u faringsu, laringsu, traheji, račvi traheje, bronhijalnim bifurkacijama, terminalnim bronhiolama, alveolama, pleuri, srcu),

aferentna (senzorna) nervna vlakna (koja idu duž dva nerva – gornji laringsni i vagusni),

centar za kašalj (nalazi se u produženoj moždini),

eferentna nervna vlakna ( koja idu duž vagusnog i prečažnog nerva) i

efektorni mišići (nalaze se u velikom broju organa – larings, traheja, bronhije, dijafragma, abdominalni zid, karlično dno).

Kada je refleksni mehanizam pokrenut, prvo dolazi do dubokog inspirijuma (udaha), zatvaranja glotisa (spajanje glasnih žica), kontrakcije ekspirijumskih mišića (prečaga – dijafragma) i naglog razmicanja glasnica, što je praćeno veoma brzim mlazom vazduha, koji se kreće i preko 200 km / h.

Postoje iritativni (brzoadaptirajući) receptori istezanja (na krajevima mijelinskih A d -nervnih vlakana) i receptori nemijelinskih C-nervnih vlakana, na čijim se krajevima oslobađaju neuropeptidi (supstanca P, tahikinini – neurokinin A). Njihov značaj je posebno veliki u bronhijalnoj astmi, gde postoji tzv. neurogena inflamacija.

Stimulacija receptora za kašalj može da bude inflamatorna , mehanička , hemijska i termalna .

Imflamatornu stimulaciju mogu da izazovu: a) edem i hiperemija respiratorne sluzokože (javlja se kod laringitisa, traheitisa, bronhitisa, bronhiolitisa, pneumonija, apscesa pluća, ekscesivnog pušenja cigareta), b) iritacija sluznice eksudativnim procesom (kod postnazalne drenaže, gastričnog refluksa sa aspiracijom) i c) bronhijalna astma .

Mehanički nadražaj receptora za kašalj izaziva a) inhalacija različitih čestica (prašina i dr), b) kompresija vazdušnih puteva , koja može da bude ekstramuralna (aneurizme aorte, granulomi, tumori pluća i medijastinuma) i intramuralna (karcinom ili adenom bronha, strana tela, endobronhijalne granulomatoze, kontrakcija glatkih mišića u astmi) i c) istezanje vazdušnih puteva (fibroze pluća, edem pluća, atelektaza pluća).

Inhalacija iritantnih gasova (uključujući dim cigareta) i hemijska isparenja , kao i lekovi (inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima – ACEI i beta-blokatori), hemijskim putem dovode do nadražaja receptora. Sa druge strane, inhalacija toplog ili hladnog vazduha dovodi do termalne stimulacije receptora za kašalj.

U određenim situacijama kašalj postaje štetan i može da dovede do iscrpljivanja organizma, te ga obavezno treba lečiti. Ustvari, on može prouzrokovati ozbiljne komplikacije, kao što su: ruptura emfizemskih bula, prelom rebara, nesanica, pucanje operativnog šava, smanjenje minutnog volumena srca, nesvestice (tzv. sinkopni kašalj).

Najčešći uzroci kašlja zavise od uzrasta bolesnika. Kod odraslih osoba (kada se izuzme pušenje cigareta) to su: prehlada (nazeb, common cold), sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, astma, gastroezofagealna refluksna bolest – GERD, hronični bronhitis, bronhiektazije, kašalj posle infekcija, karcinom bronha, kašalj indukovan primenom ACE inhibitora, psihogeni kašalj, hronično intersticijalno pulmonalno oboljenje. Sa druge strane, najčešći uzroci kod dece su : astma, infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, GERD, kongenitalne anomalije, srčana oboljenja, aspiracija stranih tela i zagadjenost okoline.

TRAJANJE I LEčENJE KAŠLJA

Kašalj je važan odbrambeni refleks gornjih disajnih puteva, a takođe i veoma čest simptom respiratornih oboljenja. često postoji potreba da se kontroliše kašalj sam po sebi, bez obzira na to koji je uzrok do njega doveo. Kašalj je kratkotrajan i prolazan nakon virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, dok je perzistentan kašalj udružen sa velikim brojem oboljenja i stanja, kao što su bronhijalna astma, rino-sinuzitis i gastroezofagealna refluksna bolest – GERD. Njihovim lečenjem može se značajno smanjiti pridruženi kašalj.

Procena dužine trajanja kašlja predstavlja prvi korak pri sužavanju liste njegovih mogućih uzroka. Najveći broj autora prema dužini trajanja deli kašalj na akutni , koji traje manje od tri nedelje, subakutni , traje od tri do osam nedelja, kao i hronični , koji traje više od osam nedelja. Pošto su sva tri tipa kašlja akutni na svom početku, spektar verovatnih uzroka kašlja određuje trajanje kašlja do trenutka pregleda.

AKUTNI KAŠALJ

Na osnovu kliničkog iskustva, najčešći uzroci akutnog kašlja su:

• infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je nazeb – prehlada (engl. common cold ) i akutni bakterijski sinuzitis,

• veliki kašalj – pertusis (kod nekih naroda),

• pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća – HOBP (koja obuhvata hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća),

• alergijska kijavica,

• rinitis uslovljen iritansima iz spoljašnje sredine.

Virusne infekcije gornjih disajnih puteva predstavljaju najčešće uzročnike akutnog kašlja. Kašalj se javlja usled stimulacije refleksa kašlja u gornjim disajnim putevima usled slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, nakašljavanja ili zbog oba pomenuta mehanizma. Nazeb izazivaju virusi, a predstavlja akutni zapaljenski proces sluzokože nosa. Oboljenje se još naziva common cold , coryza i rhinitis acuta epidemica . Pacijenti se javljaju sa akutnim simptomima i znacima koji se primarno odnose na pasažu kroz nosne hodnike (npr. curenje sekreta iz nosa, kijanje, opstrukcija nosnih hodnika i otežano disanje na nos, slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela). Takođe mogu biti sa ili bez povišene telesne temperature (obično od 37,2 do 37,5°C), suzenjem očiju, iritacijom grla, glavoboljom i opštom slabošću i malaksalošću. Pri tome je fizikalni nalaz na plućima normalan. Dijagnoza nazeba je relaktivno laka, ali diferencijalno dijagnostički moramo razlikovati alergijsku i vazomotornu kijavicu, kao i onu koja prati grip. Ukoliko se zaista radi o gripu, može se primeniti antivirusna terapija (npr. zanamivir – 10 mg dva puta dnevno tokom 5 dana).

Terapija je opšta i lokalna. Opšta podrazumeva: strogo mirovanje, primenu aspirina i vitamina – naročito vitamina C. Antibiotici se daju samo u slučaju dodatne sekundarne infekcije, dok se antihistaminici (prve generacije – sedativni) primenjuju češće. Lokalna terapija se odnosi na dekongestiju sluzokože nosa – npr. kapima efedrina od 0,2 do 2%, maceratom belog sleza, ali se ne preporučuju razni želei, masti i slično zbog već oštećene sluzokože i usporenja već oštećenog mukocilijarnog klirensa.

Za lečenje kašlja usled nazeba koriste se sledeći lekovi: deksbromfeniramin (sedativni antihistaminik) plus pseudoefedrin (nazalni dekongestiv) tokom sedam dana i naproksen (nesteroidni antiinflamatorni lek) u trajanju od pet dana. Za ove lekove je u randomiziranim, duplo-slepim, placebo-kontrolisanim kliničkim studijama pokazano da su efikasni u ublažavanju kašlja. Ukoliko pacijenti ne mogu tolerisati gore navedene lekove, preporučuje se primena intranazalnog ipratropiuma (antiholinergik) tokom četiri dana. Preparati cinka (cink glukonat i acetat), iako često pominjani u stručnoj javnosti u poslednje vreme, nisu se pokazali naročito efikasni u otklanjanju simptoma nazeba.

HRONIčNI KAŠALJ

Uzroke hroničnog kašlja možemo otkriti u visokom procentu (88 – 100%). Ovo određivanje uzroka vodi do primene specifične terapije koja je uspešna u 84 – 98% slučajeva. Zbog ovakvog visokog procenta uspeha terapije, ograničena je primena nespecifične antitusivne terapije u hroničnom kašlju.

Sledi lista najčešćih uzroka hroničnog kašlja:

• pušenje,

• iritansi spoljašnje sredine,

• sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela,

• bronhijalna astma,

• gastroezofagealni refluks (GER),

• hronični bronhitis,

• privremena hiperreaktivnost disajnih puteva, tj. njihovo pojačano reagovanje opstrukcijom protoka vazduha u disajnim putevima na uobičajene stimulanse, kao npr. nedelju ili više dana nakon nazeba,

• lekovi (posebno antihipertenzivi – inhibitori angiotenzin-konvertirajućeg enzima (ACEI) i beta-blokatori).

Manje česti uzroci kašlja su:

• kongestivna srčana insuficijencija,

• kancer (najčešće pluća ili jednjaka),

• sarkoidoza,

• tuberkuloza (kašalj je najčešći tuberkulotoksični simptom),

• cistična fibroza,

• iritacija receptora za kašalj u ušnom kanalu (npr. nagomilavanje cerumena),

• strano telo u disajnim putevima,

• psihogeni ili TIC kašalj.

Kada se danas u naučnom medicinskom žargonu govori o hroničnom kašlju, prvenstveno se misli na onaj dugotrajni kašalj gde se rutinskim dijagnostičkim procedurama ne može otkriti njegov uzrok. I pored toga, detaljnim pregledima se obično utvrdi (u preko 90% slučajeva) da se radi o jednom od tri najčešća uzroka: varijanta astme sa suvim kašljem (engl. CVA – cough variant asthma) , GER i sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela .

Osobe sa CVA imaju sledeće karakteristike:

• nemaju prethodno dijagnostikovanu astmu,

• trajanje kašlja iznosi bar tri nedelje,

• nemaju ostale simptome astme (sviranje i teskobe u grudima, nedostatak vazduha – dispneja),

• imaju normalne nalaze na fizikalnom pregledu i normalne vrednosti vršnog ekspirijumskog protoka (merenog malim aparatom – pik-floumetrom),

• imaju normalne ili skoro normalne spirometriijske vrednosti parametara plućne funkcije,

• nemaju normalne spirometriijske vrednosti parametara plućne funkcije kada koriste lekove koji izazivaju kašalj i

• dobro reaguju na primenjenu antiastmatičnu terapiju.

CVA mogu da imaju i odrasli i deca, a često ostaju dugo nedijagnostikovani. Leči se kao i drugi oblici astme. često pri prvoj upotrebi lekova u obliku aerosola (pumpice – inhaleri) dolazi do kašlja, jer glasne žice nisu prilagođene inhalacionim lekovima. Ponekad pomaže pijenje vode neposredno pre i posle korišćenja pumpice.

Sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela čini da se pacijenti osećaju kao da im se nešto stalno spušta niz grlo. Takođe, mogu da osećaju potrebu za čestim nakašljavanjem (pročišćavanjem grla), imaju gušobolju, a nos im je ili zapušen ili curi. Više od jedne trećine populacije ima ovaj sindrom bar jednom u životu. Ovaj sindrom je sličan zapaljenju sinusa, pri čemu pacijenti imaju bol u predelu lica ili zubobolju, a ponekad i povišenu temperaturu. Infekcije sinusa se leče antibioticima, dok se sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela leči kombinacijom antihistaminika i dekongestanata. Novija generacija tzv. nesedativnih antihistaminika (terfenadin, astemizol, loratidin, cetirizin) nema povoljnije dejstvo u odnosu na sedativne antihistaminike (prometazin, deksbromfeniramin i dr.) koji imaju i antiholinergijsko dejstvo. Sedativni antihistaminici povećavaju pospanost, te je potreban oprez pri upravljanju mašinama ili motornim vozilima. Međutim, efekat ovih lekova na pospanost postepeno slabi i već četvrtog dana terapije ona se znatno smanjuje. Ovaj sindrom se takođe leči lokalnim kortikosteroidima primenjenim putem nazalnog spreja.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERD) je, takođe, čest uzrok hroničnog kašlja (koji i ovde može da bude jedini prisutni simptom). Odlikuje se refluksom želudačne kiseline u jednjak i grlo. Pacijenti često imaju gorušicu i kašalj, kao i kiseo ukus u ustima. Za lečenje ovog oboljenja se u SAD izdvaja godišnje više od milijardu dolara. Refluks želudačne kiseline je izraženiji u ležećem položaju i pri podignutom uzglavlju se smanjuje. Takođe je manje izražen ukoliko se izbegava jelo i piće bar dva sata pre spavanja. Tada treba izbegavati i alkoholna pića, kao i pića koja sadrže kofein, čokoladu, jake začine i masnu hranu. Lekovi koji pomažu u ovakvim situacijama su antacidi (aluminijum fosfat, aluminijum-magnezijum silikat hidrat, dihidroksialuminijum natrijum karbonat) i blokatori jonske pumpe (omeprazol, lansoprazol, pantoprazol). Zapaženo je, takođe, da su GERD i CVA često udruženi, što može da predstavlja dodatni dijagnostički problem.

Pojedini lekovi mogu prouzrokovati kašalj. Postoje dve velike grupe lekova koje u velikog broja ljudi prouzrokuju hronični kašalj. Obe se koriste u terapiji hipertenzije i srčane insuficijencije. To su ACE inhibitori (kaptopril, cilazapril, fosinopril) i beta-blokatori, koji se još koriste u terapiji srčanih aritmija, migrena i glaukoma. Fosinopril ima najmanju incidencu kašlja (oko 2,2%) kao neželjeni efekat u odnosu na druge ACE inhibitore (oko 7%). Takođe može doći do neočekivane pojave kašlja kao neželjenog efekta pri primeni bronhodilatatora ipratropium bromida (čak u 5 – 6% slučajeva).

LEKOVI PROTIV KAŠLJA

Specifična terapija kašlja podrazumeva eradikaciju njegovog uzroka (npr. infekcije), dok nespecifična terapija obuhvata primenu antitusika, tj. simptomatsku terapiju. Po pravilu, antitusicima se leči samo neproduktivan (“suv”) kašalj, koji smeta pacijentima ili može da dovede do komplikacija, dok se kod produktivnog (“vlažnog”) kašlja uglavnom primenjuju ekspektoransi i sekretolitici (acetilcistein, karbocistein, ambroksol hlorid, bromheksin).

Najefikasniji lekovi u grupi antitusika su opioidi – morfin, kodein, folkodin, metadon, dekstrometorfan ili noskapin, koji kada se primenjuju u efektivnim dozama imaju česta neželjena dejstva: pospanost, mučninu, zatvor i fizičku zavisnost. To su tzv. centralni antitusici sa opioidnim delovanjem. Sa druge strane, postoje sintetski centralni antitusici (butamirat, fedrilat, glaucin, pipazetat, klofedanol), koji imaju brojne prednosti: smanjuju razdražljivost centra za kašalj i efikasno smiruju suvi nadražajni kašalj, ne deluju depresivno na CNS i centar za disanje, selektivno deluju na centar za kašalj, ne deluju na opijatne receptore i ne dovode do stvaranja zavisnosti, imaju veliku terapijsku širinu, ne deluju na tonus glatkih mišića gastrointestinalnog trakta i ne dovode do opstipacije, dobro se resorbuju iz GIT-a, te brzo postižu terapijske koncentracije u plazmi, a ne stupaju ni u interakciju sa drugim lekovima.

Postoje i periferni antitusici, kao što su: pentoksiverin, prenoksidiazin, benzonatat i sluzave droge (koren i list belog sleza, cvet crnog sleza, gomolj kaćuna).

Istraživanja u oblasti refleksa kašlja i potencijalnih mehanizama senzibilisanog refleksa kašlja otkrila su nekoliko potencijalnih mesta dejstava za nove lekove. Pored neopiodinih lekova kao što je nociceptin, razvijeni su i novi opiodini lekovi. To su, osim mi-agonista, i kapa- i delta-receptorski agonisti. Antagonisti neurokininskog, bradikininskog i vaniloidnog (VR-1) receptora mogu biti korisni u sprečavanju kašlja, jer blokiraju efekte tahikinina i aktivaciju senzornih nerava. Lokalni anestetici i blokatori natrijum-zavisnih kanala i kalijum-kalcijum zavisnih aktivatora aferentnih nerava predstavljaju inhibitore refleksa kašlja. Neki od ovih novih agenasa mogu da deluju kao antitusici centralno ili periferno ili na oba načina. Još uvek za veliki broj ovih jedinjenja nisu sprovedena brojna potrebna klinička ispitivanja. Međutim, postoji velika potreba za efektivnijim antitusicima koji nemaju neželjene efekte.

Za TopVitu
Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović
internista – pulmolog, istraživač saradnik

Celer prijatelj krvnih sudova

6. јул 2012.

Celer je povrće koje se može nabaviti tokom cele godine i dobro ga je uvesti u redovnu ishranu jer povoljno deluje na zdravlje. Ima samo 7 kalorija, magnezijuma 320mg , folata 16 mcg na 100g korena.

Reč celer potiče od latinske reči celeri, koja znači brzo delovanje, i zaista brzo povoljno deluje na zdravlje. Lišće i koren su bogati osnovnim mineralima, vitaminima i nutritijentima kao i esencijalnim uljima koji biljci daju snažan i karakterističan miris. Ova ulja imaju dejstvo na nervni sistem i deluju smirujuće.

Naučnici su dokazali da celer sadrži ftalide – supstance koje deluju relaksirajuće na arterije i omogućavaju im da se šire, takođe smanjuju količinu hormona stresa koji takođe utiču na kontrakciju krvnih sudova. Potvrđeno je da deluje na smanjenje koncentracije lošeg holesterola.

Lišće celera je dobar izvor vitamina C, koji pomaže da se smanje simptomi prehlade i poboljšava reakciju imunog sistema.

Korisan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma koji pomaže da kalcijum i magnezijum ostanu rastvoreni. Da bi imao optimalno dejstvo treba koristiti sok od korena i listove u salatama. Pomaže i kod reume i kostobolje.

Celer ima antispazmolitično delovanje pa je koristan obolelima od astme, bronhitisa, tuberkuloze.

Redovnim korišćenjem celera, ljudi skloni stvaranju kamena u bubrezima ili žučnoj kesici može sprečiti njihovu pojavu.

Celer sadrži fitoelemente nazvane kumarin koji uklanjaju slobodne radikale i sprečavaju ih da oštećuju ćelije, takođe potstiču bela krvna zrnca koja napadaju i eleminišu potencialno štetne ćelije, uključujući čelije raka. Utvrđeno je da jedan od sastojaka celera – acetileniks, zaustavlja umnožavanje ćelija raka.

Na kraju jedan ukusan recept:

Pečeni celer

Sastojci za 4 porcije
Za testo:
100 g mekanog brašna
100 g brašna od krompira
200 ml hladne vode
1 supena kašika maslinovog ulja
sitno seckan peršun, koper (nemački: Kerbel), bosiljak

200 g celera sečenog na štapiće (debljine prsta)
ulje za pečenje
so Priprema
Oba brašna pomešati sa vodom dok ne postane glatko testo, dodati maslinovo ulje, peršun, koper, bosiljak. Provlačiti štapiće kroz testo i peći u vrelom ulju. Ostaviti na kuhinjskom papiru da se ocedi od masti i posoliti.

U ovom testu mogu da se peku i šargarepe, boranija, ili ruzice karfiola

1...1.9441.9451.946...1.977 Stranica 1.945 od ukupno 1.977