Foto: Profimedia
Deci mlađoj od 12 godina koja imaju povišenu telesnu temperaturu ne bi trebalo davati aspirin, ni druge lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu (ASA) kao što su „midol“, „ambol“, „acetisal“, zbog rizika od Rejovog sindroma, pišu Novosti, a prenosi B 92 17. avgusta 2014. godine.
U uputstvima za korišćenje nekih od pomenutih preparata čak je naznačeno da ne bi trebalo da ih uzimaju mlađi od 16 godina, a izuzetak može da se napravi samo za lečenje određenih bolesti i stanja, recimo juvenilnog reumatoidnog artritisa. U SAD aspirin se ne preporučuje mlađim od 19 godina.
„Aspirin, odnosno acetilsalicilna kiselina, deluje protiv bolova, povišene temperature i upale a spada u grupu nesteroidnih protivzapaljenskih lekova“, objašnjava docent dr Veselin Vušurović, načelnik Službe za neonatologiju Univerzitetske dečje klinike.
„Ova supstanca se nalazi u prirodi, na primer u kori vrbovog drveta i korišćena je kao lek još od antičkih vremena. Acetilsalicilna kiselina se nalazi i u drugim lekovima, kao što je kafetin“.
Aspirin u kombinaciji sa nekim lekovima (iz iste grupe nesteroidnih antireumatika) može da izazove otok mekih tkiva, posebno disajnih puteva, da ih suzi i pogorša disanje. Kod dece koja boluju od astme njegova primena može da provocira ili pogorša bolest.
„Ovaj preparat može da izazove bolove u stomaku, pa čak i krvarenje zbog dejstva na sluznicu želuca, ali to mogu da izazovu i drugi lekovi iz te grupe, kao što je „ibuprofen“ („brufen“)“, kaže dr Vušurović.
„Aspirin može da uzrokuje krvarenje zbog svog dejstva na funkciju trombocita posebno postoperativno. Sva ova neželjena dejstva i kontraindikacije po učestalosti i težini se ne razlikuju od drugih lekova, posebno iz iste grupe nesteroidnih protivzapaljenskih lekova“.
Glavna kontraindikacija za primenu aspirina kod dece je pojava Rejovog sindroma u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Bolest je teška, dolazi do oštećenja mozga i jetre, često sa letalnim ishodom i pored svih preduzetih mera.
Rezultati ispitivanja uzroka bolesti su pokazali da su obolela deca imala acetilsalicilnu kiselinu u krvi, što znači da su lečena ovim preparatom. Dalja ispitivanja su pokazala da bolest nastaje češće posle infekcije virusom varičele i gripa, kada se za snižavanje povišene temperature koristi aspirin.
Utvrđeno je da su neka deca, koja su obolela od ovog sindroma, prethodno imala urođeni poremećaj energetskog metabolizma. Nakon toga je usledila zabrana primene aspirina kod dece koja boluju od varičele i gripa. Ovo je dovelo da smanjenja učestalosti Rejovog sindroma.
„Nema pouzdanih rezultata ispitivanja koja doza aspirina može da izazove Rejov sindrom, ali je značaj prethodne infekcije i urođenih grešaka metabolizma dokazan“, ističe naš sagovornik.
„Deca koja su lečena aspirinom, bez ostalih navedenih faktora rizika za nastanak sindroma, ne treba da se posebno pregledaju. Ukoliko su deca lečena ovim lekom u epidemiji gripa ili zbog varičele, treba ih odvesti na pregled“.
Aspirin se i dalje primenjuje u lečenju dece, kod upale zglobova, Kavasakijeve bolesti koja je slična reumatskim bolestima.
„Koristi se i kad je potrebno sprečiti pojavu tromba unutar krvnog suda ili na sintetičkim materijama u krvotoku“, naglašava dr Veselin Vušurović.
„Za zatvaranje malih arterija na izlasku iz srca, koje bi spontano trebalo da se zatvore posle rođenja, a nisu se zatvorile, umesto aspirina sada se koristi ibuprofen“.
