Foto: Profimedia

Pitanje Lisine čitateljke:

Imam osteoporozu, dijabetes tipa 2 i višak kilograma. Na posebnom sam režimu ishrane, ali kilogrami i dalje stoje. Da li biste mogli da mi preporučite neku dijetu? (Mirjana S., 52).

Na pitanje odgovara dr Dragana Panić, lekar opšte medicine 

Kako i dijabetes tipa 2 i osteoporoza spadaju u metaboličke bolesti, dijeta mora biti posebno prilagođena vama, uz adekvatan unos vitamina, minerala i ograničen unos šećera. Osteoporoza zahteva unos kalcijuma (meso, mleko, sir) i vitamina D3, a novija istraživanja su pokazala i neophodnost unosa vitamin K2, bez kojeg nema pravilnog usmeravanja kalcijuma u kosti i njihove pravilne mineralizacije.

Obroci moraju sadržati sve hranljive materije, ali je za vas unos slatkiša, kao i voća koje sadrži velike količine šećera, ograničen. U odnosu na vaše godine, bolesti i vašu fizičku aktivnost, mora se proračunati potreban unos kalorija i u skladu s tim napraviti dijeta kojom ćete regulisati telesnu masu, a opet zadovoljiti sve potrebe organizma.

Ako imate neki zdravstveni problem, pitanje postavite na i-mejl: lisinaklinika@adriamedia.rs. Odgovor ćemo potražiti od lekara specijaliste i objaviti ga u najkraćem roku. 

Uzrok leukemija

Detalji Kategorija: Bolesti krvi ( Hematologija )

Uzrok leukemija nije poznat, ali se zna da je veliki uticaj jonizujućeg zračenja, RNK virusa, pojedinih lekova, a kod akutnih i nasleđa. Jasno je da se bolest javlja ako istovremeno deluje više činilaca. 

Leukemije su maligne bolesti krvi u čijoj je osnovi maligna promena matične ćelije hematopoeze od koje postaje klon bolesnih ćelija. To je grupa bolesti koje se nazivaju mijeloproliferativne bolesti.   

Nasleđe ima veliku ulogu u nastanku akutnih leukemija, kod hroničnih ne. Hronične se izuzetno retko javljaju u više članova jedne porodice. Za njihov nastanak je presudno dejstvo spoljašnjih faktora.

Akutna leukemija se ne nasleđuje direkno, veći postoji nasledna predispozicija. Bolest se češće javlja kod osoba koje imaju nasledne hromozomske anomalije, Dawnov, Klinefeterov ili Bloomov sindrom, kao i bolesnika koji imaju Fankoni anemiju ili Wiscott-Aldrichov sindrom. Ovi bolesnici ne dobijaju leukemiju ako istovremeno nije prisutno dejstvo još nekih faktora. Na primer ako zbog slabosti imuniteta postanu osetljiviji na dejstvo onkogenih virusa, za koje se zna da pod određenim uslovima mogu da dovedu do pojave maligne bolesti. 

Veliki je uticaj faktora rasta-citokina. Njih stvaraju određeni geni – onkogeni, koji se normalno nalaze u zdravim ćelijama. Aktiviraju se po potrebi da bi uništili oštećenu ćeliju. Postoje virusi koji mogu da ih aktiviraju ili izmene i pokrenu neprekidnu deobu matičnih ćelija tj. dovedu do leukemije.  

Jonizujuće zračenje utiče na pojavu i akutnih i hroničnih leukemija. Najveći broj ozračenih osoba se razboli 6 do 8 godina nakon delovanja jonizujućeg zračenja. Bolest može da se javi već nakon 5 godina, retko nakon 15-20 godina. Zračenje može direkno da ošteti DNK ćelije i dovede do njene maligne promene. Postoji i delovanje preko slobodnih radikala. Tokom ozračenja nastaju kratkodelujući kiseonički i dugodelujući vodonik peroksid radikali, koji ošrećuju ćelije posle njegovog dejstva.

Zračenje koje se preimenjuje prilikom nekih dijagnostičkih procedura je kratkotrajno, nije dovoljno za pojavu bolesti. Možda može da utiče ako se više puta ponavlja i ako je prisutno dejstvo još nekih faktora. Značajnije je delovanje zračenja kojima su neke profesije hronično izložene, koje se primenjuje u cilju lečenja (na primer ozračenje tela u cilju lečenja ankilozirajućeg spondilitisa), nastane tokim nuklearnih katastrofa ili delovanjem nuklearnog oružja (osiromašeni uranijum i atomska bomba).

Hemijski agensi, najčešće lekovi, kao hloramfenikol, fenilbutazon, ankilišući citostatici mogu da dovedu do pojave leukemije. Bolest mogu da izazovu hemijska jedinjenja koja utiču na aplaziju koštane stži. Insuficijentna kostna srž posle izvesnog vremena počinje da se oporavlja naglim stvaranjem mladih ćelija. Tom prilikom, osim zdravih mladih ćelija nastaje i po neka izmenjena leukemijska ćelija. Imuni sistem je prepoznaje i uništava. Ako iz nekog razloga imunitet zataji, matična ćelija nastavlja da se nekontrolisano deli formirajući klon leukemoidnih ćelija.

Eksperimentalno na životinjama je utvrđeno značajno dejstvo virusa. To nisu svi virusi kojima je izložen naš organizam, već uglavnom RNK virusi, koji se nazivaju onkorno virusi ili onko RNK virusi. Poseban enzim utiče na prepisivanje informacije sa virusne RNK na DNK ćelije koja počinje da se ponaša kao leukemoidna ćelija. 

• Sledeća

Listerioza

Detalji Kategorija: Infektivne (zarazne) bolesti

Listerioza, teška zarazna bolest od koje oboljevaju mnoge životinje može da se prenese na ljude.

Izaziva je mikroorganizam iz roda listerija od kojih je za čoveka patogena listerija monocytogenes. Ona je otporna na niske i visoke temperature, veliku koncentraciju soli, isušivanje i zamrzavanje. Može da se razmnožava na temperaturi nižoj od 4 stepena tako da čuvanje namirnica u frižideru nije zaštita od ove bolesti.

Od davnina se zna da od listerioze oboljevaja i strada stoka, pre svega ovce, koze i goveda. Tek nedavno je postalo jasno da se čovek zarazi uglavnom preko hrane, klanjem stoke i baratanjem svežim mesom ređe. Listerija se najčešće prenosi preko zaraženog sira, nekuvanog mleka, dimljenog mesa.

Od listerioze najčešće oboljevaju osobe sa oslabljenim imunitetom, trudnice i novorođenčad. Trudnica ne mora da ima simptome ili je prisutno zapaljenje grlića materice (cervicitis). Ponekad ima malo povišenu temperaturu nejasnog uzroka. Infekcija se prenosi preko posteljice, plod oboljeva, tako da može da dođe do spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, rađanja mrtvog deteta ili smrti nedonešenog deteta. 

Novorođenče može da se zarazi tokom rađanja bilo da je u pitanju prirodni porođaj ili carski rez. Obično dobija meningitis jednu do tri nedelje nakon rođenja. Roditelji primećuju da je razdražljivo, fontanela je napeta, zatim beba dobija grčeve (konvulzije) i upada u komu. Zaraženo nedonešeno dete je modro, ima problema sa disanjem, dobija zapaljenje pluća i crvenu ospu po koži. Ako preživi ima poremećaj mozga, razrokost, hidrocefalus (uvećanu glavu).

Osoba zaražena od listerioze može da ima blage tegobe. Dobija povišenu temperaturu, groznicu i bol u mišićima kao da ima slabiji grip. Može da ima mušninu, povraćanje i proliv kao jedine simptome, ali češće tako počinje teži oblik bolesti. Temperatura se ne smanjuje, bolesnik je slab. Ako listerija prodre u leukocite nastavlja da se razmnožava i preko krvi se širi na mozak, moždanice i srce. Širenjem listerije na nervni sistem bolesnok dobija jaku glavobolju, vrat mu je ukočen, povraća, gubi ravnotežu. Temperatura je visoka. U težim slučajevima svest mu je poremećena, dobija grčeve i paralizu pojedinih nerava.  

Bolest se leči antibioticima, uglavnom ampicilinom i gentamicinom. Smrtnost je velika – umire 20 do 30% obolelih. Da bi izbegli bolest ne treba da konzumirate nepasterizovano mleko, meke sireve, uključujući fetu, koji se prave od nekuvanog mleka, sladoled i kremove koji se prave od nekuvanog mleka, dimljeno meso. Podgrejano jelo treba da bude jako vruće da bi bili sigurni da je listerija uništena. Treba da pazite da se sirovo meso i ostala hrana ne dodiruju u frižideru. Nakon rukovanja sirovim mesom dobro operite ruke, dasku za meso, noževe i ostali korišćen pribor. Ne secite povrće na dasci za meso. Dobro perite voće i povrće, jer može da bude zaraženo listerijom iz nečiste vode kojom je polivano. 

• Prethodna
• Sledeća

Zašto treba da jedemo hranu bogatu kalcijumom

Detalji Kategorija: Hrana kao lek

Hrana bogata kalcijumom je neophodna za očuvanje zdravlja i lečenje srčanih i drugih bolesti.

Kalcijum utiče na sniženje krvnog pritiska. Stručnjaci čak smatraju da je povišen krvni pritisak kod mnogih bolesnika, posebno mlađih, posledica hroničnog manjka ovog minerala u ishrani. Poznato je da natrijum, sastojak kuhinjske soli, vezuje vodu, zadržava je u organizmu i povišava krvni pritisak. Kalcijum deluje na pritisak tako što povećava izbacivanje natrujuma i vode preko bubrega. Osim toga sprečava lučenje parathormona koji može da poveća krvni pritisak. 

Unos dovoljne količine kalcijuma je posebno važan za mlade i osobe koje su osetljive na so. Kod njih pritisak raste posle unošenja slane hrane, jer višak soli zadržava vodu, a kalcijum iz hrane kao prirodni diuretik ih izbacuje. Ishrana bogata mlečnim proizvodima i zelenim lisnatim povrćem može kod mladih da obezbedi normalan krvni pritisak i spreči pojavu kardiovaskularnih bolesti, koje su pored tumora, najčešći uzrok smrti na našim prostorima.

Alkohol onemogućava kalcijum da snizi krvni pritisak. Jedno piće dnevno ne smeta, može čak da poboljša rad srca i krvnih sudova, ali više od dva žestoka pića neutrališe lekovito dejstvo. Kad smo kod alkohola treba da znate da su tri i više alkoholnih pića dnevno kod mnogih bolesnika uzrok neizlečive hipertenzije.

Namirnice bogate kalcijumom, uz krstašice (kupus, karfiol, brokoli) i psenične mekinje mogu da spreče pojavu raka debelog creva. One smanjuju bujanje ćelija koje mogu da pređu u maligne. Mogu da unište ili smanje polipe koji su prekancerozne promene. Važno je da nikada nije kasno da se promeni ishrana. Čak i osobe koje imaju polipe i u opasnosti su da dobiju kolorektalni rak promenom ishrane mogu da spreče kobnu bolest. Primećeno je da sa promenom ishrane polipi mogu da se smanje, a mali da nestanu. Osobe starije od pedeset godina su pod većim rizikom da dobiju rak debelog creva. Konzumiranjem tri čaše obranog mleka dnevno znatno ga smanjuju. 

Poznato je da je kalcijum neophodan za formiranje jakih kostiju. Manje je poznato da se jake kosti formiraju u detnjstvu i mladosti te se prevencija osteoporoze unosom namirnica bogath kalcijumom vrši od malih nogu. Više naučnih studija pokazuje da više kalcijuma u mladosti znači jače kosti u starosti. Ako ste u mladosti bili nesmotreni kalcijum posle tridesete godine ne može da vam izgradi jake kosti. Ipak, unošenje kalcijuma u zrelom dobu je jako važno jer usporava slabljenje kostiju i sprečava njihov lom. Postoje namirnice koje sprečavanje pozitivno delovanje kalcijuma na kosti. To su kafa i slana hrana. 

Kalcijum možete da uzmete u obliku suplementa, ali je delotvorniji iz hrane. Postoji mnogo namirnica koje sadrže znatne količine ovog minerala, neophdnog za život i zdravlje. Najviše ga ima u siru, mleku, jogurtu i ostalim mlečnim proizvodima, konzerviranoj skuši, lososu i sardinama ako su sa kostima, suvim smokvama i tofuu. Znatne količine se nalaze u lišću repe, kelju, brokulima, pasulju, zrnima soje i leblebijama.

• Prethodna
• Sledeća

Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala – plivačko uvo

Detalji Kategorija: Otorinolaringologija (bolesti uha, grla i nosa)

Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) se u našim krajevima najčešće javlja leti zbog dugotrajnog kvašenja ušiju tokom kupanja u bazenu ili moru. Zato se često naziva plivačko uvo.

Uloga cerumena

U ušnom kanalu se nalazi cerumen (ušna mast ili vosak). Proizvode ga posebne žlezde kože ušnog kanala. Cerumen štiti uvo. Daje određenu kiselost koži kanala (Ph vrednost oko 6,9) koja sprečava razmnožavanje bakterija i gljivica. Zadržava prašinu i sitnu nečistoću, sprečava je da prodre ka bubnoj opni i ošteti je. Ušna mast sama iscuri do ušne školjke i tako na prirodan način čisti uvo. Nakon kupanja briše se samo ušna školjka. Ne čisti se mast iz ušnog kanala. Upotrebom štapića za uši skida se previše masti i smanjuje njena zaštitna uloga. Osim toga, štapić može da potisne mast ka bubnoj opni, formirajući cerumenski čep koji dovodi do nagluvosti.

Uzrok zapaljenja

Do zapaljenja najlakše dolazi ako nema dovoljno masti, bilo da se manje stvara ili da je ispira voda prilikom dugotrajnog kupanja ili ronjenja. Sva stanja koja smanjuju elastičnost kože i izazivaju propadanje (atrofiju) ceruminoznih žlezda stvaraju uslove za zapaljenje. To su šećerna bolest, alergije, seboreja, povreda kože prilikom čačkanja ili čišćenja ušiju. Preterano stvaranje cerumena zadržava vodu u ušima i takođe pogoduje upali. Otitis može da bude posledica nošenja slušalica, slušnog aparata, čišćenja ušiju štapićima sa vatom, prstom ili palidrvcem.

Tegobe

Glavni simptom zapaljenja je bol različitog intenziteta kome može da predhodi svrab. Nekada je prisutna nagluvost. Javlja se ako zbog zapaljenja dođe do zapušenja ušnog kanala. Tegobe zavise od vrste zapaljenja.

Difuzno zapaljenje kože spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa difusa) je izazvano bakterijama koje se uglavnom normalno nalaze na koži, a zapaljenje je provocirano čačkanjem uha ili kupanjem. Javlja se svrab koji ubrzo prelazi u bol. Ako zapaljenje zahvati kost koja se nalazi neposredno ispod kože kanala bol se polačava. U težim slučajevima širi se prema vratu ili temenu, žvakanje je otežano. Limfne žlezde oko uha i na vratu mogu da budu povećane i bolne. Ponekad se javlja povišena temperatura i nagluvosat. Bolest se leči antibiotskim kapima. 

Kod gljivične upale (otomikoza) bolesnik nema tako velike tegobe kao kod bakterijske. Smeta mu curenje sekreta neprijatnog mirisa i svrab. Ponekad je prisutan ne mnogo jak bol. Pri pregledu se vide beličaste, žućkaste, zelenkaste ili crne naslage koje se lako skidaju. Bolest se najčešće javlja nakon duže ili učestale primene antibiotika, a izazivaju je različite gljivice (kandida albikans, aspergilus niger). Leči se antimikoticima.

Čir ušnog kanala (furunkulus) nastaje zapaljenjem korena dlačice ušnog kanala. Iznenada se javlja jak bol, koji se brzo pojačava. Izuzetno je bolno povlačenje ušne školjke u bilo kom pravcu, kao i pritisak na tragus. Pregled uha je jako bolan. Uočava se crvenilo kože i suženje kanala. Kada čir pukne iscuri sukrvičavognojav sekret, a bol popušta. Ponavljanje čireva se zove furunkuloza. Ukazuje na mogućnost postojanja šećerne bolesti te zahteva pregled glukoze u krvi. Furunkulus se leči antibioticima, lekovima protiv bolova i toplim oblogama. Ponekad je neophodno rasecanje čira (hirurška incisija). To omogućava gnoju da iscuri što smanjuje bol i ubrzava ozdravljenje. 

Lečenje i preventiva 

Bolest se leči antibioticima ili antimikoticima u obliku kapi. Ponekad je neopodno da se piju antibiotici i lekovi protiv bolova. Da bi sprečili pojavu neprijatne infekcije ne treba da čistite uši štapićima za uši. Nakon kupanja dozvoljeno je samo brisanje ušne školjke. Ako imate utisak da je u kanalu ostalo vode povlačite ušnu školjku i nakrenite glavu da iscuri. Osećate li nelagodnost, zaglušenost ili svrab ne čaškajte uvo prstom, šnalom, štapićem… ne sipajte ništa u njega, već se javite lekaru. Izbegavajte kupanje u prljavim vodama. Ako se dugo brčkate u vodi nosite kapu za kupanje ili zaštitne čepiće za uši. 

• Sledeća