Piletina na kineski način

3. септембар 2012.

Potrebno je:

500 gr pilećeg belog mesa
2 šargarepe
1 veći praziluk
200 gr šampinjona
1/2 glavice crvenog kupusa
soja sos (količina po želji)
150 gr pirinča
1 kašičice aleve paprike
so

Meso iseći na kockice i na malo ulja propržiti. U drugom sudu izdinstati šargarepu isečenu na štapiće, zatim dodati kupus, praziluk takođe isečen na tanke štapiće i na kraju šampinjone isečene na listiće. Kad povrće omekša dodati meso, začinsku papriku, posoliti i sipati soja sos. Naliti šoljicu vode i još malo prodinstati. Služiti uz bareni pirinač.

Da li treba vežbati i šta?

3. септембар 2012.

Ako bi ste sastavili grupu od ortopeda, fizijatra, osteopate i reumatologa, pa ih upitali kako leče hroničan bol u leđima, budite sigurni da bi ste dobili puno različitih odgovora. Načini lečenja bi se veoma razlikovali, osim po jednoj stvari. Svaki bi uključio po neki program vežbanja. Specijalisti znaju iz iskustva da kičmi prija da bude u upotrebi. Leđa koja su u kondiciji imaju veću gipkost, koja sprečava povređivanje, veću snagu da se odupru preteranom istezanju, bolju izdržljivost da podnose napore a manje se zamaraju, kao i bolju koordinaciju za održavanje ravnoteže. Redovno kretanje, takođe, pomaže da se smanji mišićna napetost, koja se gomila oko kičme. Ono povećava cirkulaciju, koja, opet pomaže da se manje povrede lakše izleče.

Ispitivanja pokazuju da je bol u leđima češći kod osoba sa slabim mišićima i krutim zglobovima. U jednom takvom ispitivanju, grupi ispitanika dat je jednostavan test savitljivosti. Od njih je zatraženo da se sagnu ispravljenih kolena i pokušaju da dohvate svoje nožne prste. Ukoliko to ne bi mogli da urade, mereno je rastojanje između prstiju na šakama i prstiju na stopalima. Ispitivanje je pokazalo da je bol u leđima više prisutan, ili se ponavlja ukoliko je kičma manje fleksibilna. Zbog toga se stariji ljudi lako povrede kada se sapletu i padnu. Koje će biti posledice pada, razlikuju se od osobe do osobe, a zavisi i od starosti. Kada bi bebe padale niz stepenice, one bi odskakale kao gumena lopta. Njihova gipkost je takva da će se, kada budu stigle do dna stepeništa, uplašiti i imati nekoliko modrica. Sa starijima, ili ukrućenim osobama nije isto. Njima je dovoljno da se, samo sapletu, pa da osete akutni bol u leđima, ili slome kuk. Nisu, samo stariji građani izloženi ovom riziku. Čak su i najmlađi, koji su kruti, skloni ovom riziku.

Bol u leđima je hipokinetičko oboljenje, jedno od brojnih koji su povezani sa nedostatkom fizičke aktivnosti. Jogiji imaju poslovicu: “Pokret je život”. Ovo je posebno istinito kada se radi o zdravlju leđa. Našim kičmama je kretanje neophodno iz pet najvažnijih razloga:

– radi održavanja snage mišića, koji okružuju kičmene zglobove, kako bi sprečili istezanje;

– radi olakšanja zamora zbog držanja tela;

– radi održavanja gipkosto kičmenih zglobova;

– radi održanja snage skeleta;

Sve gore navedeno je značajna f-ја fizičke aktivnosti, a opet, o tome se malo zna. Mnogi stariji ljudi počnu da se krive, jernjihove kosti postanu meke i krhke, ponekad zbog pogrešne ishrane, ali češće zbog atrofije od neupotrebe.Laboratorijska istraživanja su pokazala da ako se zadnje noge zeca izlažu naporu, povećava se gustina njihovih pršljenova. Ovakav podsticaj ljudi prirodno dobijaju kada šetaju ili trče. Što više koristimo mišiće kičme, podstičemo cirkulaciju u kičmi i naši pršljenovi i kičmeni diskovi postaju jači. Ovo su potvrdili istraživači sa postdiplomskih studija Medicinskog fakulteta Hamersmit iz Londona, radom na ljudskim leševima. Otkrili su da je količina minerala u pršljenovima proporcionalno srazmerna težini mišića oko kičme. U stvari, što više koristimo svoje telo, naše kosti postaju snažnije.

Godinama su vežbe za kičmu bile orjentisane ka jačanju mišića. Na osnovu mog iskustva, to je pogrešno. Pošto vodimo život bez mnogo kretanja, nisu nam potrebni nabrekli mišići. Mali su izgledi da će se od nas tražiti da kopamo kanale, ili nosimo džakove sa cementom. Najteži zadatak kojim ćemo se baviti je kopanje po bašti, ili partija odbojke, i ako postepeno počnemo sa ovim aktivnostima, verovatno ćemo imati dovoljno snage da ih bezbedno obavljamo. Ono što nam danas više smeta je nedostatak gipkosti. Ovo se posebno odnosi na ljude koji su pod stresom, ili većinu posla provode sedeći. Njima su potrebne svakodnevne vežbe da bi održali gipkost kičme. Ovo je jednako tačno i za tinejdžere i za stare.

Kako godine prolaze, naše vezivno tkivo gubi na fleksibilnosti, a to se odnosi i na kičmene ligamente i međupršljenske diskove. Kao roditelji, babe i dede, primećujemo da gubimo ponešto od svoje gipkosti, npr. kada ustanemo sa stolice i osećamo da više nije tako lako da se ujutru sagnemo da bi smo obuli čarape i vezali pertle na cipelama. Jedan deo gubitka fleksibilnosti je neizbežan, ali veći deo sami izazivamo. Priroda nam je dala mogućnost da se ukrutimo, ali lenjost je ta koja nam daje bolnu ukočenost. Vršio sam preglede na ljudima, koji su celog života radili vežbe istezanja, pa su i u 90-im bili sposobni da se sagnu i dohvate nоžne prste.

Hata joga je jedan od najboljih sistema vežbi za kičmu, posebno kada se kombinuje sa prirodnim vežbama snage, kao što su šetanje, plivanje, ples i tenis. Ovi drevni pokreti i položaji mogu se prilagoditi ljudima svih godišta i različitih fizičkih spremnosti i idealni su za poboljšanje telesnog držanja, promovišu opuštanje i održavaju fleksibilnost. Mnogi moji pacijenti prevazišli su ponavljanje bola u leđima, tako što su radili jogu. Kada sam ih video posle dužeg vremena primetio sam da su neki od njih u boljem stanju sa 70 godina, nego što su bili sa 50.

Postoje razni programi vežbi za oporavak leđa. Neki daju veće rezultate od drugih, a neki su veoma opasni. Vežbe treba da se formiraju tako da poboljšaju fleksibilnost leđa i isprave uobičajene probleme sa prenaprezanjem slabinskog dela kičme. U vežbama ne bi trebalo da postoje preterana savijanja unazad, iz prostog razloga što ti pokreti pogoršavaju probleme sa leđima (?!). Mnoge kičme imaju preterano udubljenje, pa taj luk ne treba povećavati. Ekstenzija slabinske kičme stvara dodatno natezanje kičmenih zglobova, povećava pritisak u međupršljenskim diskovima i povećava opasnost od kompresije kičmenih nerava. Iz tog razloga bolne kičme ne treba da se izlažu preteranom istezanju unazad.

(?!) Oko ovoga (iznad navedenog) se vode polemike i mišljenja se razlikuju. Jedno je sigurno, kada kičmena struktura ima naglašenu lordozu u donjem delu, treba izbegavati preterana izvijanja ka nazad (ekstenzije) i obrnuto. Znači, onima sa ispravljenom lordozom bi ekstenzije donele verovatno dobrobiti.

(Donald Norfolk “Bol u leđima”)

Vežbe za stopala opuštaju

3. септембар 2012.

Najbolja vežba je oduvek bilo bosonogo hodanje po travi, kao i vožnja bicikla jer jača mišiće stopala, ubrzava cirkulaciju i uključuje sve mišiće. Ukoliko niste u mogućnosti da praktikujete ove vežbe, evo tri veoma delotvorne za umorna stopala koje možete da radite kod kuće.

Istezanje stopala – Sedite na pod i ispružite noge ispred sebe, obmotajte peškir oko stopala i povucite oba kraja peškira dok su vam pete oslonjene na pod, tako da vučete srednji deo stopala i prstiju prema sebi. Ostanite tako četiri-pet sekundi, pa se vratite u prvobitni položaj. Ponovite ovu vežbu četiri puta.

Istezanje zglobova – Stanite uspravno, noga jedna uz drugu. Podignite koleno koliko god možete, uhvatite stopalo i zavrnite ga unazad, zatim ispružite nogu i zavrnite stopalo napred. Za svaku nogu vežbu ponovite pet-šest puta.

Podizanje i savijanje prstiju – Sedite na pod i ispružite noge. Pokušajte da savijete prste dok su vam pete podignute, pa ostanite u toj poziciji pet sekundi. Vežbu ponovite četiri-pet puta.

Šta leči homeopatija

1. септембар 2012.

Homeopatija može da leči sve zdravstvene probleme koji se mogu javiti kod čoveka. To naravno ne znači da će sve i izlečiti, jer kao nijedan drugi medicinski sistem ni homeopatija nije svemoguća. U homeopatiji nije moguće dati prognozu lečenja samo na osnovu dijagnoze, kao što je to slučaj u klasičnoj medicini. Zašto je to tako?

Homeopatija ne leči bolest u klasičnom smislu reči, nego poremećenu energiju čija je ta bolest samo manifestacija, a da li će se energija izbalansirati i da li će doći do ozdravljenja zavisi od mnogo faktora. Na prvom mestu to je konstitucija samog čoveka, njegova nasleđena i stečena predispozicija za bolesti (mijazmi), uslovi pod kojima živi, tj. da li postoje održavajući faktori bolesti… Drugim rečima, da li će se neko izlečiti zavisi više od samog bolesnika nego od bolesti od koje boluje. Pored toga, svakom čoveku se pristupa kao jedinstvenoj individui i iako on može imati sličnu, on nikako ne može imati istu bolest kao neko drugi, pa je za homeopatu pogrešno da kaže da je takve slučajeve već imao i da na osnovu njih može da predvidi tok i prognozu lečenja.

Ako nam je u potpunosti poznata homeopatska filozofija shvatićemo da je pitanje da li homeopatija leči neku određenu bolest pogrešno formulisano, tj. nema smisla jer homeopatija ne leči bolest nego čoveka. Preciznija prognoza se ipak može dati, ali tek nakon što se vidi kakvi su efekti prvog leka. Pravilna interpretacija promena nakon prvog leka je od značaja za prognozu u homeopatiji koliko i dijagnoza u klasičnoj medicini.

Zbog svega ovoga pogrešno je reći koje bolesti homeopatija leči, a koje ne, ali ako pogledamo statistike jasno možemo videti gde homeopatija pokazuje dobre rezultate, a to su:

kožne bolesti
alergije
glavobolje i vrtoglavice
bolesti sistema za disanje
bolesti sistema za varenje
ginekološki problemi
endokrini problemi
nesanice
poremećaji rasta, razvoja i ponašanja kod dece
mentalno – emotivne probleme nastale usled stresnog načina života, kao i posledice svih vrsta stresova
sve bolesti koje su klasifikovane u klasičnoj medicini kao psihosomatske bolesti
nejasna stanja koja se ne mogu staviti ni pod jednu dijagnozu i samim tim se ne mogu ni lečiti klasičnom medicinom

Ovo je samo deo zdravstvenih problema koji se leče homeopatijom. Dijapazon bolesti koje se mogu lečiti homeopatijom je mnogo širi i obuhvata i kompleksne bolesti tipa sistemske bolesti, tumori…

Homeopatijom se mogu lečiti svi uzrasti, od rođenja do najstarijeg doba, bez izuzetka.

Relaksirajte se za samo 20 minuta – tehnike meditacije

31. август 2012.

Ukoliko želite da budete staloženiji, zdraviji i srećniji postoji nekoliko jednostavnih načina, za koje vam je potrebno samo 20 minuta meditiranja.

1. Tokom 24 sata ljudski mozak procesira do 70 hiljada misli, čak i tokom sna. Svaki dan sadrži 86.400 sekundi što bi značilo da na svakih 1,2 sekundi vaš mozak obradi novu misao.

2. Negativne misli mogu postati dominantne nego one pozitivne i optimistične, stoga stručnjaci savetuju da samokritičnost filtrirate, što je više moguće. Često se negativne misli ponavljaju i vode u anksioznost, depresiju, a samo oslobađanjem od njih možemo postati smireniji, fokusiraniji i naravno srećniji.

3. Dokazano je da meditacija snižava nivo stresa, poboljšava metabolizam, snižava visok krvni pritisak i utiče na kognitivne funkcije mozga. A sve što vam je potrebno jeste udobna fotelja, ćebe, soba u kojoj je tišina i prigušeno svetlo.

4. Ispravite kičmu, postavite šake na kolena, a ukoliko niste sigurni da li ste zauzeli dobar položaj, obratite pažnju na svoje ukućane, ukoliko su se pretvorili u “bubice” kako vam ne bi smetali, znajte da ste uspeli. Slobodno stavite čepove za uši, ukoliko je komšija rešio da renovira stan.

5. Pronađite tačku na zidu i fokusirajte se, udahnite 6 puta duboko, zatvorite oči, pokušajte da čujete zvuke koje proizvodi vaše telo, vaš dah i otkucaje srca. Pažnju za početak usmerite ka disanju, dakle ne razmišljajte, već se samo fokusirajte na dah.

6. Poznata je činjenica da smeh pomaže izlučivanju endorfina, tako dad ok se opuštate, zamišljajte sebe kako se smeškate.

7. Misli koje će vam se javiti tokom meditacije, ponekad mogu biti uznemirujuće, često takve da će vas vratiti u stanje pre početka meditacije, ali ukoliko vam se to dogodi, primirite se u svojoj udobnoj fotelji, barem još neko vreme.

8. Svaki put kada udahnete zamislite kako pružate korenje duboko ispod vas u zemlju, odnosno pod vašeg doma. Nakon 20 minuta vreme je da se ponovo vratite u realnost, polako udahnite što više kiseonika i otvorite oči.

DIJABETES

31. август 2012.

DIJABETES MELITUS DIJETA

Dijabetes ili šećerna bolest je hronično oboljenje koje se javlja usled sistemskog poremećaja metabolizma. Za ovu neizlečivu bolest karakterističan je povišen nivo šećera u krvi
(hipoglikemija).

Zašto se javlja ovaj poremećaj?

Smatra se da je dijabetes nasledna bolest, odnosno da je genetski faktor glavni uzrok ove bolesti. Ipak nije jedini, jer kako tumačiti činjenicu da se broj obolelih od šećerne bolesti povećava. Sigurno da stres kao fenomen današnjice, ima svoju ulogu kod nastanka ove, kao i mnogih drugih bolesti. I ostali spoljašnji faktori nisu zanemarljivi, kao na primer debljina.

Dijabetes se najčešće javlja u starosti, ali zabrinjava trend povećanja obolelih kod mladje populacije. Rizične grupe za dobijanje dijabetesa su ljudi koji uzimaju previše šećera i slatkiša, alkoholičari, trudnice usled stresa, osobe sa oštećenjem pankreasa.Pojedine bolesti i infekcije mogu da doprinesu nastanku ovog oboljenja, kao i uzimanje nekih lekova.

Dijabetes spada u endokrinološke bolesti. Kada pankreas ili gušterača smanjeno luči hormon insulin ili je smanjeno biološko dejstvo insulina, dolazi do šećerne bolesti. To dovodi do niza karakterističnih problema. Dugoročno bolest utiče na krvne sudove, živce i druge čovekove vitalne funkcije. Ovo oboljenje je poznato, već više od 3500 godina.

Simptomi bolesti su:
– često uzimanje tečnosti i često izlučivanje urina
– zamagljen vid
– gubitak težine i pored dobrog apetita
– umor i iznurenost itd.

Lečenje bolesti zavisi od samog stadijuma bolesti i tipa dijabetesa:
– insulin i dijeta
– lekovi (tablete) i dijeta
– isključivo dijeta
*nikako ne treba zaboraviti neophodnu fizičku aktivnost

Dijeta je izuzetno bitna kod lečenja dijabetesa.Veoma je važno kod obolelelih, a i za prevenciju same bolesti kod rizičnih grupa, obratiti pažnju na ishranu i stil života.

Osnovni principi dijabetes melitus dijete

Dozvoljeno:

– kuvano meso, dinstano meso, meso na roštilju (redje)
– nemasni sir, jogurt, kiselo mleko i jaja
– bareno povrće, sveže povrće u salati sa uljem u dozvoljenim količinama
– crni hleb
– sveže voće, jabuke, citrusno voće
– sokovi bez šećera
– koristiti veštačke zasladjivače umesto šećera, ali bolje je bez njih
– malo soli u ishrani
– mogu se koristiti začinske biljke u ishrani
– najbolje je imati više obroka dnevno (optimalno je 5 – tri obroka i dve užine)
– količinu unesene hrane treba prilagoditi telesnoj uhranjenosti

Zabranjeno:

– zaboravite na šećer i slatkiše, sladoled, kolače, torte i sve što sadrži šećer
– ne koristiti svinjsko meso, konzervisano meso, iznutrice, suhomesnate proizvode, pohovano i prženo
– sosove i zaprške izostaviti iz jelovnika
– nemojte jesti puter, masne sireve, mileram i šlag
– alkohol izbegavati ( neki stručnjaci kažu da se povremeno može uzeti čaša crnog vina uz obrok)
Ovo su samo glavni principi dijete. Od tipa i stadijuma bolesti i individualnih osobina obolelog zavisi konkretnija dijeta. Zato svaki pacijent treba da dobije konkretnu dijetu od svog lekara.
Obavezno uz dijetu kombinovati fizičku aktivnost, koja zavisi od stepena oboljenja, kao i starosne dobi.
Izvor: Dijetalna ishrana
……………..

ŠEĆERNA BOLEST:
ISHRANA DIJABETIČARA – NAJČEŠĆE GREŠKE U ISHRANI

Promenom stila života,
uz pravilan način ishrane,

držaćete pod kontrolom šećernu bolest.

PRETERAN KALORIJSKI UNOS
Ne pazeći na količinu i vrstu hrane, često se unosi dosta „nepotrebnih kalorija“. To se dešava danima, mesecima, pa se „nabaci“ višak kilograma. Višak kilograma sigurno otežava dobru regulaciju šećerne bolesti (zbog insulinske rezistencije). Ne može povećanje doze insulina ili tableta dugoročno rešiti ovaj problem. Treba razmišljati u drugom pravcu – korigovati količinu i vrstu obroka i stvari će polako početi da dolaze na svoje mesto. Poboljšaćete regulaciju šećera uz manje doze lekova.

BROJ OBROKA U TOKU DANA (preskakanje obroka)
Dijabetičari, pogotovu na insulinskoj terapiji, moraju imati najmanje pet obroka u toku dana i, po potrebi, šesti obrok, može biti pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana obično vodi nestabilnim vrednostima šećera koje variraju. Mnogi kažu: „Doktore, ne znam zašto mi je šećer visok, ne jedem ništa, evo danas sam samo dva puta jeo.“ TO je greška, jer organizam jedno vreme trpi gladan, a kasnije, usled obroka koji je obično obilan, imamo veći skok vrednosti šećera.
Zato: jedite pet do šest puta u toku dana!

UNOS HRANE PO OBROKU
Morate se truditi da ne pravite velike oscilacije u količini hrane po pojedinačnim obrocima. Nemojte da se za ručak najedete, a za doručak i večeru samo „čalabrcnete“. Morate približno rasporediti energetski i ugljenohidratni unos u toku celog dana. Najbolje je: ručak 30% dnevnog unosa, doručak i večera oko 20%, a ostatak rasporedite na užine. Tako ćete obezbediti ujednačene vrednosti šećera u krvi.

UNOS HLEBA I ZAMENA
Najveće greške su kod uzimanja hleba i zamena za hleb. Mnogi dijabetičari uzimaju previše hleba. Hleb ima veliku kalorijsku vrednost i relativno visok glikemijski indeks zbog značajnog sadržaja ugljenih hidrata: 100 grama hleba ima 220 do 250 kCal i oko 50 gr ugljenih hidrata. Jedno parče hleba teško je oko 50 grama, što iznosi otprilike 120 kCal.

Jedno parče hleba ima istu kalorijsku vrednost kao:
• 70 grama sira
• čaša mleka (200ml)
• 200 grama trešanja
• 100 grama teletine
• 250 grama jabuka
• 260 grama breskvi
• 400 grama crvene paprike
• 450 grama lubenice
• 500 grama kelja
• 600 grama paradajza ili
jedan kilogram krastavaca

Zato dijabetičari treba da uzimaju 120 do 240 grama hleba dnevno (zavisi da li je dijeta niskokalorična ili visokokalorična).
Druga greška, koja se često dešava je kod količine konzumiranja crnog, raženog ili kukuruznog hleba koja se dnevno pojede. Mnogi misle da su, ako ne jedu beli hleb i peciva rešili problem.
Često čujem u Savetovalištu za dijabetičare: „Doktore, ne znam zašto imam visok šećer, a ne jedem beli hleb. Jedem proju i raženi hleb koliko želim, ali, vidite, opet nešto nije u redu.“
Crni hleb, raženi i kukuruzni hleb se preporučuju u dijetnim jelovnicima za dijabetičare zato što su bogatiji dijetnim vlaknima, vitaminima i mineralima, a ne zato što su manje kalorični. Imaju i manji glikemijski indeks, ali oprez! Smete da pojedete samo 20% više crnog nego belog hleba, a to je u ukupnom zbiru parče hleba srednje veličine (30 do 50 grama više).
UNOS MLEKA I ZAMENA
Mleko je idealna hrana za čoveka zbog bogatog sadržaja proteina, ugljenih hidrata i masti. Zato možete koristiti do dve mlečne jedinice dnevno (mlečna jedinica = 200ml.), sem kod visokokaloričnih dijeta – kada možete uzeti i tri mlečne jedinice u toku dana. Uzimajte posnije mleko 1,8% do 2,8% mlečne masti i prerađevine od takvog mleka – ako jedete sir, koristite mlađi, posni sir.

UNOS POVRĆA
Ovde ima najmanje grešaka u ishrani, jer su dopuštene i najveće slobode. Bogatstvo vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima i vodom, uz mali glikemijski i kalorijski učinak, ono su što povrće nameće u svakoj ishrani.
Povrće A (zeleno lisnato, tikvice, krastavci, paprika zelena, paradajz) je niskokalorično, i malte-ne da nema ograničenja, pa se uzima slobodno po izboru. Uslovno je preporučeno da jedna jedinica iznosi 200grama, ali se povrće iz ove grupe može koristiti slobodnije.
Povrće B (bundeva, šargarepa, crni luk, boranija, repa, cvekla, paškanat, mladi grašak) je nešto kaloričnije, pa opreznije sa njegovom primenom.
Boranija i mladi grašak su izvanredna hrana, jer sadrže dosta dijetnih vlakana, ali ih, ipak, ne treba nekontrolisano koristiti.
Suvi grašak, bob i pasulj imaju odlične karakteristike (dosta dijetnih vlakana, dobar sadržaj belančevina ali i veliki kalorijski učinak) pa ih treba povremeno koristiti sa dodatkom nemasnog mesa, bez jakih zaprški i masnoća, uz salate, kao što su kupus i zelena salata. Zato su bob, grašak i pasulj svrstani u hlebne jedinice.

UNOS MESA
Meso je neophodno za našu ishranu zbog znatnog sadržaja belančevina i bitnih amino kiselina. Birajte nemana mesa i ribe, a pogotovu iz grupe pilećih bez kožica, ćurećih bez kožica, jagnjetina, teletina, posna govedina, konjsko meso, divljač, zečetina.
Od rečnih riba to su: pastrmka, mladica, krkuša, štuka, grgeč.
Od morskih riba: oslić, skuša, bakalar, srdela, zubatac.
Moram da napomenem da su i ostale ribe odlična hrana, pogotovo ako se spreme pečene, kuvane, bez mnogo ulja.
Rakovi i školjke su izuzetno malog kalorijskog učinka, ali su bogati holesterolom pa ih uzimajte umereno.
PREPORUKA: Izbegavajte crvena mesa, jedite belo meso od peradi, a ribu – bar dva puta sedmično.

UNOS VOĆA
Vladaju pogreške i zablude oko upotrebe voća kod mnogih dijabetičara, počev od vrsta koje se smeju koristiti, do količine voća koja sme da se pojede.
Neki ga iz straha od „skoka“ šećera ne upotrebljavaju uopšte, a neki ga jedu nekontrolisano.

I jedni i drugi greše.

Voće je važan činilac u ljudskoj ishrani i dijabetičari ga mogu koristiti.
Ne postoji hrana, pa ni voće, koja je apsolutno zabranjena, jer ne goji vrsta hrane, već količina koju pojedemo. I kod šećerne bolesti loša glikoregulacija potiče od količine i rasporeda uzimanja obroka.
Voće se može uzimati od tri do pet puta dnevno (tri do pet jedinica zavisno od vrste) neko 60 grama (grožđe), neko 100 grama (jabuke), neko 130 grama (jagode), neko 160 grama (dinje), neko 190 grama (lubenice) u jednom obroku.
Kod korišćenja voća najviše se greši u količini voćne jedinice koju uzimamo. Primer je lubenica: jedna jedinica voća je 190 grama lubenice (jedna tanka kriška). Mnogi ne obraćaju pažnju na debljinu i veličinu te kriške, pa kažu: „Ma pojeo sam samo jedno parčence“, a to „parčence“ je obično oko 600 do 800 grama.
Isto važi i za ostalo voće. Zato, dok ne naviknete koje su to optimalne količine, izmerite jabuku, krušku, kajsiju, maline, pa ćete posle uvek znati šta je to jedna jedinica određenog voća.

Količinu voća dozvoljenog za dnevni unos nikad nemojte uzeti u jednom obroku. Rasporedite je na tri do pet obroka.

UNOS MASTI
Za ishranu koristite suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje u količinama koje su preporučene u ADA tablicama.
Čuvajte se prikrivenih masti, koje se nalaze u raznim kolačima, keksovima, pitama, lisnatom testu (za njihovo spravljanje se koristi mast).

Izvod iz knjige: ISHRANA I KUVAR ZA DIJABETIČARE,
autora Dr. VLADE VELIČKOVIĆA
www.secernabolest.com

Stres na poslu, okidač mnogih oboljenja

31. август 2012.

Svaki drugi zaposleni u Srbiji doživljava različite oblike pritiska na radnom mestu, pokazuju najnoviji podaci o stresu na radu, koji je postao deo naše svakodnevice. U tim situacijama dolazi do lučenja adrenalina, što za posledicu ima grčenje krvnih sudova, rast pritiska, ubrzan rad srca, metabolizma šećera, ubrzano disanje, objašnjavaju stručnjaci.

Koliko ste samo puta zbog straha za radno mesto, niskih primanja, ali i svakodnevnih zahteva šefova proveli na poslu veći deo dana? A koliko vam se puta desilo da posao nosite kući? Odgovor je često potvrdan, a posledice svakodnevnog stresa velike.
Stres na radnom mestu uzrok je i okidač mnogih oboljenja.
„U stresnim situacijama dolazi do lučenja adrenalina, što za posledicu ima grčenje krvnih sudova, rast pritiska, ubrzan rad srca, disanja, metabolizma šećera”, objašnjava lekar opšte prakse dr Jelena Popović.

Hroničan stres donosi hronične promene na organizmu. „Sve se više borimo sa hipertenzijom, nesanicom, poremećajima hormonalnog statusa, ansikoznošću”, dodaje Popovićeva.
Fizičku aktivnost mnogi stručnjaci vide kao antistres terapiju. „Tokom fizičke aktivnosti ubrzava se metabolizam i ubrzavaju se neki procesi u telu koji omogućavaju oslobađanje i negativne energije i otrovnih materija iz tela.”
„U svakoj stresnoj situaciji mi se prvo zgrčimo, krenemo da dišemo pliće, samo vrhovima pluća. Poenta je u tome da prodišemo troslojno – dlanove stavimo na stomak i to vremenom naučimo da nam bude automatika. Udahom punimo stomak kao balon i on se širi, izdahom ispraznimo – to je prva faza”, kaže instruktorka joge Aleksandra Mitić.

„Druga je da stavimo dlanove ispod grudnog koša, pa udahom otvorimo grudni koš, izdahom praznimo, i treća – stavimo dlanove na ključne kosti – to je to plitko disanje u stresnim situacijama. Kada povežemo sve tri faze mi se potpuno vraćamo u ravnotežu, u stanje balansa.”

U borbi protiv stresa stručnjaci savetuju da jednom nedeljno provedete dan u prirodi, radeći samo ono što volite.

12 saveznika dobrog raspoloženja

31. август 2012.

Mnogi ljudi trpe skoro neprestane glavobolje, ne pomišljajući da bi uzrok trebalo da traže u izboru namirnica koje uzimaju. Čokolada, crno vino, mlečni proizvodi, sladoled… samo su neki od „krivaca” za neprijatne bolove.

Učestalost i težina glavobolje uglavnom zavise od genetske osetljivosti osobe. Što ste im genetski skloniji, veća je verovatnoća da će ih određeni činioci izazvati. Neke uzroke poput promene vremena, jarkog svetla, jakih mirisa i mesečnih ciklusa ne možemo kontrolisati. Jedini i najlakši uzrok koji izaziva glavobolju, a na koji možete uticati, jeste vaša ishrana.

Izbegavanje uzroka u hrani može biti od ključne važnosti. Iste vrste hrane koje uzrokuju migrene mogu izazvati i manje teške glavobolje.
Razlog tome je da su takve glavobolje zapravo blaža verzija migrene. Glavobolje od napetosti, stresa i one sinusne spadaju u blaže glavobolje i zovu se vaskularne glavobolje. Hrana retko deluje sama u ubrzavanju nastanka glavobolje. Obično su potrebna dva ili više uzroka.
Na primer, parče sira s plesnima, malo crnog vina i izloženost psihičkom pritisku mogli bi da izazovu glavobolju.

Važna je i količina hrane koju pojedete: parčence čokolade neće imati uticaja, ali bi kutija čokoladnih bombona mogla izazvati problem.

Direktan i indirektan učinak

Mnoge namirnice sadrže materije poput nitrita i tiramina koje imaju direktan učinak na mozak genetski predodređenih pojedinaca, izazivajući nervne promene i promene krvnih sudova koje vode glavoboljama.
Hrana može imati indirektan učinak na bol i upalu delujući putem složenog sistema hormona prostaglandina. Kako su glavobolje povezane s promenama krvnih sudova i upalnim procesima, određena hrana koja utiče na ove procese ima moć da ublaži glavobolje, kao na primer riblje ulje.

Pijete li premalo kafe? Prepoznajte simptome

JUTARNJA ŠOLJA

Ako se često ujutro budite s glavoboljom, možda je to od nedostatka kofeina tokom noći. Ta jutarnja šolja kafe opskrbljuje vas dozom kofeina koji smanjuje glavobolju. Ako od glavobolja patite vikendom i praznicima, velika je verovatnoća da su posledica smanjenja vaše uobičajene doze tokom radnog dana.

UOBIČAJENA DOZA

Istraživanja su pokazala da su čak i postoperativna glavobolje, za koje se dugo verovalo da su povezane s anestezijom, kod mnogih ljudi jednostavno uzrokovane odsustvom njihove uobičajene količine kofeina.

SMANJITE KOLIČINU

Simptomi nedostatka kofeina uključuju i umor, bol i ukočenost mišića, mučnine i povraćanje. Kako biste sprečili takve telesne reakcije, postupno smanjujte potrošnju. Količinu koju uzimate smanjite za po jednu šolju dnevno ili pomešajte kafu bez kofeina i običnu kafu.

Na tanjiru – riba i zelene masline

Redovnom konzumacijom masnije ribe poput lososa, tune, skuše i sardina možete osigurati dugoročni učinak na hemijske reakcije u mozgu, tako da se tokom jednog vremenskog perioda smanje napadi migrene. Sve namirnice bogate mineralom bakrom – ostrige, jastog, džigerica, koštunjavo voće, semenke, zelene masline i pšenične mekinje – često ublažavaju bolove. Naime, nedostatak bakra mogao bi uticati na hemijske materije u mozgu i suženje vena ubrzavajući pojavu opštih bolova i glavobolje.

Znate li da glava bli od sladoleda?

Iznenađujuće je učestala i glavobolja od sladoleda. Nakon što popijete nešto hladno ili odgrizete parčence sladoleda, šok od hladnoće pretvara se u oštar bol u predelu čela.
Ta je pojava poznata kao glavobolja od sladoleda. Ona ne traje dugo, dvadeset do trideset sekundi i katkad zahvati područje duboko u nosu, u slepoočnicama ili iza obraza. Rešenje je da hladne namirnice polako konzumirate ili pijete. Zadržite ih trenutak u prednjem delu usne šupljine dajući nepcu priliku da se polako hladi.

Hranu kju bi trebalo da izbegavate

Alkoholno piće, mlečni proizvodi poput zrelih, tvrdih sireva, suvomesnati proizvodi ili prerađevine, smokve, datule i suvo grožđe sadrže amin tiramin koji može prouzrokovati teške migrene. Posebno treba izbegavati viršle, slaninu, salamu i ostale mesne prerađevine, jer sadrže natrijev nitrit ili nitrat koji su poznati uzročnici glavobolja. Iznenađujuće je da i aspartam, veštački zaslađivač, može uzrokovati glavobolju. Jedan od čestih uzročnika glavobolja jeste natrijev glutamat. Čokolada sadrži feniletilamin, a poznato je da često uzrokuje migrenu. Bela čokolada koja sadrži puter od kakaa, ali ne i čokoladni liker (izvor tiramina), ne podstiče nastanak glavobolje.

Đumbir poput aspirina

Đumbir deluje na prostagladine, materije u telu koje deluju poput hormona i pomažu kontrolu upalne reakcije koje uključuju bolove. Preporučuje se 500-600 mg (jedna trećina čajne kašičice) đumbira u prahu pomešanog s vodom, četiri puta dnevno tokom četiri dana. Posle toga može se uzeti i nekuvan sveži đumbirov koren i upotrebiti se u svakodnevnoj ishrani. Učestalost migrena i jačina migrena na taj se način značajno smanjuju.

Migrene kod najmlađih

Prema istraživanjima britanskog pedijatra Džozefa Egera iz Dečje bolnice u Londonu, kod 93% dečaka i devojčica uzrasta od tri do šesnaest godina glavobolje su nestale kad su prestali da jedu određenu vrstu hrane. Pedeset i pet različitih namirnica izazivalo je glavobolje, kao i druge simptome poput bolova u želucu, proliva, astme, ekcema i hiperaktivnosti. Kod 30 odsto dece krivac je bilo kravlje mleko, a posle toga slede jaja (27%), čokolada (25%), pomorandže (24%), pšenica (24%), sir (15%) i paradajz (15%). Još jedna neobjašnjiva pojava bila je da su deca obično volela namirnice koje su izazivale glavobolje. U još jednom istraživanju dr Eger je otkrio da deca koja pate od migrene često imaju napade epilepsije, kao i to da se ti napadi mogu kontrolisati izbegavanjem određene vrste hrane. Savetuje konzumiranje masne ribe, đumbira i namirnica
s bakrom.

Čedar, mocarela, feta, parmezan i orgonzola najviše izazivaju bolove

Crno vino može prouzrokovati glavobolju zbog prirodnih fenolnih spojeva

Prepoznajte uzrok

– Ukoliko dete ima teške glavobolje, proverite radi li se možda o alergiji na određenu vrstu hrane
– Ako redovno pijete kafu s kofeinom, pobrinite se da tokom dve nedelje smanjite potrošnju. Možete piti kafu ili čaj bez kofeina
– Ukoliko glavobolje prestanu, vraćajte u ishranu jednu po jednu namirnicu svaka 3 dana ili jednom nedeljno
– Mesec dana izbegavajte kofein, čokoladu, sir, jogurt, pavlaku, puter od kikirikija…
– …mesne prerađevine, alkoholna pića, agrume (pomorandža, grejp, limun, limeta) i ananas

Devet zabluda o ljudskom telu

31. август 2012.

„Oslepećeš ako čitaš u mraku“ i još devet zabluda o ljudskom telu
……..

Kosa postaje gušća kada se obrijete do glave. Ako čitate pod slabim svetlom pokvarićete
oči… Način na koji funkcioniše naše telo obavijen je velom misterije, a naša želja da je
razotkrijemo prouzrokovala je nastanak obilja neistinitih teorija.
……..

Mit broj 1:
Ako brijemo malje na telu, one će brže rasti i biće gušće.
Ubedljivi naučni dokazi opovrgavaju ovutvrdnju. Klinička studija sprovedena 1928. pokazala je da brijanje nema nikakvog uticaja na rast dlaka, a novija istraživanja potvrđuju da brijanje ne utiče na njihovu gustinu i ponovni rast, jer se na taj način uklanja samo mrtav deo vlasi, a ne i njen živi deo ispod površine kože. Nedavno obrijana kosa nema istanjene krajeve, zbog čega deluje gušće.
Osim toga, pošto nije bila izložena suncu i drugim hemijskim dejstvima, izgleda tamnije.

Mit broj 2:
Brojanje kalorija je najvažnije za održavanje telesne težine. Smanjenje unosa kalorija svakako doprinosi da oslabimo, ali ne treba gubiti iz vida da unošenje različite vrste hrane ima različiti
efekat na naše telo. Ono što naše telo zaista koristi, jeste ono što pronalazi u hrani i tečnosti koje vari. Način na koji naše telo prerađuje šećer je odličan primer kako različita hrana ima različite efekte. Ne zavaravajte se da ćete biti zdravi i vitki ako svakodnevno unosite “magični” broj kalorija i umesto toga ne obratite pažnju na to koju vrstu hrane unosite.

Mit broj 3:
Čoveku je potrebno osam sati sna dnevno.
Nekima je zaista potrebno osam sati sna, ali to nipošto ne važi za sve. Najnovije studije
pokazuju da ljudi koji poseduju gen ABCC9 mogu da spavaju znatno kraće nego drugi.
Nakon što su isti gen otkrili u voćnim mušicama, naučnici su ustanovili da njegovom manipulacijom mogu da utiču i na dužinu perioda tokom koga se one odmaraju.
Veruje se da hemijska supstanca oreksin-A može da zameni san. Ljudski organizam
sadrži ovu supstancu u ograničenim količinama, a kada se rezerve iscrpe, osećamo umor. Saznanja o oreksinu A ukazuju na mogućnost da san možda i nije toliko bitan koliko nam se čini. Bilo kako bilo, nije loše ako spavate osam sati, ali to nije neophodno svakom pojedincu.

Mit broj 4:
Čitanje pri slaboj svetlosti kvari oči.
Oftalmolozi se slažu da čitanje pri slaboj svetlosti ne oštećuje vid. Naprezanje očiju može da ima više privremenih negativnih dejstava, ali ona ne izazivaju trajne promene u funkciji i strukturi očiju. Jedna studija je pokazala da među kratkovidima ima više fakultetski obrazovanih ljudi, što navodi na zaključak da izlaganje očiju pojačanom naporu, kao što je čitanje ili držanje knjige preblizu očima može da dovede do greške u fokusiranju svetlosti i smanjenja oštrine vida.

Mit broj 5:
Pomokrite se na mesto gde vas je ožarila meduza i bol će popustiti.
U mitu o tome da mokraća ublažava bol posle povrede od meduze nema ni trunke istine. Naprotiv. Laboratorijski testovi su pokazali da urin, amonijak i alkohol aktiviraju žarne ćelije,
Savet: Pacijent prvo treba da odstrani meduzine pipke (šake treba zaštiti rukavicama), a zatim mesto povrede ispere sirćetom koja blokira pražnjenje preostalih
žarnih ćelija na koži. Ako nemate sirćeta, poslužiće i slana voda.

Mit broj 6:
Debljina je posledica sporog metabolizma.
Kada je metabolizam brz, telo sagoreva više kalorija. Prema tome, zdravi ljudi, koji su u
dobroj fizičkoj formi, imaju brži metabolizam, zar ne? Ne mora da znači. Dr Džim Livajn, koji istražuje gojaznost na Klinici Mejo, analizirao je metabolizam gojaznih i mršavih ljudi i došao do sledećeg zaključka: Gojazne osobe imaju viši bazalni metabolizam od vitkih ljudi. Pod bazalnim
metabolizmom se podrazumevaju kalorije koje sagorimo dok se krećemo, pa ako je telo
veće, i bazalni metabolizam je veći, i obrnutno.
Ovaj stručnjak ističe da su problemi sa viškom kilograma manje posledica usporenog metabolizma, a više činjenice da gojazni provode mnogo vremena u sedećem položaju. On, međutim, dodaje, da višak kilograma može da se javi i kao posledica nezdrave ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i sl.

Mit broj 7:
Hladno i vlažno vreme izaziva prehladu.
Hladno ili vlažno vreme sami po sebi ne izazivaju prehladu. Običnu prehladu izaziva virus. Tih virusa ima svuda i teško ih je izbeći. Ako dođete u kontakt s nekim ko je prehlađen najverovatnije ćete se i sami prehladiti. Nedovoljno spavanje i slaba ishrana takođe smanjuju otpornost nainfekciju.

Mit broj 8:
Najviše toplote gubimo preko glave.
Toplotu gubimo preko bilo kog nepokrivenog dela tela, čime se temperatura tela
proporcionalno smanjuje. Prema tome, ako je napolju hladno, utoplite telo, a da li ćete staviti kapu, odlučite sami.

Mit broj 9:
Povišeni holesterol izaziva srčana oboljenja.
Uvreženo je mišljenje da je visok sadržaj holesterola u krvi jedan od faktora razvoja oboljenja srca. Mnogi lekari, međutim, ne dovode u vezu povišeni holesterol sa srčanim oboljenjima. Oni ističu da je glavni krivac najčešće povišen krvni pritisak, koji često ide ruku pod ruku sa povišenimholesterolom, čime se može objasniti ovaj mit.
To ne znači da treba da se trudite da povećate holesterol(izuzev dobrog HDL holesterola), ali ako se bojite da ne dobijete srčani udar, imajte na umu da povišen holesterolnije prvi nagoveštaj problema.

Mit broj 10:
Opasno je probuditi mesečara.
Istina je da je opasno ne probuditi mesečara, ali su ljudi vekovima verovali u ovaj mit,
možda zato što su nekima od njih iznenađeni mesečari zalepili šljagu kada su ih probudili. Mesečari se obično iznenade ako se ne probude u svom krevetu. To kod njih izaziva zbunjenost i strah, pa je pomenuta reakcija sasvim prirodna.
Ipak, bezbednije je da se uplaše nego da ih pustite da hodaju kud god im padne na pamet. Najbolje je da ga samo usmerite tamo odakle je i krenuo

Monitor muti oči

31. август 2012.

Vid i kompjuter

Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja…

Mnoge je zabrinuo obelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Ima, istini za volju, i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid, međutim, oni večno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. Ali, i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza, čija je uloga da štiti oko, isušuje, pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza.

S obzitom da je oko čoveka prilagođeno za gledanje na daljinu, a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra, sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje u očima, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja… Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste.

A, u međuvremenu savetuju da duže vreme ne držite pogled na ekranu, već da ga s vremena na vreme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. U slučaju da vam je radni prostor mali, ili bez prozora, na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu.

Monitor računara, kažu stručnjaci, trebalo bi da bude udaljen 45-60 santimetara od očiju. Ekran neka bude tačno ispred vas jer bilo koji položaj levo ili desno nepotrebno napreže očne mišiće. S obzirom da ekran već emituje svetlost osvetljnje u radnoj sobi ili u kancelariji bi trebalo da bude slabije. Potrudite se i da vam vam se sunčeva svetlost ne reflektuje sa ekrana jer i to oštećuje vid. To ćete da spečite ako ekran okrenete od prozora, a ako je to nemoguće, refleksiju onemogućite roletnama ili zavesama. Naprezanje očiju ćete da smanjite ako posle svakih 60 minuta provedenih pred ekranom napravite pauzu od pet minuta. To iskoristite da se protegnete, udahnete duboko i pokušate da se opustite. Stručnjaci, takođe, savetuju da, dok gledate u računar, trepćete što češće da bi se oko oblagalo suzama.

……………………..

STRADAJU I ZGLOBOVI
SIGNALI ZA UZBUNU

Svakodnevan rad za računarom iziskuje bezbrojno ponovljanje istih pokreta mišem i tastaturom. Takvi pokreti zamaraju zglobove, a naročito one u korenu šake, i mišiće. Taj zamor je najčešće akutan ali vremenom može da se akumulira i pređe u nešto opasnije. Kod onih koji dugo rade na kompjuteru problemi se javljaju u rukama, laktovima, ramenima, vratu i leđima, a signali za uzbunu su bol, trnci u rukama, bockanje, ali i upale, crvenilo, ukočenost, bol u nekim tačkama.

Koje ljude treba da udaljite iz svog života?

31. август 2012.

Ako u životu imate u blizini ljude koji na bilo koji način negativno utiču na vas, treba da ih udaljite od sebe. Psiholozi kažu da ćete na taj način sačuvati psihičko zdravlje i unaprediti kvalitet svog života.

KOLEGINICA TRAČARA
Nekada je zanimljivo da čujete „poslovne“ informacije, ali pripazite da ne uživate previše u njima. Da biste to sprečili izbegavajte tračare na poslu. Ako previše vremena provodite u društvu takve osobe, upozoravaju stručnjaci, i vas će brzo doživljavati kao osobu koja voli da ogovara.

Savet: Preterana izloženost takvim informacijama ugrožava i vaš osećaj samopoštovanja, navode psiholozi.

BIVŠI LJUBAVNIK
Kako objašnjavaju psiholozi, žena koja drži u blizini bivšeg jer želi na taj način da održi seksualne odnose s njim zapravo sama sebi onemogućuje istinsku sreću.
Savet: Bivši treba da ostane bivši da bi i vi svoja stara osećanja ostavili u prošlosti i da bi se „otvorili“ za nove muškarce.

„USISIVAČ“
Imate prijateljicu koja vam se baš i ne sviđa, ali se družite s njom zbog osećaja krivice? Činjenica je da to ne koristi ni vama, a ni njoj. Vi se s druženja s njom vraćate iscrpljeni i umorni. Ništa čudno s obzirom na to da se takve osobe najčešće nazivaju „ususivači energije“. Takve osobe stalno se žale, nikad im ništa ne odgovara i sve vide crno.
Savet: Družite se s osobama koje će u vama buditi sreću i pružati vam podršku. To ne znači ako je neko trenutno loše od vaših prijatelja da treba da ga izbegavate.

PRIJATELJ NEPRIJATELJ
Ona vam je prijateljica, ali i neprijateljica. Kako je to moguće?! Umesto podrške od nje ćete dobiti takmičenje, kad ste tužni, ona će reći nešto što će vas još više rastužiti, a kad joj govorite o svojoj novoj ljubavi, ona će nastojati da je što više ocrni.
Savet: Neke žene veruju da je to normalan oblik prijateljstva, jer su na to možda navikle. Ali, to nije normalno i zato učinite svoj život lepšim i uklonite takvu osobu iz svoje blizine.

PRIJATELJ KOJI LOŠE UTIČE
Prijatelj s kojim vam je jako zabavno, vrlo često budi ono najgore u vama. Ako se posle druženja pitate šta se to događa s vama, onda je to signal da to i nije baš najbolja osoba za vas. U redu je ako nekada uradite nešto nepromišljeno, ali ako se svako druženje završava lošim situacijama, postoji opasnost da steknete loše navike. Savet: Okružite se ljudima koji bude ono najbolje u vama.

PIJATELJ KOJI JE UVEK BEZ PARA
Bilo da je reč o prijatelju koji uvek očekuje da platite piće ili mu često pozajmljujete novac, to nije osoba na koju treba da trošite vreme.

Savet: To su prijatelji koji vas samo iskorišćavaju, a taj osećaj nikako nije dobar.

Salata sa povrćem i mocarela sirom

31. август 2012.

Potrebne namirnice:

Jedna vezica crnog mladog luka
1-2 šargarepe
250 g mocarela sir
1 krastavac
2-3 paradajza
1 crvena paprika
1 žuta paprika
rukola salata

Sos

1 kašičica soli
beli biber
1 kašičica vegete
2-3 kašike sirćeta
2-3 kašike maslinovog ulja
malo svežeg peršuna
malo vode

Priprema:

Operite sve sastojke i iseckajte po vlastitoj želji. U jednoj teglici napravite sos za salatu, promešajte kašikom, pa onda zatvorite teglicu i promućkajte nekoliko sekundi.

Prelijte sos preko salate, dobro promešajte i na kraju izrendajte mocarela sir.

Po želji možete dodati i maslinke.

Sremuš

31. август 2012.

Priča korisnika:

Sremuš je biljka koju sam otkrila tek pre par godina, na pijaci kod žene koja mi ga je preporučila kao nešto izuzetno ukusno i lekovito. Od onda ga redovno kupujem svakog proleća u ovo vreme, jedino što sam ga do sada uvek koristila samo za salatu, ali zahvaljujući mom drugaru Žiletu i njegovim receptima, počela sam da pravim i neka druga jela.

Za početak priče, šta je u stvari sremuš?

Sremuš ili kako se još zove divlji beli luk, medveđi luk ili latinski Allium ursinum (allium=beli luk, ursinum=medved), je biljka iz porodice lukova, ima duguljaste, lepe tamno zelene, listove, raste po listopadnim, bukovim šumama i ima karakterističan miris belog luka. Za razliku od belog luka, ovaj miris i ukus je mnogo blaži.

U narodnoj medicini ga smatraju lekom. Navodno ga smatraju čak i zdravijim od belog luka zbog materije zvane alin koja se pod dejstvom kiseonika pretvara u alicin (ma šta to značilo). Ova materija navodno podmlađuje krvne sudove, čini ih elastičnijim i sprečava aterosklerozu. Takođe, postoji uverenje u našem narodu da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Ima jako dejstvo protiv crevnih parazita, sprečava infekcije i upale sluzokože creva, snižava visok krvni pritisak, a i dobar je za odbranu od gripa i prehlada, otklanja nesanicu i nesvesticu, itd…

U proleće se beru mladi listovi, a kada cvet pređe u seme koristi se njegova lukovica. Takođe kažu, da je ovu biljku lako zameniti za otrovni mrazovac, đurđevak ili čemeriku, a da je najbolji način prepoznavanja sremuša miris belog luka kada se list protrlja. Ukoliko ga sami berete vodite o tome računa.

Sremuš kao lek:

Žena od koje kupujem sremuš mi je dala recept za pripremu esencije, eliksira, ne znam kako to da nazovem, za snižavanje holesterola u krvi. Ona mi je rekla da 600 g isečenog lišća sremuša (bez onog donjeg, belog dela stabljike) treba preliti sa litrom domaće, prirodne rakije, najbolje lozovače i ostaviti da stoji dve nedelje. Posle tog vremena treba svako jutro u 1 dl obične vode sipati desetak kapi ove esencije i piti ujutru na prazan stomak. Navodno posle tri nedelje ove „terapije“ krvna slika se značajno poboljšava. Danas sam napravila ovu mešavinu, za dve nedelje ću početi terapiju, a rezultate ću videti za tri nedelje 😉

Zdrava ishrana – uravnotežena ishrana

31. август 2012.

Šta znači zdrava ishrana?

Da li ste i koliko puta sebi postavili ovakvo pitanje? Većina, ipak o ovome ne razmišlja dok ih nužda (čitaj: bolest) na to ne natera. Stara je izreka da „zdrav bolesnom ne veruje“, i zato ljudi u najvećem broju slučajeva ne razmišljaju o tome da „zdravlje na usta ulazi“. Nemam nameru da ovde pišem o naučnim raspravama i dokazima za ili protiv određene vrste hrane ili načina ishrane. Ovo je moj pokušaj da pre svega naučim sebe, a možda i one koji budu čitali ovaj tekst, nekim osnovnim opšteprihvaćenim principima zdrave ishrane. Pisaću o svojim pogledima i mišljenjima na ovu temu, a verovatno će se i ta razmišljanja menjati kako vreme bude prolazilo i kako bude tekao napredak u ovom vidu mog „usavršavanja“.

Moram da kažem i to da sam mnogo tvrdoglava osoba, i da me je teško ubediti u nešto u šta ja ne verujem, mogla bih sebe nazvati empiristom (iako ne volim nikako da se deklarišem), jer verujem u sopstveno iskustvo, sve ostalo „može bit’, a i ne mora“. Poštujem tuđe mišljenje, ali je njegovo prihvatanje neka sasvim druga priča. Ovo pisanje je možda i jedan od mogućih načina kako sebe da menjam na bolje, makar kada je zdrava ishrana u pitanju. Pošto je ovo veoma opširna tema, naravno da ne mogu sve napisati u jednom članku, zato ću pisati u nastavcima, kako budem imala inspiraciju. Ipak sam ja žena u „najboljim godinama“ kojoj je krajnje vreme da razmišlja o zdravom načinu života.

Dakle, evo prvi krajnje uopšten i skraćen tekst o osnovama pravilne ishrane:

Za početak: Šta je uravnotežena ishrana?

Na ovo pitanje, najbolji odgovor je dao još davno Hipokrat: „Sve što hranom unosimo u naš organizam gradi nas i menja, od toga zavisi naša snaga, zdravlje i život. Neka hrana bude tvoj lek, a ne lek tvoja hrana.“

To znači da su još u davna vremena ljudi znali da su sastojci hrane ono što može da nas učini zdravim ili bolesnim. Da ne bih previše zalazila u tako daleku prošlost , objašnjavajući kako je Hipokrat došao do tog zaključka (nije poenta u prošlosti nego u našoj budućnosti), reći ću samo da je savremena medicina takođe utvrdila i potvrdila da je jedan od uzroka čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede. Poznato je da ni jedna namirnica pojedinačno ne sadrži u sebi sve elemente koji bi omogućili čovekovom organizmu pravilno funkcionisanje, što znači da je raznovrsna ishrana jedan od osnovnih preduslova zdrave ishrane. Problem se javlja kada treba odrediti kolika je količina tih neophodnih elemenata. Nisu svi ljudi isti, nije svakom potrebna ista količina hrane, nemamo svi isti metabolizam, ne živimo svi istim načinom života… Preteranim unosom pojedinih namirnica, ili suprotno, neunošenjem potrebnih namirnica, trujemo svoj organizam, uništavamo telo (a samim tim uništavamo i svoj duh), skraćujemo mu vreme trajanja, odnosno život.

Ranije sam već spominjala savete iz knjige Srce, o ispravnoj ishrani za zdravlje srca, uglavnom isti princip važi i za opšte zdravlje: treba jesti raznovrsnu hranu, treba održavati optimalnu težinu, smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla), povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki – kikiriki, suncokret, susam, badem,…), smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi), povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetetskih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice), unositi dovoljno tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi, smanjiti unošenje rafinisanih šećera – zameniti ih medom, smanjiti unos soli, smanjiti unos kafe i alkohola.

Ali… nigde ne piše da se treba odreći i jedne vrste jestivih namirnica, osim ako bolest već nije ta koje određuje hranu koju smemo da uzimamo, ili ako smo netolerantni prema određenoj vrsti hrane, odn. ako imamo alergiju ili sl. Genetika je jedan od osnovnih faktora zdravog života, na koji nažalost ili na sreću ne možemo da utičemo, jer pojedine nasledne bolesti nam takođe određuju način života ili ishrane.

Dakle, prva tačka pravilne ishrane – raznovrsnost

Bez obzira koliko se mnogi trudili da dokažu da je čovek po svojoj prirodi vegetarijanac – čovek je svaštojed. Predodređeni smo da jedemo raznovrsnu hranu, odnosno da budemo svaštari. Kako razna arheološka ispitivanja dokazuju, čovek je jeo meso od kako postoji. Možda je baš i zbog te sposobnosti prilagođavanja i u ishrani, čovek uspeo da se izdvoji od svih ostalih bića na planeti. Nažalost, možda bi bilo bolje da se čovek nije toliko izdvojio od ostatka živog sveta. Bolje da je ostao da živi u skladu sa njim, ali to je već neka druga filozofija koja samo donekle ima veze sa načinom ishrane, jer mnogi vegetarijanci izbegavaju meso iz moralnih pobuda, odn. ne žele da jedu meso drugih životinja. Biološki i nutritivno ne postoji razlog da ga ne jedemo.

Takođe, mnoge religije zabranjuju određene vrste namirnica. Naravno da i u tim zabranama postoje i neka sasvim ovozemaljska i prirodna obrazloženja, kako bi se zaštitile pojedine vrste životinja ili kako bi se stanovništvo zaštitilo od pojedinih bolesti koje bi se lako mogle proširiti gajenjem i konzumiranjem mesa određenih životinja u neprikladnim uslovima. Postovi ili uzdržavanje od hrane, su takođe vremenom i naučnim dokazima proglašeni za korisne, jer se postom čisti organizam od raznoraznih otrova, ali naravno post se preporučuje samo zdravim osobama i to na strogo određeno vreme.

Činjenica je da su nam za svakodnevnu ishranu neophodni: UGLJENI HIDRATI, MASTI, BELANČEVINE, VITAMINI i MINERALI.

One size doesn’t fit all!

Oni koji me poznaju, znaju koliko volim muziku, i za njih neće biti neobično sledeće poređenje: Frank Zappa je napisao i odsvirao odličan album (inače moj omiljeni) pod nazivom One Size fits all, ali u slučaju hrane ne postoji jedna idealna šema za svakog pojedinca: One size doesn’t fit all! Kako smo svi različiti, svakom je potrebna drugačija količina i vrsta namirnica. Naša fizička aktivnost treba da utiče na to šta i koliko jedemo. Pošto kod nas, odnosno za naše prostore, ne postoje ovakva vrsta istraživanja i preporuka, moram se poslužiti Američkim dijetetskim vodičem, koje je izdalo Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA Unated States Department of Agriculture), tzv.piramida ishrane http://www.mypyramid.gov/pyramid/index.html. Inače ova piramida ishrane osmišljena je još davne 1992. godine i podložna je promenama. Od čega je sastavljena ova piramida? Ona slikovito prikazuje od baze prema vrhu količinu pojedinih vrsta namirnica, potrebnih za naše pravilno funkcionisanje. Na pomenutom sajtu ako unesete tražene podatke, možete dobiti plan ishrane za vas. Više ne važi istopravilo za sve, nego za svakog pojedinca u zavisnosti od godina, težine i fizičke aktivnosti dobićete drugačiji plan ishrane:

1. Baza piramide su namirnice koje treba da budu osnovna hrana, žitarice, hleb (od celog zrna žita), krompir, testenine i kukuruzni proizvodi. Najveći deo dnevnog unosa hrane treba da bude iz ove grupe namirnica.
2 i 3. Voće i povrće su sledeći red piramide, odn. namirnice bogate vitaminima, mineralima, antioksidansima i dijetnim vlaknima.
4. Obrano mleko i mlečni proizvodi (kao npr. jogurt) bogati kalcijumom a siromašni zasićenim mastima i holesterolom.
5. Meso, riba, jaja i punomasni sirevi bogati proteinima, osnovne gradivne materije u organizmu i važni su za rast i razvoj.
6. Vrh piramide (hrana koju treba jesti najmanje) čine masti, ulja, slatkiši i grickalice. To su koncentrovani izvori energije i samo mala količina ovih namirnica potrebna je za dobro izbalansiranu ishranu.

Još jedna stvar je važna kod uravnotežene ishrane a to je: rasporediti sve ove namirnice na 5 obroka dnevno: doručak, ručak, večeru i dve užine. Proređivanjem dnevnih obroka usporavamo metabolizam.

Do sada sam napisala mnogo informacija koje bi trebalo zapamtiti i kojih se pridržavati, ali to je sve teško za pamćenje. Ispada da je mnogo komplikovano nešto što bi trebalo da nam bude urođeno, nešto o čemu nema potrebe da razmišljamo.

Raznobojna hrana

pastrmka_sajtKako sve ovo uskladiti? Mnogima će ovo biti smešno, ali za mene osnovni vodič za zdravu ishranu su: BOJE!

Kako boje?

Nisam to ja izmislila, samo sam prihvatila ideju kao najzanimljiviju i najprihvatljiviju za mene, što opet ne znači da je to najbolje rešenje. Ako ništa drugo, vaša deca (ako ih imate) će je najbolje prihvatiti i najlakše ćete ih naučiti na da jedu sve.

Prema kineskom verovanju, hrana se deli po bojama: crvena, zelena, žuta, bela i crna, gde svaka od njih odgovara jednom našem organu. Zelena boja pospešuje rad jetre, crvena srca, žuta slezine, bela pluća, a crna bubrega.

Zelena hrana (jabuke, kivi, salata…) poboljšavaju vid i sprečavaju oštećenje ćelija.

Crvena hrana (paradajz, višnje, trešnje…) sprečava nastanak raka i poboljšava rad bubrega.

Žuta (kukuruz, bundeva, kajsije…) jača krvotok i imunološki sistem

Bela hrana (beli luk, banane…) efikasna protiv upala.

Po istom verovanju najzdravija je crna hrana, a to su pre svega crni čaj, zatim šljive, kupine, crno grožđe, crna soja (pomaže u razgradnji masnoća), crne ribizle (odličan antioksidans), crni susam (prirodni lek za bubrege i jetru), crne pečurke (prirodni preparat za jačenje imuniteta) i crno vino (poboljšava cirkulaciju).

Ukratko moja teorija zdrave ishrane: ukoliko su nam u tanjiru zastupljene sve boje znači da se pravilno hranimo. Nema razloga da ne verujemo drevnim Kinezima. Ako ništa drugo, ova njihova teorija je i najjednostavnija za primenu u praksi. Čak i ako ne verujete ni u ovu ni u sve ostale teorije, ovakvim kineskim načinom ishrane možete doprineti vizelno lepšoj i ukusnijoj hrani.

10 novih zdravih navika u ishrani

31. август 2012.

U današnje vreme, kada svi stalno nekuda jurimo, ne stignemo mirno da pojedemo normalan obrok niti da se pobrinemo da on bude zdrav. To, naravno, dosta šteti organizmu. Profesor doktor Kristof Bamberger, endokrinolog i direktor Medicinskog centra za prevencije u Hamburgu, predlaže deset pravila koja će vam olakšati zdravu ishranu, a istovremeno osigurati dovoljan unos antioksidanata i vlakana u organizam, kao i minimalan unos životinjskih masti.

1. Glavne obroke i međuobroke uvek uzimajte otprilike u isto vreme. Potrudite se da svaki dan doručkujete otprilike u 7, ručate oko 13, a večerate pre 19 časova. Prvi međuobrok (recimo, jabuka) uzmite u 10, a drugi (jogurt) oko 16 časova.

2. Doručak bi trebalo da se sastoji od više namirnica. Najbolja kombinacija su musli s voćem i nemasnim mlekom ili hleb od integralnog brašna sa medom, marmeladom ili svežim sirom i paradajzom. Klasični doručak, prema makrobiotičkim načelima, uključuje miso supu, kašu od žitarica i šolju čaja.

3. Idealan međuobrok je sveže sezonsko voće, našeg podneblja. U proleće birajte jagode, maline i trešnje, a šljive, kruške, grožđe u jesen. To je bolji izbor od nekog egzotičnog voća sa drugog kraja sveta.

4. Ako volite da jedete u restoranima, umesto pice naručite jela s povrćem.

5. Upotpunite toplo jelo svežom salatom, a masni preliv zamenite maslinovim uljem i jabukovim sirćetom.

6. Umesto deserta ili poslastice, na kraju obroka popijte kafu jer podstiče probavu, za razliku od čaja.

7. Iako nisu zabranjene, namirnice poput mesa, viršli ili kolača, na vašem stolu ne bi smele da budu češće od dva puta nedeljno, jer nisu dobre za probavu.

8. Dva puta nedeljno za večeru jedite samo kuvano povrće (ili salatu, ako dobro podnosite sirovu hranu uveče), komadić manje masnog sira i popijte malo vina.

9. Tokom celog dana pijte nisko kalorične ili beskalorične napitke, negaziranu vodu ili zeleni čaj.

10. Ukoliko volite vino ili pivo, jednom dnevno možete se počastiti čašom omiljenog pića.

Kuglof sa espresso kafom i čokoladom

31. август 2012.

Za ovaj kuglof potrebni su sastojci koje je možda teže naći u našim prodavnicama, ali to za prave sladokusce neće predstavljati prepreku. Konačni rezultat zaista vredi malo truda.
Mera za ovaj kolač je nešto veća, stoga se možete odlučiti za pola mere,
što će odgovarati kalupu promera 20 cm.

Ovaj kuglof možete servirati u svim, posebno svečanim, prilikama i uz njega poslužite kafu, liker ili neko žestoko piće.

Potrebni sastojci:
Testo:
• 500 g brašna
• 1 kašičica sode bikarbone
• 1 kašičica praška za pecivo
• ½ kašičice soli
• 250 g butera
• 110 g šećera
• 225 g smedjeg šećera
• 110 g kakaa
• 1 supena kašika fino mlevene espresso kafe
• 3 jaja
• 1 kašičica ekstrakta vanile
• 225 g ohladjene espresso kafe
• 225 g drobljene crne čokolade

Preliv:
• 110 g vode
• 110 g šećera
• 1 supena kašika Kahlua likera (liker od kafe)
Prah šećer za posipanje
Espresso krem:
• 2 kafene kašike vruće vode
• ½ kafene kašike instant espresso praha
• 225 g hladne slatke pavlake
• 2 supene kašike prah šećera

Spojiti brašno, sodu bikarbonu i prašak za pecivo u jednoj posudi i ostaviti sa strane. U drugu posudu staviti kakao i fino mlevenu espresso kafu i preliti polovinom otopljenog i još toplog butera. Izmiksirati u glatku masu i ostaviti sa strane.
Mikserom, srednjom brzinom, miksirati drugu polovinu butera, dodati beli i smedji šećer i nastaviti miksiranje srednjom brzinom oko 6 minuta. Dodati jedno po jedno jaje, ekstrakt vanile, kakao masu i sve dobro izmešati.
Smanjiti brzinu miksiranja i dodati smesu brašna,
sode bikarbone i praška za pecivo,
ohladjenu espresso kafu i na kraju drobljenu čokoladu.
Kalup za kuglof dobro namazati rastopljenom masnoćom i posuti prezlom. Kuglof peći u zagrejanoj rerni na 175°C oko 60 minuta. Gotov kuglof izvaditi iz rerne, ostaviti u modli oko 5 minuta i prevrnuti na tacnu.

U medjuvremenu, u manju posudu staviti vodu i šećer. Na srednje tihoj vatri kuvati dok se šećer ne otopi, a zatim pustiti da kuva oko 1 minut. Skinuti sa vatre i dodati Kahlua liker. Vrućim prelivom premazati ceo kuglof i ostaviti da se ohladi na sobnoj temperaturi.
Po želji, kuglof pospite prah šećerom pre služenja.

Espresso krem:
U posudu za miksiranje stavite espresso i vruću vodu. Mešajte dok se prah ne rastvori. Dodajte šećer i slatku pavlaku i miksirajte električnim mikserom dok ne dobijete kremu. Kremu stavljati na isečene kriške kuglofa neposredno pre služenja.
Napomena: U nedostatku Kahlua likera, možete koristiti domaći liker od kafe, umesto espresso krema, savršeno će poslužiti ulupana slatka pavlaka ili šlag.

ŠEĆERNA BOLEST: ISHRANA – DORUČAK

31. август 2012.

Ne izbegavajte doručak!

Tokom noći se sve životne funkcije usporavaju, a najbolje vreme za buđenje organizma, regulaciju apetita i razmene materija je jutro.

Zato dan obavezno počnite doručkom. Zašto je ovaj obrok toliko važan i kojim namirnicama je najbolje da počnete dan?

Zaobiđite pekaru
Naš želudac alarmira da je prazan, osećamo nagli pad šećera u krvi.
Šta radimo?
Instinktivno odlazimo u obližnju pekaru utoljavajući glad pecivima na bazi belog brašna. Belo brašno je osiromašeno (obrađeno) uklanjanjem dragocenih biljnih vlakana koja sporije oslobađaju ugljene hidrate. Upravo će omiljena lisnata pogačica ili krofna brzo da nam da neophodnu količinu šećera, ali i pokrene začarani krug.
Unosimo neophodan šećer koji automatski poziva na dozu insulina, a insulin višak šećera pretvara u masti. Ovaj ciklus brze nadoknade energije ponavlja se više puta u toku dana, jer nivo šećera u krvi pada više od vrednosti s kojom se probudimo, a sve počinje preskakanjem doručka.

Izbegnite brzu hranu
Doručak je najvažniji obrok, koji nikako ne smete da preskačete. Njime u svoj organizam unosite čak 30 odsto osnovnih i odbrambenih hranljivih materija. Savršeno vreme za prvi dnevni obrok je u periodu do dva sata posle buđenja. Na taj način pokrećete svoj metabolizam i omogućavate pravilno funkcionisanje dnevnog ciklusa organizma.

Tako obezbeđujete dovoljno energije, poboljšavate varenje hrane u želucu i sprečavate pojavu masnih naslaga.

Veoma često zbog žurbe ili loše navike preskačemo doručaka, uskraćujući svom organizmu neophodnu dnevnu dozu energije. Ubrzo se suočavamo s napadom gladi, osećamo umor i pad koncentracije. U tim trenucima obično posežemo za prvim namirnicama koje nam se nađu pri ruci, a spas najčešće pronalazimo u brzoj hrani. Ona deluje privlačno, brzo nadoknađuje energiju, ima odgovarajući ukus i kalorijsku vrednost, ali nema potrebnu biološku vrednost i deluje loše na zdravlje.

Preporuka za doručak
Najbolji recept je kombinacija namirnica bogatih belančevinama i složenim ugljenim hidratima koji se sporo razgrađuju dajući energiju koja će da vas pripremi za dnevne aktivnosti. Ovakvi česti i pravilno kombinovani obroci sprečiće napade gladi.

Doručak ne mora da bude obilan. Dovoljno je da pojedete jednu integralnu kiflu, šolju jogurta (izaberite jogurt sa probioticima), meko kuvano jaje i parče sira (oko 100 grama), jednu porciju kukuruznih pahuljica sa šoljom delimično obranog mleka (200 mililitara) i jedno voće (jabuka, banana ili neko drugo sveže voće). Ukoliko ste možda vegetarijanac, uzmite parče tofu sira, integralni tost i salatu od svežeg paradajza.

Ne odmah kafa
Dan najčešće započinjemo, kao i ostatak planete, šoljom kafe. Ne bez razloga. Kafa je napitak koji osigurava osveženje, ima stimulišući i razbuđujući efekat, a pripisana su joj i brojna lekovita svojstva. Ipak, imajte na umu da se konzumacija jedne šoljice kafe dnevno smatra sigurnom za zdrave osobe, dok prekomerna konzumacija može da izazove povišen krvni pritisak, lupanje srca, nesanicu, anksioznost i drhtanje ruku. S ciljem očuvanja svog zdravlja, vodite računa da pre ispijanja kafe doručkujete. Jutarnju kafu ili kapućino popijte uz doručak, a popodnevnu servirajte uz suve kolačiće ili sušeno voće i orašaste plodove.

Bez energetskih napitaka
Energetski napici svakako su efikasno sredstvo za brzo buđenje i povećanje koncentracije. Na svojoj velikoj popularnosti mogu da zahvale kofeinu, kog ima dvaput više nego u kafi ili crnom čaju, ali i plodovima egzotičnih biljaka (guarana, gingseng, ginko i bilboa). Vodite računa o količini, napomenama i upozorenjima koji bi trebalo da budu istaknuti na ambalaži napitka.
Ovi napici mogu da se pokažu kao jaki toksini praćeni simptomima kao što su poremećaj elektrolita, muka, gađenje, povraćanje i nepravilnosti u radu srca.

Umesto energetskog napitka, izaberite šolju zelenog čaja zaslađenog kašičicom meda.

Belo voće i povrće čuva srce

31. август 2012.

Konzumiranje veće količine voća i povrća sa belom kožicom smanjuje za 52 odsto opasnost od srčanih napada, pokazali su rezultati holandskog istraživanja.
Naučnici su došli do tog rezultata nakon desetogodišnjeg ispitivanja uticaja boje konzumiranog voća i povrća na sprečavanje srčanih napada.
Istraživanje je obuhvatilo 20.069 odraslih osoba čija je prosečna starost iznosila 41. godinu i među kojima na početku istraživanja nije bilo srčanih bolesnika.

Svi učesnici su na početku istraživanja popunili upitnik o učestalosti konzumiranja 178 prehrambenih proizvoda.
Konzumirano voće i povrće je sortirano u četiri grupe prema boji: zelena, narandžasta/žuta, crvena/ljubičasta i bela.

Naučncici su tokom deset godina istraživanja registrovali 233 slučaja srčanih napada.
Nikakva povezanost, međutim, nije ustanovljena između konzumiranja namirnica zelene, narandžaste/žute i crvene/ljubičaste boje i srčanih napada, ali je konstatovano da je kod osoba koje u velikoj meri konzumiraju voće i povrće sa belom kožicom opasnost od srčanih napada manja za 52 odsto nego kod onih koji ga konzumiraju u manjoj meri.

Naučnici su ustanovili i da svaka dnevna porcija od 25 grama belog voća i povrća (prosečna težina na primer jabuke je 120 grama) dovodi do smanjenja opasnosti od srčanih napada za devet odsto.
Oni su, takođe, istakli da treba obavezno jesti i povrće i voće drugih boja, jer ono štiti od ostalih hroničnih oboljenja.

Šta se sve nalazi u viršli?

31. август 2012.

Ukoliko ste se ikad pitali šta tačno jedete kad naručite hot-dog, odgovor je prilično jednostavan. Ukratko, radi se svinjskim ostacima pomešanim s kombinacijom pilećih ili ćurećih iznutrica koje se potom istiskuju kroz metalne rešetke i polivaju vodom, prenosi Daily Mail.

U tu smesu zatim se dodaju ukusi i boje, a nakon toga mešavina se pakuje u plastične cevčice, kuva, hladi i stavlja u prodaju. Za mnoge, radi se o prilično gadljivom procesu proizvodnje jedne od, zbog niske cene, najprodavanijih namirnica današnjice.

Poreklom iz Frankfurta, viršla je do danas doživela mnoge mutacije, a američkom tržištu prvi je put predstavljena sredinom 19. veka. Mnogi lekari ne savetuju konzumaciju hrenovki zbog njenih mnogih opasnosti po zdravlje, kao što je rak creva.

Meso

Tradicionalne viršle prave se od svinjskih ostataka, šunke i mesnoće koja se prilikom klanja odstranjuje kao višak. U tu se smesu dodaje piletina ili ćuretina, aroma i boje. Većina hrenovki namenjenih za prodaju, pravi se upravo na ovaj način, dok se tek mali postotak obrađuje mnogo kvalitetnije i zdravije.

Voda

Voda koju sadrži viršla dodaje se kako bi se stvorila prava tvrdoća, odnosno, kako bi se sprečilo njihovo prevremeno raspadanje. Ona je pomešana s mešavinom mesa koja se nakon spajanja s vodom, istiskuje kao kompaktna celina i kuva.

Skrob

Sve viršle, od onih najjeftinijih pa do luksuznijih, prepune su skroba. Obično je to krompirouv ili pšenični skrob koji se meša sa solju kako bi viršle dobile bolji volumen i već prepoznatljivi ukus.

So

Viršle sadrže 2 posto soli, što znači da su u klasi „visokoslanih“ proizvoda. Takođe, to znači da će vam se njihovom konzumacijom povećati rizik od visokog krvnog pritiska, infarkta i srčanih bolesti.

E250 – natrijum nitrat

Unos procesuiranog mesa povećava rizik od raka creva, a najveći krivac za to upravo je natrijum nitrat. On se dodaje u viršle kako se ne bi pokvarile. Konzumacijom samo jedne i po viršle dnevno, rizik od raka creva povećava se za čak 20 posto.

E451 – Kalijum i kalcijum trifosfati

Oni pomažu u održavanju čvrste teksture i sprečavaju kiseljenje. E451 takođe se koristi u deterdžentima kao omekšivač vode, a dodaje se i u antifriz. Ipak, njegova konzumacija, navodno, nema nikakvih nuspojava.

E452 – Polifosfati

Još jedan uobičajeni dodatak hrani. E452 je zapravo stabilizator koji takođe pomaže u održavanju teksture viršle, a sprečava i njeno raspadanje pri kuvanju. Nije opasan po zdravlje.

E301 – Natrijum askorbat

Vrsta vitamina C, koja deluje kao antioksidans i regulator kiselosti. Takođe, sprečava meso da izgubi svoju boju pri kuvanju. Kao sastojak u viršlama ne izaziva probleme, ali u većim dozama uzrokuje iritaciju kože.

E120 – Karmin

Radi se o boji koja se može pronaći u jogurtu, ružu za usne ili glazurama. Može izazvati alergijske reakcije, a kod nekih ljudi i anafilaktički šok.

E160c – Ekstrakt paprike

Još jedna boja za hranu na prirodnoj bazi. Dobija se mešanjem sušenih mahuna i indijskih crvenih papričica. Najčešće se može pronaći u sirevima, gustim sokovima, čipsu i nekim slatkišima.

Recepti za vitalnost

31. август 2012.

Kako se protiv stresa bore u Francuskoj i Grčkoj, kako u Španiji, a kako na Dalekom istoku U različitim zemljama i različitim kulturama koriste se različita sredstva za borbu protiv stresa, za očuvanje ljepote, zdravlja i vitalnosti. Možda ćete i vi među receptima koje vam nudimo naći nešto što će vam se svidjeti.

■ Limunada za raspoloženje: Španci bi vam predložili da, ukoliko ste loše volje, napravite limunadu. Vitamini i kiselina koje ova voćka vedre žute boje sadrži razbuđuju vas, a bude i vaše hormone sreće. Trljanje kože limunom uklanja staračke fleke, rožastu kožu i neprijatne mirise, može poslužiti i za otklanjanje bubuljica, a ako limunov sok nanesete na kosu, učinit ćete je blistavom i malčice svjetlijom.

■ Miris lavande protiv nesanice :U Francuskoj je veoma popularna la¬vanda. Miris ove lijepe ljubičaste biljke opušta i navodi na sanjarenje, pa nemali broj Francuskinja uživa spavajući na jastuku punjenom lavandom. Mnogo se upotrebljavaju i eterična ulja lavande, kao sredstvo za umirivanje i pomoć u borbi protiv nesanice. Preporučujemo tople kupke: U vodu dodajte mješavinu od deset kapi lavandinog ulja i dvije kašike slatke pavlake – takva kupka će vam omekšati kožu i fantastično vas opustiti.

■ Maslinovo ulje za ljepotu: U Grčkoj se puno koristi maslinovo ulje. Upotrebljava se za salate, stavlja na hljeb, na njemu se peče, koristi se prilikom kuhanja… Pored toga što čuva srce, maslinovo ulje može se upotrijebiti i za vanjsku njegu tijela, za masažu, a brojne Grkinje tvrde da lijep ten zahvaljuju upravo ovom ulju. Kupka za ruke od maslinovog ulja ojačat će nokte i kožu obložiti zaštitnim slojem, a malo maslinovog ulja nanesenog na kosu dat će joj zdrav sjaj.

■ Za zdravlje -zeleni čaj Ako bi vas put nanio u Japan, tamo bi vam predložili da redovno pijete zeleni čaj. Doduše, nije da po takav savjet mor¬ate ići do Japana, jer je taj njihov tradicionalni napitak zbog korisnih svojstava po¬stao popularan u cijelom svijetu. Zeleni Čaj sprječava, između ostalog, visok pritisak, infekcije, stomaćne i crijevne probleme… Prilikom pripreme, na litar vode temperature između 60 i 90 stepeni (ne ključale, ni proključale pa ohlađene!) trebalo bi da ide između 11 i 13 grama zelenog Čaja, koji potom treba ostaviti da odstoji najviše tri minute. Procijediti ga i piti mlak.

■ Đumbir za mladalački izgled : U Kini se mnogo koristi đumbir, što Kinezima daje mladolik izgled. Đumbir sadrži hormone koji jačaju srce i imunološki sistem i dobra je ideja malčice svježe narendanog korijena đumbira dodati u svaki obrok. Od đumbira se može napraviti i ukusan čaj tako što ćete tri grama narendanog ili mljevenog đumbira preliti šoljom vrele vode, ostaviti da odstoji deset minuta i procijediti ga.