Oboljenja štitne žlezde

6. јул 2012.

ŠTIT U TEMELJU ZDRAVLJA

Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju sintezu proteina, ubrzavaju razgradnju masti, imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema … Organizmu ne prija ni smanjen ni uvećan rad žlezde

ŠTITASTA žlezda je najveća endokrina žlezda u našem organizmu. Ima izgled štita ili leptira i smeštena je na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, između krikoidne hrskavice i suprasternalne jame. Štitasta žlezda stvara i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin (T3), koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva u telu. Parafolikularne ili C – ćelije štitaste žlezde luče hormon kalcitonin, koji učestvuje u homeostazi kalcijuma u organizmu.
Svaka ćelija i tkivo u našem organizmu zavise od tiroidnih hormona. Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, povećavaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu. Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života. Nedostatak tiroidnih hormona u ovom periodu može da dovede do mentalne zaostalosti (kretenizma).

JOD „MERI“ ŽLEZDU

Struma označava svako uvećanje štitaste žlezde. Ovo uvećanje može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom ili povećanom funkcijom. Takođe, štitasta žlezda može biti uvećana difuzno (u celini) ili nodozno (što podrazumeva postojanje jednog ili više čvorova u štitastoj žlezdi).
Najčešći poremećaj rada ove žlezde jeste hipotireoidizam, koji nastaje kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Može nastati usled poremećaja u samoj žlezdi ili poremećaja nadzornih mehanizama u višim strukturama mozga (hipofiza, hipotalamus). Najčešći uzrok nastanka primarne hipotireoze jeste hronični autoimuni (Hashimoto) tireoiditis. Nastaje kao posledica oštećenja ćelija štitaste žlezde imunološkim mehanizmima (kada poremaćaj imunološkog sistema organizma uzrokuje napadanje sopstvenog tkiva). U ovom slučaju može doći do povećanja ili smanjenja štitaste žlezde (atrofije). Drugi uzroci hipotireoze su hirurško odstranjenje žlezde, lečenje radioaktivnim jodom ili spoljašnje zračenje u bolesnika sa tumorom glave i vrata.
I manjak i višak joda mogu uzrokovati hipotireozu. Manjak joda je najčešći uzročnik hipotireoze širom sveta, posebno u planinskim područjima. Lekovi mogu uzrokovati hipotireozu, kao što su metimazol, propiltiouracil (koji se koriste u terapiji hipertireoze), amiodaron, interferon alfa. Infiltrativne bolesti, kao što su fibrozna upala štitaste žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, sarkoidoza mogu biti uzroci hipotireoze.
Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a kod nekih su simptomi jako izraženi. Najčešće se javljaju umor, malaksalost, usporenost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, pospanost, nepodnošenje hladnoće, zaboravnost, teškoće sa koncentracijom, depresija, slabiji apetit, porast u telesnoj težini. Koža je bleda, suva, zadebljala. Kosa opada, javlja se blago oticanje oko očiju i periferni edemi. Pacijenti mogu imati usporen rad srca, blagu hipertenziju i porast nivoa holesterola u krvi, oslabljen sluh, zatvor, poremećaj menstruacionog ciklusa.
Pri sumnji na hipotireozu obavlja se merenje nivoa TSH i slobodnog tiroksina u krvi. TSH je tireostimulišući hormon koga luči hipofiza, koji, kako ime kaže, stimuliše proizvodnju hormona štitaste žlezde. Predstavlja najosetljiviji test i kada je povišen ukazuje na hipotireozu. Bolesnici, koji imaju hroničnu hipotireozu zahtevaju doživotno lečenje sinteskim tiroksinom.

HORMON KOJI DONOSI MIR

Hipertireoza ili pojačana funkcija štitaste žlezde se može javiti u bilo kom životnom dobu, najčešće između 20-50 godine života, češće u žena. Najčešći uzrok u 70-80 odsto bolesnika jeste preterana aktivnost cele žlezde, uzrokovana autoimunim procesom, koji se još zove i difuzna toksična struma ili Gravesova ili Basedovljeva bolest. Hipertireoza može nastati i zbog povećanog lučenja TSH usled tumora, odnosno adenoma hipofize (sekundarni hipertireoidizam). Trofoblastni tumor, horiokarcinom ili hidatifomna mola takođe mogu uzrokovati prekomernu proizvodnju ovog hormona.
Simptomi su posledica pojačanog delovanja hormona štitaste žlezde na celo telo. Bolesnici se žale na nervozu, nemir, emocionalnu labilnost, nesanice, česte stolice, preterano znojenje, nepodnošenje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju, dobar apetit uz smanjenje telesne težine, slabost proksimalne muskulature, poremćaj menstrualnog ciklusa. Koža je topla, vlažna, baršunasta. Prisutno je fino drhtanje prstiju i pojačani refleksi. Oči su često suzne, postoji retko treptanje, smanjena oštrina vida. Terapija podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika.
Razlikujemo akutni i subakutni tireoiditis. Akutni tireoiditis nastaje usled bakterijskih, gljivičnih infekcija, ili kao posledica tretmana radioaktivnim jodom (radiacioni tireoiditis). Subakutni tireoditis predstavlja hipermetaboličko stanje, koje nije rezultat pojačane funkcije štitaste žlezde već nastaje usled oštećenja tkiva i izlaska velike količine tiroidnih hormona u cirkulaciju, delovanjem virusne infekcije. Terapija u ovom slučaju je simptomatska. Povremeno se javlja i upala štitaste žlezde nakon porođaja kada govorimo o postpartalnom tireoiditisu.
Ređe se dešava da jedan ili više čvorova u štitastoj žlezdi budu preterano aktivni i izlučuju višak hormona, kada govorimo o toksičnom adenomu ili toksičnoj polinodoznoj strumi. Nodusi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Tvrdoća čvorova varira od mekanih do čvrstih, kalcifikovanih čvorova. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Karcinomi štitaste žlezde su najređe bolesti štitaste žlezde, većina sporo raste, smrtnost je niska kao i postoperativne komplikacije, posebno kod dobro diferentovanih karcinoma (papilarni i folikularni). Priroda čvora može se dokazati ultrazvučnom dijagnostikom, scintigrafijom kao i citološkom punkcijom. Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija.

ŽENE čEŠćE OBOLJEVAJU

Preko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja štitaste žlezde. U razvijenim zemljama sveta jedna osoba od 20 ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a 5-7 puta je češći u žena nego u muškaraca. Tiroidne bolesti su u najvećem broju slučajeva lečive i izlečive, ali ako se ne leče mogu da dovedu do teških poremećaja i smrti.

Šoju i tamari sos

6. јул 2012.

Danas ćemo da govorimo o slanim začinima koji se koriste u makrobiotici, ali naravno, što vam uvek naglašavam, možete ih koristiti i u bilo kojoj drugoj ishrani. Govoriću vam danas o začinima koji nam dolaze iz Japana i zovu se šoju i tamari sos. Ovo je posebna vrsta slanih začina koja se dobija fermentacijom soje i pšenice i nema nikakve veze ni sličnosti sa komercijalnim soja sosevima koji mogu da se kupe u jeftinoj ambalaži koja najčešće ne sadrži deklaraciju o svom sadržaju. Vrlo često sadrže i velike količine belog šećera i mnogih nedozvoljenih aditiva.

U DOBA VISOKE TEHNOLOGIJE, NUKLEARNE ENERGIJE I RAZVIJENE HEMIJE, ALI I STRAHA OD HEMIKALIJA, ADITIVA, PESTICIDA SVI ŽELIMO DA SE VRATIMO STAROM NAčINU ISHRANE, KOJI JE SKORO UVEK ZASNOVAN NA VEKOVNOM ISKUSTVU I TRADICIJI.

Potreba da hranom i vodom odbranimo svoje zdravlje od štetnih materija, izazvala je zadnjih desetinu godina masovan povratak alternativnim načinima ishrane, makrobiotici, vegetarijanstvu, dijetalnoj ishrani, mešovitoj ishrani koja je zasnovana na naučnim principima pa do najvećeg dostignuća čovečanstva u oblasti dijetetike, ćelijska hrana ili hrana iz tube za astronaute.

Makrobiotika je ishrana koja se planira u procentima što se tiče učešća pojedinih namirnica u celodnevnom unosu energije putem hrane. U ovakvom načinu ishrane najviše su zastupljene integralne žitarice, do 60 procenata, izbegava se upotreba mlečnih proizvoda i jaja i veoma retko se konzumiraju riba i morski plodovi. Naravno da proteini koji se unose ovim putem nisu kompletni, ali se ta ravnoteža postiže poznavanjem svake namirnice i pravilnim kombinovanjem istih, kako bi se sastavio obrok koji će biti dovoljan da obezbedi sve hranljive sastojke organizmu. Dolazimo polako do teme današnje priče, o upotrebi slanih začina u makrobiotici i o tome koliko je upotreba šoju i tamari sosa bitna i kvalitetna za našu ishranu.

Ako pođemo od toga da smo shvatili važnost unosa integralnih žitarica do 60 procenata u toku dana, sledeće što će da nas zanima je kako da sebi pripremamo sve te žitarice, a uvek kada ovo govorim, mislim, na ječam, ovas, proso, pirinač i raž, i kako da nam jelovnik ne bude siromašan i jednoličan. E baš su tu šoju i tamari da nam pomognu da dođemo do novih i izvanrednih ukusa.

Šoju sos se pravi od soje, pšenice, morske soli i vode. Ovi sastojci se ostave da fermentiraju i da ostare nekoliko godina u buradima koja su specijalno napravljena u Japanu od kedrovine. Razlika između šoju sosa i komercijalnih soseva od soje je u tome što ovi drugi dobijaju svoju oporu aromu, na uštrb kvaliteta veštačkim načinom za veoma kratko vreme. Šoju sos se obično dodaje prilikom kuvanja jela, a ne naknadno za stolom, a što se tiče ostalih načina njegove upotrebe, vrlo često se koristi kao preliv salatama, osnova za marinade i brze turšije. Može da se upotrebi kao začin za supe, rezance, pržena i ostala jela koja se spremaju na vodi. Osobina mu je da pomaže pri varenju žitarica i povrća. Šoju sos je bogat proteinima, mineralima i vitaminima B kompleksa. Vrlo se često koristi kao osnova za spravljanje domaćih lekova, ali se dodaje i pri spremanju banči čaja, što je japanska vrsta zelenog čaja. Na ovaj način u kombinaciji sa banči čajem jača krvnu sliku, otklanja umor i neutrališe kiselost u organizmu.

Tamari je fermentisan sos napravljen isključivo od soje i morske soli. Mnogo je cenjeniji od šoju sosa zbog svoje specifične oporosti. Pravi se od tečnosti koja ističe iz sojinih zrna prilikom fermentacije misa. Govorili smo već da je miso pasta namirnica koja se sprema na specijalan način od sojinih zrna posebnim postupkom fermentacije u trajanju od nekoliko godina. Iako je sličnog ukusa i izgleda kao šoju sos, tamari ima mnogo jači, oštriji i bogatiji ukus. Veoma je kvalitetan proteinski začin. Dodaje se u supe, variva, kuvane žitarice i salate.

Najvažnije od svega što sam vam danas govorila je činjenica da tamari i šoju sos možete da koristite umesto soli radi poboljšanja ukusa, a da pri tom unesete manju količinu soli od uobičajene. Šoju i tamari sos sadrže pravo bogatstvo aminokiselina, odlični su izvori proteina i mikroorganizama koji pomažu varenje.
Da bi se osetilo na nepcima ovo što vam govorim, neophodno je probati, a to kako će reagovati vaši organi za varenje, to bih želela da ja čujem od vas.

www.ducanzdravehrane.com

Zdravoholičarske priče – O đumbiru (video snimak)

6. јул 2012.

đumbir je junak današnje priče i za početak nešto najosnovnije o njegovom poreklu. U evropu je u 16 veku đumbir doneo Marko Polo iz jugoistočne Azije. Saznavši o kakvim lekovitim svojsvima je reč poneli su ga engleski moreplovci u domovinu. U Britaniji i njenim kolonijama đumbir, ili džindžer kako ga englezi zovu, koristi se za pravljenje osvežavajućih pića i poznatog piva od đumbira, ali i božićnog kolača. Ipak kao i u Aziji često se koristi i za pravljenje ukusnog i lekovitog čaja.

Lekovita svojstva đumbira poznata su od davnina. Kinezi ga više od 2500 godina koriste svežeg kao sredstvo protiv prehlade, groznice, glavobolje i bolova u mišićima, dok se suv i u prahu koristi za cirkulaciju u dlanovima i tabanima. Na Tibetu ga koriste rekonvalescenti, a Japanci koriste đumbirovo ulje za masažu, posebno onu koja smanjuje bol kičmenog stuba i zglobova. U indijskoj tradicionalnoj medicini koriste ga za olakšavanje artritisa. Antiseptička dejstva đumbira opravdavaju njegovo korišćenje gotovo u svakom jelu od ribe i morskih plodova. Drevni istočnjački vladari su ostavili u svojim zapisima od pre 3000 godina da đumbir ima magično dejstvo. Koristile su ga trudnice koje da bi sprečile mučninu jednostavno su spremale i jele biskvite sa đumbirom ili ga stavljale u hleb. Mučnina bi nestajala trenutno. čaj od đumbira žene azijskih zemalja tradicionalno koriste za ublažavanje menstrualnih tegoba, a i Indijke ga često piju.

Dakle, da objedinimo svojstva đumbira. Koristi se kao sredstvo za poboljšanje varenja, protiv jutarnje mučnine, naduvenosti i gasova u stomaku, ali i kao dopuna lekovima protiv infekcija izazvanih trovanjem hranom. Poznato je da đumbir poboljšava perifernu cirkulaciju, doprinosi regulisanju krvnog pritiska i koristi se u borbi protiv zapaljenja arterija. Pomaže u slučaju prehlade i olakšava iskašljavanje. Na žalost do svežeg đumbira je teško doći, uspeva u zemljama koje imaju umerenu klimu. U Beogradu može povremeno da se nađe u hipermarketima Vero i Merkator, a čula sam od svojih kolega iz Beograda da ga u kineskom tržnom centru ima često u radnji koja snadbeva kineze koji žive i rade u Beogradu. Ovaj narod ne odustaje od svog načina ishrane, gde god se nalazili u svetu. Oni sa sobom dovlače ogromne količine hrane i začina koji nisu iz našeg podneblja, i to koriste uglavnom za svoje potrebe. Nije retkost da otvaraju i restorane kako bi im bilo još lakše da koriste svoj način ishrane. Ako želite da nabavite svež đumbir to bi bio savet gde ga možete naći.

U redovnoj distribuciji proizvoda zdravije hrane možete naći đumbir u prahu. Poslužiće vam ako osetite da vas sustiže prehlada. U proključalu vodu stavite na vrh kašičice đumbira i isto toliko bibera. Inhalirajte se nekoliko minuta iznad ovog napitka, a onda ga i popijete. Prehlada će biti daleko od vas.

Koristite ga često i u pripremi variva, jela od ribe i pečuraka, samo vodite računa o količini. Vrlo je aromatičan i ako preterate sa količinom može potpuno da vam promeni ukus jela. Ako ga dodate kolačima ili pecivu dobićete nešto sasvim novo na svom stolu. I za kraj još jedan savet koji potiče iz kineske tradicionalne medicine. Preporučuje se za bolove u grlu. Pola kašičice đumbira se pomeša sa pola kašicice meda, od ove smese se prave kuglice koje jedete na svakih dva sata i bol će da nestane.

Kako da postanete mršaviji?

6. јул 2012.

Trikovi za vitku figuru

• Više se krećite i pridržavajte se zdravih navika
• Na polovini obroka spustite viljušku i procenite koliko hrane vam je potrebno

Brojna istraživanja pokazuju da mršavi ljudi jednostavno ne razmišljaju o hrani na isti način kao oni puniji. Vitke osobe imaju opušteniji odnos prema jelu, objašnjavaju stručnjaci. S druge strane, oni koji imaju višak kilograma, često su opsednuti hranom. Fokusirani su na to koliko i kako često jedu, a određene namirnice dele na dobre ili loše.
Na lestvici sitosti od jedan do deset, vitke žene prestaju da jedu na broju šest ili sedam, kažu naučnici. Ostali jedu dok ne dostignu sitost od osam ili deset. Pogrešno izjednačavaju osećaj sitosti sa zadovoljstvom i zato sve pojedu. Ili su možda navikli da isprazne svoj tanjir, bez obzira da li im je potrebno toliko hrane ili ne, kažu nutricionisti.
Da biste jeli poput vitkih ljudi, na polovini obroka spustite viljušku i procenite koliko ste siti na lestvici od jedan do deset.

Glad nije hitan slučaj

Većina ljudi koja se bori sa viškom kilograma, gleda na glad kao problem koji treba brzo i hitno da reše, tvrde nutricionisti. Dok mršave osobe nju tolerišu, jer znaju da se osećaj gladi pojavljuje, pa nestaje, zbog čega imaju više vremena pre nego što uzmu nešto da pojedu. Odaberite dan kad imate mnogo posla i namerno ručajte sat ili dva kasnije. Probajte da preskočite popodnevni međuobrok. Videćete da uprkos tome možete normalno da funkcionišete. Sledeći put kad osetite glad, sačekajte malo i ne jurite odmah prema frižideru.

Ponovite ovo nakon što vam ostane još otprilike pet zalogaja. Cilj vežbe je da povećate svest o sitosti. Osim toga, sporije ćete jesti.
Mršave žene u proseku dnevno pojedu jednu porciju više voća, pa tako unesu više vlakana, a manje masnoće. Zbog toga najpre uvrstite više voća u svoj jelovnik i jedite barem dve ili tri porcije dnevno. Dodajte krušku u sendvič ili ispecite jabuku za desert. Takođe, držite činiju sa voćem na stolu kako biste ga odmah uočili kad ogladnite.

Nutricionisti će vam reći da je raznolikost dobra, ali istraživanja pokazuju da previše različitih ukusa može da vas motiviše da više jedete. Mršavi ljudi uglavnom imaju jednolične jelovnike. Ponekad ubace nešto zanimljivo, ali uglavnom im je prehrana vrlo predvidiva. Držite se planiranog rasporeda obroka i ograničite mogućnost da previše dozvolite sebi.
Vitke osobe u proseku dnevno provedu čak dva i po sata više na nogama, što im pomaže u sagorevanju do 15 kilograma godišnje, objašnjavaju stručnjaci. Upravo zato vaš dan treba da se sastoji od vežbanja i zdravih navika, poput korišćenja stepenica umesto lifta.
Osim toga, mnogi nutricionisti smatraju da je nedostatak sna direktno povezan sa hormonima koji podstiču apetit, poput leptina i grelina. Dva dodatna sata sna nedeljno su samo 17 minuta dnevno, što je lako postići, čak i ako imate mnogo obaveza. Počnite sa time, a zatim probajte da dođete i do osam sati sna, što je dovoljno većini ljudi.

Orah – odžačar za vene

6. јул 2012.

Trik – Ako pojedete nekoliko oraha posle obilnog i jakog obroka smanjićete rizik od upala i zakrečenja arterija i učinićete krvne sudove elastičnijim – preporučuje grupa španskih naučnika posle eksperimenta urađenog na 24 pacijenta.

Oni su posle obroka od punomasnog sira i salame jeli po osam oraha i pokazalo se da je, u odnosu na grupu koja ih nije jela, mogućnost upale i zakrečenja vena znatno smanjena.
Španski stručnjaci, ipak, ističu da ove dobre strane oraha nikako ne znače da svakodnevno može da se jede teška hrana i da se ponište štetne posledice sa nekoliko jezgra!

Kuglice sa kafom

6. јул 2012.

Potrebno je: 300 gr polugorke čokolade, 125 g slatke pavlake, 50 g rastopljenog maslaca, 4 kašike instant espreso kafe, 300 gr bele čokolade, 300 g mlečne čokolade
Priprema: Usitniti 300 gr polugorke čokolade, istopiti na vodenoj pari zajedno sa slatkom pavlakom i dodati rastopljeni maslac. Ostaviti da se malo ohladi, pa dodati instant kafu u prahu. Sve dobro izmešati i ostaviti da se hladi. Treba voditi računa da se masa suviše ne stegne. Kada se masa prohladila, rukama oblikovati kuglice i slagati u pleh obložen masnim papirom. Odvojeno rastopiti belu čokoladu i mlečnu za glazuru, pa svaku kuglicu umočiti do polovine u glazuru. Složiti na pleh, viljuškom napraviti pruge na gornjem delu kuglica i ostaviti da se stegne glazura.

Kako puls držati pod kontrolom

6. јул 2012.

• Može se normalizovati redovnom fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja, pravilnom ishranom i trebalo bi ga redovno kontrolisati.

Manji broj otkucaja srca u minutu znači i manju opasnost od smrtnog ishoda, pokazali su rezultati istraživanja predstavljenog na godišnjem kongresu Američkog kardiološkog udruženja koji je održan u čikagu.

Radi se o istraživanju sprovedenom na 4.320 muškaraca starosti između 42 i 53 godine čije je zdravstveno stanje praćeno tokom 20 godina, a koje je pokazalo da povećan puls može ukazivati na opasnost od smrtnog ishoda.

Istraživači su najpre pet godina kontrolisali stanje pulsa među pomenutim muškarcima i identifikovali tri grupe – one kod kojih je puls ostao stabilan, povećavao se ili smanjivao tokom pomenutog perioda. Potom je 20 godina praćena smrtnost među njima.

U poređenju s muškarcima čiji je puls ostao stabilan, među onima kod kojih je on snižen za više od sedam otkucaja u minutu opasnost od smrtnog ishoda se smanjila za 18 odsto, a kod onih kojima je puls porastao, opasnost od takvog ishoda je povećana za 47 odsto.

Stručnjaci ističu da se puls može normalizovati redovnom fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja, pravilnom ishranom i da bi ga trebalo redovno kontrolisati, kao i krvni pritisak.
Naučnici ističu da je sada potrebno obaviti ispitivanja i na ženama, kako bi se i kod njih utvrdila i efikasnije sprečila opasnost od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima.

U granicama normale

Normalan puls je od 60 do 80 otkucaja u minuti, dok kod atletičara i osoba odlične fizičke kondicije on može biti i od 40 do 50 otkucaja.

Pečene lignje sa krompirom

6. јул 2012.

Potrebno je za četiri osobe: 500 g lignji, 1,5 kg krompira, 100 ml maslinovog ulja, so, biber, 1 kašika vegete, 2 čena belog luka, peršun.
Priprema: očistite lignje, operite ih i narežite na dva centimetra široke rezance, a krompir ogulite i narežite na tanke parčiće. U vatrostalnu posudu stavite pola količine ulja, potom sloj od pola količine krompira, posolite, pa na krompir složite svu količinu lignji. Zatim pobiberite, pospite vegetom i naseckanim belim lukom i peršunom. Složite preko svega preostalu količinu krompira, malo posolite i prelijte uljem. Poklopljeno stavite da se peče u već zagrejanu rernu na 220 stepeni i pecite oko 45 minuta.

Supa sa kikirikijem

6. јул 2012.

• Potrebno je: 80 g crnog luka, 2 kašičice gustina, 3 do 4 kašike limunovog soka, 1,2 l vruće vode, 2 kašičice vegete, 50 g maslaca, 100 g kikirikija, 50 g stabljike celera, 1 kašika ulja, 1 kašičica narendane limunove kore, biber.

• Priprema: na ulju kratko propržite naseckani luk i stabljiku celera narezanu na kolutiće. Dodajte zatim narendanu limunovu koru i dinstajte uz podlivanje s malo vode desetak minuta. Maslac penasto umutite i pomešajte s mlevenim kikirikijem i biberom. Dinstano povrće zalijte vodom, dodajte vegetu, promešajte i ostavite neka provri. Supi dodajte mešavinu kikirikija s maslacem, pa kuvajte na laganoj vatri pet minuta. Gustin razmutite u malo hladne vode i dodajte supi pred kraj kuvanja, a na kraju začinite limunovim sokom.
Supu poslužite s kockicama tosta.

Akupunktura leči migrenu

6. јул 2012.

• Puca vam glava, a poslednje što biste poželeli jeste da vas još neko bocka iglama. Ipak, prepustite li se veštim rukama stručnjaka za akupunkturu, vaša migrena mogla bi da nestane za tren.
• Što se tiče leka za migrenu i drugih oblika hroničnih glavobolja, posle brojnih istraživanja naučnici tvrde da je akupunktura donela značajno i trajno olakšanje simptoma glavoboljama.
• U istraživanju je učestvovala 401 osoba s hroničnom glavoboljom, najčešće migrenom. Polovina je izabrana za tromesečnu terapiju od 12 akupunkturnih tretmana, a druga polovina podvrgnuta je standardnoj terapiji.
• Posle godinu dana utvrđeno je da je grupa podvrgnuta akupunkturi imala ređe glavobolje, koristila manje lekova za 15 odsto, ređe posećivala lekara i smanjila bolove za 15 odsto.

Pasulj u paradajz sosu

6. јул 2012.

• Potrebno je: 200 g belog pasulja, 2 kašike maslinovog ulja, glavica crnog luka, čen belog luka, zreo paradajz ili 1dl paradajza, 2-3 struka peršuna, so, biber.
• Priprema: Skuvajte pasulj, procedite ga i isperite hladnom vodom. Isecite sitno crni i beli luk i propržite. Zatim isecite paradajz na kockice, pa i njega propržite. Dodajte so, biber i seckani peršun. U paradajz sos ubacite proceđeni pasulj i promešajte. Smesu sipajte u pleh ili manju vatrostalnu posudu i stavite da se zapeče pola sata u zagrejanoj rerni na 200 stepeni. Pečeno je kada se uhvati fina rumena korica. Prohlađeno poslužite.

Perut stvara neprijatnost

6. јул 2012.

Najčešći uzročnik je gljivica Pityrosporum ovale, koja je uobičajen stanovnik vlasišta • Oboljenje je praćeno svrabom, a ređe se pojavljuje i crvenilo

Koža se stalno obnavlja – stare ćelije odumiru i ljušte se, a postepeno i neprimetno ih zamenjuju nove. Obnavljanje ćelija kože glave proces je koji podrazumeva da se u normalnim uslovima ovaj sloj potpuno zameni za dvadeset sedam dana. Drugim rečima, perutanje je normalna pojava, ali sve dok ne postane vidljiva.
U slučaju peruti, proces odumiranja ćelija toliko se ubrzava da odumrli ostaci kože počinju da formiraju ljuspice. Simptomi su nam svima poznati: beličaste gomilice različitih oblika i veličina postaju vidljive na temenu, kosi, ramenima, a posebno na tamnoj odeći.
Perut koju tretiramo kao oboljenje razlikuje se od uobičajne peruti. Sloj koji se na zdravom temenu obnavlja, i sa kog izumrle ćelije otpadaju, obično se ispere prilikom pranja kose ili se ukloni običnim češljanjem. ćelije koje formiraju uobičajen orožali sloj su ćelije bez jedra. Međutim, kad se u orožalom sloju nađu ćelije sa jedrom, nastaje proces koji se naziva parakeratoza. Ona je tipična za psorijatične lezije, a rezultat je formiranje skrame na koži glave. Postoji više tipova peruti, od tanke, lamenarne, do velikih i lisnatih masa, a izgled i osobine su parametar koji bliže karakteriše vrstu oboljenja.

Lokalna terapija

Postoji više načina za tretiranje kože glave, ali samo određene vrste šampona zaista pomažu. Neki stručnjaci savetuju da se upotreba preparata protiv peruti kombinuje sa običnim proizvodom, u vidu svojevrsnog treninga kože. Prilikom češljanja ne koristite četke sa oštrim zupcima i ne preterujte u broju poteza četkom. Ukoliko imate dugu kosu, ne vezujte je stalno u rep. Takođe, obratite pažnju na pravilnu upotrebu fena, jer svako pregrejavanje može da iritira već osetljivu kožu i dodatno da oštetiti vrhove kose. A provlačenje ruku kroz kosu i češkanje moraju da budu eliminisani.

Najčešći uzročnik peruti je gljivica Pityrosporum ovale, koja je uobičajen stanovnik vlasišta i drugih delova kože. U normalnim okolnostima, ona ne izaziva štetne posledice. Ali, pod određenim klimatskim ili hormonskim promenama, pa i pod stresom, počinje da se brže razmnožava i nakuplja na koži glave kao području najveće koncentracije lojnih žlezda. Pojačano lučenje masnoće doprinosi umnožavanju gljive Pityrosporum ovale, čiji produkti dovode do iritacije kože i pojačavaju odumiranje ćelija. Konačan rezultat je perut, koja je najčešće praćena svrabom, što je posledica upalnog procesa. Ređe, pojavljuje se i crvenilo, i to obično u težim slučajevima peruti, odnosno seboreje.
Ova neprijatna pojava je obično ograničena na kožu glave, a tipični simptomi su neugodne ljuspice i svrab. I ozbiljnija perut, seboreični dermatitis, najčešće je lokalizovana na koži glave. Ipak, ređe može da zahvati i predeo oko obrva, kao i da se proširi na obraze, područje iza ušiju ili kod muškaraca, na grudi. Upravo zato, pojačano opadanje izumrlih ćelija kože glave često izaziva neprijatno osećanje i gubitak samopouzdanja.
Kad se jednom pojavi, perut se obično vraća. Zato je potrebno uticati na uslove koji doprinose njenom pojačanom razmnožavanju i pojavi simptoma. Terapija je lokalna, šampon i tonici nanose se na zahvaćene delove, a postoje i protivupalni lekovi koju smiruju crvenilo i svrab. Ako se, ipak, desi da nakon upotrebe odgovarajućih sredstava, perut i dalje opstaje, tada je neophodna poseta dermatologu, kao i eventualna promena režima ishrane i dodatna upotreba vitamina dobrih za kosu.

Danas preporučujemo Zeljanica

6. јул 2012.

Potrebno je: 0,5 kg gotovih ili domaćih kora , 800 g spanaća (neočišćenog) ili zelja, 100 ml mleka , 200 g sitnog sira, 150 g kajmaka, tri jajeta, 100 g milerama, soli po ukusu
Priprema: spanać ili zelje oprati i iseći na tanke rezance. Dodati so, jaja, sir, kajmak, mleko i mileram. Sve dobro izmešati. Svaku koru malo nauljiti, namazati filom od spanaća, urolati i staviti u podmazanu tepsiju. Ostaviti jednu koru da se prekrije zeljanica da ne izgori. Staviti u zagrejanu rernu i peći od 30 do 40 minuta.
Desetak minuta pred kraj pečenja skloniti koru kojom smo prekrili zeljanicu. Može se praviti i slagana varijanta. U tom slučaju ide red kora, red fila i završimo duplom korom koju nauljimo. Može se koristiti masni papir jer tada neće izgoreti.

Gojaznost- bolest modernog doba

6. јул 2012.

Brza hrana, poslovni ručkovi i večere, slave, praznici i ostala druženja za stolom, uz naslednu sklonost ka višku kilograma, doveli su do drastičnog povećanja broja gojaznih ljudi. Gojaznost postaje bolest modernog doba, a posledica je nepravilne ishrane i neaktivnosti. Masna, suviše slana, začinjena ili slatka hrana u obilnim porcijama sve češće je na našem stolu. Pored toga, koristimo svaku mogućnost da izbegnemo kretanje. Automobil, lift i pokretne stepenice postali su neizostavni deo našeg života. Slobodno vreme najčešće provodimo pored televizora ili kompjutera, umesto da šetamo ili trčimo. Posledica toga je sve više debelih ljudi u našem okruženju, pa čak i deca postaju žrtve gojaznosti. Kada se kilogrami nagomilaju i od lepog izgleda ostanu samo tragovi, nastaje depresija. Započinjemo mnogobrojne dijete, koje prekidamo posle nekoliko dana.
– Nasledni faktor ima bitnu, ali ne i presudnu ulogu u nastajanju viška kilograma. Od roditelja možemo naslediti poremećaj gena, koji suu organizmu zaduženi za održavanje energetske ravnoteže, rast i razvoj masnih ćelija i regulaciju gladi i sitosti. Pogrešan način života i ishrane, kao i nizak stepen fizičke aktivnosti, međutim, glavni su razlozi zbog kojih se gojimo – kaže Jelena Subotić, psiholog i nutricionista Doma zdravlja Dr Ristić.
Ne smemo zaboraviti ni uticaj kulturnog nasleđa. U Srbiji su za razvoj gojaznosti posebno zaduženi slave, praznici i poslovna druženja za stolom. Gojaznost se može javiti u dva osnovna tipa – androidni ili muški i ginoidni, odnosno ženski tip. Odlike muške gojaznosti su nastajanje masnih naslaga u gornjem delu tela, uglavnom stomaku, tako da telo dobije izgled jabuke. Kod ženske gojaznosti masti se nagomilavaju u donjem delu tela, u predelu bokova, pa telo ima izgled kruške.

Gojaznost nije samo estetski, već i medicinski problem. Posledice gojaznosti mogu biti šećerna bolest, povišen krvni pritisak, reumatske tegobe, povećava se opasnost od oboljenja srca i krvnih sudova i smanjuje opšta otpornost organizma na infekcije. Psihološki problemi koji nastaju usled gojaznosti takođe su brojni. Smanjenje samopouzdanja, nezadovoljstvo, proređivanje kontakata sa suprotnim polom, pad koncentracije i depresija, samo su neki od njih. Kada dođe do toga, pacijenti se često okreću rigoroznim dijetama, kao što su ishrana bazirana samo na voću, povrću ili proteinima. U organizam se tada unosi drastično mali broj kalorija, što opet dovodi do depresije.
– Pravi način za smanjenje težine jeste pre svega pravilna ishrana, bez prekomerne masnoće, soli, slatkiša, sa dosta voća i povrća. Fizička aktivnost je neophodna i to najmanje 45 do 60 minuta dnevno. Treba napomenuti da nijedna dijeta ne odgovara svim osobama i ne deluje kod svakog na isti način. Važno je da režim ishranebude određen baš za tu osobu i to je jedini način da dijeta da prave rezultate – objašnjava doktorka Subotić.

Gorušica nervira i muči

6. јул 2012.

Gorušica je vrlo rasprostranjen zdravstveni problem, koji ne ugrožava čovekov život, ali nedvosmisleno remeti njegov komfor. Kao posledica vraćanja kiseline iz želuca, gorušica nije opasna, ali može biti simptom i vrsta upozorenja za postojanje i drugih oboljenja. Razloga za nastanak ovog problema ima puno: nepravilan način ishrane, nekontrolisano i preterano unošenje hrane u želudac (naročito masne, pržene i pohovane), kao i velike količine alkohola. čak i pojedine vrste voća koje unosimo u organizam na prazan stomak mogu uzrokovati pojavu gorušice. Nekontrolisano uzimanje raznih lekova ili njihova nepravilna kombinacija, takođe, mogu dovesti do povećanog lučenja želudačne kiseline.
Uvećano lučenje želudačne kiseline, pored toga što izaziva peckanje u grudima i oko srca, signal je za postojanje i drugih slabih tačaka u organizmu. Prvi znak je da sluznica želuca više nije dovoljno otporna, a to dalje ukazuje na nefunkcionisanje ezofagealnog sfinktera – mišića koji se nalazi između želuca i jednjaka. On ima funkciju propuštanja hrane prema želucu i sprečava vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak. Kada zataji taj mišić, sluznica jednjaka, zbog enormnog i učestalog lučenja kiseline počinje imunološki da slabi, postaje neotporna na kiselinu i nastaje upale sluznice jednjaka, a može da dođe i do karcinoma i do čira na želucu.

Zablude o mleku

Mleko nije lek za gorušicu. Olakšanje koje osećate dok ga pijete je varljivo. Kada mleko stigne do želuca, mlečne masnoće, kalcijum i belančevine izazivaju pojačano lučenje kiseline i pojačavaju gorušicu. Još jedna zabluda je da mentol bombone ublažavaju ovaj problem. Metvica, koja je glavni sastojak ovih bombona, opušta donji deo jednjaka i tako zapravo povećava opasnost od gorušice.

Najčešći uzročnici gorušice i preteranog lučenja želudačne kiseline su helikobakterije. U čak 90 odsto slučajeva, one su razlog nastanka ovog zdravstvenog problema. Na drugom mestu su nesteroidni lekovi koji se koriste nesrazmerno u kombinaciji sa drugim lekovima. To su, između ostalog, aspirin, andol, kofan, diklofen i brufen. Dokazano je da smanjuju cirkulaciju u želucu, a samim tim i odbrambenu barijeru sluznice želuca i eroziju uluksa. Najčešće stradaju pacijenti koji boluju od više bolesti i istovremeno koriste razne medikamente uključujući i ove nesteroidne.

Zaboravite beli luk

Važno je izbegavati ljutu hranu, jer ona pojačava izlučivanje želudačne kiseline. A neke vrste ljute hrane motivišu otpuštanje jedinjenja sličnih hormonima koji opuštaju donji ezofagealni refluks (mišić). Ukoliko imate ovaj problem izbegavajte beli luk, ljutu papriku, gazirana pića, čaj i kafu. Preporučuje se i da najmanje tri sata pre spavanja ne uzimate hranu.

Masna hrana podstiče pojavu gorušice. Manje se zna da i razni slatkiši izazivaju pojačano lučenje želudačne kiseline, a samim tim i gorušice. Zatim, sva hrana koja podstiče apetit, začini i neke salate mogu da budu uzrok. Na pojavu gorušice utiču i neke vrste voća, u prvom redu limun i pomorandža. Voćni sokovi takođe su veliki izazivači gorušice i moraju se kontrolisano piti.

Prevencija ipak najbitnija

Način života, ishrana i psihologija su osnovni okidači za gorušicu i želudačnu kiselinu. Velike količine hrane, prejedanje i brzo unošenje hrane u želudac, neodgovarajuće žvakanje i ležanje posle jela su dobar preduslov za nastanak gorušice. Tesna odeća, velika telesna masa, pušenje, alkohol i emocionalni stresovi još su neki od mogućih uzroka. Kontrolisanjem svega navedenog pružićete organizmu svojevrsnu zaštita od preteranog lučenja želudačne kiseline.

Olakšanje vam može doneti čaj od đumbira ili kamilice, koji su vrlo efikasni kod gorušice izazvane stresom, međutim, ova bolest se uglavnom leči anticidima – lekovima koji neutrališu želudačnu kiselinu, ublažavaju bol i pečenje u grudima. Vrlo efikasno sredstvo protiv gorušice je gelusil koji otklanja bol i druge tegobe, ali stvara i zaštitni sloj koji štiti sluzokožu želuca. Poslednjih godina upotrebljavaju se H2 blokatori poput ranisana i ranitidina. Oni deluju već posle petnaest minuta.

Slavsko žito po bakinom receptu i slavski kolači

6. јул 2012.

Slavsko žito po bakinom receptu

Najbolja razmera je 1:1:1..

Kad se žito očisti i skuva, ono što veliki broj domaćica ne zna, a vrlo je važno, kuvano žito odmah OPRATI vodom, ocediti i prostreti po stolnjaku da se SUŠI.
Najbolje preko noći, rukom malo prevući po žitu da se zrna okrenu.
SUVO žito samleti na vodenici za meso. Jednu šaku žita ostaviti u zrnu.

Žitu dodati u razmeri šećer, ali nikako kristal – pušta vodu, pokvasi tek osušeno žito ( liči na blato) nego PRAH ŠEćER. Mlevenih oraha, i isto jednu šaku seckanih oraha. Vanilin šećer, obavezno, narendanog morskog oraščeta, i malo limunove korice. Umesiti. Po žitu se stavi sloj prah šećera, ili mlevenih oraha.

U svakom slučaju, u slavsko žito se ne stavljaju seckane žele bombone i suvo groždje, ma kako to nama lepo izgledalo.
Ovako spremljeno slavsko žito zaista je ponos domaćice.

1. Viski plamenčići

Otopiti na tihoj vatri 300 gr mlečne čokolade sa 125 ml slatke pavlake dobro mešajući. Kada se istopi skloniti sa vatre, prohladiti i dodati 1 čašicu viskija. Sve sjediniti i ostaviti da se dobro ohladi (frižider, zamrzivač). Potom mikserom mutiti 10-ak minuta dok masa ne postane gušća od dooooobro umućenog šlaga. Špricem za tulumbe ili kašičicom praviti kolačiće (stavljati ih ili na foliju ili na pergament) i ponovo ih vratiti u friz da se dobro stegnu. Potom ih jedan po jedan umakati u glazuru koja se pravi od 250 gr čokolade za kuvanje i 5-6 kašika ulja. Posuti listićima badema. Kolač obara s nogu.

2. Korpice

Istopiti 250 gr čokolade sa 250 grama margarina, dobro mešati da se margarin ne bi odvajao.. Sitno iseckati suvo voće, lešnike, orahe…šta god ili jednostavno napraviti grilijaš od oraha i šećera i to samleti, stavljati po malo u korpice i preko preliti pripremljenom čokoladom. Lakše je za sipanje ukoliko čokoladu sipate u džezvu i iz nje nalivate korpice. Ostavite da se dobro ohlade.

3. Kuglice

Seckane kajsije 100g , mleveni pečeni lešnici 300g, mleveni orasi 400 g., 200 gr otopljene bele čokolade sa jednim margarinom, 200 gr. rendane bele milke, 200 gr keksa-mlevenog, i malo mleka prokuvanog sa dosta šećera, sipati dok ne veže masu. Ohladiti dobro i tek onda praviti kuglice.

Ovo su mere od oka, ne verujte mi mnogo, neka vam ovo mleko na kraju služi da im podesite čvrstinu.

4. Makovnjača
(pita od kora koje se prave od masti, jaja, brašna…) sa makom, čokoladom i bademima

Prvo napaviti fil: 750 gr mlevenog maka, 750 gr. šećera i 1/2 l mleka kuvati dok se mak dobro ne natopi (5 -10 min). Ostaviti da se prohladi.

Kore

1/2 kg masti umutiti sa 6 kašika šećera. Dodati 3 žumanca i jedno celo jaje. Dodati 1/2 l mleka (u jedan deo mleka razmutiti kvasac). Dodavati brašno sve dok se ne dobije testo meko kao za pogaču. Podeliti ga na 5 delova.

Razvijati kore (veličina pleha od šporeta) jednu po jednu. Prvu koru staviti u pleh (nepodmazan) premazati četvrtinom fila, potom razviti drugu koru, staviti preko fila i tako redom. Završava se korom koja se premazuje preostalim belancima. Testo mora brzo da se razvija da ne bi narastalo. Peći u zagrejanoj rerni, na nižoj temperaturi, oko 180 stepeni. Pre pečenja kolač izobkajte čačkalicom, do dna, da ne bi narastao. U originalnom receptu nema glazure i badema, ja sam to dodala.

5. Oblanda sa karamelom
(pravila komšinica) – pitajte nju

6. Orah štangle pravila komšinica
(nemam ovde recept)

7. Kokos rolat

1 kg šećera i 3 dl vode ušpinovati. Dodati jedan margarin i mešati dok se ne otopi. U tu masu dodati 300 gr mlevenog keksa (što svetlijeg), 300 gr. kokosa i 300 gr. mleka u prahu. Dobro izmešati. Podeliti na 2 dela. U 1 deo dodati 100 gr. topljene čOKOLADE (ne table) za kuvanje.Ohladiti.
Na plastičnoj, samolepljivoj foliji rastanjiti crni deo u obliku pravougaonika. Na drugoj foliji rastanjiti isto tako beli deo. Preklopiti beli deo preko crnog. Odlepiti foliju sa gornje strane a donjom uvijte rolat. Ostaviti da se dobro ohladi i seći vrelim nožem.

8. Figaro oblanda

Istopiti 300 gr šećera i jedan margarin, u to dodati 400 gr. seckanih oraha ili lešnika. Pržiti dok ne postane braon. Posebno umutiti 4 belanca sa 300 gr. šećera, dodati 4 žumanca, dobro umutiti i sipati u vrelu masu. Kuvati dok ne postane tamno braon. Skloniti sa vatre i kada se malo prohladi filovati malu oblandu. Kada se ohladi preliti glazurom od 100 gr čokolade i 4-5 kašika ulja. Moj savet je da stavite kašiku meda i par kapi limunovog soka u fil da se ne bi ušećerio. Po želji možete da dodate i neko seckano suvo voće-

Padobranci

testo: 4 belanca – 210g šećera u prahu – 140g lešnika – sok od pola limuna – 1 kašika mrvica od keksa
nadev: 125g maslaca – 4 štangle čokolade za kuvanje – 5 kašika šećera u prahu – 1 jaje
preliv: 4 štangle čokolade – 25g maslaca – 1 jaje

Ulupajte čvrst sneg od belanaca. Očistite, propržite i sameljite lešnike, dodajte šećera, sok od limuna i sve polako umešajte sa snegom.
Pravite male gomilice na plehu. Pecite 30 minuta na 100oC.
Dobro umutite maslac, otopljenu čokoladu, šećer i jaje. Ostavite u hladnjaku da se malo stegne. Nadevajte padobrance.
Na pari istopite čokoladu i maslac za preliv. Dodajte jaje, sve umutite i prelijte padobrance.

Vanilice

600gr brašna (ja mešam meko i oštro, 1:2, vi kako hoćete)
150gr margarina ili biljne masti
4 kašike šećera
2 kesice vanilin šećera
sok i kora od 1 limuna
2 supene kašike kisele pavlake
mrvica soli
1/2 kašičice praška za pecivo
par kapi ekstrakta od vanile
1 jaje
1 žumance

Margarin omekšati, penasto umutiti, dodati šećer, vanilin šećer, sok i koricu limuna, ekstrakt vanile. Sve vreme mutiti i dodavati novi sastojak tek kad su se prethodni sasvim sjedinili. Zatim dodajte pavlaku, so, jaje i žumance. Dodajte po malo brašna (prethodno pomešanog za praškom za pecivo). U nekom trenutku odložite mikser i uzdajte se u ruke mesite dok ne dobijete fino sjajno i kompaktno testo. Spakujte testo u frižider na sat-dva. Razvaljajte tanko (par milimetara), kalupom vadite kružiće i složite na pleh postavljen papirom za pečenje. Pecite na oko 180yC, i budite u blizini – moraju ostati svetle!
Vadite iz pleha, ubacite u prah šećer da se vanilice lepo pokriju šećerom, pa spajajte džemom po 2. Ostavite na hladnom da vanilice povuku džem. Dobra strana ovih kolačića je što mogu duuuugo da stoje.

Bakina salama

I MASA: oko 300 gr. kristal šećera staviti da se ušpinuje sa 1 čašom vode (koliko da prekrije šećer) Kad počne da peni, vri, dodati 300 gr. oraha – 250 gr. mlevenih i 50 gr. seckanih, 125 gr. margarina, 1 kašiku kakaoa, ili malo čokolade, i to prokuvati da se stegne. Ako bude bilo potrebno, dodati malo hlebnih prezli da pokupi vodicu i ostaviti da se dobro ohladi.

II MASA: Umutiti 125 gr. margarina, sa 150 gr. prah šećera, vanilina 2,3 kesice, 1 bareno izgnječeno žumance i 1 celo sirovo jaje. Umutiti krem.

Na papir posuti prah šećer i I masu rastanjiti u tankom sloju u obliku pravougaonika. Na to rastanjiti II masu, i sve uviti u rolat. Dobro uviti u papir, ili alu- foliju i staviti na hladno da malo stegne. Ili, u zamrzivač do posluženja. Najbolje je praviti od ove količine dva rolata, pošto ispadne dosta. Naravno, seku se u tanke kriščice. Tope se u ustima.

Tuširanjem protiv niskog pritiska

6. јул 2012.

Sve je više osoba, naročito mlađih, koji pate od hipotenzije, odnosno niskog krvnog pritiska. Najčešći simptomi su pospanost, vrtoglavica i umor. Stručnjaci kažu da ne postoji lek za nizak pritisak, ali to ne znači da ga ne možete kontrolisati. Svakoga dana tuširajte se naizmenično hladnom i toplom vodom, budite aktivniji, unosite više soli i pijte dosta vode. Jedite manje, a češće, unosite vitamin C, kalijum i gvožđe i obogatite jelovnik svežim povrćem i voćem.

Pohovana marinirana piletina

6. јул 2012.

Potrebno je za četiri osobe: 1 pile, ulje za prženje.
Za marinadu: 4 kašike limunovog soka, 2 kašike ulja, so, biber, 2 čena belog luka, peršun, ruzmarin, lovorov list, 1 kašika vegete. Za paniranje: 2 jaja, 1 kašika brašna.
Priprema: pomešajte sok od limuna, ulje, malo soli, biber, izgnječeni beli luk, sitno naseckani peršun, nekoliko usitnjenih listića ruzmarina i jedan mali lovorov list. Pile izrežite na komade, stavite u porcelansku posudu i prelijte dobijenom marinadom. Sve promešajte i ostavite oko dva sata u frižideru. Poželjno je meso povremeno okrenuti. Po potrebi ocedite suvišnu marinadu, a piletinu malo dosolite. U umućena jaja pomešana s brašnom umočite svaki komad mesa, pa ga ispržite u vrućem ulju. Pohovanu piletinu poslužite s limunom i zelenom salatom.

Petao u vinu

6. јул 2012.

Potrebno je za osam osoba: 1 petao (oko 3 kg), 2 kašike vegete, 150 g korenastog povrća (celer, šargarepa, peršun) 200 g crnog luka, 3 kašike ulja, 100 g šargarepe, 2 lista lovora, 3-4 bobice borovnice, 1/2 kašičice bibera u zrnu, 400 ml supe (u kojoj se kuvao petao), 250-300 ml crnog vina, 2 kašičice vegete, 2-3 kašičice pšeničnog oštrog brašna tip 400, 1 kašičica pekmeza od šljiva.
Priprema: petla stavite u dublji i širi lonac, dodajte očišćeno i na veće komade narezano korenasto povrće, vegetu i zalijte s dovoljno vode da prekrijete sadržaj u loncu. Kuvajte pokriveno na laganoj vatri oko 90 minuta. Posle toga, petla izvadite i narežite na manje komade. Na ulju propržite naseckani luk, dodajte narendanu šargarepu, lovor, borovnice, biber i zalijte s malo supe. Zatim dodajte narezano meso petla, vino, vegetu i dinstajte na laganoj vatri zalivajući supom dok meso ne omekša. Pred kraj kuvanja umešajte brašno razmućeno u malo vode, pekmez i zalijte s toliko supe da dobijete sos srednjegustoće. Kratko prokuvajte. Petla poslužite uz kuvani krompir.

Baka trik – Sočno i ukusno pečenje

6. јул 2012.

• Ako gosti kasne, dovoljno je da pečenje zajedno sa činijom u kojoj ćete ga služiti stavite preko lonca s kipućom vodom. Neće se ohladiti i ostaće sočno.
Ili, u toplu rernu pored pečenja stavite činiju punu vrele vode.
• Ako želite da vam pečenje bude ukusnije, naročito posnije (teletina, jagnjetina, piletina), potrebno je da ga pre pečenja kratko držite u kipućoj vodi.

1...1.9371.9381.939...1.978 Stranica 1.938 od ukupno 1.978