Kofein i zdravlje srca

6. јул 2012.

Iako se istraživaci nisu u potpunosti složili oko konacnog zakljucka vezanog uz kofein, postoje razliciti dokazi da visoke doze kofeina mogu izazvati probleme sa srcem.

Kako kofein utjece na zdravlje kardiovaskularnog sistema?

Iako je potrebno još mnogo istraživanja kako bi se donijeli konacni zakljucci, neke studije sugeriraju da prekomjerno konzumiranje kofeina može povecati rizik od nekih kardiovaskularnih stanja. Primjerice, studija objavljena u casopisu Epidemiology pokazala je da konzumacija više od 5 šalica kave dnevno može uzrokovati srcani arest kod nepušaca. Ostale studije pokazale su da kofein može:

Uzrokovati nepravilan rad srca (aritmiju)

Povecati broj otkucaja srca

Povecati razinu hormona stresa

Ponekad povecati krvni tlak

Kriticari tvrde da je ovakvo djelovanje kofeina vidljivo samo kod osoba kojesu ili preosjetljive na kofein, ili osobe ciji organizam nije navikao na kofein jer ga prerijetko unose.
Dok se ne donesu konacne preporuke, lijecnici srcanim bolesnicima sugeriraju izbjegavanje ili barem smanjen unos kofeina. Opcenito, osobama se sugerira postupan, radije nego iznenadan prestanak unosa kofeina, kako bi se izbjegli simptomi apstinencije (primjerice ceste glavobolje).

Zitarice za dorucak

6. јул 2012.

Proizvodi od žitarica temelj su prehrambene piramide. Imaju visoku hranjivu vrijednost i obogacene su pravom kombinacijom vitamina i minerala
Žitarice sadrže malu kolicinu masnoce te su lagane za probavljanje, a lako ih se asimilira. Sadrže i vlakna koja zaustavljaju glad, reguliraju proces probave, stimuliraju peristaltiku crijeva, smanjuju razinu kolesterola. Žitarice postaju nezaobilazni dio prehrane ljudi koji paze na svoju vitku figuru.

ŽITARICE ZA DORUCAK

Pahuljice, müesli, žitarice, bogat su izvor mnogih esencijalnih vitamina, minerala i fitokemikalija.
Ljudi konzumiraju žitarice i proizvode žitarica vec barem 10000 godina. Žitarice za dorucak prehrambena navika su sve veceg ljudi. U nekim zemljama, primjerice Australiji, žitarice osiguravaju petinu dnevnih potreba za nutrijentima

SASTAV ŽITARICA

Folna kiselina, prehrambena vlakna, željezo, vitamin B6, B2, B5, folna kiselina, B-kompleks…

ZANIMLJIVOSTI

Iako je pojam funkcionalna hrana relativno nov, interes za terapijska svojstva hrane seže od samih pocetaka medicine. Isto kao što postoji piramida pravilne prehrane, tako postoji i piramida funkcionalne hrane koja ju prati.
Milijuni ljudi godišnje obolijevaju i bore se sa smrtonosnim bolestima, primjerice sa razlicitim oblicima tumora, srcanim i moždanim udarom kao i drugim kardiovaskularnim bolestima.
Ipak, prosjecan konzument dnevno jede manje od jednog obroka cjelovitih žitarica – namirnica za koje je dokazano da smanjuju rizik od navedenih bolesti te pomažu u kontroli dijabetesa i održavanju tjelesne mase.
Sjeme lana u upotrebi je vec 3 000 godina, još iz doba Babilona. Mnogi znanstvenici tijekom povijesti bili su uvjereni u ljekovitost lanenog sjemena, ukljucujuci i oca medicine Hipokrata. …

VIESTI

Prehrana bogata prehrambenim vlaknima može smanjiti rizik od srcanog udara kod žena.
Djevojke cija je prehrana bogata prehrambenim vlakima izložene su manjem riziku od preuranjene prve menstruacije, izjavili su istraživaci sveucilišta u Torontu.
Dvije studije koje su proucavale jutarnje prehrambene navike djece pokazale su da djeca koja za dorucak jedu zobenu kašu pokazuju bolje rezultate u testovima pamcenja.
Svakodnevno konzumiranje dorucka igra važnu ulogu u sniženju prekomjerne tjelesne mase i održavanju vitkosti, stoji u casopisu Obesity Research. …

Zalfija za pamcenje

6. јул 2012.

Travari koji su prije više stotina godina savetovali zalfiju za glavu i mozak znali su što rade, potvrduju naucnici koji su dokazali da ta biljka, koja se najcesce koristi kao zacin, zaista poboljšava pamcenje.

Naucnici iz Newcastle-upon-Tynea proucili su 44 zdrave odrasle osobe u dobi od 18 do 37 godina. Neki su ispitanici dobili kapsule s zalfijinim uljem, a drugi placebo od suncokretova ulja. Dobrovoljci koji su stalno uzimali kaduljino ulje imali su bolje rezultate u testovima pamcenja reci nego oni koji su bili na placebu.

Cini se da rezultati zavise i od kolicine: pamcenje se popravilo uzimanjem srednjih doza, a ne uzimanjem velikih ili malih doza zalfijinog ulja.

Zalfija je cesta u starim narodnim medicinskim tekstovima koje su znanstvenici proucili. Travar John Gerard napisao je 1597.: Posebno je dobra za glavu i mozak i ubrzava živce i pamcenje.

Evo opisa zalfije Nicholasa Culpeppera iz 1652.: Ona leci pamcenje, zagrijava i ubrzava cula.

Glavna istraživacica Nicola Tildesley sa Sveucilišta Northumbria kaže: Time se pokazuje kako je vredan bio rad starih travara i ne treba ga zanemariti samo zato što je star nekoliko stotina godina.

No prema njenim recima, studenti se ne bi smeli previše uzbudivati zbog tih otkrica. Ljude treba testirati duže kako bi se dokazalo da zalfija poboljšava rezultate na ispitu, a za to još nemamo planova, dodala je. Istraživanje je pokazalo znatnu sposobnost zalfije da pojaca neposredno pamcenje, odnosno pamcenje niza reci neposredno nakon što su ih ispitanici vidjeli. No ta biljka nema isti ucinak na odgodeno pamcenje, testirano tako da su dobrovoljci reci morali ponoviti nakon dvadeset minuta.

Bez poboljšanja odgodenoga pamcenja teško je videti kako bi uzimanje zalfije moglo pomoci ucenicima. No tu biljku vec istražuju kao potencijalni lek za Alzheimerovu bolest, na temelju starijeg istraživanja iste skupine naucnika Istraživackoga centra Medicinal Plant (MPRC), koje su sprovela sveucilista u Newcastleu i Northumbriji.

Tada je otkriveno da zalfija koci enzim acetilholinesterazu (AChE) koji uništava hemijskog glasnika s važnom ulogom za pamcenje. Alzheimerova bolest, najcešci oblik demencije što pogada oko 10 milijona ljudi sirom sveta, pracena je padom razine hemijskog spoja acetilholina.

Naucnici misle da kombinacija hemikalija u zalfijinom ulju utice na AChE. Osim toga, veruje se da zalfija ima antioksidativnih, protivupalnih i hormonima slicnih karakteristika korisnih za lecenje Alzeheimerove bolesti.

Rezultati novoga testiranja uicaja zalfije na obolele od Alzheimerove bolesti ocekuju se uskoro. To je istraživanje objavljeno u casopisu Pharmacology, Biochemistry and Behaviour, a finansirala ga je tvrtka Oxford Natural Products.

Lekovito bilje protiv stomacnih smetnji

6. јул 2012.

Problemi u radu organa za varenje mogu postati izvor najrazlicitijih tegoba, od gubitka apetita pa sve do cira. Lake smetnje prolaze same od seba a za teze treba potraziti pomoc lekara. Uzrok smetnji je cesto nervnog porekla, grcevi i gorusica javljaju se obicno posle obroka pojedenog na brzinu u napetoj atmosveri. Najvaznije je u korenu saseci uzroke svih nervoza, osim toga izbegavati masnu hranu, jake zacine, alkohol, kafu, gazirana pica i duvan. Rad organa za varenje moze se poboljsati i pomocu lekovitih biljaka: maslacka, bosiljka, koprive, angelike, kima, nane, lovora, hajducke trave.

Caj od maslacka Preporucuje se u slucaju zatvora, celulita, zutice i reumatizma.
30gr. svezih ili suvih listova maslacka, prelijete sa 1l kljucale vode, poklopite i posle 20min. procedite. Pijte 2 do 4 solje dnevno.

Caj protiv gasova 30-50gr suvog bosiljka, prelijte sa 1l kljucale vode, ostavite da ostoji 20 min, procedite. Pijte jednu punu solju caja posle glavnih obroka.

Caj koji poboljsava varenje Deluje stimulativno i koristi za bolje varenje
2gr. korena ili semena angelike prelijte 1dl. kljucale vode. Ostavite da stoji poklopljeno 5 min, pa onda procedite.

Kim za regulisanje stolice Osusite kim u pecnici, sameljite i dodajte malo ovog praha u jel pred kraj pripreme. Delovace kao odlicno laksativno sredstvo, odnosno pokretac lenjih ceva.

Caj od nane za bolje varenje20-30gr. nane, prelijte sa 1l vrele vode i ostavite da stoji poklopljeno 10 min. Procedite i pijte dnevno 3 do 4 solje, pre jela.

Lovor za bolje varenje Kuvajte nekoliko listova lovora u 2 dl vode, pet minuta. Ostavite da stoji poklopljeno 10 minuta. Pijte dve do 3 solje ovog caja posle jela.

Caj od hajducke traveKoristi se za lecenje hemoroida i protiv grceva u stomaku.
Prelijte 2-3gr. hajducke trave prelijte sa litrom kljucale vode, poklopite i procedite posle 5 min. Pijte 3 solje dnevno.

Bolesti srca i ishrana

6. јул 2012.

Postoji stara izreka koja kaže: «Ono si što jedeš».
Moderna istraživanja konstantno potvrduju da je zdravlje coveka uvelike odredeno njegovim prehrambenim navikama. Sa jedne strane, vitamini i minerali mogu biti promotori zdravlja srca i vaskularnog sistema, posebno kada se uzimaju kao deo pravilne prehrane. Cešnjak je takode pokazao zaštitnu ulogu na zdravlje kardiovaskularnog sistema, a vlakna su sastavni dio svake dobro izbalansirane i pravilne ishrane.Sa druge strane, masti i ulja, primjerice zasicene masti i tropska ulja (palmino i kokosovo) djeluju štetno jer potsticu razvoj bolesti i stanja koji utjecu na zdravlje kardiovaskularnog sustava.

Prehrambene smernice koje se odnose na održavanje zdravlja srca i vaskularnog sistema poticu na konzumciju raznolike hrane bogate kompleksnim ugljenimhidratima, vlaknima ,vitaminima i mineralima. Ishranu odlikuje nizak sadžaj soli, holesterola, zasicenih masnih kiselina te konzumnog šecera.

Novija istraživanja upucuju na to da ako u ishrani deo zasicenih masnih kiselina supstituiramo jednostruko nezasicenim masnim kiselinama, tada one mogu pridoneti smanjenju ukupnog i LDL-holesterola u krvi. Jesu li jednostruko nezasicene masne kiseline u odnosu na višestruko nezasicene kiseline u ishrani bolja supstituca za zasicene masne kiseline i u kojim promerima, još je predmet rasprave…

Šta mogu da promenim?

6. јул 2012.

Ako vaše omiljeno jelo ima suviše šecera, smanjite njegovu kolicinu za jednu cetvrtinu ili jednu trecinu. Ako je potrebno da bude dosta slatko, dodajte vanilin šecer ili slatke zacine, kao što su cimet, dumbir i slicni. Možete deo ili celu kolicinu šecera zameniti veštackim zasladivacem, ali imajte na umu da vecina peciva zahteva malo pravog šecera zbog najbolje velicine i izgleda. Povedite racuna o tome da neki zasladivaci gube na slatkoci pri izlaganju toploti.

I masnoce se mogu smanjiti za cetvrtinu ili trecinu. Medutim, vecina recepata zadržava barem malu kolicinu masnoce da bi održala ukus i hranljivost. Jedan od nacina da se smanji masnoca je da se koriste ulja i margarini bez holesterola (možete ih naci u prodavnicama zdrave hrane), kao i da koristite maslinovo ulje koje je mnogo zdravije od suncokretovog ili kukuruznog, a postoji i veliki izbor drugih ulja, kao što su sojino, susamovo… Takode, možete polovinu masnoce u pecivima zameniti, recimo, sosom od jabuka ili pireom od nekog drugog voca.

Sosove je bolje zgusnuti pireom od pirinca, povrcem ili prezlama (hlebnim mrvicama) nego zaprškom od brašna. Probajte niskokaloricni jogurt ili kiselu pavlaku sa malim procentom masti umešanim sa malo lagane supe da biste zgusnuli sos. Bolje je, umesto prženja u ulju, koristiti teflonski tiganj sa vrlo malo masnoce, u koji biste dodali malo vode ili supe za dinstanje. Ili probajte kuvanje na pari, grilovanje ili pecenje, što je još jedan od nacina kuvanja sa malim kolicinama masti.

Skinite svaki masniji deo sa mesa i kupujte takozvano posno meso: kod junetine je to (ruža, biftek, pecenica), svinjetine (pecenica), zatim manje masno mleveno meso koje cete sami izabrati pre mlevenja, procedite pripremljeno mleveno meso, zatim pilece i curece belo meso, skinite vidljivu masnocu i kožu sa mesa. Skidajte masnocu sa supa, gulaša i paprikaša. Ako je skidanjem masnoce vaše jelo izgubilo ukus, probajte da mu dodate malo putera, vina, soka limuna, zacina ili ekstrakta, sve po želji.

Kada se šecer i masnoce smanje u receptu, kalorije se takode smanjuju. Možete smanjivati kalorije u obrocima tako što cete smanjivati kolicinu mesa ili drugih proteina, a povecavati kolicinu povrca. Probajte da jedete soju kao zamenu za meso. Ona je jedini proizvod koji može svojom hranljivošcu i kolicinom proteina da zameni meso, a pri tom ne morate da razmišljate o mastima.

Ako u vašem receptu ima dosta soli i vegete, smanjite kolicinu soli. Koristite zacine za poboljšanje ukusa hrane.

Ako vaš prvi pokušaj izmene sastojaka u receptu ne uspe, nemojte odustajati. Zapamtite da se vežbom dostiže savršenstvo. Da biste bili sigurni da cete skuvati ukusno i zdravo jelo, probajte neki od recepata koje smo pripremili za vas.

Veliko spremanje organizma u proleće

4. јул 2012.

Proleće je najbolje vreme za čišćenje organizma od toksina koji su se nagomilali tokom zime. Upravo iz ovih razloga treba iskoristiti proleće, jer su tada dostupne razne lekovite biljke koje se u narodnoj medicini upotrebljavaju za pripremu čajeva, napitaka, obloga i tinktura, ali su i izuzetni sastojci zdravih jela supa, čorbi, salata i drugih ukusnih specijaliteta.

Maslačak, kopriva, rukola, komorač, rotkvice i sremuš prepuni su vitamina i minerala.

Maslačak

List maslačka bogat je kalijumom, a preporučuje se osobama sa visokim krvnim pritiskom, ali i onima koji pate od čestih mokraćnih infekcija. Od ove biljke osim soka i čaja, priprema se i ukusna salata.
Salata od mladih listova

Listove mladog maslačka oprati i posoliti, začiniti solju vinskim ili jabukovim sirćetom, suncokretovim i bundevinim uljem, pa razblažiti sa malo vode. Veoma je važno da listovi maslačka budu sveži i ubrani pre nego što biljka procveta, jer će u suprotnom biti gorki. Salati se može dodati kuvani krompir ili prženi susam.
Sremuš

Mladi listovi sremuša ili divljeg belog luka veoma su bogati vitaminom C, a skupljaju se u aprilu i maju. Ova biljka sprečava nastanak ateroskleroze i preporučuje se u slučaju srčanih smetnji i povišenog krvnog pritiska, ali i za podsticanje funkcije želuca i creva. Sremuš treba koristiti svež jer sušenjem listovi gube lekovitost, a idealan je za salate, supe, čorbe ili kao dodatak drugim jelima.
Salata od svežeg lišća

Pomešati 300 gr svežih listova sremuša, struk mladog belog luka, malo maslinovog ulja i mladog kravljeg sira. Pre pripreme sremuš bi trebalo nekoliko sati držati u vodi da bi omekšao.
Kopriva

Ova biljka sadrži veliku količinu vitamina C i B2, karotena, gvožđa, kalcijuma i fosfora, a uprkos tome što je dostupna preko cele godine, najbolje je koristiti mlade vrhove koji se beru u proleće. Kopriva pospešuje mokrenje, ali preporučuje se i malokrvnim osobama kao i onima koji pate od reumatizma, a osim lekovitih čajeva od mladih listova koprive prave se ukusne čorbe, salate, variva.
čorba od koprive

Oko 200 gr mladih vrhova koprive potopiti u slanu vodu i lagano izgnječiti (vodu promeniti 2-3 puta). Propržiti na maslacu 50 gr sitno iseckanog mladog luka, dodati 2-3 zgnječena čena belog luka, mlevenu papriku, pa naliti 2 l vode i dodati šoljicu pirinča. Kada je pirinač napola kuvan, sipati iseckanu koprivu, a potom začiniti po ukusu (so, biber i suvo povrće). Kuvati još desetak minuta, posuti peršunom i po želji staviti pavlaku.
Za jačanje organizma

Šolju listova mlade koprive sitno iseckati, preliti jabukovim sirćetom i dobro izgnječiti rukom. Dodati šolju sitno iseckanog sremuša, kašičicu rena i dve kašike maslinovog ulja ( nerafinisanog). Na kraju se po želji može dodati i zelena salata (iscepkana), salatu konzumirati svežu.
Rukola

Rukola je aromatično lekovito povrće bogato vitaminom C, gvožđem, vlaknim i drugim korisnim materijama. Ima pomalo gorak ukus, naročito ako je biljka malo starija, zato je bolje koristiti mlade listove. Rukola je korisna protiv prehlade i kašlja, reguliše varenje i osvežava organizam, a od nje se većinom pripremaju salate.
Salata od rukole i komorača

Tvrdo skuvati dva jajeta, oljuštiti ih i iseći na kolutove. Oko 300 gr komorača iseći na kriške i kuvati oko 10 min u 250 ml supe (kocka), a nakon toga procediti. Iseckati glavicu salate, oko 130 gr rukole i 100 gr krastavaca pa sve dobro izmešati. Napraviti preliv od tri kašike soka od limuna, 2 kašike iseckane sveže nane, kašike meda, 180 gr jogurta, malo soli i bibera. Salatu ukrasiti crnim maslinama.
Rotkvice

Rotkvica obiluje kalijumom, vitaminom C, folatima i dijetalnim vlaknima, pozitvno utiče na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se savetuje osobama koje boluju od bronhitisa, prehlade, gripa. Ovaj koren se najčšće upotrbljava za spremanje saltkih i salnih salata, dekoracija raznim jelima, a lišđe se često dodaje u supe i čorbe.
Supa od lišća rotkvice i krompira

Dobro oprati listove od dve veze rotkvica i odstraniti im peteljke. U posudu zagrejati kašiku maslaca, dodati vlažne listiće rotkvice i propržiti ih oko 3 min, sve vreme mešajući. Oljuštiti i iseckati tri krompira i skuvati ih u vodu u kojoj je dodata kocka za supu. Rashlađeni krompir i lišće rotkvice izmiksati tako da se dobije pire, pa dodati malo supe u kojoj se kuvao krompir da bi se dobila gušća krem čorba. Na kraju pobiberiti i posoliti po ukusu, staviti kiselu pavlaku i posoliti seckanim peršunom.
Komorač

Koren komorača odličan je izvor kalijuma i vitamina C, a sadrži i mangan. Preporučuje se u slučaju problema sa probavom, ublažava upale, snižava krvni pritisak i jača imunitet. Za pripremu jela koriste se svi delovi biljke (koren, stabljike, listovi), a može da se konzumira i sveža.
Supa

Sitno iseckati dve glavice crnog luka i propržiti na zagrejanom ulju, a kad luk postane slatkast, dodati dve glavice komorača iseckane na kolutove, pa dinstati oko pet minuta. Preliti litrom proceđene supe od povrća i kuvati na blagoj vatri dvadesetak minuta. Kada komorač omekša, izvaditi ga, izgnječiti i vratiti u supu. Pred kraj kuvanja dodati 4 kašike sitno iseckanog lista komorača, kuvati još 5 min i posuti peršunom.
Vitaminska salata

Oljuštiti i izrendati 250 gr šargarepe, a koren komorača oko 250 g iseći na tračice. Beli deo praziluka oko 150 gr takođe iseckati na sitne trake. Napraviti preliv od 4 kašike maslinovog ulja, 2 kašike soka od limuna, iseckanog čena belog luka, malo soli, pola kašičice biljke čubar i kašike sitno iseckanog lista peršuna. Promešati salatu, ukrasiti je listovima cikorije i posuti sveže mlevenom slačicom.

Hrana za smanjenje holesterola

6. јун 2012.

Najnovija studija radjena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem odredjenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.
Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, vladini zvaničnici i prva dama Mišel Obama koja ohrabruje školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.
Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.
Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takodje je poznato da odredjene vrste hrane pomažu u snižavanju lošeg holesterola.
„Povrće kao što su bamija i patlidžan, sve to što je nekako sluzavo. Te vrste povrća uklanjaju holesterol iz organizma, navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.
Kanadski lekar Dejvid Dženkins proiučavajo je osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena i navedena vrsta hrane. On je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. Boni Vud bila je u prvoj grupi.
„Promena je bila nešto kao povećanje količine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani.
U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojačanu dijetu takodje su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol – jabuke, groždje, jagode, odredjene žitarice i povrće, koštuničavo voće, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove preradjevine. Šest meseci kasnije, istraživači su proverili rezultate.
Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola. Oni koji su pratili samo niskokaloričnu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol.
„Oni mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola time što će preći na dobru ishranu, kaže dr Dženkins.
„Više bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to, slaže se Boni.
Istraživači su takodje istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takodje smanjili nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

Aronija

4. јун 2012.

Plodovi aronije sadrže i vitamine: A, C, B2, B6, E… i minerale: kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod, fosfor. Takođe i zaštitne materije: celulozu, tanine, pektine, flavonoide, antocijane…

U poslednje vreme aronija je postala vrlo interesantna zbog svojih brojnih zdravstvenih koristi. Crni bobičasti plod aronije ima više zaštitnih materija od borovnice ili brusnice, kao i od poslednjeg hita industrije suplemenata akai bobica. Najbolje je to što možete imati i u svojoj bašti žbun ove biljke i uživati u blagodetima njenih plodova.

Aronija je izuzetno bogata antioksidansima, koji štite ćelije od oštećenja i sprečavaju nastanak i razvoj bolesti. Sadrži puno flavonoida, koji pomažu organizmu u borbi protiv virusa, materija koje mogu izazvati rak, raznih alergena. Aronija sadrži i visoke doze hininske kiseline, koja sprečava urinarne infekcije.

Aronija se najviše koristi zbog svojih lekovitih svojstava:

Pozitivan uticaj na cirkulaciju i srce – poboljšava cirkulaciju krvi, čini krvne sudove jačim i sprečava razvoj srčanih oboljenja. Slobodni radikali su uzročnici mnogih oboljenja, a bobice aronije mogu da spreče stvaranje slobodnih radikala i time da spreče bolesti kao što je dijabetes ili oboljenja srca i krvnih sudova.

Sprečava urinarne infekcije – kao i brusnica i aronija je odličan borac protiv urinarnih infekcija, prema nekim stručnjacima čak jača od brusnice.

Smanjuje povećan krvni pritisak – aronija može da održi pritisak u normalnim vrednostima

Sprečava virusna oboljenja – ako konzumirate bobice aronije nećete biti izloženi prehladi i gripu.

Sprečava rak debelog creva – za ovu vrstu raka je potvrđeno pozitivno dejstvo aronije u sprečavanju nastanka raka.

Smanjuje pojavu ateroskleroze – tačnije nakupina masti na zidovima krvnih sudova, koji smanjuju promer krvnog suda i mogu dovesti do potpunog začepljenja krvnog suda.

Bobice aronije imaju oštar i kiseo ukus, koji se nekima sviđa, a drugima ne, posebno jer sadrže malo šećera. Ipak, sem što se mogu jesti sveže bobice aronije možete pomešati sa jogurtom i dobiti ukusan ljubičasto prebojen voćni jogurt. Od aronije se pravi sok, koji može da se čuva duži vremenski period. U sok se često dodaje šećer, da bi bio prijatniji za piće. Aroniju možete koristiti u receptima za kolače i druge poslastice, umesto jagoda, borovnica ili brusnica. Od nje se može praviti i džem, slatko ili kompot.

Aronija sadrži oksalnu kiselinu, koja se inače nalazi u voću, povrću i žitaricama. Osobe koje su sklone nastanku bubrežnih kamenaca (oksalatnih kamenaca) ne treba da preteruju sa aronijom, jer oksalna kiselina može formirati kristale u mokraći i dovesti do stvaranja peska ili kamena. Zato se ovim osobama savetuje, kao i inače adekvatan unos vode, radi normalnog izlučivanja urina iz organizma.

Nekoliko studija je pokazalo da sem brojnih lekovitih svojstava koja ispoljava, bobice aronije mogu pomoći i u regulaciji telesne težine. Što je još zanimljivije, izgleda da aronija sprečava nakupljanje masti oko stomaka, baš tamo odakle ih je najteže izgubiti.

Prilično je lako gajiti aroniju u sopstvenoj bašti, samo ako imate još malo slobodnog mesta. Aronija nije komplikovana za održavanje, a zreo žbun može dati do 17 kg ploda, što je sasvim dovoljno da obogatite svoj jelovnik ovom super hranom.

HRANOM DO IMUNITETA

4. јун 2012.

Kako deluje hrana na imuni sistem?

Hrana jača (ili slabi) imunitet delujući na bela krvna zrnca (leukociti), te borce protiv infekcija i raka. U bela krvna zrnca spadaju neutrofili i limfociti. Neutrofili proždiru mikroorganizme, uljeze koji prete našem organizmu i ćelije raka pre no što uspeju da se namnože i ugroze nam zdravlje. Limfociti su raznoliki i javljaju se kao T-limfociti, B-linfociti i ćelije ubice. T-limfociti proizvode hemijske supstance: interferon i interleukin, koje deluju protiv infekcija i raka. B-limfociti proizvode antitela koja uništavaju ćelije koje ne pripadaju našem organizmu (bakterije, viruse i tumorske ćelije). ćelije ubice se nalaze u prvim odbrambenim linijama uništavajući izmenjene ćelije (ćelije napadnute virusom ili tumorom).Hrana utiče na broj leukocita i njihovu aktivnost. Na taj način može da ojača i oslabi imunitet.

Moćni jogurt

Odavno se zna da jogurt može da ubije bakterije. Kasnije je utvrđeno da on to čini poboljšavajući rad celokupnog imunog sistema. On stimuliše stvaranje gama interferona, poboljšava rad ćelija ubica i povećava stvaranje antitela. Samo jogurt koji sadrži žive kulture Lactobacillus bulgarikus i Streptococcus thermophilus (običan jogurt) povećava gama interferon, koji deluje protiv infekcija i alergije. Osobe koje redovno piju po 2.5 decilitara jogurta dnevno imaju ređe prehlade, proliv i polensku kijavicu.

Naučnici veruju da jogurt deluje i antikancerski. Eksperimentalno je utvrđeno da zaustavlja rak pluća kod miševa, a smatra se da deluje i protiv raka debelog creva. Smatra se da to nastaje zahvaljujući sposobnosti jogurta da podstakne stvaranje ćelija ubica (vrsta limfocita), koje uništavaju ćelije raka.

Pečurke šitake

Pečurke šitake se od davnina koriste u kineskoj narodnoj medicini. Iz njih je izdvojen leptin, supstanca za koju je utvrđeno da snažno stimuliše imuni sistem. Leptin snažno podstiče makrofage na stvaranje interleuina-1, koji ubija tumorske ćelije i povećava sposobnost makrofaga da uništavaju bakterije i ćelije raka. On povećava i stvaranje T-limfocita i njihovu aktivnost. Smatra se da šitake pečurke mogu da pomognu u lečenju raka, ali i da ga spreče. To se posebno odnosi na rak pluća.

čudesni beli luk

Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Deluje protiv virusa, bakterija i ćelija tumora, povećavajući odbranbene snage organizma, konkretno povećava moć T-limfocita i makrofaga.

U eksperimentu dr Tarik Abdulah i saradnika iz Klinike i istraživačkog centra Abkar u Panama Sitiju na Floridi, jedna grupa je jela dosta belog luka i do 15 čenova dnevno ili su uzimali ekstrakt belog luka dobijen hladnim ceđenjem (japanski Kyolic). Ostali učesnici nisu uzimali beli luk. U grupi koja ga je uzimala broj ćelija ubica se povećao i njihova sposobnost ubijanja ćelija raka se povećala za 140 do 160 puta u odnosu na sposobnost ćelija osoba iz grupe koja nije jela beli luk.

Voće i povrće

Ima studija koje pokazuju da voće i povrće koje sadrži dosta berta karotena jača čovekov imunitet, povećavajući njegovu otpornost prema virusima, bakterijama i tumorima. U eksperomentima se pokazalo da beta karoten povećava broj i aktivnost imunih ćelija. Korišćena je ishrana koja je obezbeđivala od 30 do 60 miligrama beta karotena tokom dva meseca. Ta količina beta karotena, koju može obezbediti 5 do 10 šargarepa, je za dva meseca snažno podstakla imunitet. Dva meseca po prestanku uzimanja beta karotena broj imunih ćelija se smanjio na nivo pre eksperimenta. Beta karotina ima dosta u spanaću, kelju, bundevi i šargarepi. Vegetarijanci su u prednosti i zaista imaju jači imunitet. Neka istraživanja pokazuju da njihovi leukociti deluju efikasnije protiv ćelija raka. Takođe je pronađeno da u krvi imaju više beta karotina u odnosu na ljude koji jedu meso.

Cink

Bez cinka imuni sistem ne radi punom parom. On utiče na formiranje antitela i zaštitničku aktivnost limfocita. Osobe koje imaju nedostatak cinka češće oboljevaju od prehlade i infekcija disajnih organa.

Cink može da podmladi imuni sistem starijih ljudi. Žlezda timus ima značajnu ulogu u odbrani organizma. Posle srednjeg doba ona počinje znatno da se smanjuje i smanjuje se njeno lučenje timulina, hormona koji stimuliše stvaranje T-limfocita, tako da otpornost organizma slabi. Pri unošenju cinka starijim ljudima raste nivo timulina.

Najveći izvor cinka su ostrige. Ima ga i u mesu raka, goveđem mesu, telećoj džigerici, ćurećem tamnom mesu i semenu bundeve. Uopšte živinjsko i životinjsko meso i mnoge žitarice sadrže cink.

Šta slabi imunitet

Previše masti, pogotovu pogrešnog tipa slabi imunitet. Suviše masti smanjuje broj ćelija ubuca koje uništavju slobodne radikale i kancerske ćelije. Izgleda da je bitan tip masnoća. Masne kiseline tipa omega-6 koje se nalaze u kukuruznom i suncokretovom ulju remete aktivnost imunog sistema. Ova ulja koče stvaranje limfocita i tako smanjuju snagu imunog odgovora. Osim toga ona su sklona da lako oksidišu i stvaraju dosta slobodnih radikala. Riblje ulje koje sadrži masne kiseline omega-3 tipa čak jača imunitet. Njega ima u masnim morskim ribama kao što su tunj, skuša, sardina i losos. Postoje dokazi da dosta šećera u ishrani takođe slabi imunitet.

ALERGIJA

4. јун 2012.

Mehanizam alergijske reakcije

U zdravom organizmu antitela ga štite od virusa, bakterija i infekcija. Kod alergičnih osoba imuni sistem pogrešno shvata određeni alergen kao neprijatelja, i počinje stvarati antitela, da se odbrani od njih. Takva antitela, koja se nazivaju immunoglobulin E (igE) vežu se za mastocite, kojih ima u obilju pod površinom kože, u nosu, očima, plućima i gastrointestinalnom traktu. Kada antitela IgE pronađu alergen, uhvate ga, izazivajući mastocite da stvaraju moćne hemikalije, uključujući histamin. To izaziva alergijsku reakciju.

Simptomi alergijske reakcije mogu biti opšti (zahvataju ceo organizam) ili lokalizovani na organ ili sistem organa putem kojih je alergen ušao u telo (koža i sluznice, digestivni ili respiratorni sistem). Simptomi alergijske reakcije znatno se razlikuju u brzini nastanka i intenzitetu. Ponekad se ti simptomi razvijaju izrazito brzo pa mogu ugroziti život bolesnika (npr. anafilaktički šok).

Šta sve može prouzrokovati alergiju?

Broj alergena je veliki. Najčešći su: grinje kućne prašine, kućne životinje (sastojci kože, dlake ili izlučevine žlezda), polen, hrana (školjke, kikiriki i sl.), lekovi, konzervansi, aditivi u hrani i pićima, plesni, otrovi insekata i sl. Neki alergeni su znatno češće odgovorni za nastanak alergija, nego drugi.

Podela alergija:

1. Alergijske reakcije na hranu – izazivaju najčešće: mleko, jaja, ribe, rakovi, žitarice, kikiriki, orasi i jagode. Simptomi su obično u vidu kožnih reakcija (urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis). često se javlja samo oralni alergijski sindrom: osećaj pečenja ili svraba na jeziku, otokom jezika, usana, nepca ili ždrela. Što se tiče digestivnog trakta, javljaju se grčevi, muka, povraćanje i proliv. često se javljaju ukrštene sa polenskom alergijom, a takvi ljudi su od hrane obično alergični na jabuku, sirovi krompir, šargarepu, celer, grašak i kivi.
2. Alergijske bolesti respiratornog sistema – uzročnici su alergeni iz okoline koje udišemo i najčešće se javljaju u obliku alergijskog rinitisa i astme. Zavisno od uzročnika mogu biti sezonski (polenska alergija) i celogodišnji (grinje, kućne životinje, plesni). Polenska alergija se može ispoljiti u vidu rinitisa ili konjuktivitisa. Tipični simptomi konjuktivitisa su svrab, pečenje i suzenje očiju. Nosni simptomi su svrab vrha nosa, osećaj punoće i neprohodnosti nosa, kijanje, šmrcanje, obilniji vodenasti sekret i smanjenje ili čak odsustvo osećaja mirisa. Kod dece je alergijski rinitis često udružen s upalama uha, pa ona može maskirati simptome alergije.
3. Alergije na ubode insekata – Te su alergijske reakcije najčešće uzrokovane ubodima pčele, bumbara, ose, stršljena i mrava. Pri ubodu dolazi do različite lokalizovane reakcije (otok, bol, crvenilo) koja je toksične, a ne alergijske prirode. Samo u osetljivih (senzibiliziranih) osoba javljaju se i alergijske reakcije, i to u četiri stadijuma: prvi je koprivnjača (urtikarija), u drugom se javljaju i otoci, mučnina, povraćanje i proliv, u trećem dolazi do otežanog i čujnog disanja, kao i otežanog gutanja, a u četvrtom dolazi još do kolapsa, pada pritiska, gubitka svesti, tamno-plave boje kože i sluznica.
4. Alergije na lekove – lekovi na koje se najčešće javljaju alergijske reakcije su acetilsalicilna kiselina i njoj srodni lekovi koji se propisuju kod bolova ili povišene temperature (tzv. nesteroidni antireumatici – NSAIL), antibiotici (penicilini, cefalosporini, karbapenemi), sulfonamidi, antituberkulotici, nitrofurantoin, antikonvulzivi, anestetici itd. Najčešći su kožni simptomi i to urtikarija (koprivnjača) i/ili angioedem. česti su osipi, sitan osip (nalik onom kod boginja) ili makulopapularni (krupniji, mrljast). Osip je obično simetričan, pojedine se promene međusobno stapaju, a ne javlja se na dlanovima i tabanima. Osim kože mogu biti zahvaćeni i drugi organi: respiratorni (simptomi rinitisa ili astme, kašalj, plućni infiltrati s eozinofilijom), digestivni (simptomi upale želuca, tankog i debelog creva, hepatitis), urinarni (intersticijalna upala bubrega, glomerulonefritis), nervnog (epileptični grčevi, upale nerava), kardiovaskularni (eozinofilija, smanjen broj trombocita, hemolitička anemija). Najopasnija reakcija na lek je anafilaktički šok.
5. Kožne alergije – ispoljavaju se u vidu urtikarije i angioedema.

Terapija

Svaka vrsta elergije se leči na drugačiji način. Najbitnije je izbegavanje kontakta sa alergenima, kao terapija se najčešće daju kortikosteroidi ili antihistaminici. Kortikosteroidi se daju lokalno u obliku raznih krema i masti ili kao intranazalni sprejevi, a od antihistaminika to su: loratadin, desloratadin, cetirizin. Takođe postoji vakcina protiv alergija specifična za svakog pacijenta i vrstu alergena. Daju se i dekongestivi (kapi za nos), koji otklanjaju neprohodnost i sprečavaju curenje iz nosa. U apotekama se može naći i homeopatski lek Polinol koji se može dobiti bez lekarskog recepta. Osobe sa utvrđenim alergijama posebnu pažnju treba da obrate prevenciji, koja se odnosi na jačanje imuniteta korišćenjem preparata na bazi propolisa, Echinaceae, unošenjem vitamina C i kalcijuma.

Kada se javi bilo koja vrsta alergije, najbitnije je odmah se javiti svom lekaru ili farmaceutu, a terapiju koristiti tačno po njihovom uputstvu.

DETOKSIKACIJE ORGANIZMA

6. мај 2012.

GLINA JE DETOKS STEDSTVO – drevna znanja, novi trend

Polako se uvećava razumevanje i interesovanje za lekovita svojstva bilja i vode, ali se, s druge strane, još uvek relativno malo zna da je zemlja, koja prima svoju vitalnu energiju iz sunca, vazduha i vode, takođe moćan faktor isceljivanja… Glina je jedan od lekovitih oblika zemlje, koji predstavlja izvanredan primer. Bentonit, montmorionit i druge vrste lekovitih glina, koristile su još drevne kulture, pre pisanih tragova istorije.

Glina može da leči razne bolesti kože, ali i oboljenja u samom organizmu, jer privlači i neutralizuje toksine u sistemu za varenje. Efekat ovoga se vidi u tome što polako nestaju alergije na hranu, kolitis, virusne infekcije, paraziti, a poboljšava se i stanje krvi. Da ne govorimo o neutralizaciji zračenja iz spoljašnje sredine.

Glina nabubri kada se pomeša s vodom, a tada postaje inertan, ne menjajući svoju strukturu u telu. Nakon što je privukao toksine i upio ih, prolazi kroz telo i eliminiše se zajedno sa toksinima koje je nakupio. I, to je lekoviti princip.

Glina veoma koristi kao oblog na koži – kod oštećenja mišićnog tkiva, modrica, posekotina i rana. Pakovanje koje nastaje mešanjem gline s vodom i daje formu blata idealno je da suzbije bakterijske i gljivične infekcije, ali i kožne bolesti poput ekcema, psorijaze i osipa koji neretko dobro reaguju na ovakav tretman.

Glinu je najbolje piti na prazan želudac ili barem jedan sat pre ili nakon obroka. Obično je poželjno početi sa jednom kašikom gline dnevno, pomešanom sa malom količinom soka. Obratite pažnju na rezultate kroz jednu nedelju, a zatim postepeno povećaavajte doze do četiri kašike dnevno, u podeljenim dozama.

U isceljivanju koristite sve elemente prirode.

DEBELOM CREVU OBEZBEDIMO STALNU DETOKSIKACIJU

Naši organi za varenje su izdržljivi, ali to nikako ne znači da ih treba svakodnevno iscrpljivati hranom siromašnom nutrijentima, teškom, masnom, ma kako ona privlačno izgledala ili mirisala…
Dr Ričard Anderson, autor knjige Očistite se i pročistite, podseća da, ukoliko se tako ponašamo, creva reaguju lučenjem zaštitnog mukoidalnog sloja, kako bi se sprečilo upijanje toksina.

No, nakupljanje mukoidalnih materija podrazumeva i da će se hrana sporije kretati kroz creva, a neprijateljske bakterije uznapredovati.

Ali, ima rešenja, pre nego se vratite „na pravi put“. U pomoć priskaču glina (bentonit, montmorilonit), poreklom iz vulkanskog pepela, koja poput sunđera vezuje i eliminiše štetne materije iz debelog creva. U knjizi dr Andersona možete naći recept za ova,j kao i njemu kompatibilni šejk, koji se pije nakon pet minuta, a čine ga ljuske psiliuma u prahu.

Bilje koje je vrlo korisno za detoks kolona je Cascara Sagrada, tzv. „sveta kora“, seme komorača, koren đumbira, koren sladića, bokvica, kanadska žutika, smirna, papričice i lobelija. Za ekstra minerale i hranljive materije tu su, prema Andersonovom predlogu, odlične alge hlorela i spirulina.

Klistir kolona, iako se isprva može učiniti neprivlačnim, vrlo je koristan, u čemu vam može pomoći specijalno obučen hidroterapeut, ali je prethodno potrebno konsultovanje sa lekarom.

MASAŽA STOMAKA ZA JAčANJE I DETOKSIKACIJU

Masaža stomaka je jedan od najefikasnijih načina za uklanjanje toksina iz organizma kao i za jačanje želuca i creva. Masiranjem se stvara toplota koja topi masno tkivo…
Stavite ruke na stomak i kružnim pokretima potražite bolna ili osetljiva mesta, te ih masirajte dvadeset minuta. To radite dva puta, svakodnevno. Osećaj bola pod pritiskom između pupka i grudne kosti, verovatno ukazuje na smetnje sa želucem, dok bolovi oko pupka upućuju da se treba više pozabaviti zdravljem creva.

Pre nego se upustite u čari masaže, važno je znati da je unošenje dovoljne količine vode neophodno za ispiranje toksina, a sama masaža se odvija u dva osnovna položaja – ležećem, na podu ili čvrstom madracu, što je i najbolji položaj za početnike i – sedećem.

Dodatno pomaže pritom da se saviju kolena.
Uvek koristite ulje za masažu i masirajte od desne ka levoj strani. Dozvolite sebi da se opustite tokom barem pet minuta pre nego se polako uspravite.

Treba znati da pre masaže valja isprazniti bešiku, a postoje izvesna ograničenja za one sa povišenim krvnim pritiskom budući da se krvni pritisak povećava tokom manipulacije stomaka. Ovu masažu takođe treba izbegavati u slučajevima nedavnog krvarenja u plućima, želucu ili mozgu.

………………………

PRIRODNA NEGA LICA I TELA

6. мај 2012.

RECEPTI ZA LEPOTU – uz pomomoć voća i povrća

Banane osiguravaju mnogo mineralnih tvari pa ih smatraju istinksim ubojicama stresa. Pjenasto istucite 1 malu bananu, 2 žlice kravljeg sira, 1 žlicu pavlake i 1 žumanjak. Nanesite na kožu i nakon pola sata isperite.

Grožđe je odlično kao dodatak maskama. Voćne kiseline stišću pore na koži. 5 kašičica soka od grožđa pomiješajte sa kašičicom tekućeg meda i 2 kašičice kreme. Nanestite na lice i nakon 15 minuta isperite.

Jabukovo sirće vraća kosi sjaj. Za ispiranje na svakih pola litre vode dodajte kašiku jabukovog sirćeta.

Jagode sadrže vitamine i voćne kiseline. Zdrobite ih s malo maslaca i izmiješajte u dovoljno tekuću pastu. Idealna maska za lice za suhu kožu.

Jaja su male lecitinske bombe. Kao dodatak šamponu za oštećenu kosu jaja zaglađuju i hrane. Pažljivo izmješajte 2 žumanca, 1 bjelance, 1 kašičicu meda, sok od 1 limuna i 5 ml ulja pšeničnih klica.

Kadulja u vodi za kupanje obuzdava pretjerano lučenje žlijezda znojnica, djeluje antiseptičkI i sužava pore. 3 kašičice osušene kadulje te 3 kašike crnog čaja prelijte 1 litrom uzavrele vode. Procijedite nakon 30 minuta.

Kamilica je idealna za parne kupke za čišćenje lica. Ublažava manje ozljede, ubode insekata i prištiće.

Komorač daje umornim očima novu bistrinu. Svježi komorač usitnite u električnoj mješalici sa 1 naribanim sirovim krompirom, oči prekrijte blazinicama od gaze, pakung nanestite povrh njih. Ostavite da djeluje 10 minuta.

Krastavci imaju PH vrijednost idealno prilagođen koži. Dodatna njega za suhu, oštećenu kožu. Pola oguljenog krastavca zdrobite u pire, stavite u sito i skupite tekućinu. Dodajte sok jednog i po limuna, 60 ml soka od mrkve i 30 ml bademovog ulja. Time osvježite lice.

Kravlji sir umiruje stresom izmučenu kožu i brine za ravnotežu vlažnosti kože. Pomiješajte 1 kašiku punomasnog kravljeg sira, 1 žumanjak, pola kašičice meda, po 1 kašičicu pahuljica od pšeničnih klica i pavlake te kap limuna. Nanesite i ostavite da djeluje 20 minuta.

MASKA ZA PRIRODNI LIFTING

Dobro umutite bjelance, nanesite na lice i pustite da djeluje petnaestak minuta, a zatim ga sperite mlakom vodom, i namažite lice hidrantnom kremom. Efekti ovog tretmana dobro se vide samo dva sata nakon umivanja, ali ako postupak ponavljate nekoliko puta nedeljno, vremenom će rezultati postati trajni.

MASKA ZA SUHU KOŽU

Dobro umutite jedno cijelo jaje, i masku nanesite na lice. Kada se osuši, ostavite da djeluje još 10 minuta. Zatim lice operite hladnom vodom i namažite bademovim ili maslinovim uljem.

PERŠUN UKLANJA MITISERE

Sitno nasjeckan peršun utrljajte na mjesta gde vam se nalaze mitiseri. Nakon toga naparite lice nad posudom vrele vode da bi peršunov sok mogao što bolje da prodre u kožu. Tada ćete mitiser moći lahko da odstranite komadićem vate.

MASKA S AVOKADOM ZA SUHU KOŽU

Pomješajte dvije kašičice meda sa malo pasiranog avokada, kašičicom jabukovog sirćeta, snijegom od jednog bjelanca, tri kašičice maslinovog ulja i tri kašičice neke kreme koja ima neutralan ph faktor. Držite masku na licu do dvadesetak minuta, a zatim je isperite mlakom vodom. Na ovaj način koža dobija potrebnu vlažnost, postaje mehka, a esencijalne kiseline avokada pomoći će u obnavljanju tkiva kože.

MASKA ZA MASNU I KOMBINOVANU KOŽU

Kašičicu svježeg kvasca pomješajte s dvije kašike listova metvice, omekšanih u vodi, i dvije kašičice neke kreme sa neutralnim ph faktorom. Nanesite na lice i pustite da odstoji petnaestak minuta, a zatim lice umijte mlakom vodom. Nakon toga nanesite kremu koju redovno koristite.

MASKA OD MEDA

Nekoliko kašika meda otopite na pari, i izmješajte sa kašikom limunovog soka. Mješajte par minuta, da se prohladi. Nanesite na lice i držite 10-15 minuta. Lice isperite hladnom vodom.

MASKA OD JAGODA

Zgnječite nekoliko jagoda i nanesite na lice. Poslije 10 minuta masku uklonite, lice umijte prvo toplom, a onda hladnom vodom i namažite bademovim ili maslinovim uljem.
Ova maska se preporučuje samo onim osobama koje nisu alergične na jagode.

PILING ZA MASNU KOŽU

Pomješajte dvije kašičice naribane limunove kore, dvije kašičice kukuruznog brašna, šest kašičica mljevenih badema i dvije do tri kašičice vode. Masku nanesite na lice i nježno masirajte kružnim pokretima nekoliko minuta. Isperite mlakom vodom, obrišite lice mehkim peškirom i i utrljajte hidrantnu kremu.

LIMUN PROTIV BUBULJICA

Lojne bubuljice na licu brzo će nestati ako nekoliko puta u toku dana na bubuljicu prislonite štapić za uši umočen u limunov sok. Postupak ponavljajte nekoliko puta u toku dana, sve dok se bubuljica ne povuče.

Dijeta u menopauzi

7. април 2012.

Jedite zdravo, mršavite brzo u menopauzi

Kako nas često pitate kako sprečiti stvaranje suvišnih kilograma, posebno tokom menopauze, donosimo vam jedinstven jelovnik za mršavljene upravo za to osetljivo razdoblje u životu svake žene.

Baš kao što je pubertet vrlo osetljivo razdoblje u životu svake devojčice, kad se pod uticajem hormona telo prilagođava svim funkcijama odraslog tela, tako je isto ulazak u menopauzu i prelazak u zrelo doba vrlo važno ali i stresno vreme za svaku ženu. Menopauza najčešće počinje nakon 40-tog rođendana (individualno kod svake žene) i manifestuje se promenama na fiziološkom ali i mentalnom nivou.

U tom periodu dolazi do promena u statusu hormona, smanjuje se količina estrogena, počinje razdoblje manje potrebe za hranom tj. smanjuje se vrednost bazalnog metabolizma pa se menjaju potrebe za pojedinim vitaminima i mineralima.

Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji energetske potrebe osoba do 39. godine se ne menjaju, a nakon toga se svakih 10 godina do 59. godine se smanjuje za 5%.

Koje su najveće promene u menopauzi i zašto najviše mršavih žena upravo u tom razdoblju dobiva suvišne kilograme? Odgovor leži u nizu fizioloških promena kao što su:

– slabljenje koštanog tkiva (dekacifikacija) i pojava sitnih šupljina u kostima (osteoporoza).
– Zastoj u cirkulaciji i pojava oteklih zglobova i edema
– Paredontoza
– Vene gube elastičnost, dolazi do popuštanja prilikom pritiska, pojava vena …
– Psihičko stanje se menja i to tako da se postaje osetljivijim, manje tolerantnijim, utecaj stresa je sve veći…

Menopauza i hrana

Optimalna ishrana i telesna aktivnost mogu smanjiti i ublažiti promene kod žena u menopauzi.
Mnoge promene nastaju zato što hormoni koji regulišu metabolizam tokom godina menjaju svoju aktivnost. Neki postaju manje neki više aktivni. Takođe se smanjuje količina estrogena koja je uzrok najvećih poteškoća u menopauzi. Zbog navedenih razloga takođe dolazi do povećanja količine masnog tkiva u navedenom dobu i to na štetu mišićnog tkiva.
Veoma važno je promeniti prehrambene navike i smanjiti unos hrane nakon ulaska u razdoblje menopauze i ne gubiti na dnevnoj telesnoj aktivnosti.

Vitamini i minerali

Ishrana žena u menopauzi bi trebala sadržavati većinu proizvoda na bazi soje kako bi se estrogeni zamijenili fitoestrogenima iz biljaka. Isto tako ne povećati unos kalcija, kao i vitamina D, C i B12.
Fito estrogeni koji se mogu uzimati i u suplementima na bazi soje, a i uvesti u prehranu u svakodnevne obroke smanjuju simptome menopauze delujući da u organizmu čine ravnotežu koja je narušena smanjenom količinom estrogena. Na taj način je i mogućnost dolaska do osteoporoze manja.
Da bi se sprečila ili barem ublažila moguća posledica menopauze – osteoporoza potreban je povećani unos kalcijuma, a sa njim i D vitamina koji deluje na pozitivan balans kalcijuma u organizmu.
Vitamin B12, koji se godinama teže u telu i iskorištava, u menopauzi posebno jača živčani (nervni) sastav. Upravo zato ga je potrebno dodatno uzimati. Pomaže kod pojave malaksalosti i pri dezorjentaciji koja se javlja u ovom periodu života.
Jedna od takođe važnih stavki je povećati unos vode i to na 3 l tečnosti dnevno.

Šta jesti svaki dan?

Belo meso ili ribu na lešo bez dodataka puno masnoća
Voće i povrće u svežem obliku ili povrće kuvano na pari s malo maslinovog ili repičinog ulja
Jaja u manjim količinama, ali ne potpuno izbaciti
Hleb od celog zrna
Leguminoze
Kafu, čaj, alkohol smanjiti na minimum, a povećati unos vode.

Ne zaboravite!

Umesto običnog mleka uzeti šoljicu zobenog ili sojinog mleka
Kompote, voćne sokove zameniti svežim voćem i vodom
Konzervirano i prekuvano povrće zameniti sa svežim ili kuvanim na pari sa malo maslinovog ulja.
Punomasne sireve i mleko zameniti tofu sirom, sojinim mlekom, sojinom jogurtom.
Pečena jaja zameniti kuvanim
Grickalice sa manjom šakicom badema i suvim voćem i to nekoliko šljiva ili marelica
Dva puta dnevno uzimajte mleko i mlečne proizvode i to malomasne ili sojine
Dva puta dnevno jedite ribu, belo meso ili leguminoze
četiri puta dnevno jedite voće i povrće
Ne zaboravite hleb od celog zrna i žitarice
Povećati unos dijetalnih vlakana i smanjiti nepotrebne masnoće.
………………

JELOVNIK za žene u menopauzi čija je energetska vrednost 1400-1500 kcal, dovoljna za sve svakodnevne aktivnosti ali i vitalnost organizma. Sastavila ga je nutricionistica Alma Bunić, dipl.ing iz zagrebačkog studija Tao.

1.dan

Doručak:
Sveži ananas na kockice (100g) 48 kcal
1 kriška integralnog hleba (60 g) 147 kcal
3 šnite tofu sira (30 g) 45,3 kcal
1 šoljica sojinog mleka (200 g) 98 kcal
UKUPNO: 338 kcal
Međuobrok:
2 srednje kruške (300 g) 180 kcal
Ručak:
grčka salata
kockice tofu sira (150 g)
zelena salata narezana (100g)
kuvani pasulj (60 g)
luk narezan na kolutiće (35 g)
1 kašičica maslinovog ulja (sirće, so)
1 šoljicu jagoda (180 g)
UKUPNO: 500 kcal
Međuobrok:
1 šoljica sojinog mleka (200 g) 98 kcal
2 kašike zobenih pahuljica 20 g 78 kcal
UKUPNO: 176 kcal
Večera:
sejtan (100g) 150 kcal
zelena salata (300 g) 45 kcal
1 čajna kašičica maslinovog ulja (5 g) 44 kcal
1 čajna kašičica parmezana (5 g) 20 kcal
so, biber, začini po želji
UKUPNO: 259 kcal
SVEUKUPNO: 1453 kcal

2. dan

Sveži ananas na kockice (100g) 48 kcal
Doručak:
zobene pahuljice (50 g) 123 kcal
1 šoljica sojinog mleka (200 g) 98 kcal
UKUPNO: 269 kcal
Međuobrok:
1 veći crni grozd (350 g) 235 kcal
Ručak:
sendvič od pečenih ćurećih grudi ili salama od čurećih grudi:
pečeno ćureće belo meso (75g)
1 kašičica light majoneza
1 velika paprika (100g)
1 paradajz(120g)
2/3 kašičice maslinovog ulja
&#189, kriške raženog hleba (22g)
1 mandarina (100g)
UKUPNO: 513 kcal
Međuobrok:
2 jabuke(200 g) 104 kcal
Večera:
mekani kozji sira (50 g) 134 kcal
2 paprike (300 g) 76 kcal
UKUPNO: 210 kcal
SVEUKUPNO: 1379 kcal

3. dan

Ananas na kockice (100g) 48 kcal
Doručak:
1 kriška raženog hleba (60 g) 155 kcal
1 čajna kašičica maslaca (5 g) 45 kcal
1 šoljica sojinog mlijeka (200 g) 98 kcal
UKUPNO: 346 kcal
Međuobrok:
2 jabuke (200 g) 104 kcal
Ručak:
pašteta od lososa:
&#189, limenke lososa ili tune u vodi
1 kašičica light majoneza
6 maslina
2 komada paradajza (250g)
1 list zelene salate
&#189, kriške raženog hleba (22g)
&#189, šoljica ananasa (70g)
UKUPNO: 500 kcal
Međuobrok:
1 sojin jogurt (200 g) 143 kcal
2 kašike integralnih pahuljica (20 g) 78 kcal
UKUPNO: 221 kcal
Večera:
2 velika paradajza (400 g) 72 kcal
sveži sir mekani (180 g) 176 kcal
so, biber, origano
UKUPNO: 248 kcal
SVEUKUPNO: 1419 kcal

4. dan

Ananas na kockice 48 kcal
Doručak:
1 bio-pecivo (60 g) 150 kcal
2 šnite ementalera (20 g) 76 kcal
1 šoljica light mleka (240 g) 115 kcal
UKUPNO: 389 kcal
Međuobrok:
1 veći bio-aktiv (330 g) 188 kcal
Ručak:
tofu sir (50g)
1 mala tuna u salamuri
2 kašičice light majoneza
raženi hleb 22g
1 šoljica grožđa (120g)
UKUPNO: 600 kcal
Međuobrok:
2 srednje jabuke (300 g) 156 kcal
Večera:
1 komad sejtana (100 g) 150 kcal
2 paradajza (400 g) 72 kcal
UKUPNO: 222 kcal
SVEUKUPNO: 1555 kcal

5. dan

Ananas na kockice 48 kcal
Doručak:
1 kriška raženog hleba (60 g) 155 kcal
1 kašičica meda na hlebu 38 kcal
1 šoljica sojinog mleka (200 g) 98 kcal
UKUPNO: 339 kcal
Međuobrok:
čokoladno sojino mleko (300 g) 147 kcal
Ručak:
manja glavica kelja (350g) 133 kcal
1 čen belog luka 4 kcal
1 manji paradajz (100g) 26 kcal
1 čajna kašičica repičinog ulja, so, biber, začini po želji 44 kcal
kuvana piletina (100g) 165 kcal
1 kriška hleba od celog zrna 136 kcal
UKUPNO: 508 kcal
Međuobrok:
1 šoljica sojinog mleka – šumsko voće (200 g) 98 kcal
20 g badema 116 kcal
UKUPNO: 214 kcal
Večera:
2 šnite tvrdog tofu sira (50 g) 76 kcal
1 paprika (160 g) 40 kcal
1 paradajz (200 g) 36 kcal
2-3 masline bez koštica (20 g) 90 kcal
UKUPNO: 242 kcal
SVEUKUPNO: 1450 kcal

6. dan

Doručak:
4 velike kašike svežeg sira (280 g)
1 velika šolja šumskog voća (može smrznuto) (180g)
8 komada badema
UKUPNO: 317 kcal
Međuobrok:
1 banana
1 šoljica sojinog čokoladnog mleka (200g)
UKUPNO: 198 kcal
Ručak:
integralna testenina (60 g) 219 kcal
Pileća prsa na kockice (50g) 50 kcal
2 manja paradajza (300 g) 54 kcal
1 manja tikvica (200 g) 48 kcal
1 kašičica kiselog mleka (15 g) 23 kcal
1 čajna kašičica maslinovog ulja (5 g) 44 kcal
UKUPNO: 525 kcal
Međuobrok:
2 voćna jogurta sojina – 1,5% m.m. (300 g) 200 kcal
Večera:
1 šoljica (kuvanog) kukuruznog griza (60 g) 73 kcal
1 i &#189, šoljica sojinog mleka (300 g) 147 kcal
UKUPNO: 220 kcal
SVEUKUPNO: 1460 kcal

7. dan

Ananas na kockice 48 kcal
Doručak:
1 bio-pecivo (60 g) 150 kcal
maslac (5 g) 40 kcal
1 šoljica sojinog mleka (200 g) 98 kcal
UKUPNO: 336 kcal
Međuobrok:
1 veći bio-aktiv (330 g) 188 kcal
Ručak:
pileća supa s rezancima (1 šoljica = 240 g) 80 kcal
pečena pileća prsa ili odresci od soje (150 g) 170 kcal
karfiol (100 g) 23 kcal
brokuli (100 g) 28 kcal
2 čajne kašičice maslinovog ulja (10 g) 88 kcal
zelena salata (300 g) 45 kcal
1 čajna kašika maslinovog ulja 44 kcal
začini po želji
UKUPNO: 478 kcal
Međuobrok:
voćna salata: &#189, grejpa (150 g) 60 kcal
1 jabuka (150 g) 78 kcal
1 banana 105 kcal
1 breskva (200 g) 78 kcal
UKUPNO: 321 kcal
Večera:
2 rajčice (400 g) 72 kcal
tvrdi tofu sir (50 g) 76 kcal
začini po želji
UKUPNO: 148 kcal
SVEUKUPNO: 1471 kcal

Visoke temperature negativno utiču na učesnike u saobraćaju

7. април 2012.

Visoke temperature vazduha negativno utiču na zdravlje stanovnika, a posebno treba da budu oprezni vozači i drugi učesnici u saobraćaju, jer velike vrućine mogu umanjiti pažnju, te tako dovesti do saobraćajne nesreće. Prilikom vožnje najvažnije je praviti pauze i piti velike količine tečnosti, savjetuju lekari.

Vozači i ostali učesnici u saobraćaju, za vreme kada vladaju visoke temperature vazduha, trebaju se pridržavati određenih preporuka lekara koje uostalom važe i za sve građane, bez obzira da li učestvuju u saobraćaju ili ne. Standardne mere zaštite su nošenje pamučne i dovoljno prozračne odeće, koja upija znoj, reguliše i održava telesnu temperaturu, kao i nošenje pokrivala za glavu i sunčanih naočara.

«Periodi odmora su vrlo važni. Treba prekinuti vožnju kada osetimo da nam nije dobro, da smo umorni. Vožnja treba da traje sat do dva, a pauza oko pola sata, pogotovo kada su u pitanju duga putovanja i kada su u vozilu deca», savetuje dr. Snježana Rakovac, specijalista urgentne medicine u Domu zdravlja Tuzla.

Vrlo je važno tokom dana uneti dovoljne količine vode u organizam. Lekari preporučuju da se dnevno unese minimalno deset čaša vode, jer to može sprečiti omaglice, kolapse i glavobolje. Također, treba jesti što laganiju hranu i što više voća i povrća.

«Upozorila bih i na klimatizovane prostore, znači ne treba praviti veliku razliku između temperatura u autu i napolju, jer to može da dovede do raznih zdravstvenih poremećaja», ističe dr. Rakovac.

Toplo vreme najviše utiče na hronične bolesnike, tako se njima preporučuju dodatne mere opreza.

VODIč ZA PREŽIVLJAVANJE SIBIRSKE ZIME

2. април 2012.

„Alo!“ je uz pomoć saveta lekara, nutricionista i eksperata za vanredne situacije pripremio praktikum za preživljavanje narednih desetak dana, kada će temperature konstantno biti u minusu čak i ispod minus 20 stepeni.

Povećati unos masnoća
– Povećati unos masnijeg mesa i pančete (slanine)
– Slobodno jedite i do 400 grama hleba, po mogućstvu crnog

– Počastite se masnijim sirevima i kajmakom
– Užinu obogatiti dodatnom narandžom ili jabukom
Zaboraviti na alkohol
Iako u prvi mah alkohol povećava unutrašnju tamperaturu organizma šireći unutrašnje krvne sudove, ubrzo se ovaj efekat prenosi na periferiju tela, koje se zato ubrzano hladi. Zato stručnjaci pored izbegavanja alkaholnih pića preporučuju i tople napitke.
Opšta uputstva za ekstremnu hladnoću
– Nabavite dovoljne količine ogreva i namirnica
– Pripremite tranzistore sa rezervnim baterijama ukoliko dođe do prekida električne energije
– Neka vam u kući bude toplo i ostanite unutra ukoliko je to moguće
– Ne puštajte decu napolje bez nadzora
– Obucite se slojevito u odgovarajuću odeću i obuću
Uputstva za vreme snežne oluje
– Uključite radio ili TV prijemnike kako biste bili obavešteni o vremenskim uslovima ili hitnim informacijama
– Štedite gorivo i ogrev
Uputstva za vreme snežne oluje ukoliko ste napolju
– Idite na bezbedno mesto i ne izlažite se snežnoj oluji
– Zaštitite osetljive delove tela (lice, ekstremitete)
– Neka vam odeća bude suva
– Obratite pažnju na pojavu promrzlina
– Obratite pažnju na znakove hipotermije: drhtanje, iscrpljenost, pospanost, gubitak pamćenja, dezorijentisanost i otežan govor
– Ukoliko je neophodno da vozite, koristite lance, putujte preko dana i obavestite svoju rodbinu/prijatelje o nameravanoj putanji kretanja
– Izbegavajte visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove
Ukoliko se kod osobe primete simptomi hipotermije (smrzavanja):
– Odvedite je na toplo mesto
– Skinite joj odeću, obucite suvu i uvijte telo u ćebe
– Ugrejte prvo centralni deo tela
– Dajte joj da pije tople napitke
– Pružite joj prvu pomoć
– U što kraćem roku organizujte prevoz do medicinske ustanove

S. đ – R. K.

Kako seks pomaže…

5. март 2012.

Kolege sa Karolinskog instituta u Švedskoj su ustanovili da posebna kombinacija hormona pri seksu usporava razlaganje određenih ćelija. To znači da je seks najjednostavniji program protiv starenja.

Seks je bio i biće, uvek i svuda, nekome ništa a nekome sve: čežnja i stremljenje, zadovoljstvo i patnja, gorčina i slast. Zbog seksa poneki tinejdžeri seku vene a mnogi muškarci, već odavno s one strane pedesetih, prave budale od sebe zavodeći naivne devojčice. Seks je važan privredni i društveni faktor, on pokreće razvoj čovečanstva. Kad treba da ga imamo a nećemo, postajemo agresivni i do podne mrzimo sebe a po podne čitav svet, kad ga hoćemo a nemamo, padamo u depresiju ili dobijamo komplekse niže vrednosti. Da bi dobio onakav seks za kakvim žudi, poneko vara i laže sve oko sebe, gazi ponos i čast, krši zakon, prelazi sve granice morala, plaća za seks – na ovaj ili na onaj način.

Sredstvo protiv monotonije

Seks je najpoznatije sredstvo protiv monotonije svakodnevice, čini život uvek iznova uzbudljivim, budi maštu. Seks pruža jedinstven spoj telesnih iskustava, hemijskih procesa, emocionalnih stanja, duhovnih veza na višem nivou i međusobne razmene životnih energija između muškarca i žene. Ali, danas nećemo ići u dubinu i suštinu tog iskonskog nagona koji nas drži na životu, već samo navesti neke od dobrih razlog zašto bi, osim zabave, trebalo imati seks.

Hormonski koktel

Vrela oznojena tela, ubrzano disnje, miris požude i predaje, bezgranično zadovoljstvo. Lepo bi bilo ovako započeti svaki dan, pravom poplavom serotonina, dopamina i endorfina u mozgu koji uzrokuju dobro raspoloženje. Odmah za njima se javlja i adrenalin, zadužen za poboljšanje krvotoka, praćen feniletilaminom i kortizolom koji potpomažu proizvodnju belih krvnih zrnaca – i već teče seks sve divlje kroz vene. Srce ubrzava ritam na 160, krvni pritisak se penje na preko 200, svi mišići napeti, koža glatka i crvena – takozvani “sex-flush”. Redovan seks je najbolja terapija za mnogo toga: on dugoročno snižava visoki krvni pritisak i čini da se pri spavanju stvarno odmorimo. Već je odavno dokazano da seks popravlja opštu kondiciju, pomaže protiv migrene i depresije, testosteron sjajno utice na metabolizam a estrogen na klimaks. Oksitocin koji se javlja pri orgazmu u stanju je da generalno smanji bol i aktivira odbrambeni sistem.

Šta je uzrok a šta posledica

Alternativna medicina uvek postavlja pitanje uzroka i posledice – u slučaju seksa prema zdravlju: “Da li je ljudima bolje zato što imaju seks – ili su aktivni pri seksu zato što se bolje osećaju?” Pokušajte da nađete odgovor na ovo pitanje…

12 načina da se podmladite u 2012.

1. март 2012.

Zar ne bi bilo lepo da sa vremenom postajete sve mlađi? To je moguće, i nije reč o scenariju za film čudesan slučaj Bendžamina Batona. Ako se budete pridržavali dvanaest strategija protiv starenja sigurno ćete se osećati mlađe u 2012. godini.

1. Uzimajte vitamin D
Vitamin D je poznat kao najbolje sredstvo protiv starenja, zbog toga što neguje pamćenje, kožu, srce, kosti i pomaže u borbi protiv raka. Stručnjaci tvrde da svakodnevnim uzimanjem vitamina D možete podmladiti organizam za čak 9 godina.

2. Održavajte higijenu zuba i desni
Zdrav osmeh ne samo da izgleda privlačno već i održava arterije i imuni sistem u odličnoj formi. Redovno pranje zuba i korišćenje konca sprečava razvoj bolesti i ispadanje zuba, a zahvaljujući tome se možete osećati 6 godina mlađe.

3. Vodite računa o brojkama
Ako držite obim struka, krvni pritisak, nivo šećera u krvi i holesterol pod kontrolom dramatično ćete smanjiti rizik od mnogih zdravstvenih tegoba.
Na taj način vaše srce može biti u istom stanju kao kod 19 godina mlađe osobe.

4. Izbegavajte stres
Stres je u modernom dobu prisutan u mnogim oblicima. Iako pojedine vrste stresa mogu imati čak i pozitivan efekat na organizam, on najčešće čini da delujete starije i fizički i psihički. Izbegavanjem stresnih situacija podmladićete se za skoro dve godine.

5. Družite se
čak i kada nemate vremena da se viđate sa prijateljima i članovima porodice, potrudite se da ostanete u kontaktu sa njima putem telefona ili internet. Kad god možete podelite neki trenutak i uživo, jer održavanje odnosa sa dragim ljudima podmlađuje vašu psihu za 8 godina.

6. Vežbajte
Vežbanje sa tegovima ima pozitivan efekat na mišiće i kosti. Trening snage u trajanju od samo deset minuta tri puta nedeljno može učiniti vaše telo gotovo tri godine mlađim, a zamislite tek kakav bi bio rezultat kada biste vežbali svaki dan.

7. Budite srećni
Provodite što više vremena sa ljudima koji vam mame osmeh na lice. Gledajte romantične komedije čak iako svi oko vas misle da su površne. Smejte se od sveg srca kada vam se dogodi nešto lepo. Smeh čini organizam mlađim za 8 godina.

8. Jedite voće i orašaste plodove
Voće i orašasti plodovi su savršena užina između obroka jer održavaju srce zdravim i nisu odgovorni za višek kilograma. Ako dnevno jedete četiri porcije voća možete se osećati šest godina mlađe.

9. Jedite integralni hleb
Integralni hleb napravljen je od celog zrna pšenice i sadrži mnoge hranljive sastojke koje beli hleb nema. Vlakna će vam pomoći da se odbranite od bolesti i održite telesnu težinu stabilnom. Ako jedete pet porcija celih žitarica dnevno osećaćete se tri godine mlađe.

10. Razmišljajte pozitivno
Dobro raspoloženje i pozitivan stav pomažu vitalnim funkcijama da ostanu u ravnoteži, a to može učiniti da se osećate kao da ste pet godina mlađi. Pokušajte u svakom problemu da prepoznate pozitivnu stranu.

11. Šetajte
Trideset minuta šetnje na dan je najmanje što možete da podarite svom organizmu. Ne morate hodati brzo ili trčati kao maratonac. Pođite u šetnju sa prijateljicom i nećete ni osećati da vam je u priči i hodu prošlo pola sata. Šetnja vas čini čak devet godina mlađim.

12. Spavajte
Nedostatak sna je povezan sa pogoršanjem psihičkog stanja i razvojem mnogih bolesti.
Odraslim osobama neophodno je između šest i devet sati sna kako bi normalno funkcionisale.
Na taj način podmladićete organizam za tri godine.

Hormonski koktel – lek za menopauzu

1. март 2012.

Kroz period menopauze prolazi svaka žena između 45. i 55. godine života, a osim činjenice da ulaze u neplodan period u životu, u kojem su sklonije osteoporozi i kardiovaskularnim oboljenjima, žene prolaze i kroz neprijatne klimakterične tegobe. Istovremeno, muškarci nisu pošteđeni, a promene kroz koje prolazi njihovo telo nazivaju se – andropauza.

Žene u menopauzu ulaze onda kada punih godinu dana izostane menstruacija, a kada menopauza počne, tegobe su raznovrsne: od talasa vrućine, skokova krvnog pritiska, lupanja srca, nervoze, nesanice, smanjenja seksualne želje, do starenja kože i bolova u zglobovima, a za to je odgovoran deficit hormona estrogena.
– Menopauza je proces gubitka funkcije jajnika u smislu sinteze estrogena. To je fiziološki proces koji nastaje obično negde oko 50. godine života i ima svoje posledice. Estrogen ima brojne funkcije, ne samo reproduktivne. On utiče i na metabolizam koštanog tkiva, lipida u krvi itd. Kao posledica menopauze, žene osećaju tegobe, a povećava se i rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog povećanja koncentaracije masti u krvi i dolazi do ubrzane razgradnje koštanog tkiva, što dovodi do osteroporoze – upozorava dr Milan Petronijević, reumatolog internista na VMA.
Simptomi menopauze mogu da traju od dve do pet godina, a kod onih žena kod kojih su simptomi toliko izraženi da ozbiljno remete normalan život, moguće je uključiti savremenu hormonsku terapiju koja pomaže da se promene lakše prevaziđu.

Kako ublažiti tegobe?
Nosite laganiju odeću
Spavajte u nezagrejanoj prostoriji
Izbegavajte začinjenu hranu, kafu i alkohol
Prestanite da pušite
Redovno se bavite fizičkim aktivnostima

– Prvi simptomi menopauze mogu da se ublaže konstultovanjem s ginekologom koji će preporučiti terapiju kombinovanja estrogena i progesterona, u određenom vremenskom periodu od oko pet godina. Ovim preparatima je dugo pripisivano to da povećavaju rizik od nekih drugih oboljenja, ali su današnji sintetski preparati napravljeni tako da rizika od nekih drugih bolesti praktično nema – dodaje dr Petronijević.
Za prvih pet godina posle menopauze žena gubi i do 20 odsto koštane mase, što ubrzava gubitak koštane gustine, koja se smanjuje već posle 35. godine života.

Šta su valunzi?
Vrelina se širi od torzoa naviše i zahvata čitavo lice, praćena je ubrzanim pulsom i osećajem uznemirenosti, koji se ponavlja nekoliko puta na dan, bez pravila. Temperatura tela se nekad povisi i za čitavih sedam stepeni, iako taj porast najčešće varira od jednog do četiri stepena Celzijusa. Temperatura se uglavnom snizi za nekoliko minuta, ali kod nekih žena valunzi traju i po pola sata.

Soja pomaže
Italijanski istraživači došli su do zaključka da izoflavoni iz soje mogu da smanje neprijatne simptome menopauze ukoliko se uzimaju duži period. U istraživanju je učestvovalo 3.000 žena, a šest nedelja kasnije, nakon svakodnevnog konzumiranja soje, zabeleženo je smanjenje valunga za čak 41 odsto.

Promene na koži
Posledice menopauze se ne osećaju samo unutar organizma već i na koži lica i tela, koja naglo gubi svoj tonus. Bore se pojačavaju i nestaje svežina tena, pa je koži lica i tela potrebna posebna pažnja i nega za zrelu kožu. Za za više informacija o problemu menopauze žene mogu da se informišu na sajtu www.cvrstosamresila.rs.

Brze paste

7. фебруар 2012.

3 ukusne kombinacije testenine i povrća

Lagane paste spremaju se zaista brzo, pa ih od srca preporučujemo. Ako svojoj omiljenoj testenini dodate malo povrća i preliv po želji, eto vama ručka ili večere bez mnogo muke.

MEKSIčKA PASTA

POTREBNO JE
500 g zelene testenine, 2 veće šargarepe, 300 g korena celera, manja konzerva kukuruza šećerca, parče gorgonzole, 2 dl kisele pavlake, 1 dl mleka, 5 čenova belog luka, suvi biljni začin, maslinovo ulje, peršun, čili
PRIPREMA
Šargarepu i celer očistite i narendajte, pa s kukuruzom iz konzerve dinstajte na maslinovom ulju desetak minuta. Dodajte zgnječeni beli luk i peršun, začinite suvim biljnim začinom i čilijem. Dinstajte još pet minuta povremeno nalivajući mlekom, a onda dodajte komadiće gorgonzole. Kad se sir potpuno istopi, dodajte pavlaku. Prelijte kuvanu pastu i poslužite.

PESTO đENOVEZE

POTREBNO JE
400 g špageta, 20 g maslaca
ZA PESTO 40 g svežeg bosiljka, 40 g pinjola, 50 g narendanog sira pekorino, 50 g narendanog parmezana, 4 čena belog luka, 100 ml maslinovog ulja, so
PRIPREMA
Špagete skuvajte u slanoj vodi i ocedite ih. Sačuvajte oko 100 mililitara vode u kojoj se kuvala testenina. U blender stavite krupno isečen bosiljak, pinjole, naribane sireve, očišćen beli luk i polovinu maslinovog ulja. Sve usitnite, a zatim dodajte preostalo ulje, so i još malo izmešajte. Pripremljeni pesto stavite u teglicu. U široj posudi istopite maslac, dodajte tri kašike pesta i promešajte da se sjedini s uljem. Dodajte skuvane špagete i malo vode u kojoj su se kuvale. Dobro izmešajte i zagrejte.

ŠARENE SPIRALE

POTREBNO JE
300 g spiralne testenine, manja glavica brokolija, 300 g zelene boranije, 1 crvena paprika, 1 dl pilećeg bujona, 2 paradajza, 2 čena belog luka, 1 dl maslinovog ulja, 2 kašike narendanog parmezana, so, biber, veza peršuna, malo svežeg bosiljka
PRIPREMA
U slanoj vodi skuvajte testeninu i procedite je. Operite brokoli i boraniju, iskidajte ih na manje komade, a zatim ih kratko prokuvajte u pilećem bujonu. Papriku isecite na kockice i prodinstajte je na maslinovom ulju sa seckanim belim lukom. U to dodajte ohlađeno kuvano povrće, posolite, pobiberite, pomešajte s testeninom, a potom dodajte i svež paradajz isečen na veće kocke U ostatak ulja dodajte parmezan, iseckan peršun i bosiljak, prelijte sve time i još jednom dobro izmešajte.

1...1.9591.9601.961...1.977 Stranica 1.960 od ukupno 1.977