– 1/4 šolje ulja
– 3/4 šolje šećera
– 2 kašike vanile
– 1/2 kašike ekstrakta badema
– 2 jaja
– 1,5 šolje brašna
– 1/4 soli
– 1 kašika praška za pecivo
– 1/2 šolje brusnica
– 1,5 šolje pistaća
Priprema:
Umutite ulje i šećer, dodajte vanilu i ekstrakt badema i jaja. Kombinujte sa brašnom, šolju i praškom za pecivo. Dodajte brusnice i pistaće. Sipajte smesu u pleh i pecite 35 minuta.
POTREBNO JE:
680 g mlevenih oraha, 680 g šećera, 230 g meda, 6 štangli čokolade, 6 kesica vanilin šećera, 1,5 šolja kisele vode, 1,5 šoljica ulja, 18 kašika brašna, 200 g margarina, kašika praška za pecivo
PRIPREMA:
Za koru pomešajte 230 g mlevenih oraha, 230 g meda, 230 g šećera, kiselu vodu, 3 štangle čokolade, 3 kesice vanilin šećera, ulje, 18 kašika brašna i kašičicu praška za pecivo. Masu sipajte u podmazan pleh i ispecite. Ohladite i presecite na tri dela. Za fil ušpinujte 450 g šećera s malo vode, dodajte 450 g mlevenih oraha i 3 štangle mlevene čokolade. U ohlađenu masu dodajte 200 g penasto umućenog margarina sa 3 kesice vanilin šećera. Nafilujte tortu, isecite na kocke i pospite struganom čokoladom.
Roditelji žele da im deca budu zdrava i da se pravilno razvijaju, pa je opravdana briga o tome da li ih pravilno hrane. Česta su pitanja da li jedu dovoljno raznovrsne hrane dok najintenzivnije rastu i razvijaju se.
Nutricionista Branka Mirković otkriva kako da se dečjem organizmu, pored kalorija, obezbedi optimalna količina hranljivih sastojaka koji utiču na pravilan fizički, intelektualni, socijalni i emotivni rast i razvoj podelejnih u pet obroka dnevno.
Žitarice
Žitarice treba da budu zastupljene 30 odsto u dečjoj ishrani. Prednost treba da imaju proizvodi od punog zrna, integralni hleb, pirinač, kukuruz. Oni obezbeđuju potrebnu energiju, održavaju nivo šećera u krvi.
Mlečni proizvodi
Mleko i mlečni proizvodi treba da budu zastupljeni 20 do 25 odsto. To su visokovredni biološki proteini koji se lako vare i obezbeđuju mlečne masti i vitamine A, D, B1, B2 i veoma važne soli kalcijuma i fosfora, magnezijuma, natrijuma.
Meso
Meso, jaja i riba spadaju u veliku grupu namirnica životinjskog porekla koje deca svakodnevno treba da konzumiraju. Treba da jedu posnije meso jer ono ima veći sadržaj kvalitetnijih proteina, minerala i vitamina. Riba treba da je zastupljena najmanje dva puta nedeljno. Jaja su veoma značajna za ishranu u detinjstvu, bogata su vitaminima A, D, E, B1 i B2, a od mineralnih sastojaka tu su gvožđe, fosfor, natrijum, kalijum, bakar i cink.
Povrće i voće
Povrće je voma važno u ishrani dece, pre svega zbog vitamina i minerala. Zato naučite vaše klince da jedu povrće, pre svega kao salatu i lako termički obrađeno. Voće povoljno utiče na rad endokrinih žlezda, odstranjuje toksine iz organizma. Treba da bude zastupljeno u ishrani kao nezavisan obrok.
Masti
Od masti i ulja najbolje je deci ponuditi maslac ili prirodne sirne namaze, a hranu pripremati na hladno ceđenom maslinovom ili nekom drugom hladno ceđenom ulju.
Šećer
Izbegavajte da im dajete beli konzumni šećer, dajte prenost medu, džemovima i mermeladama s fruktozom.
Saveti za roditelje
Dete naviknete na određeni broj obroka.
Dajte mu od pet do šest obroka do treće godine, kasnije najmanje četiri, a idealno je pet.
Hrana treba da bude raznovrsna i da se sastoji od tri glavna obroka i dve užine.
Obroci se serviraju za stolom koji je postavljen.
Pripremajte obroke u skladu sa uzrastom. Izbegavajte jaku i začinjenu hranu koju jedu odrasli. Ne pasirajte i ne usitnjujte hranu.
Ako dete odbija neku hranu, ne insistarajte, ne pokazujte nestrpljenje. Istu namirnicu mu servirajte posle nekog vremena.
Ne potkupljujte decu i ne nagrađujte slatkišima ako pojedu obrok.
Ako ne želi sve da pojede, možda nije gladno, možda je umorno ili ga nešto drugo interesuje. Odustanite i do sledećeg obroka ne dajte mu nikakve poslastice ili grickalice. Kada dođe vreme sledećeg oboroka, servirajte mu ono što je tada na redu.
Postoje različite “trening” metode za jačanje mišića karličnog dna u cilju lečenja stres inkontinencije. Postoje različite vežbe stezanja i opuštanja mišića.Jedna od tih metoda je i ubacivanje vaginalnih konusa sa progresivno rastućom težinom, gde žena stezanjem mišića vagine i karličnog dna pokušava da zadrži taj konus unutar vagine i tako jača mišiće. Ova metoda je pokazala dobre rezultate u lečenju stres inkontinencije.
Druga metoda, takođe neooperativna, čiji rezultati još nisu dovoljno ispitani sastoji se u stimulacij mišića preko elektroda koje se uvode u vaginu ili se lepe na kožu perineuma.
Postoje takođe i sistemi koji pomoću magnetnog polja deluju na ove mišiće. Pacijentkinje sede na posebnoj stolici koja u unutrašnjosti generiše magnetno polje i tako deluje na mišiće karličnog dna.
Vaginalni konusi ili popularno nazvane “vaginalne šišarke” služe za jačanje oslabljenih mišića dna karlice. Mišići karličnog dna, kao i svi drugi mišići mogu se ojačati treningom i fizičkim vežbanjem.
Ovo bi najbolje bilo raditi kao prevenciju dok još ne dođe do problema, ali ako je već došlo vežbe pomažu da se zaustavi proces.
Vežbe se mogu raditi tokom trudnoće, a nakon trudnoće pomažu da se proces regeneracije i oporavka mišića ide mnogo brže. Često žene nakon porođaja opisuju to stanje kao da više “ne osećaju” mišiće karličnog dna, ovo vežbanje sa konusima je korisno i kad ne osećate te mišiće jer ih mehanizmom povratnog refleksa ojačavaju. Posebnu korist od ove vrste vežbanja imaće žene u perimenopauzi jer ovakva gimnastika mišića sprečiće spad bešike i materice, nekontrolisano i nevoljno mokrenje pri kašljanju i kijanju itd.
Kako rade ovi vaginalni konusi -”šišarke” ?
Ubacuju se u vaginu slično kao tamponi. Nakon ubacivanja konusi teže da iskliznu/ispadnu iz vagine. Mišići se trude da ih zadrže svojim stezanjem – kontrakcijom isto kao u teretani kad se jačaju drugi mišići ovde se “biofeedback refleksom” mišići stežu (što ponekad daje i blagi osećaj bola).
Kako koristiti ove konuse?
Najlakši konus služi za testiranje mišića,ubaci se u vaginu i u stojećem stavu žena proba da ih zadrži oko 1 min. Ako uspe prelazi na konus veće težine sve do onog koji ne može da zadrži i sa tim konusom treba započeti vežbanje.
Treba vežbati dva puta dnevno u stojećem stavu ili tokom šetnje.
U početku ćete konus moći da zadžite nekoliko trenutaka, ali upornim vežbanjem se postigne da se konus može zadržati do 10 minuta. Obično se to ostvari za 2-3 nedjelje vežbanja. Kad se to postigne prelazi se na vežbanje sa težim konusom.
Osim što se vraća osećaj mišića korist ovoga je što se povećava i seksualna želja nakon vežbanja.
VEOMA VAŽNO je ne koristiti ove konuse kod upalnih procesa, krvarenja ili nekog drugog oboljenja, a najbolje se pre upotrebe konsultovati sa svojim ginekologom.
Konusi se čiste i održavaju veoma lako standardnim dezinfekcionim sredstvima koje treba dobro isprati vodom nakon čišćenja. Konuse ne treba kuvati u ključaloj vodi. Pri stavljanju može se koristiti gel-lubrikant.
Vežbe za gluteus je moguće odraditi i bez odlaska u teretanu, tj u vašoj kućnoj atmosferi.
Zato ćemo vam u ovom textu predstaviti 3 jako dobre i vrlo efikasnevežbe za gluteus koje možeteo odraditi već danas:
1. Stojite u raskoračnom stavu, dok stopala okrećete ka spoljnoj strani, a ugao treba da bude 45 stepeni. Tada ćete raširiti obe ruke. Zatim čučnite, a butine treba da budu skoro u paraleli sa podlogom. Dok su leđa u uspravnom stavu, polako se podižite.
2. Lezite na strunjaču i savijajte kolena, stopala spustite na podlogu, a ruke postavite uz sebe. Kada uvučete trbušne mišiće, polako dovodite kukove u ravan kolena i ramena. Oslonite se zatim na desnu nogu, dok su kukovi i dalje u visini, a tada podižete opruženu levu nogu. Dok je leva noga opružena, kukove spuštajte da budu nekoliko centimetara od površine strunjače, pa ih vratite u visinu. Ponoviti 8 puta i sa levom i sa desnom nogom.
3. Napravite iskorak levom nogom, time ćete saviti koleno pod uglom 90 stepeni. Dok su leđa uspravljena, obe ruke postavite na levu nogu. Kada uspostavite ravnotežu, polako se krećite ka podlozi do osećaja zatezanja, Ponoviti 8 puta.
Za šta se upotrebljava zeleni čaj?
U Kini je u upotrebi više od 5000 godina, a poznata je i stara kineska poslovica da je “bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja”. Zeleni čaj možete da konzumirate sa limunom ili da ga mešate sa drugim aromatičnim biljem radi neutralizacije gorkog ukusa. Ovaj čaj pokazuje antikancerogeno dejstvo, sprečava razvoj ateroskleroze (začepljenja krvnih sudova) i srčanih oboljenja, ubrzava metabolizam i sagorevanje masti. Takođe, snižava nivo holesterola, pa se primenjuje i kod povećnog nivoa holesterola u krvi. Zeleni čaj sadrži fluoride, koji sprečavaju razvoj karijesa. Bogat je antioksidansima, koji sprečavaju razvoj oštećenja ćelija u organizmu. Koristi se kod infekcija, prehlada smanjujući oštećenja ćelija pod dejstvom virusa.Upotrebom zelenog čaja sprečava se razvoj malignih ćelija, a redovno konzumiranje je povezano sa smanjenom incidencom razvoja: raka jajnika, kolona, jednjaka, mokraćne bešike, pluća, pankreasa, prostate, kože.Stope razvoja kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj.Preparati zelenog čaja se primenjuju lokalno za tretman virusnih infekcija (groznica – herpes virus, polne bradavice).Ako imate problema sa zadahom iz usta, ranicama u usnoj duplji ili čestim infekcijama grla razmislite o tome da uvedete konzumiranje zelenog čaja ili ispiranje grla istim. Takođe, možete očistiti ranice u ustima vaticom natopljenom čajem.Koristi se i za povećanje krvnog pritiska.
Kako deluje zeleni čaj?
Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein, jeste povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Većina energetskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, tj. stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju su nekoliko desetina puta efikasniji od vitamina C i E, koji važe za dobre antioksidanse. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala i time pomažu u borbi protiv starenja. Oni takođe sprečavaju nastanak i širenje malignih ćelija (ćelija raka). Stope razvoja kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj. Studije pokazuju da ekstrakt zelenog čaja stimuliše metabolizam i pomaže pri sagorevanju masti. Neke studije ukazuju na delotvornost kombinacije zelenog čaja i kofeina u smanjenju i održavanju telesne mase, kod predgojaznih i umereno gojaznih osoba. Zeleni čaj dezinfikuje usnu duplju i sprečava razvoj infekcija. Zahvaljujući prisustvu teofilina, zeleni čaj opušta bronhije, pa je svoju primenu našao i kod astme, bronhitisa. Prema nekim istraživanjima, upotreba kafe, čaja i drugih kafeiniziranih napitaka smanjuje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti.
Šta kažu naučna istraživanja?
Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u predmenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelenog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da konzumiranje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj imaju manji ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan. Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi. Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIV-a.
Kako se uzima zeleni čaj?
Zeleni čaj se obično uzima u dozama od 300-400mg polifenola (aktivne supstance u zelenom čaju) dnevno. Jedna šolja čaja sadrži 50-100mg polifenola.
U kojim slučajevima se ne sme koristiti zeleni čaj?
Teoretski, zeleni čaj može smanjiti usvajanje gvožđa, pa se ne preporučuje upotreba kod anemije. U slučaju povećanog unosa coca-cole, guarane, kafe, matee, efedre i energetskih pića (koja uglavnom sadrže ove stimulatore) postoji mogućnost preteranog stimulisanja organizma pri čemu nastaju: ubrzan rad srca, povećanje krvnog pritiska, pojačano izlučivanje tečnosti, nesanica, gubitak apetita. Zeleni čaj se ne preporučuje u slučaju alergije na kofein, kod nesanice, epilepsije.
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni zelenog čaja?
Neželjena dejstva uključuju: žgaravicu, iritaciju želuca i smanjenje apetita. U slučaju unosa većih količina zelenog čaja, mogu se javiti usled prisustva kofeina: nesanica, ubrzan rad srca, povećan krvni pritisak, pojačano izlučivanje tečnosti.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati zeleni čaj?
Pri primeni efedrina ne treba unositi zeleni čaj, zbog mogućeg pojačanja stimulativnog dejstva na organizam. Istovremena upotreba sa oralnim kontraceptivima ili hinolonima može smanjiti izlučivanje kofeina za 40-65%, pri čemu se mogu razviti neželjena dejstva povećanog prisustva kofeina.
Napomena
Hronično trovanje čajem nastaje kao posledica preteranog konzumiranja istog (više od 8-10 šoljica dnevno duži period vremena), a dovodi do: nesanice, opstipacije (zatvora i lenjosti creva), otežanog varenja, gubitka apetita i sistematskog slabljenja organizma.
|
Opšta prevencija
Evo i nekoliko jednostavnih pravila za sprečavanje fotofobije. • Na otvorenom nositi naočare za sunce ili šešire sa velikim obodom. Preporučuju se stakla sa filterom, po mogućnosti siva: štite, a ne menjaju izgled boja. • Koristiti kapi za oči koje smanjuju osetljivost rožnjače i veštačke suze koje vlaže i štite oči. • Jesti što više borovnica i uzimati vitamin A i minerale, posebno cink i magnezijum. Ovi sastojci nude najbolju zaštitu, a smanjuju i stres. • Pratiti svaku promenu vida i redovno ići na specijalističke preglede očiju. Odbrana od računara |
Ako je krivac bolest
Konjunktivitis. – Fotofobija je često simptom akutnog konjunktivitisa. Reč je o upali vežnjače, providne membrane kojom je obavijena očna jabučica. Konjunktivitis može biti bakterijskog ili virusnog porekla. Izaziva ga, međutim, i prekomerno izlaganje suncu i alergija na polen ili grinje iz kućne prašine. Kad su uzročnik bakterije, fotofobiju prati bol, oko je crveno, a sekret gnojav. U slučaju virusnog konjunktivitisa, oči su crvene, a često je zahvaćena i rožnjača.
Lečenje. – Za bakterijske infekcije lekar prepisuje antibiotike (oralne ili lokalne). Protiv virusnih oblika i onih čiji je uzrok izlaganje suncu koriste se kapi za oči (s antizapaljenjskim steroidima i antibakterijske preventivnog karaktera). Za alergijske bolesti oka preporučuju se kapi protiv alergije.
Iritis. – Zapaljenje dužice (šarenice, irisa). Reč je o obojenoj membrani, zaduženoj za podešavanje količine svetlosti koja ulazi u oko. Kad se upala proširi na cilijarno telo (unutrašnji deo prožet krvnim sudovima), govorimo o iridociklitisu. Upala irisa često je posledica infektivne bolesti u organizmu, od gripa do sinusitisa, od infekcija polnih organa do reumatizma.
Upala dužice izaziva jaku fotofobiju. Oko je bolno, gornji kapak naduven zbog prisustva tečnosti, suzenje pojačano. Dužica je tamna, a zenica sužena. U slučaju iridociklitisa, fotofobiju prate jaki bolovi i značajno smanjenje vidne oštrine.
Lečenje. – Uglavnom kortizonskim preparatima koji deluju protiv upala i kapi za širenje zenica.
Glaukom. – Reč je o podmukloj očnoj bolesti bez jasnih simptoma koju prati povećanje očnog pritiska. Treba je shvatiti ozbiljno, naročito posle četrdesete godine ili ako u porodici postoje slučajevi glaukoma, budući da oštećuje očni nerv i uzrokuje gubitak vida.
Lečenje. – Posle detaljnog oftamološkog pregleda i dijagnoze, lekar prepisuje kapi ili tablete, zavisno od stanja, ili lasersku terapiju. U teškim slučajevima koji ne reaguju na lekove pribegava se hirurškom zahvatu.
Uveitis. – Fotofobija se pripisuje i prednjim uveitisima (uvea je sudovna opna očne jabučice) koji se dele na ciklitise i iridociklitise. U prvom slučaju upala membrane zahvata cilijarno telo i sudovnjaču, u drugom i dužicu oka. Uveitis uzrokuju infektivne bolesti kao što su gonoreja (najčešća polna bolest današnjice), reumatizam, grip ili lokalne infekcije tipa sinusitisa ili zubnih granuloma. Pored fotofobije, prisutni su bolovi u očnoj jabučici, jako suzenje, edem gornjeg očnog kapka, sluzava tečnost na dužici koja je tamna, a zenica sužena.
Lečenje. – Na bazi kortizonskih preparata koji deluju protiv upala i kapi za širenje zenica.
Astigmatizam. – Reč je o poremećenom prelamanju zraka u oku: slika se ne formira u jednom fokusu pa se osoba žali na zamagljeni vid. Uzrok je deformacija rožnjače koja umesto kružnog oblika tenis-lopte ima jajastu liniju ragbi-lopte. Pored iskrivljene slike, javlja se i fotofobija uzrokovana naprezanjem oka da samo ispravi vidni poremećaj.
Lečenje. – Dovoljno je delovati na uzrok, dakle astigmatizam, da strah od svetlosti nestane. Koriste se naočare sa cilindričnim staklima ili kombinacijom cilindričnih i sfernih. Tu su i hirurški zahvati: laser lako ispravlja „krivinu“ rožnjače.
Katarakta. – Nepodnošenje svetlosti vezuje se i za kataraktu ili sivu mrenu: reč je o zamućenju očnog sočiva koje uzrokuje smanjenu oštrinu vida. Tegoba može biti posledica povrede, starosti ili promene u metabolizmu (kao što je dijabetes), a nekad je i urođena. Pored fotofobije, katarakta se ispoljava postepenim slabljenjem vida, boljim vidom na blizinu nego što je bio, bleštanjem i mrljama pred očima.
Lečenje. – Mikrohirurškim zahvatom kojim se zamućeno očno sočivo zamenjuje veštačkim.
Kada nije bolest u pitanju
U nekim slučajevima fotofobija nije vezana za očne bolesti već za privremene uslove.
Spoljni faktori. – Netoleranciju na svetlost izazivaju i: 1. strana tela u oku; 2. produženo izlaganje suncu kad su blesak i toplota najjači; 3. kvarc-lampe; 4. elektroaparati bez odgovarajuće zaštite; 5. kontaktna sočiva; 6. kvalitet kućne ili radne sredine.
Šta preduzeti. – Delovati na uzrok. U slučaju 1: izvaditi strano telo čistim rukama ili otići lekaru; u slučajevima 2-3-4: ne preterivati s izlaganjem. U slučaju 5: tražiti savet od očnog lekara; u slučaju 6: poboljšati kvalitet sredine (na primer, izbegavanjem pušenja).
Maslinovo ulje je verovatno najpoznatije po svojim, za srce blagotvornim učincima, ali nezasićene masti štite i od raka dojke, poboljšavaju moždanu aktivnost te čine kosu, kožu i nokte lepšima.
Kao da ovo sve nije dovoljno, poslednja istraživanja pokazuju da maslinovo ulje jača kosti, piše na stranici shape.com. Tim španskih istraživača je pregledao 127 muškaraca u dobi od 55 do 80 godina. Oni koji su se hranili mediteranskom prehranom obogaćenom maslinovim uljem pokazali su visok nivo osteokalcina u krvi, poznatog markera zdravih kostiju, preneli su na “The Independent reports”.
“Unos maslinovog ulja povezan je s prevencijom osteoporoze u eksperimentalnim i in vitro modelima”, izjavio je vodeći autor istraživanja dr. Jose Manuel Fernendes-Real te nastavio: “Ovo je prvo istraživanje koje je nasumce demonstriralo da maslinovo ulje čuva kosti i to kroz krvne markere”.
Ranija istraživanja su pokazala da maslinovo ulje pomaže pri prevenciji osteoporoze jer bolest manje pogađa mediteranske zemlje za razliku od ostatka Europe.
Volimo maslinovo ulje i dodatna saznanja ne znače da ga treba piti umesto vode ali ga svakako treba što više uneti u svakodnevnu prehranu. “Maslinovo ulje ne nadoknađuje kalcijum i vitamin D”, tvrdi dr. Kit Tomas Ajub, profesor na američkom medicinskom fakultetu „Albert Einstein“. „No ako u prehranu uključite sve troje, uz redovnu telesnu vežbu, na dobrom ste putu do zdravih kostiju“, dodaje on.
Međutim, maslinovo ulje, mleko i mlečni proizvodi nisu jedino što vam drži kosti jakima. Evo još nekoliko namirnica koje se povezuju s jačanjem kostiju.
1. Soja. Namirnice od soje bogate su proteinima, a nisu mlečne pa njima možete povećati unos kalcijuma iako niste tolerantni na laktozu. Prosečna odrasla osoba dnevno zahteva oko 1000 miligrama ovog esencijalnog nutrijenta. Pola merne šoljice tofua obogaćenog kalcijuma sadrži oko 25 posto toga. Šoljica sojinog zrna sadrži 261 miligram kalcijuma, plus 108 miligrama magnezijuma.
2. Masnija riba. Mleko, sir, jogurt i tofu vam neće puno pomoći s dnevnom dozom vitamina D, a on pomaže telu da apsorbira kalcijum. Većina ljudi dnevno treba oko 600 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D. Manja porcija lososa sadržava gotovo 450 IU, konzerva sardina ima 178 IU a konzerva tune oko 70 IU.
3. Banane. Ovo tropsko voće je poznato kao zlatni rudnik kalijuma, no niste ga često mogli videti na listama za zdrave kosti. Ipak, 422 miligrama kalijuma po prosečnoj voćki nije količina koju trebamo ignorisati.
4. Krompir. Istraživanja su pokazala da prehrana bogata kalijumom može nadomestiti nedostatak apsorpcije kalcijuma tipičan za zapadnjačku prehranu. Prosečna odrasla osoba treba oko 4700 miligrama kalijuma na dan. Jedan slatki krompir s korom, srednje veličine ima 542 miligrama, a beli krumpir srednje veličine s korom ima 751 miligram kalijuma.
5. Bademi. Orašasti plodovi su, slično kao i maslinovo ulje, bogati nezasićenim mastima i tipični za mediteransku prehranu. Jedna šaka badema može sadržavati do 80 miligrama kalcija i 80 miligrama magnezija koji je isto vrlo bitan u jačanju kostiju. Prosečna odrasla osoba treba 300 do 400 miligrama na dan.
Flaširana voda je, pre svega, dobar biznis, jedna je od najprofitnijih grana industrije u celom svetu, posebno poslednjih deset godina. Više od 25 odsto flaširane vode zapravo je obična voda – samo upakovana u lepšu ambalažu, mišljenje je američkih nutricionista, koji dodaju da flaširana voda ne predstavlja zdraviju alternativu običnoj vodi koju pijemo sa česme.
Život se ne može zamisliti bez vode, a nedovoljna količina vode za zadovoljenje fizioloških i higijenskih potreba utiče štetno na zdravlje ljudi. U današnje vreme flaširana voda je postala deo životnog stila. Zahvaljujući marketinškom pristupu i širokom spektru vrsta koje su dostupne potrošaču i pristupačnoj ceni, flaširane vode u mnogome zamenjuju vodu sa česme.
Po podacima Earth Policy Institute (EPI), potrošnja flaširane vode u svetu je udvostručena u periodu od 1999. do 2004. godine i dostigla je 154 milijarde.
„Flaširana voda ne zaslužuje sve pozitivne zdravstvene hvalospeve koje joj mnogi upućuju zbog čistoće. Ukoliko niste navikli da pijete isključivo flaširanu vodu, prelazak na filtriranje obične vode sa slavine može se pokazati kao mnogo isplativije rešenje u svakom pogledu“ – tvrde nutricionisti.
U nedavno sprovedenom istraživanju veliki broj konzumenata flaširane vode izjavio je da je pije zato što smatra da je zdravija i čistija od obične vode. Kao veoma važan faktor spomenuti su njen ukus i praktičnost.
Testovi sprovedeni na 1.000 flaša vode koje su nabavljene od 103 različita proizvođača pokazali su da više od 22 odsto ispitanih flaša sadrži hemikalije, bakterije i arsen. Obična voda koju pijemo sa česme takođe nije imuna na probleme kontaminacije, ali pravilnim filtriranjem ovi problemi mogu biti svedeni na minimum.
Iako većina odraslih ljudi može da podnese minimalnu izloženost ovim supstancama, određene osobe, kao što su oboleli od raka, ljudi koji se oporavljaju od transplantacije organa ili velike operacije, kao i trudnice i deca, mnogo teže podnose prisustvo štetnih materija unutar vode.
Generalno, voda koju pijemo sa česme je dobra, a naši standardi o merenju kvaliteta vode su stroži nego u Evropskoj uniji. Prvo, bakteriološki je ispravna jer je svi vodovodi tretiraju hlorom da bi bili sigurni da niko od korisnika neće dobiti dizenteriju, žuticu ili neku sličnu bolest.
Pošto nekada i preteraju, nije loše da je ostavite pet minuta da odstoji kako bi hlor ispario. Dok, prema nekim podacima, Vojvođani nemaju toliko kvalitetnu vodu, istočna Srbija, niški i vranjski region, Knjaževac i Zaječar, piju najkvalitetniju vodu, jer što se više penjete, manja je mogućnost zagađenja i imamo vodu iz krečnjaka koja je kvalitetna.
I Beograd pije kvalitetnu vodu, samo što je potrebno uložiti više novca od pomenutih gradova i područja da bi se pripremila za piće. Srbija je bogata izvorima dobrih, kvalitetnih voda, a samo mineralnih izvora, uključujući i osamdeset banja, ima oko trista. Ali, ono u čemu se mnogi stručnjaci slažu jeste to da ih neadekvatno koristimo i štitimo.
Flaširana izvorska voda je napitak za svakodnevnu upotrebu jer ne sadrži aditive, alkohol, šećer, kalorijska vrednost je nula, a sa mikrobiološkog aspekta je sterilna. Potrošače od zloupotreba štiti Pravilnik o kvalitetu prirodnih mineralnih i izvorskih voda koji kaže da flaširana prirodna izvorska voda mora biti istog kvaliteta kao i voda na mestu zahvatanja.
Flaširana voda nije lek, jer da jeste, prodavala bi se u apotekama, a ne u prodavnicama i ugostiteljskim objektima. Zdravim ljudima stručnjaci savetuju da naizmenično koriste nekoliko vrsta vode, najmanje tri, kako ne bi došlo do poremećaja mineralnog balansa u organizmu. A bolesni bi za savet trebalo da se obrate svom lekaru.
Uza sve ovo, stručnjaci smatraju da, kada se bira flaširana voda, treba da se ponese tabela sa propisanim maksimalno dozvoljenim koncentracijama materija za određene vrste vode. To je dobar način da proverite da li je i vaša omiljena voda rizična po vaše zdravlje.
Dakle, da rezimiramo, voda sa česme jeste zdrava i može se bezbedno piti, ali i flaširana voda je sigurna za piće, samo što je neophodno pre kupovine pročitati osnovne podatke koji se nalaze na etiketi kako biste videli da li vam odgovara ili ne. Na vama je da odlučite koju ćete vodu piti.
Kada kupujete vodu, obratite pažnju na etiketu, koja treba da bude uočljiva, jasna i čitka. Neophodno je da sadrži osnovne podatke o osobinama i hemijskom sastavu flaširane vode, naziv i sedište proizvođača, naziv izvorišta, datum proizvodnje i rok upotrebe.
Naročito obratite pažnju da li je voda pod stalnim nadzorom, tj. da li ovlašćena ustanova kontroliše kvalitet i mikrobiološku ispravnost. Proverite na etiketi ukupan sadržaj mineralnih materija. Potencijalni zdravstveni rizik nosi ambalaža za flaširanu vodu.
U velikoj meri je zastupljena plastična ambalaža koja se proizvodi od polivinil hlorida (PVC) ili polietilena (PET, HDPE, PE). Istraživanja pokazuju da dužim stajanjem na sobnoj ili višoj temperaturi dolazi do otpuštanja sastojaka iz plastične flaše u vodu, od kojih su neke kancerogene (kao što je vinil hlorid iz PVC ambalaže).
Za razliku od vode iz česme, flaširana voda se ne dezinfikuju hlorom koji ima produženo – rezidualno dejstvo. Shodno navedenom, preporučuje se skladištenje flaširane vode u hladnoj prostoriji ili frižideru, s obzirom na to da se na sobnoj ili višoj temperaturi podstiče rast bakterija, a iz plastične ambalaže se povećava otpuštanje štetnih materija u vodu.
Tri stuba zdravog života su ishrana, redovna fizička aktivnost i – san. Ponekad ljudi zaborave na važnost sna. Iako je noćni san mnogo više istraživan, kratak san posle ručka takođe privlači pažnju naučnika. Uostalom, nisu li mediteranski narodi kod kojih je sijesta obavezna, zdraviji i dugovečniji?
Možda nećete uvek moći da iskoristite pauzu za ručak i za kratku dremku, možda ćete, ako probate da odremate petnaestak minuta posle ručka, u početku delovati čudno svojim kolegama, ali ne libite se da probate. Jer, kratak san posle ručka ima mnogo koristi i gotovo nijednu manu.
Zašto je dobro odremati posle ručka?
Poboljšava pažnju
Kratak san (20-30 minuta) značajno koristi podizanju pažnje, budnosti, radnih sposobnosti, a ne utiče loše na noćni san.
Smanjuje greške
San posle ručka može da poboljša radne sposobnosti i smanji mogućnost greške, pokazalo je istraživanje koje je uradila NASA. Četrdesetominutna dremka pilota i astronauta poboljšala je njihove radne sposobnosti za 34%, a budnost za svih 100%.
Dobro za srce
Kratak san posle ručka smanjuje stres i rizik od srčanih bolesti za 34%.
Pomaže efikasnost na poslu
Japanski Nacionalni institut za medicinu rada je otkrio da su radnici koji odremaju 15 minuta posle ručka pažljiviji i budniji posle podne. I istraživači sa Harvarda su otkrili da kratak san tokom ranog popodneva ima pozitivan efekat na zaposlene. Engleski naučnici su otkrili da umorne zaposlene osobe prave ozbiljne greške na poslu.
Pomaže pamćenju
Istraživanje naučnika sa Harvarda iz 2002. pokazalo je da kratak san posle ručka može da pomogne ljudima da bolje uče i pamte ono što su naučili.
Šta nije najbolje…
Ne možete da spavate noću
Ako popodnevna dremka traje predugo ili ako zaspite kasnije popodne, to može nepovoljno da utiče na dužinu i kvalitet sna tokom noći. Ako i inače imate problema sa nesanicom, popodnevno spavanje samo će još više otežati ovaj problem.
Stvara imidž lenjivca
Uvreženo mišljenje u mnogim zemljama u kojima popodnevni odmor nije uobičajen je da to ukazuje na lenjog, neambicioznog radnika.Povećava rizik od srčanih problemaPostoje istraživanja koja dovode u vezu popodnevni san sa povećanim rizikom od srčanih problema kod ljudi koji su već pod rizikom.
Ljude okružuju svakakvi strahovi. Ti strahovi uvlače se u njih i teraju ih da se nečega plaše. Postoje različite vrste fobija a jedna od najčešćih je i mizofobija.
Mizofobija je bolestan strah od klica, zaraza, prljavština i nečistoće. Mnogi ljudi imaju mizofobiju. Plaše se bakterija, zaraza i ostalih štetnih bića da ne uđu u njihov organizam i da tu ne naprave pometnju. Mizofobičari ne mogu normalno da žive. Dakle, izdvajaju se po načinu života od drugih. Po ceo dan su uznemireni a noću ne mogu ni oka da sklope. Veruju da su klice i zaraze ogromna bića sa velikim i oštrim čeljustima koja će ih svakog trenutka pojesti. Mizofobičari nemaju svoj stalni život. Jednog dana hodaju gore-dole i isuviše su uznemireni, a drugog su naizleg fizički mirni ali u njihovim dušama kulja vatra straha.
Mizofobičari isuviše brinu o sebi. Svakog dana menjaju odeću, ne jedu meso ili neko drugo jelo koje može lako da se pokvari. Kupaju se svaki dan bar tri ili četiri puta. Kao da žive nesvesno.
Ti ljudi gube prijatelje. Šire svoje ludilo na okolne prijatelje i ostale ljude pa se od njih treba na vreme sloniti. Svakog meseca idu četiri ili pet puta na pregled. Nikako ne mogu da smisle blato, prljavštvinu ili neke druge zarazne stvari. Toga se groze.
Veruju da oko njih kruže klice i zarazne stvari, pa nekad kad usplahireno izađu napolje kad je sunčano, nose kišobran da bi zaštitili svoju glavu. To ludilo ih uništava. Teško je izlečiti ljude koji imaju neke zaista, ako mogu da kažem, malo izopačene strahove. Ali, nismo svi po prirodi isti. Takva je situacija i sa mizofobičarima. I oni se pomalo razlikuju. Po nekakvim unutrašnjim strahovima u mizofobiji se razlikuju ali po ponašanju sadržina im je skoro uvek ista. Neki mogu da strahuju od klica i zaraza, a drugi da nikako ne zgaze u blato ili prljavu vodu. Na primer, ovi drugi mizofobičari nikako neće da piju sa nekog izvora, čak i da se dobro pregledan. Ako mogu da kažem u metafori, mizofobičari strahuju ni da im trunka neke prljave stvari ne padne na glavu. Nalaze se u velikom bunilu iz koga je veoma teško izaći. Malo je mizofobičara koji bi tražili pomoć od doktora i koji bi bili polu-svesni šta se sa njima zaista događa. Mizofobičari takođe imaju bolestan strah da ih neko slučajno ne pipne i da im ne prenese neku zarazu. Zato mizofobičari teško izlaze na kraj sa ljudima. Kod doktora nekako uspevaju da taj strah, strah od dodira, malo primire.
Eto kako izleda život mizofobičara. Možda je i nekako drugačiji. Ali zasad je sigurno da mizofobičari imaju fobiju od klica, zaraza i dodira.
Sastojci
1 zelena paprika
2 krastavca srednje veličine
200 g skuvanih leblebija
1 veliki, zreli paradajz
200 g feta sira
sveže isceđen sok od limuna
1 kašičica seckanog peršuna
1 kašičica sveže, seckane mirođije
malo ljute aleve paprike
1 kašičice sveže, seckane nane
80 g oraha
maslinovo ulje
so i biber
Priprema
Operite povrće. Papriku očistite od semenki, pa je isecite na kockice, oljuštite krastavce i isecite ih na kockice (ako imaju mnogo semenki, odstranite ih). Uklonite meke delove sa semenkama i iz paradajza i isecite ga na kockice. Isecite fetu na komadiće.U činiji pomešajte papriku, krastavce i paradajz s oceđenim leblebijama, pa dodajte fetu. U drugom sudu pomešajte peršun, mirođiju, nanu i alevu papriku sa 4 kašike ulja, krupn seckanim orasima i sokom od limuna, posolite, pobiberite i začinite povrće pripremljneom smesom. Ostavite da odstoji pola sata na svežem mestu.Ova ukusna salata savršena je kao predjelo, vegetarijansko glavno jelo ili za letnji švedski sto.
Svako od nas s vremena na vreme oseti neku od neprijatnosti u stomaku u vidu nadimanja i gasova. Nekima se nadutost pojavi posle konzumacije određenih namirnica, kiselog kupusa, pasulja, kelja, sarme ili gaziranih napitaka, kisele vode.Gastroenterolozi objašnjavaju da je sasvim normalno da se povremeno jave gasovi ili nadimanje, ali ako se stalno javljaju, to je signal za uzbunu i dovoljan razlog za posetu lekaru.Ove tegobe može da pogorša ishrana u kojoj dominira suviše šećera, žitarica i mlečnih proizvoda. Nekada male količine skroba mogu doći do debelog creva netaknute.Zato sva skrobna hrana, kao pšenica, kukuruz, ovas, krompir, ali i hleb, peciva i testenina od belog brašna, ponekad mogu stvarati gasove.
Promenite loše navike
Prosečan muškarac, prema istraživanjima, tokom dana ispusti od deset do četrnaest vetrova. Preterano nakupljanje gasova u crevima može biti neugodno ako ste u društvu, može biti uzrok bola u stomaku, ali je retko znak ozbiljnog oboljenja. Gasove neprijatnog mirisa prouzrokuju bakterije koje iz debelog creva razlažu vlakna podložna fermentaciji i nesvareni skrob, koji se najčešće unosi hranom biljnog porekla.Upravo zbog toga izbegavajte često da jedete grašak, pasulj, sočivo, crni luk, celer, prokelj, šargarepu, suvo grožđe, banane, ovas, a jelovnik obogatite mesom, ribom, jajima… Korisni su i lako svarljivi ugljeni hidrati – pirinač, paradajz, zelena salata, grožđe i višnje.Doktor Džilijan Mekejt savetuje da korigujete svoje navike kada je ishrana u pitanju. – Pijte tečnost dvadeset do dvadeset pet minuta pre obroka. Nemojte da pijete tečnost uz obroke. Pojedite večeru rano. Uzimanje hrane kasno noću iscrpljuje tečnosti u stomaku u vreme kada mu je energija najslabija.Završićete sa lošom probavom i nećete na pravi način apsorbovati hranljive sastojke.
Jedite bez nervoze
Određena hrana se javlja kao izazivač flatulencije (od latinskog flatus ‘vetar’). Ne može sva hrana da se svari u želucu i crevima. To se posebno odnosi na vlakna i skrob. Tim ostacima se hrane bakterije, normalni stanovnici creva. Pod uticajem tih bakterijskih kolonija, procesom fermentacije, proizvode se gasovi. Većina nastalih gasova nema miris, ali neki imaju veoma jak.U prva dva do tri sata nakon unošenja hrane, na primer pasulja, nema gasova. Posle toga počinje njihovo stvaranje i ispuštanje, pa je maksimum nakon pet časova. Zatim se količina gasova smanjuje i vraća na prethodni nivo sedam sati nakon obroka. Prema rečima dr Mekejt, treba kombinovati hranu i jesti kada ste potpuno opušteni jer na taj način omogućavate idealno varenje.Izbegavajte obroke kada ste neraspoloženi, emotivni, ljuti ili depresivni. Koristite biljne začine, na primer, kapar, divlju mirođiju, majčinu dušicu i nanu da biste neutralisali i smanjili gasove koje izaziva obrok sa sirevima. Nemojte da koristite so, koja usporava varenje proteina i apsorpciju hranljivih sastojaka.Svaki zalogaj temeljno sažvaćite i jedite lagano. Hranite se manjim, a češćim obrocima. Čajevi od nane i lana blagotvorno deluju na stomak.
Gasovi u trudnoći
Gasovi u trudnoći su česti, ali na sreću, ne predstavljaju nikakvu opasnost ni za mamu, ni za bebu. Ukoliko ste u drugom stanju, izbegavajte hranu koja nadima i izaziva gasove. Količina gasova koju izaziva određena hrana varira od osobe do osobe.Mleko i mlečni proizvodi takođe mogu da izazovu nadimanje stomaka i gasove. Pijte puno vode, negaziranih sokova, prirodnih sokova i jedite bistru supu. Trudite se da ne pijete sodu ili gaziranu vodu. Izbegavajte žvakaće gume i tvrde bombone. Nemojte da jedete i pričate u isto vreme.
Sastojci
soli
300g sira
1 šolja zejtina
1 pak. tankih kora za pitu
500g spanaća
2 jaja
Priprema
Priprema: Spanać dobro oprati svaki list posebno i ostaviti u vodi da odstoji pola sata. Dobro ga ocediti i sitno rukom iskidati, nikako nožem.Sa malo soli rukom ga utrljati da omekša.Jaja umutiti ,dodati sir i spanać i sve dobro izjednačiti. Rolnice motamo koristeći samo po jednu koru. Poprskamo koru zejtinom nanesemo sloj fila i motamo rolnice. Rolnice motamo tako što polako rukama skupljamo koru sa strane i motamo. Gotove rolnice stavljamo u pleh obložen papirom za pečenje. Pečemo u zagrejanoj rerni na 220st. oko pola sata dok ne porumene.
Sastojci
700 g pilećeg belog mesa
1 čen belog luka
3 krompira
po 1/2 kašičice suvih: origana, majčine dušice i majorana
1 veza peršuna
1 kašika kapara
2 kašike balzamiko sirćeta
1/2 kutlače supe
ulje
brašno
so i biber
Priprema
Belo meso isecite na komadiće. Beli luk i peršun sitno iseckajte, pa ih propržite u tiganju na 3 kašike ulja sa ostalim biljem i komadićima piletine blago uvaljanim u brašno. Pržite sve na jakoj vatri oko 5 minuta, stalno mešajući (ako je potrebno dodajte još kašiku ulja). Zalijte balzamiko sirćetom, supom, posolite, pobiberite, poklopite i kuvajte na umerenoj vatri 10 minuta. Sklonite poklopac, dodajte kapar i kuvajte još 5 minuta.
Oljuštite i krupno izrendajte krompire, pa ih pobiberite. Uzimajte po kašiku krompira, ubacite u vrelo ulje, malo pritisnite odozgo da dobijete oblik pljeskavica, pa ispržite gnezdašca sa obe strane. Posolite ih i rasporedite na tanjire sa piletinom.
Uzroci
Intenzitet mirisa koji se normalno javlja pri izdisaju uobičajeno zavisi od: doba dana (ujutru je intenzivniji, pošto se noću luči manje pljuvačke, pa postoje uslovi za razvoj anaerobnih bakterija, koje stvaraju sumporna jedinjenja neprijatnog mirisa); starosti (intenzitet mirisa se povećava sa godinama) i gladi kod nekih ljudi.
U usnoj duplji (loša higijena zuba i desni, oboljenja zuba, paradontopatija, afte, čirevi i infekcije u usnoj duplji). Ostaci hrane koja zaostaje u ustima, između zuba, hrana su za bakterije koje stvaraju neprijatan miris. Nakon stomatoloških intervencija, zbog raspadanja krvnog koaguluma ili kod postojanja obolelih, polomljenih, karioznih zuba, gde se raspada hrana pod dejstvom bakterija, nastaje neprijatan zadah. Ustanovljeno je da kod parodontopatije neprijatan zadah stvaraju mikroorganizmi koji žive u paradontalnim džepovima.
Suva usta su znak da se ne stvara dovoljno pljuvačke, koja služi za vlaženje i čišćenje usne duplje. U toku sna se luči manja količina pljuvačke, pa to može biti razlog nastanka „jutarnjeg zadaha“. Radi smanjenja ovog uticaja poželjno je spavati zatvorenih usta. Kada nema dovoljno pljuvačke koja prirodno čisti usta, na gornjoj strani jezika mogu da se nakupe odumrle ćelije sluzokože, bakterije čijim rapadanjem nastaje neprijatan miris. Suva usta nastaju i kao posledica upotrebe nekih lekova (antidepresivi, antihistaminici, antiholinergici) ili kao simptom drugih oboljenja, npr. dijabetes, prehlada. U menopauzi je smanjeno lučenje pljuvačnih žlezda, pa usta mogu ostati suva.
Pušenje – miris duvana se oseća satima posle pušenja
Unošenje određene hrane, alkoholnih pića, lekova (beli i crni luk, riba, neka alkoholna pića)
Dehidriranje organizma (povišena temperatura, proliv, povraćanje)
Oboljenja disajnih organa (infekcije sinusa, oboljenja bronhija i pluća, ždrela, krajnika)
Oboljenja organa za varenje (gorušica, hijatus hernija)
Druga sistemska oboljenja
Provera
Da se ne bi desilo da osoba koja ima zadah iz usta poslednja sazna za to, postoje tehnike koje služe za proveru zadaha iz usta.
1. Pitati člana porodice ili „proverenog” prijatelja. Ustanovljeno je da zbog adaptacije čula mirisa osoba teško može sama odrediti da ima neprijatan zadah. Iz tog razloga, korisno je konsultovati navedene osobe.
2. Poližite dlan i pričekajte da vlaga ispari, nakon toga pomirišite kožu, ako koža ima zadah to znači da on potiče od pljuvačke.
3. Duboko udahnite, prekrijte usta rukama, pa izdahnite i ponovo udahnite na nos (zatvorenih usta) da biste omirisali sopstveni zadah.
4. Stomatolog Vam može izmeriti nivo sumpornih jedinjenja u zadahu upotrebom posebnog uređaja.
Lečenje
Obično se počinje sa upotrebom žvaka i bombona za osvežavanje daha (većina sadrži aromu mente) ili žvakanje lista mente, izbegavanje hrane jakog mirisa i pušenja, češćim pranjem zuba, čišćenjem jezika (da bi se odstranile izumrle ćelije i bakterije), ispiranjem rastvorima za dezinfekciju usne duplje (Hexoral, Hibidex), čajem od žalfije, upotrebom konca za zube (najmanje jednom dnevno). Osobe koje nose zubne proteze važno je da posebno brinu o održavanju higijene proteze, uveče obavezno izvadite protezu i temeljno je očistite pre ponovnog korišćenja ujutru.Rastvori za ispiranje usta često sadrže alkohol koji može dodatno isušivati usnu duplju, pa se savetuje upotreba bezalkoholnih preparata. Biljni lekovi koji se mogu koristiti za ispiranje usta su: čaj od žalfije, nane, kantariona. Šoljica zelenog ili crnog čaja osvežava dah, jer sadrži polifenole, koji sprečavaju nastanak bakterija koje uzrokuju zadah iz usta. Utvrđeno je da je upotrebom zelenog ili crnog čaja nivo sumpornih jedinjenja u usnoj duplji smanjen za 30%. Sledeći nivo u održavanju zubne higijene je upotreba interdentalnih četkica (za čišćenje prostora između zuba) i oralnih tuševa. Ako ove higijensko-dijetetske mere ne daju rezultate, treba ustanoviti uzrok koji dovodi do stvaranja neprijatnog zadaha i njegovom eliminacijom rešiti problem.U slučaju postojanja pokvarenih ili polomljenih zuba treba se što pre obratiti stomatologu, jer su ova mesta idelna za zaostajanje hrane i razvoj bakterija.Kod suvih usta, treba uzimati što više tečnosti i koristiti kisele sokove (isceđen limun, pomorandža), bombone, žvake i drugu kiselu hranu, radi stimulacije lučenja pljuvačke.Ako uzrok zadaha nije u usnoj duplji, proveriti postojanje skrivenih infekcija ždrela, krajnika, sinusa dodatnim ispitivanjima koje vrši lekar specijalista.
Prevencija
Sprečavanje pojave neprijatnog zadaha sprovodi se: Pravilnom higijenom usne šupljine – redovno pranje zuba, upotreba zubnog konca, rastvori za ispiranje usta, čišćenje jezika.Redovnim kontrolama kod stomatologa – trebalo bi jednom u šest meseci. Na taj način na vreme se može sprečiti razvoj oboljenja zuba i desni.Održavanjem vlažnosti usta – pijte dosta tečnosti, jedite kiselo voće, pijte sokove od ceđenog limuna i pomorandže, jer sve kisele namirnice stimulišu lučenje pljuvačke.
Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).
Uzroci
Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).
Simptomi
Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada „gornji“ pritisak pređe 140, a „donji“ 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti sa godinama povećavaju. Pa tako kod šezdesetogodišnjaka „gornji“ krvni pritisak je uobičajeno 140, a kod osamdesetogodišnjaka 160mmHg.
Povećan krvni pritisak je „tihi ubica“, jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Generalno organizam se prilagodi povećanom pritisku i nauči da živi sa njim pa osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega).
Lečenje
Dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) sprovodi lekar posle sprovedenih ispitivanja. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata onda se prelazi na upotrebu lekova. Promenama u načinu života može se uticati na smanjenje krvnog pritiska i razvoja komplikacija.
Prestanak pušenja
Prestanak pušenja je bitan momenat u regulaciji krvnog pritiska, nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak. Zato je bitno rasteretiti arterije od ovog uticaja nikotina. Broj srčanih napada znatno je veći kod pušača nego kod nepušača.
Smanjen unos soli
Smanjenjem unosa soli na manje od 2g dnevno smanjuje se i količina vode u organizmu, pa se time rasterećuje i krvotok. Obična kuhinjska so (NaCl – natrijum hlorid) može se zameniti KCl – kalijum hloridom, smanjenje unosa natrijuma obezbeđuje i manji krvni pritisak.
Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska. Gojaznost je faktor rizika za razvoj povećanog krvnog pritiska, ali i brojnih drugih oboljenja. Savetuje se regulacija telesne težine i umerena fizička aktivnost. Smanjenje unosa alkoholnih i energetskih pića.
Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Paradajz svež ili sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Čaj od bele imele i gloga se tradicionalno koristi za sniženje krvnog pritiska i prevenciju ateroskleroze. Čajne mešavine koje stimulišu izbacivanje tečnosti iz organizma (diuretici) doprinose smanjenju zapremine cirkulišuće krvi i tako rasterećuju krvotok. Diuretične osobine pokazuju: čaj od maslačka, uve, kukuruzne svile, lista breze, rastavić, zečji trn, kleka, peršun. Ako su Vam otečeni zglobovi i noge pijte čaj od maslačkovog lista često i u dovoljnim količinama da izazove često mokrenje. Ovo jeste dosadno, ali će obezbediti izlučivanje viška tečnosti. Nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim vrednostima pritiska, pa se preporučuje unos mahunarki, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica, mleka i drugih namirnica bogatih magnezijumom. Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama ako se koristi u bar tri obroka nedeljno doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa.
Prevencija
Merenje krvnog pritiska
Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice) puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara.Krvni pritisak je neophodno kontrolisati i regulisati (promene u načinu života i lekovi), da bi se sprečila pojava komplikacija.
Promene krvnog pritiska u toku različitih doba dana
Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20%, a ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara. Oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a po procentu ovih oboljenja smo među neslavnim svetskim rekorderima.
Mnogi misle da trend sirove (presne, žive) hrane isključuje bilo kakvu obradu namirnica i da ovakvoj hrani nedostaju „ono nešto“, arome i ukusi. No, prevarili ste se ako tako mislite… Iako je smisao u tome, doduše, da se većina namirnica jede u svom sirovom stanju, zagrevanje hrane je prihvatljivo sve dok temperatura ostaje ispod četrdesetak stepeni Celzijusa.
Zašto sirovo?
Pobornici ovog koncepta prirodne ishrane smatraju da termička obrada namirnica uništava enzime koji se prirodno nalaze u hrani, a „roufudisti“ u njima vide faktor osnovne životne snage, jer potpomažu upijanje hranljivih materija i varenje.
Ukoliko, pak, konzumiramo pretežno kuvano, telo mora da ih dodatno stvara, a kada ih nema dovoljno u hrani, vremenom se iscrpi, što podrazumeva i ubrzano starenje organizma.
Možda biste probali neku od tehnika „roufudista“? Natapanje i klijanje kad su u pitanju sirovi pasulj, mahunarke, orašasti plodovi i semenke? Sušenje hrane zagrevanjem, uz tzv, dehidrator za simulaciju sušenja na suncu? Reč je o zatvorenoj posudi sa grejačima nižih temperatura koji sadrži ventilator koji duva topli vazduh preko hrane.
Ideje su mnoge, tu su grožđice, sušeni paradajz, vege-čips od, recimo, listova kelja. Hoćete da napravite humus namaz ili zdrav šejk? Treba vam blender. Fermentisanje i kiseljenje su još neke od opcija.
Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogađa većinu ženske populacije u bilo kom uzrastu. Ove tegobe su najčešće u ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon porođaja polako smanjivale.
Najčešće već nekoliko dana uoči same menstruacije, ili na samom početku, mogu se javiti grčeviti bolovi, slični kolikama, u donjem delu stomaka; ponekad su povezani i sa mučninom, migrenom ili nesvesticom. Kod nekih žena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u postelji. Uzroci dismenoreje
U homeopatskom tretmanu je neophodno razmotriti sledeće: kada su se ti bolovi prvi put pojavili, da li su postojala neka oboljenja polnih organa, upala, infekcije ili gljivična oboljenja. Ukoliko su postojale neke od ovih bolesti, sledeće pitanje je da li su lečene na takav način da je organizam mogao da ponovo uspostavi svoje prirodne funkcije na normalan, dakle prirodan, način ili ne. Poseban je slučaj kada su prirodne telesne funkcije poremećene na veštački način, bilo da su u pitanju kontraceptivna sredstva ili neka hormonska terapija. U određivanju terapije važnu ulogu ima i emotivna strana – odnos sa partnerom. Ukoliko postoje neke poteškoće, tenzija ili nesuglasice, tada se ovi emotivni „grčevi“ često prenose i na materijalni nivo odnosno manifestuju se i u samom organizmu, u ovom slučaju kroz grčevite, bolne menstuacije.
Prirodna stimulacija vitalne sile
Zadatak homeopatskih lekova nije da potpiskuje simptome, poput veštačkih hormona ili lekova za umirenje bolova, već da podstakne vitalnu, ili životnu, silu da sama dovede organizam do isceljenja. U nekim slučajevima su neophodni konstitucionalni lekovi koji deluju dubinski kako bi omogućili samom organizmu da razreši blokade koje u njemu postoje.
Ovde ćemo navesti samo neke od akutnih lekova koji se najčešće koriste kod dismenoreje.
Aquilegia (kandilka)
Dismenoreja kod mladih devojaka, oskudna menstruacija, tupi bol koji se pojačava noću s desne strane krsta. Pored toga javljaju se i nesanica, nervozno podrhtavanje tela i osetljivost na svetlo i buku.
Belladonna (velebilje)
Menstrualni bolovi (najčešće pulsirajući) se javljaju iznenada i poboljšavaju se od mirovanja, toplote i ispravljanja (ispružanja) tela. Postoji i velika preosetljivost na svetlost, buku i potrese.
Caulophyllum (lavlja stopa – žuti ginseng)
Menstruacija nastupa pre vremena a pre toga se javljaju bolovi u krstima. Ponekad čak dolazi i do potpunog izostanka ili je menstrualno krvarenje oskudno. Bolovi u donjem delu stomaka su toliko jaki da ponekad mogu da zrače i u noge. Javljaju se i nesvestica i zimica – unutrašnje podrhtavanje koje se spolja ne može primetiti.
Chamomilla (kamilica)
Ovaj lek spada u grupu najvažnijih homeopatskih lekova protiv bolova uopšte. Pacijentkinja ne može da izdrži bolove koliko je prag osetljivosti snižen, neprestano ječi. Najčešće se javljaju na samom početku menstruacije, pacijent nema mira, ima potrebu da se kreće ali mu to ne donosi olakšanje. Poboljšanje nastaje od lokalne toplote (ne prevelike) i od svežeg vazduha.
Colocynthis (gorka jabuka)
Grčeviti bolovi u stomaku. Kao i kod Belladonne, poboljšanje nastupa od toplih obloga ili zagrevanja bolnog dela, s tom razlikom što je ovde pacijentkinji bole ako se zgrči (fetus položaj) i pritisne stomak.
Magnesium phosphoricum (fosfat magnezijuma)
Ovo je veliki anti-spazmodični lek i koristi se kod neuralgijskih bolova koji se poboljšavaju od jakog pritiska, toplote i vrelih pića. Menstrualna krv je tamne boje, ponekad je membranozna a često je prisutna i ovarijalna neuralgija.
Sabina (gluva smreka, somina)
Jaki menstrualni bolovi slični porođajnim. Ponekad se javlja i blago krvarenje između dva ciklusa. Menstruacija traje dugo, obilna je i učestala. Tamni ugrušci krvi a zatim se pojavljuje svetla krv. Bolovi u krstima (poput uboda noža) koji zrače napred u predeo materice ili stidne kosti. Bolovi se pogoršavaju od toplote i u toploj sobi a poboljšavaju na svežem vazduhu.
Veratrum album (čemerika)
Snažni bolovi slični kolikama koji su praćeni napadima nesvestice, hladnim znojem lica, bledilom, ponekad povraćanjem ili dijarejom kao i sklonost ka kolapsu.
Viburnum opulus (kartop, šibikovina)
Opšti lek protiv grčeva. Bolovi u vidu kolika u karličnom delu. Pacijentkinja obično ima svest o svojim unutrašnjim seksualnim organima. Pre menstruacije javljaju se bolovi koji vuku na dole, menstruacija često kasni, oskudna je, traje samo nekoliko sati, membranozna, neprijatnog je mirisa sa grčevitim bolovima koji zrače u noge. Bolovi u krstima i predelu stidne kosti koji se naročito ujutru pogoršavaju. Kod ovih pacijentkinja je karakteristično i to da su sklone ranom pobačaju i ovaj lek će često sprečiti i ovaj problem.
Xanthoxylum (američko žutilovo drvo)
Specifično dejstvo ovog leka je na nervni sistem i na sluzokožu. Koristi se kod neuralgijskih dismenoreja, kod pacijentkinja koje su nervozne, senzibilne i prestrašene, sa lošom kapilarnom cirkulacijom, pate od nesanice i glavobolja u potiljačnom delu glave.
Menstruacija nastupa pre vremena, krv je gusta, skoro crne boje. Neuralgijski bolovi u jajnicima sa bolovima u donjem delu stomaka i preponama, jači s leve strane, šire se niz bedra duž genito-kruralnog nerva. Uz ove tegobe često je prisutna i neuralgijska glavobolja, bolovi u leđima i duž nogu. Ponekad se u vreme menstruacije pojavljuje i leukoreja (belo pranje).
Apiolum (glikozid apiin)
Ovaj lek je napravljen potenciranjem aktivnog sastojka peršuna – glikozida apiina. Apiolum je mali lek koji ima samo dva simptoma a to su dismenoreja, odnosno bolna menstruacija, i potisnuta menstruacija (izostanak mesntruacije zbog neke supresije odnosno potiskivanja).
Potrebno:
Sjediniti limunov sok, sirće, suvi začin, biber, sitno seckani beli luk i u ovoj marinadi ostaviti ribu 2-3 sata.Izvaditi ribu iz marinade i malo posoliti. Peršun sitno iseckati, zatim dodati beli luk iz marinade i promešati. Pripremljenu smesu stavljati između dva filea soma, pričvrstiti čačkalicom, uvaljati u prezle i ispržiti na ulju.
