Mozak muskaraca i zena razlicito reaguje na povrede

6. јул 2012.

Mozak razlicito reaguje na nedostatak kiseonika kod zena i muskaraca, rezultat je studije tima naucnika decije bolnice iz Pensilvanije.Ovaj zakljucak dalje vodi ka tome da tretman kod bolesnika koji su doziveli povredu mozga bi trebao da bude prilagodjen njihovom polu.

Do sada se znalo da muskarci i zene razlicito reaguju na povrede mozga izazvane naprimer mozdanim udarom.Medjutim ovaj put su naucnici zapazili razlike u zavisnosti od pola na koje pojedine nervne celije mozga izumiru zbiog nedostatka kiseonika .

Opiti su radjeni nad pacovima. Naucnici su merili nivo raznih molekula i antioksidanasa koji stite celije od reaktivnih jedinjenja koji nastaju kao medjuproizvodi metabolizma, tokom odumiranja mozga pacova usled nedostatka kiseonika.

Rezultat nedostatka kiseonika i kod muzjaka i kod zenki je doveo do umiranja celija mozga ali nacini na koje su njihove celije odumirale je bio razlicit.
Kod muzjaka se desio nagli pad antioksidansa glutationa, dok se to nije desilo u mozdanim celijama zenki.

Ovo otkrice pruza nadu da je moguc bolji nacin za lecenje u situacijama gde mozak ili njegovi delovi pate od nedostatka kiseonika usled povreda izazvanih snaznim krvarenjem, mozdanim ili srcanim udarom.

Dosadasnji tretman ovih stanja je bio da se ogranice ostecenja mozga davanjem pacijentu odredjenih doza kiseonika.
Radimo na intezivnoj nezi 12 godina, ali je veoma obeshrabrujuce da nismo mogli da ucinimo nista vise, kaze Klark vodja istrazivackog tima, od toga da spasimo veci deo mozga, u zavisnosti od jacine povrede, tretmanom kiseonikom, ali su osetljiva podrucja mozga kao sto su ona koja kontrolisu pokrete ili su zaduzena za pamcenje cesto bila trajno unistena.

Nadohnadjivanje antioksidanata i odrzavanjem njihovog potrebnog nivoa, pogotovo kod muskaraca, mozda pruza sansu za spasavanje mozdanih celija koje pate zbog nedostatka kiseonika. Jedan od mogucih nacina lecenja je koriscenje leka N-acetilcistein, koji nadohnadjuje glutation u celijama.

Ova je dragoceni lek koji moze pomoci bilo kome cije su celije pod stresom, ukljucujuci bebe, one koji pate od cisticne fibroze ili raznih povreda mozga. Doze ovog leka mogle bi se odredjivati prema polu bolesnika.

Novi eksperimenti ce biti radjeni kako bi se pronasao lek koji ce spreciti odumiranje mozdanih celija kod zena.

Vaginalni sekret

6. јул 2012.

Vaginalni sekret sam za sebe ne predstavlja neko odredjeno patolosko stanje ili oboljenje, vec samo simptom kao sto je naprimer glavobolja, povracanje, povisena telesna temperatura. leci se lokalno ali je uvek potrebno ustanoviti uzrok koji je doveo do pojave ovog simptoma.

Prema osobinama sadrzaja sekreta deli se cistoca vagine na 3 stepena:

I grupa sekreta – sekret je bez mikroorganizama i bez gnoja

II grupa sekreta – sekret bez gnoja, ali sadrzi izvesne bakterije

Ove dve grupe sekreta predstavljaju normalan sekret vagine

III grupa sekreta – je sekret koji sadrzi bakterije i gnoj

IV grupa sekreta – je sekret koji sadrzi gonokoke

V grupa sekreta – je sekret koji sadrzi trihomonade

VI grupa sekreta – sekret koji sadrzi mikoze (gljivice)
Jedna od vaznih uloga vagine je da stvara odbranu protiv prodora spoljnih bakterija u nju i u unutrasnje delove polnih organa. Ovaj zadatak ona obavlja putem biohemijskih procesa kojima upravljaju jajnici. Sluzokoza vagine je uvek vlazna a normalna flora vagine sastoji se iz Dederlajnovih bakterija. Preduslov za odrzavanje flore vagine je kisela sredina koja tokom menstrualnog ciklusa varira ali je kisela u proseku ph 4 -4,5. Harmonicnom simbiozom izmedju zida vagine, Dederlajnovih bakterija pod protektorijatom hormona jajnika stvara se odbrambena moc vagine tj. bakterijalno samociscenje vagine koja je izlozena prodoru bakterija iz spoljasnjeg sveta.

Svaki poremecaj biohemijskih procesa moze dovesti do prodora bakterija i stvaranje kolpita – vaginitisa, ciji je simptom pojacani i sadrzajem izmenjeni sekret.

Uzroci mogu biti unutrasnji i spoljasnji.

Od unutrasnjih uzroka cesto moze biti povecana propustljivost zida vagine za tecnost, zato sto je tkivo slabo ili zid vagine ostecen. Posledica ovoga je da Dederlajnovih bakterije ne mogu da stvore dovoljnu kolicinu mlecne kiseline i time osiguraju sekretu vagine dovoljnu kiselost. Slabi odbrambena moc flore vagine, vise ne moze da se odupire invaziji bakterija ili drugih patogenih mikroorganizama one dobijaju prevagu nad normalnom florom i sadrzaj vaginalnog sekreta cine sve necistijim. Pri ovakvom stanju u razmazu sekreta vagine nalaze se umesto odlubljenog epitela vagine i njene normalne flore, mnogobrojne bakterije kao sto su streptokoke, stafilokoke, diplokoke, grampozitivni i gramnegativni stapici i td. i nesto manja ili nesto veca kolicina leukocita.

Pojacani vaginalni sekret nije samo prosto povecanje kolicine sekreta vec i izmena njegovih osobina a one zavise od uzrocnika koji ga stvara pa moze biti sluzav, vodnjikav, penast, gnojav, krvavo vodnjikast, trulezan, neprijatnog mirisa.

Drugi endogeni faktor moze biti poremecaj regulacije sudovno-nervnog sistema. Pri njemu postoji labilnost sudova celog tela koji se ispoljava lakim crvenjenjem lica, hladnim i vlaznim rukama i nogama, brzim zamaranjem, poremecenom sekrecijom zelutca.

Jos jedan unutrasnji uzrocnik je je nedovoljna funkcija jajnika.

Najcesci uzrok su opsta oboljenja kao sto su akutne i hronicne infektivne bolesti, grip, angina, secerna bolest.

Spoljasnji faktori – kolpit-vaginitis nastao usled prodora patogenih mikroorganizama u vaginu , cija je invazija veca od odbrambene moci vagine. Ovaj prodor je mogus polnim odnosom, upotrebom zarazenih predmeta za higijenu. Uzrocnici mogu biti i hemijski, termicki ili neko strano telo uneto i zaboravljeno u vaginu.

Posledice velikog stomaka

6. јул 2012.

Razlozi mnogih koji zele da skinu prekomerne kilograme, pogotovo da skinu veliki stomak su najcesce estetske prirode npr. da bi bolje izgledali u kupacem kostimu,da bi mogli da zatvore rajfeslus na omiljenim pantalonama ili jednostavno da kad pogledaju niz telo prvo sto vide ne bude loptasti stomak. To su sve dobri razlozi medjutim mnogo znacajniji je da smanjivsi telesnu tezinu smanjujete rizik od tekih hronicnih bolesti.

Uopste povisena telesna tezina, pogotovo ona gde se masne naslage skupljaju na stomaku, potstice jetru da oslobadja svoje zalihe zasicenih masnih kiselina sto povecava nivo holesterola u krvi. Takodje menja nivo hormona koji su kljucni za skladistenje masti i apetit. Kada dobijate suvisne kilograme, pogotovo ako vam se salo skladisti na stomaku zbog pobudjenih hormona osecate sve vecu glad, jedete sve vise a vase telo skladisti masnoce i sve to postaje zacarani krug.

Povecana telesna tezina na razne nacine narusava zdravlje i povecava rizik od ovih bolesti:

Dijabetes Neka istrazivanja su utvrdila da zene ciji je obim stomaka usled povecane telesne tezine porastao za 40cm imaju 5 puta vecu verovatnocu da dobiju dijabetes nego one sa normalnom telesnom tezinom. Kod ljudi sa povecanom telesnom tezinom poremecen je ciklus insulina. Ovaj veoma vazan hormon koga proizvodi pankreas, ima ulogu da prenosi secer iz krvi do celija misica gde bi se on koristio kao izvor energije. Medjutim secer ostaje u krvi, sto potstice pankreas da jos vise proizvodi inslin, sto moze da iznuri pankreas i razvije se u dijabetes. Takodje visok nivo insulina u krvi stvara osecaj gladi i potstice na veci unos hrane i potstice jetru da pretvara secer iz krvi u masnoce.

Oboljenja srca Ispitivanja su ukazala da ljudi sa povecanom telesnom tezinom imaju dva puta vece sanse da dozive srcani udar nego nego oni sa normalnom telesnom tezinom. Sto jetra pretvara sve vise i vise secera iz krvi u masnoce,poveceva se nivo holesterola u krvi a masnoce se najcesce skladisre u masnim celijama na stomaku.

Takodje svakih 600gr. suvisne tezine povecava vas sistolni (gornji) pritisak za 4.5 poena, prosto receno ovo se desava zbog toga sto srce mora jace da pumpa krv kako bi snabdelo povecano telo. Povecan pritisak krvi na arterije ih vremenom ostecuje, povecavajuci rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Rizik od raka dojke Kod zena sa enormno povecanom telesnom tezinom povecava se nivo estrogena u krvi, telesne masnoce stvaraju svoj estrogen kao dodatak estrogenu koji se stvara u jajnicima. Obicno ova pojava ne stvara vece probleme, ali ako je usled preterane tezine nivo estrogena u krvi preterano visok povecava se rizik od oboljevanja od raka dojke.

Bolovi u ledjina povisena telesna tezina je dodatni teret za kicmu. Povecavanjem stomaka usled tezine on potiskuje kicmu praveci luk donjeg dela kicme sto prouzrokuje bol. Gubljenjem suvisnih kilograma i jacanjem stomacnih misica kicma nema tako povecano opterecenje, drzanje tela postaje uspravno i smanjuje se bol u kicmi.

Zamor Kod povecane telesne tezine ne samo da srce mora pojacano da radi vec isro tako i pluca da bi snabdela telo dovoljnim kolicinama kiseonika. Povecanjem stomaka povecava se i pritisak nadijafragmu koja je izuzetno vazna kod disanja. Posledica nedovoljnog snabdevanja tela kiseonikom je osecaj umora i iscrpljenosti.

Prosirene venePovecana telesna tezina u velikoj meri pomaze stvaranju prosirenih vena. Takodje svki suvisni kilogram dodatno opterecuje zglobove.

Suvisna telesna tezina je takodje povezana sa bolestima zucne kese, artritisom, slabim imunitetom, bolestima jetre, koznim oboljenjima i nesanicom.

Gubljenje suvisne telesne tezine pomaze da sprecite sve ove bolesti da se osecate bolje i zivite duze.

Pace maker – nedoumice

6. јул 2012.

Uvodjenje pace-makera (srcamog elektrostimulatora) u kardiologiju omogucila je mnogim ljudima normalan zivot uprkos poremecajima u ritmu rada srca. Danas se pace-meker moze jednostavno ugraditi hirurskim zahvatom uz lokalnu anesteziju.

Nedoumice vezane za ugradnju pace-makera:

Kada je potreban?

Pace -maker je u stvari baterija koja proizvodi elektricne inpulsa koji se prenose na srce tankom elektrodom.Na taj nacin ova sprava pomaze srcu da radi normalnim ritmom, tj. da izbaci potrebnu kolicinu krvi koja krvnim sudovima stize do svih organa.

Paca-maker se obicno ugradjuje osobama kojima je rad srca previse usporen, npr. zbog takozvanog totalnog bloka. U tim slucajevima kolicina krvi koju srce pumpa nije dovoljna da obezbrdi sva tkiva i dovede im potrebnu kolicinu kiseonika. Zbog toga bolesnik oseca umor, bol u grudima i oticu mu noge.

Promenjen rad srca moze biti posldica srcanog infarkta ili uzrokovana koronarnom bolescu ( u kojoj su arterije koje dovode krv u srce suzene usled arterioskleroze.)

Promenjena funkcija zalistaka, koji regulisu prolazak krvi iz pretkomora u komore, odnosno iz srcanih komora u arterije, takodje moze prouzrokovati usporen rad srca.

Razlog moze biti bolestan sinusni cvor ( mesto iz koga izlaze elektricni impulsi u srcu i upravljaju radom srca, ili preosetljiv karotidni sinus, zbog cega bolesnik ima ceste nesvestice.

Kako se ugradjuje?

Pace-maker se ugradjuje u lokalnoj anesteziji.kardiolog pravi mali rez u visini kljucne kosti, kraj ramena obicno na levoj strani. Na taj nacin se pravi neka vrsta prirodnog dzepa u potkoznom tkivu, u koji se smesta baterija. Baterija se zatim povezuje sa srcem pomocu tanke zice, koja do srcanog misica prenosi elektricne impulse koji ga potsticu na kontrakciju (stezanje).

Radi se o relativno kratkotrajnom zahvatu, trje oko sat vremena, koji je skoro potpuno bezopasan. Posle zahvata pacijent treba 2 nedelje da izbegava vece telesne napore kako bi se ispitalo da li baterija pravilno radi i dok ne zaraste rana.

Da li mobilni telefon moze uticati na ispravni rad pace-makera? – Nauka nije uspela da dokaze da elektromagnetni talasi koje salje mobilni telefon uticu na rad elektrostimulatora. Ipak se savetuje da se mobilni telefon nosi i koristi na strani tela suprotnoj od one na kojoj je ugradjen mobilni telefon.

Da li treba izbegavati teze fizicke poslove? Osobe koje nose pace-maker ne treba da obavljaju aktivnosti pri kojima se jako opterecuje ona ruka kraj koje je smesten pace-maker. Nagli i snazni pokreti bi mogli da poremete rad tog osetljivog instrumenta.

Da li detektor za metal reaguje na aparat? Osetljivi detektori za metal kakvi se koriste na ćrodoromoma mogu da reaguju prilikom prolaska putnika koji ima ugradjen pace-maker. Detektor za metal inace ne utice na normalan rad pace-mekera.

Da li treba izbegavati boravak na planini? Odlazak na planinu i voznja zicarom ne prave nikakve probleme osobama kojima je ugradjen pace-meker. Aparat je neosetljiv na promene temperature, tj. velika hladnoca ili vrucina ne utice na njegov rad.

Da li se mogu koristiti svi kucni aparati? Elektricni kucni aparati koji stvaraju elektromagnetne talase niskog inteziteta, kao sto su radio, televizija ili ves masina ne uticu na rad pace-makera.

Da li je veca opasnost od infekcija? Pace-maker je je strano telo ugradjeno u organizam. Bakterije mogu lako da udju u organizam prilikom hirurskih intervencija, invazivnih pretraga, vadjenja zuba, pa sledeci zicu pace-makera doci do srca i izazvati ozbiljnu upalu.

Da li neki medicinski postupci mogu da ostete pace-maker? Treba pripaziti kod upotrebe ultrazvucnog aparate, jer ultrazvucni talasi mogu impulse koje odasilje pace-maker.

Magnetna rezonance moze demagnetisati pace-maker i poremetiti mu rad.

Da li se moze voditi normalan seksualni zivot? Ubrzani rad srca do koga dolazi tokom polnog odnosa i fizicki napor ne pretstavljaju nikakvu smetnju za rad pace-makera. Zadovoljavajuci seksualni zivot samo moze da doprinese opstem zdravstvenom stanju

Najprikladnija ishrana u svim zivotnim razdobljima

6. јул 2012.

Veoma je vazno da jos u detinjstvu usvojite pravilne navike u ishrani i da naucite da kombinujete namirnice prateci sledecih 10 nacela zdrave ishrane:

1. Ne preskacite obroke – jedite pet obroka dnevno.

2. Povecajte kolicinu celuloze u ishrani.

3. Zamenite masti zivotinjskog porekla biljnim mastima.

4. Potrudite se da vam obroci budu raznoliki.

5. Dobro prozvacite hranu, polako i bez zurbe.

6. Umereno unosite slatkise.

7. Pripremajte hranu na biljnom ulju (po mogucnosti maslinovom).

8. Smanjite unos przene hrane, zamenite je onom pecenom u rerni.

9. Ne prekoracujte kolicinu od 3 gr. soli dnevno, izbegavajte preradjevine i konzervirana gotova jela.

10. Budite krajnje umereni sa alkoholom.

Ishrana nakon 20-te godine

Ne preterujte sa przenim i pohovanim jelima, salamama i fast fud obrocima. Ogranicite broj obroka sa malo hranjivih materija a puno kalorija (gazirani sokovi, slatkisi). Jedite hranu koja daje energiju a tokom obroka sedite opusteni makar 30 min.

Dorucak: Casa mleka ili jogurta, 40gr. integralnog hleba, voce ili sok.

Uzina: sendvic sa sunkom i sirom ili pecivo sa sunkom

Rucak:70gr. povrca, 150gr. mesa sa salatom, 30-40gr. hleba i voce.

Popodnevna uzina:Mleko, tost, voce.

Vecera: Mahune sa sunkom, 150gr. ribe i mlecni proizvod.

Ishrana posle 30-te godine

Pojacati unos namirnica bogatih gvozdjem (spanac, teleca dzigerica). Preporucuje se izbegavanje przenih i pohovanih jela i umaka napravljenih sa brasnom i masnocama.Pripremajte jela na rostilju, pari i rerni.

Dorucak: Casa mlka ili 2 jogurta, 30-40 grama integralnog hleba ili mleko sa integralnim zitnim pahuljicama, voce ili sok.

Rucak: 50gr. testenine, pirinca ili mahunarki, 120gr. mesa uz salatu, 30-40gr. hleba, voce.

Popodnevni medjuobrok: jogurt ili voce.

Vecera: Salata sa povrcem, namirnice bogate belancevinama (piletina, sunka), ugljeni hidrati (pirinac ili testenina), voce.

Ishrana posle 40-te godine:

Ukljuciti 2 ili 3 porcije voca i povrca u svakodnevnu ishranu, jesti integralne zitarice, koristiti maslinovo ulje. Pojacati unos omega-3 masnih kiselina (plava riba), kalcijuna i obranih mlecnih proizvoda bogatih kalcijumom.

Dorucak: Casa obranog mleka ili 2 case jogurta, 40gr. integralnog hleba, voce.

Uzina: Voce + jogurt.

Rucak: Pirinac ili testenina, riba na rostilju, piletina, varivo od povrca, 30gr hleba i voce.

Popodnevni medjuobrok: Obrano mleko + voce.
Vecera: 300gr. povrca + 120gr. ribe sa salatom + jogurt.

Ishrana nakon 50-te godine:

Ishrana mora da sadrzi malo zasicenih masti (iz mesa), jer smanjena kolicina estrogena utice na porast stetnog LDL holesterola u krvi. Birajte obrane mlecne proizvode obogacene kalcijumom.

Dorucak: Casa obranog mleka + 5 suvih keksova ili 30gr. tosta.

Uzina: Voce ili sok

Rucak: 30 gr. testenine ili pirinca, 10gr. piletine sa salatom ili kuvanim povrcem, 30gr. hleba i voce.

Popodnevni medjuobrok: Voce ili jogurt.

Vecera: 200gr. povrca (blitva, spanac, tikvice), oslic sa samoinjonima, jogurt.

Voce za zdrave oci

6. јул 2012.

Uzimanjem najmanje tri vocna obroka dnevno smanjuje se rizik od ocne bolesti koja cesto uzrokuje slepilo nakon 65. godine, pokazala je studija americkih naucnika.

Studija, koja je objavljena u casopisu Archives of Ophtalmology, temelji se na pracenju zdravstvenoga stanja više od 77.000 bolnicarki i više od 40.000 drugih osoba u SAD-u u razdoblju od 12 do 18 godina, a sproveli su je istraživaci iz Brigham and Women’s Hospital u Bostonu.

Makularna degeneracija, odnosno degeneracija žute pege, vodeci je uzrok gubitka vida nakon 65. godine.

Za bolest koja izazivaja degeneraciju celija žute pege, maloga dela mrežnjace u blizini ocnoga živca, ili rast krvnih žila unutar mrežnjace, ne postoji uspešno lecenje.

Studija je pokazala da muškarci i žene koji pojedu najmanje tri obroka bilo kojeg voca na dan smanjuju rizik za obolevanje od makularne degeneracije za 36 posto u poredjenju s osobama koje pojedu samo jedan i po obrok voca.

Cini se da su glavne preventivne komponente u vocu karotenoidi, flavonoidi, vlakna, folati i kalium.

Istraživaci kažu da je rec o najvecoj studiji koja se bavila ishranom i prevencijom te bolesti, ali upozoravaju da su potrebna i dodatna istraživanja koja bi proverila njihove zakljucke.

Ishrana i ljudski genom

6. јул 2012.

Biotehnologija, molekularna biologija i genetika su u proteklih par nedelja postale najcitiranije, najdiskutiranije, no i najkritikovanije naucne discipline. Naravno, sve ovo rezultat je vesti da je klonirano prvo ljudsko bice.

I pre ove, javnosti šokantne, naucnicima sumnjive vesti, spomenute naucne discipline stavljane su na vagu, u poslednje vreme najcešce zbog geneticki proizvedene hrane. Mnogo i za i protiv argumenata se iznosi, i mnpga se cine logicnima, no izgleda da ce konacnu presudu, kao i u mnogim slucajevima dosada, ipak dati vreme.

Genetika ? nutricionizam, postoji li veza?

Geneticka istraživanja mogu se na razne nacine povezati sa ishranom i nutricionizmom pa se ocekuje da ce se u buducnosti nutricionisticka istraživanja sve više bazirati na proucavanju veze izmedu ishrane, odnosno komponenata hrane i gena.

Hrana koja je zdravija i bogatija nutrijentima, njeno uporno i potrebno promovisanje kao sredstva prevencije razlicitih hronicnih bolesti i definiranje ishrane adekvatne individualcu, samo su neke od tema koje ce se sve više i više obradjivati, a koje sekvencioniranjem genoma dobivaju potpuno novu dimenziju. Naime, sekvencioniranje genoma otvorilo je jedno potpuno novo poglavlje u razumjevanju zdravlja i ishrane kao saveznika zdravlja. Istraživanja ljudskog genoma zahtevala su potpuno razumjevanje celijskih funkcija i reprodukcije.

Kako bi bolje razumeli osnove genetike potrebno je znati sledece. Postoje cetiri tipa baza, svaka baza komplementarna je s drugom na suprotnom lancu. Tako je adenin (A) komplementaran tiaminu (T), a gvanin (G) citozinu (C). Sve informacije potrebne da bi celija funkcionisala ili se razmnožavala zakljucane su u sekvenci izgradenoj iz navedenih baza. Ove baze se u genomu ponavljaju milionima, cak i bilionima puta. Svaki oblik života koristi isti jezik i stoga je odreden raspored baza posebno važan, on cini coveka covekom, bakteriju bakterijom… Drugim recima, u ovim sekvencama je osnova raznolikosti života na zemlji. Sekvence DNA cuvaju tajnu svakog oblika života, od bakterija do coveka, a nauka je sada dobila moc da dešifruje ove gradivne blokove života nazvane genomi. Genom se sastoji od svih DNA molekula u organizmu, ukljucujuci one u genima (gen je podjedinica DNA koja odreduje karakteristike pojedinca, naprimer boju ociju…).

Velicina genoma varira zavisno od izvora, tako se genom bakterije sastoji od oko 600000 parova baza DNA, dok se genom coveka sastoji od oko 3 biliona parova baza. I premda geni dobijaju veliku pažnju, proteini su zapravo ti koji cine sav posao. Geni nose informacije koje omogucuju celijama izgradnju proteina. Proteini potom odreduju kako ce domacin izgledati, funkcionisati, ponašati se… Koristeci znanja o genomu, istraživaci ce moci bolje razumeti funkcije gena i zakon koji regulise njihovu ekspresiju. To znanje ce dalje omoguciti bolju informiranost o nacinu povezanosti gena i nutrijenata kao i razumjevanje zašto ista ishrana razlicito deluje na ljude. Naprimer, pravi nacin na koji neki nutrijenti, kao oni iz mleka, voca i povrca, omogucavaju željene promene u metabolizmu još uvek je nepoznat. Istraživaci bi definisuci nacin na koji nutrijenti deluju, mogli objasniti zašto odredjeni nutrijenti i hrana deluju blagotvorno na zdravlje. Isto tako, mogla bi se otkriti geneticka pozadina razloga zbog kojeg ljudi razlicito reaguju na odredenu hranu i nutrijente pa skladno tome za svakog individualca kreirati poseban, za njega najprihvatljiviji i najzdraviji jelovnik. Studije o vezi gena i nutrijenata takodje bi mogle pomoci u otkrivanju preciznijih biomarkera (indikatora) kojima se detektuju razlicite bolesti te u identificiranju gena na koje se može delovati nutritivnom intervencijom kako bi se spriecio razvoj bolesti. Ishrana i odredeni nutrijenti mogu uticati na funkciju naših gena. Dobro je poznato da se medju osobama koje jedu istu hranu, kod nekih može razviti gojaznost, kod nekih se razviju razlicite srcane ili druge hronicne bolesti, kod nekih alergije, dok kod nekih ništa od navedenog. Ono što istraživace najviše zanima je zašto je to tako. Istraživanja i razumjevanja funkcije ljudskih gena mogla bi omoguciti razvoj nutritivnih namirnica i specijalnih funkcionalnih komponenata hrane, odnosno optimalne ishrane za pojedinca kao i poboljšati metode prevencije mnogih, sa životnim stilom povezanih, bolesti.

Funkcionalna hrana za potrebe pojedinaca

Istraživanja ljudskog genoma moglo bi pomoci u otkrivanju nacina na koji ishrana utice na naše gene i zašto pojedinci razlicito reaguju na razlicite nutrijente i razlicite tipove ishrane. Ovo bi u buducnosti moglo pomoci u razvoju hrane sa specificnim nutritivnim efektima, dizajniranim tako da zadovoljavaju odredjene potrebe pojdinaca. Takva hrana, koja sadrži biološki aktivne komponente koje imaju moc da blagotvorno deluju na zdravlje ili redukuju rizik od razlicitih bolesti, može pomoci u neutralizaciji delovanja odredenih gena pa cak i odgoditi razvoj odredjenih hronicnih bolesti i zdravstvenih problema.

Podrucje istraživanja koje možda najviše obecava je istraživanje procesa starenja. Naime, naucnici su otkrili da restrikcija unosa kilokalorija može povecati životni viek za 30 – 40 %, ali tacan mehanizam kako navedena restrikcija produžava životni vek još nije otkriven. To otkrice moglo bi pomoci u kreiranju jelovnika koji ce poboljšati kvalitet života i produžiti životni vek.

Istraživanje ljudskog genoma može pomoci i u otkrivanju nacina kojima bi se razvija specijalna hrana za pojedince i kako bi se hrani koja ima blagotvorno delovanje na zdravlje poboljšao ukus ili kako bi se namirnice koje se, kao po pravilu, svakodnevno konzumiraju, ucinile zdravijima. Proucavanje biljaka i mikroorganizama može takodje voditi ka otkrivanju novih komponenata koje bi eventualno imale blagotvoran uticaj na zdravlje i kada bi se izolovale iz svoje prirodne okoline. Rezultat tih otkrica bili bi novi sastojci i hrana sa još više zdravstvenih prednosti.

Ishrana pojedinaca

Iako javna zdravstva stalno ukazuju na važnost pravilne ishrane, vežbe i uopste zdravog života, smernice koje daju opste su i nisu uvek najprikladnije za svakoga. Tako potrebe za vitaminima i mineralima razlikuju se zavisno od uzrasta, zdravstvenog stanja… Delovanje fitohemikalija, izoflavona, flavonoida, reservatola, razlikuje se od osobe do osobe. Povecan unos soli kod nekih ce osoba rezultovati povecanjem pritiska, dok kod nekih osoba nece imati neko znacajnije delovanje. Sve ove drugacije reakcije pojedinaca, rezultat su raznolikosti medu pojedincima koju definise genom. Doci ce vreme kada ce biti moguce pomocu testiiranja genoma odrediti potencijalan rizik od odredenih bolesti i potom utvrditi idealnu ishranu za pojedinca koja ce tek onda uciniti ono maksimalno u prevenciji odredenih bolesti i stanja. Možda ce cak postati uobicajena procedura da lekar, dijeteticar ili nutricionista na osnovu informacija koje nose geni, pojedincima daju savete o ishrani koja je baš za njih najbolja.

Bolje dijagnostikovanje bolesti

Od ranije je poznato da su odredjene bolesti vezane uz neke geneticke komponente. Naucnici su vec otkrili više od 30 gena odgovornih za razvoj raka dojke, mišicnih bolesti, gluvoce i slepoce. Informacije o ljudskom genomu mogu pomoci u identifikovanju tacno odredenog gena koji je odgovoran za razvoj bolesti. Jednom kada se identifikuju visokorizicne osobe, mere za prevenciju bolesti ili metode lecenja koje se preduzmu na vreme mogle bi biti mnogo djelotvornije. Kada se radi o bolestima i stanjima usko vezanim uz prehranu, intervencije ce morati ukljucivati promene prehrambenih navika i/ili ukljucivanje specijalnih prehrambenih komponenata kao diela sveukupne strategije lecenja. I dok se istraživanja genoma mnogima ne cine simpaticnim, doduse nekim ljudima deluju zastrašujuce, definisanje komponenata hrane koje blagotvorno deluju na zdravlje, a koje bi uveliko bilo olakšano kada bi se bolje poznavao genom, ipak ne zaslužuje kategoricko zatvaranje vrata.

Umor, slabost, bledilo?

6. јул 2012.

Ukoliko osecate umor, slabost, bledi ste, mozda vam nedostaje gvozdje.

Gvozdje je kljucni sastojak krvi, ali ga organizam jako malo iskoriscava – vise od 90% gvozdja unetog hranom se ne asimilira i nikada ne dospe u krv. Asimilirano gvozdje odlaze se prvo u jetri, pa u slezini, kicmenoj mozdini i krvi. Zbog toga je vazno osigurati hranu bogatu ne samo gvozdjem vec i materijama koje potsticu njegovu apsorpciju, a to su u prvom redu vitamin C i kalcijum.

Uloga gvozdja u organizmu je da stvara hemoglobin. Hemoglobin prenosi kiseonik iz pluca u sva tkiva tela. Uz ostalo, gvozdje na taj nacin povecava otpornost na stres i napore. Takodje deluje na nastanak mioglobina, materije koja prenosi kiseonik u misice potsticuci njihove kontrakcije. Pomanjkanje snage za telesne napore zbog slabosti misica moze biti znak malokrvnosti.

Manjak gvozdja moze uzrokovati anemiju. Nedostatak gvozdja u hrani ipak je najredji uzrok ovog poremecaja. Cesci je uzrok gubitka gvozdja zbog menstroacije, unutrasnjeg krvarenja, smanjene apsorpcije gvozdja u tankom crevu.

Dnevne potrebe gvozdja:

Potrebe u gvozdju za muskaraca od 18 godina pa dalje su 10mg dnevno.

Potreba za gvozdjem kod zena su vece jer ga gube tokom menstroacije i one su 18mg dnevno do menopauze, nakon menopauze se smanjuju na 10mg dnevno. Tokom trudnoce potrebe za gvozdjem narastaju do 30mg dnevno a tokom dojenja se vracaju u normalu na 18mg dnevno.

Izvori gvozdja

Glavni izvori gvozdja su crveno meso i iznutrice(posebno dzigerica) ,zatim jaja, ribe, alge, povrce zelenih listova i suvo voce.

Gvozdje iz mesa lakse se absorbuje od onog iz povrca i voca. U tom drugom slucaju manjak se moze nadoknaditi uzimajuci zajedno povrce i voce bogato gvozdjem i ono bogato vitaminom C. Gvozdje iz mesa tesko se nadohnadjuje biljnim gvozdjem.

Ne treba, medjutim preterivati sa mesom, jer moze doci do neravnoteze fosfora i gvozdja u organizmu.Prevelika kolicina fosfora sprecava apsorpciju gvozdja.

Danas se propisuje gvozdje u tabletama ili sirupima. Kada je rec o dijetetskim preparatima multivitaminske tablete po pravilu sadrze i gvozdje, treba proveriti koju kolicinu gvozdja sadrze u miligramima i da li taj preparat pored gvozdja sadrzi i bakar i kalcijum.

Promenite neke navike

Ne treba piti previse kafe, caja ili mleka tokom dana jer ova pica sadrze materije koje se vezuju uz gvozdje sprecavajuci njegovu apsorpciju.Pijte ih izvan obroka, a unos kafe i jakog caja smanjite.

Manjak gvozdja iz mesa moze uzrokovati nedostatak i kod onih koji racunaju na biljno gvozdje, ako uz te namirnice ne uzimaju povecane doze vitamina C.

Ako patite od gastritisa tj. povecane kolicine kiseline u zeludcu ona (sona kiselina), sprecava apsorpciju gvozdja. Jedite namirnice koje neutralisu kiselinu kao sto su pirinac, krimpir i banane.

Protiv vrucine u gradu

6. јул 2012.

Osvezenje – kako to lepo zvuci, ali leti ga treba pronaci. Stanovnici gradova moraju podnositi sve vise temperature, sparinu i vlagu. Zbog efekta staklene baste
leta ce na Zemlji biti sve toplija, a to nisu laki uslovi za zivot.

Znojenje, kljucni mehanizam termoregulacije, sluzi za odrzavanje ujednacene temperature tela – isparavajuci, kapljice znoja hlade povrsinu tela. Alo je
znojenje preterano uzrokuje dehidrataciju. Zato izgubljenu vodu treba nadohnaditi odgovarajucim unosom vode. Vrucina usporava i cirkulaciju, najvise ispastaju stopala i noge – otecenost nogu i osecaj tezine posledica su delovanja toplote na vene. I refleksi se usporavaju na vrucini, postajemo tromi i pospani. Nedovoljno i lose
spavanje zbog velike vrucine izaziva razdrazljivost. O izgledu da i ne govorimo: lice se sjaji a sminka rastapa i curi. Ipak se mozemo zastititi od svih tih posledica. Dovoljno je slediti nekoliko malih pravila da i u zarkim letnjim danima nadjete osvezenje i uzivate.

1.Obratite paznju na ishranu, kojom treba da unosite manje masti a vise povrca i voca. Treba znatno smanjiti unos masnih namirnica, koje zagrevaju. To se posebno
odnosi na suvomesnate proizvode i zrele sireve.

Jedite sto cesce lisnato zeleno povrce, salate i voce koje potsticu disperziju suvisne toplote iz tela.

Da bi ste imali dovoljno energije povrce bolje kratko kuvajte ili dinstajte na malo ulja nego da ga jedete sirovo, pogotovo ako imate nizak krvni pritisak.

Sirovo ulje rashladjuje, a kuvano zagreva.

Uz zitarice i povrce korisno je koristiti zacinsko i aromaticno bilje, jer osvezava.

Hladna pica i pica sa ledom se ne preporucuju. Bolja su pica sobne temperature ili topli napitci kao sto su prirodni biljni cajevi.

2.Osvezite i prostorije – klima uredjaji i ventilatori se najcesce koriste za rashladivanje prostorija u kojima boravimo. Medjutim koristeci ih treba da se
pridrzavamo nekoliko zlatnih pravila:

Temperaturna razlika izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg prostora ne treba da prelazi 10 stepeni jer moze izazvati prehladu, bolove u zglobovima i misicima.

Klima uredjaje u automobilu treba koristiti samo tokom dugih voznji jer cestim ulazenjem i izlazenjem iz klimatizovanog aitomobila telo izlazete temperaturnim
skokovima koji nisu zdravi.

Filtere i posude za sakupljanje vode u klima uredjajima treba drzati savrseno cistim. U suprotnom, cestice prasine, polen ponovo se ispustaju u cirkulaciju vazduha.

Vecina klima uredjaja funkcionise i kao regulator vlage, a tu funkciju treba cesce koristiti jer je zdravija i prirodnija, korisna za disajne puteve i olaksava
isparavanje koze.

3. Kako rashladiti telo:

20 udisaja za obnovu energije – Osecaj pritiska kod velikih sparina moze se ublaziti pomocu vezbe:

1.Sedite ili lezite i 4 puta duboko udahnite i izdahnite. Disite pravilno i opusteno kroz nos, bes prekidanja i zadrzavanja vazduha.
2.Sada jednom vrlo duboko uzdahnite i izdahnite. Ovim redosledom ponovite vezbu disanja jos 3 puta.

Obojeno osvezenje – preme hromoterapiji, slucaju stresa uzrokovanog vrucinom izrazito povoljno delovanje imaju svetlo plava, tamnoplava i tirkizna boja.
Kada se osecate iscrpljeno, ispred sebe stavite tkaninu u jednoj od ovih boja i gledajuci je pokusajte da se opustite. Zamislite da kroz vas pogled boja
prodire u vas, zamislite da je udisete poput vazduha.

Mirisi koji vracaju snagu – Protiv simptoma povezanih sa velikom toplotom, aromoterapija predlaze koriscenje esencijalnih ulja nane, zalfije, eukaliptusa, lavande. Dovoljno je da pomirisete maramicu na koju ste prethodno naneli 2-3 kapi ulja, ili stavite 2-3 kapi nekog od ovih ulja na zapesca, iza usiju i sa
zadnje strane kolena.

Mlaki tus – Tusiranje mlakom vodom ili vodom sobne temperature najduze ce vas odrzati svezim. Hladna voda vam trenutno moze doneti osvezenje, ali
vrlo brzo zatim telo obliva neugodan talas toplote.

Hidratacija bez ulja – Ne koristite masne i teske kreme za lice, po vrucini dolazi do pojacanog lucenja sebuma a osim toga kozi treba omoguciti da nesmetano
dise. Gajte prednost emulzijama ili gelovima, osvezavajucim i bogatim vodom. Cesto osvezavajte kozu sprejom sa rashladjenom vodom koju povremeno rasprsavajte
po licu.

Kompjuteri i zdravlje

6. јул 2012.

Svakodnevno radeci na kompjuteru, verovatno niste ni svesni koliko puta napravite iste pokrete, narocito u radu sa mišem i tastaturom. Prilikom ovakvog rada dolazi do zamaranja zglobova (narocito zgloba korena šake) i mišica, ovaj zamor je uglavnom akutan, ali se vremenom može i akumulirati i preci u nešto opasnije.Strucnjaci su utvrdili, da mnogobrojna uzastopna ponavljanja malih – kratkih pokreta, mogu prouzrokovati povrede koje su povezane sa neodgovarajucim položajima tela i ruku dok radimo. Za ove povrede nema univerzalno prihvacenog naziva.

Ali, obzirom na to da se sastoje od više reci, uglavnom možete naici na skracenice. Na engleskom govornom podrucju koriste se: oštecenja zbog kumulativnih trauma (cumulative trauma disorders – CTD), jer je uzrok zbir štetnog delovanja ponavljajucih pokreta i nepravilnog položaja. Još jedan od cešcih grupnih naziva je i povreda zbog ponavljajuceg naprezanja (repetitive strain injury – RSI) ili poremecaji zbog ponavljanja pokreta (repetitive motion disorders – RMD), ali susrecu se i drugi: mišicno-koštani poremecaji izazvani radom (work related musculoskeletal disorders – WMSD), sindrom prenaprezanja vezan za rad (work related overuse injury, occupational overuse syndrome), ruka pisca (writer’s hand), itd.

Sve gore navedene povrede i oboljenja su razlicite mišicno-koštane promene prouzrokovane ponavljanjem odredenih pokreta i neodgovarajucim, prisilnim položajem tokom radnog vremena. Kod osoba koje rade na kompjuteru (kao vi, upravo sada), date promene mogu da se jave u rukama, laktovima, ramenima, vratu i ledima. Znakovi za uzbunu su: bol, utrnutost, trnci, bockanje i drugi razliciti neugodni osecaji. Pored navedenih znakova koji su na nivou osecaja, može doci i do raznih vrsta upala: crvenila i otoka, ukocenosti, bolnih tacaka, pa cak i depresije.

Kod nekih osoba koje pate od poremecaja izazvanih dugotrajnim radom nije moguce videti navedene znakove, ali oni ne mogu obavljati svoje redovne aktivnosti. Istovremeno, osobe koje boluju od ovih kumulativnih povreda, imaju odjednom više nabrojanih bolesti i oštecenja.

Sve ovo gore što smo naveli, nismo to uradili da bi vas uplašili, vec samo da bi vas upozorili na moguce posledice nepravilnih položaja pri radu. U sledecem prilogu cemo vam predstaviti neke smernice i predloge kako da izbegnete kumulativne kompjuterske povrede i oštecenja.

Verovatno jedan od najvecih problema predstavlja ergonomija tastature, jer se one najviše koriste, pa najveci broj oboljenja dolazi od ovog ulaznog uredaja. Pri radu na standardnim tastaturama, potrebno je izvrnuti i izviti ruke u položaje koji nisu prirodni (ergonomski), što dovodi do naprezanja zglobova ruku. Na svu srecu, postoje mere koje možete da preduzmete da bi izbegli rizik. Pri kucanju, trudite se da opustite prste i da što manje izvijate šake, preporuka je i da ne podižete nožice ispod tastatura jer mogu da dovedu do još oštrijih uglova izvijanja prilikom dopiranja prstiju do spoljnih tastera.

Pri radu pokušajte da što cešce odmarate ruke u krilu, umesto da ih držite na tastaturi dok ne kucate.U slucaju, da vec imate neke bolove i peckanja u prstima i zglobovima, potražite strucnu lekarsku pomoc. Da napomenemo da postoje i tastature koje su ergonomski projektovane, i koje su podeljene na dva dela radi prilagodavanja što prirodnom položaju ruku, tj. dovode zglobove ruku u neutralan položaj.

Sledeci problem koji može da izazove poremecaje, je oslanjanje ruku na sto ili neki oslonac. Korišcenje oslonca (kojih ima mnogo na tržištu) cini veliko olakšanje, ali istovremeno ako ga redovno koristite, može da poveca rizik. U cemu je stvar? Dok kucate, bez obzira da li koristite oslonac ili samo sto, vi naslanjate ruke na zglobove i tako ih dodatno opterecujete. Strucnjaci preporucuju da se uopšte ne naslanjate dok kucate, a da vam istovremeno ruke slobodno i opušteno leže iznad tastature.

Osim tastature, probleme pri radu mogu da izazovu i: neodgovarajuce sedište (stolica, fotelja), nepravilno osvetljenje, loše postavljen monitor u odnosu na glavu itd. Što se tice svetlosti, izbegavajte da bilo kakva svetlost pada na ekran monitora, jer cete tada povecavati kontrast i osvetljenje samog ekrana, što može dovesti do zamaranja ociju. Sedište treba da bude podešljivo da bi mogli da podesite pravilan položaj i visinu. Pri ovome, kada kucate, izbegavajte da oslanjate laktove na oslonce ruku stolice, i kicmu držite pravo. Monitor bi trebalo da bude najmanje 40 cm udaljen od ociju, ali ne i previše zbog naprezanja ociju, pri tome treba da bude postavljen u visini ociju. Vertikalno osvežavanje ekrana treba da bude najmanje 80 Hz.

Sve u svemu, ako samo povremeno koristite racunar, ne treba da se brinete, ali ako ga svakodnevno, intenzivno koristite, postoji realna opasnost od povreda. Trudite se da uvek obratite pažnju na to kako sedite, u kom položaju držite ruke i preduzimajte mere predostrožnosti.

Um je kljuc vecne mladosti

6. јул 2012.

Briga o ishrani i zdravlju je veoma bitna i treba je voditi tokom citavog zivota. Medjutim negovati znanje, osecanja i pamcenje jednako je vazno.

Posle 20-te godine

Svakodnevno udovoljavajte znatizelji. Treniraje mozak, slabljenje mozdanih funkcija moze se spreciti samo svkodnevnom intelektualnom aktivnoscu koja je zapocela jos u mladosti. Drugim recima treba trenirati mozak trajnim zanimanjem za dogadjaje u svetu koji nas okruzuje. To se cini normalnim dok smo mladi ali postaje slozenije kako starimo.

Prevazidjite nesigurnost i razvijte nove aktivnosti koje ce vam pomoci da se lakse suocite s novim situavijama i resite nove probleme za koje niste pripremljeni.

Naucite da pregovarate i budete fleksibilniji. Pozeljno je da vec u mladosti razvijete osecaj za toleranciju i prihvatanje, a istovremeno cvrsto zastupate svoje stavove. Zivot nije uvek lak ali smo svi sposobni da ovladamo mehanizmima potrebnim za suocavanje sa komfliktnim situacijama.

Izrazite osecanja: dokazano je da je emocionalna suzdrzljivost, posebno kada je rec o pozitivnim emocijama, jednako nezdrava kao gubitak emocionalne kontrole.

Posle 30-te godine

Stres raste, ojacajte samopouzdanje!

Obuzdajte teskobu. Najbolji protivlek je razmisljati pozitivo, znati kako da se iskljucite kako bi ste izbegli opsednutost brigama, opustite se bavljenjem hobijima i sportom.

Pojacajte licne odnose. U danasnjem drustvu prete nam mnoge opasnosti, ali prema misljenju strucnjaka najopasnija je kolotecina i izostanak komunikacija. Da bismo to prevladali, treba da se povezemo saokolinom i ostanemo drustveno i intelektualno otvoreni.

Izbegavajte preteran osecaj obaveze. Treba zastati i razmisliti da li nam osecaj obaveze obogacuje zivot ili nas sputava.

Razvijte smisao za humor. Nastojte da sto manje dramatizujete i suocite se sa zivotom i medjuljudskim odnosima na tolerantan i zabavan nacin, sa puno optimizma.

Nakon 40-te godine

Iskoristite smirenost koja prati zrelost.

Neutralizujte negativne misli. Negativana iskustva i osecanja, posebno strah i bol, imaju snazan stetan ucinak na zdravlje. Tajna dugovecnosti je zadrzati vedrinu i optimizam uprkos nakupljenim negativnim iskukustvima.

Budite zadovoljni sobom. To je najveca garancija srece u svkom zivotnom razdoblju i ono sto psiholozi nazivaju pracenje puta sopstvenog samostvaranja, a odnosi se na sretan porodican zivot, profesionalne i drustvene aktivnosti koje ste sami odabrali.

Volite sebe. Da bi ste to postigli ne smete zapostaviti ni telo ni um.

Pokazite ljubav. Neizrazavanje neznosti jedan je od glavnih uzroka razocarenja u ljubavnoj vezi, a sreca zavisi od uspostavljanja sklada sa bliskim osobama.

Posle 50-te

Vezbajte pamcenje i uzivajte u malim stvarima.

Odrzite um u formi. Strucnjaci tvrde da mozak ostaje nepromenjem do 55-te godine zivota. Posle toga proces propadanja mozdanih celjija zavisi od mnogih cinioca. Dokazano je da drustvana i intelektualna izolacija ubrzava starenje mozga.

Uzivajte u lepim stranama zivota. Buducnost se sada cini izvesnom do te mere da moze izazvati osecaj praznine i ravnodusnosti. Majbolji lek protiv malodusnosti je pokazivanje interesovanja, zelja za upoznavanjem i proucavanje privlacnih stvari koje nudi zivot.

Prilagodite se prolasku vremena. Osecaj da ste prosli polovinu zivota cesto je vezan sa brigom i pitanjima o smislu zivota. Morate pronaci nesto dovoljno zadovoljavajuce da biste nastavili zivot pun entuzijazma i dinamike, niposto ne odbacujuci bas sve iluzije.

Manje zdravstvene tegobe

6. јул 2012.

Za vecinu blagih simptoma najcesce postoji bezazleno objasnjenje. Kako prepoznati sta je normalno, a u kojem se trenutku ipak treba zabrinuti?

Nesvestica – Osim ostalih razloga, nesvestica se javlja kad u mozak n dospeva dovoljno kiseonika. Neki ljudi lako gube svest, posebno ako imaju niski krvni pritisak.

Kada se treba zabrinuti?

Ako ste dijabeticar, razlog nesvestice moze biti prejako snizenje nivoa secera u krvi. Ako ste imali nekoliko takvih napada, svkako idite kod lekara, koji ce po potrebi promeniti lek ili mu prilagoditi dozu.

Vrtoglavica uz gubitak ravnoteze, utrnulost, slabost ili oduzetost ruke ili noge, poremecaj govora i gubitak vida.Uzrok moze biti tzv. tranzistorni ishemicni napad, koji je cesto uvod u mozdani udar. Javlja se zbog privremenog prekida dotoka krvi u mozak. Idite sto pre kod lekara koji ce vas uputiti na CT i analizu krvi.

Pre nesvestice osetili ste jaku teskobu i ubrzano povrsno disali? Mozda je samo u pitanju napad panike. Moze vam pomoci duboko disanje u papirnu kesicu. Lekar vas moze uputiti kod psihijatra koji ce vam pomoci da uklonite psihogene uzroke napada.

Vaginalni sekret – Vaginalni sekret javlja se kod svih zena tokom menstrualnog ciklusa i varira od oskudnog do jakog. Ako uzimate pilule za kontracepciju, sekret se moze promeniti, pojacati ili smanjiti. U menopauzi sekret nestaje i vagina postaje suva zbog hormonalnih promena.

Gusti, beli, zgrusani sekret, pracen svrabom, najverovatnije je izazvan gljivicnom infekcijom. Moze se pojaviti nakon uzimanja antibiotika, kada ste izuzetno iscrpljeni, ako uzimate pilule za kontracepciju ili u trudnoci. Leci se amtimikoticnimkremom ili vaginaletama.

Obilan sekret ribljeg mirisa moze biti znak bakterijske vaginoze. Infekcija nastaje kada se nekontrolisano razmnoze bakterije koje inace normalno zive u vagini. Pokretac moze biti stres ili promena partnera a leci se antibioticima.

Modrice – Modrice nastaju kada krv curi iz sicusnih kapilara ispod koze. Kod nekih zena se modrice lakse pojavljuju uoci menstroacije a pretpostavlja se da je uzrok promena nivoa hormona progesterona. Kod zdravih osoba modrica postepeno nestane za nedelju dana.

Velike modrice koje nastaju nakog blagog udarca ili bez ikakvog razloga treba da vas zabrinu. Mozda se radi o bezazlenoj purpuri, koja se najcesce javlja kod starijih zena. Modrice se tada javljaju na bedima, gornjoj strani sake i nadlaktice, a izazvane su stanjem vezivnog tkiva koje podupire krvne sudove ispod koze pa ome lakse pucaju. Obicno nije potrebno nikakvo lecenje ali reba otici kod lekara jer se ponekad javlja smanjeni broj trombocita. taj poremecaj moze izazvati neka virusna infekcija a leci se najcesce kortikostereoidima.

Glavobolje – Normalna je pojava glavobolje uz prehladu, pre menstroacije, posle stresnog i napetog dana, ako ste dehidrirani ili imate zatvor.

Treba da vas zabrinu svkodnevne glavobolje. Preteranom upotrebom analgetika telo postje neosetljivo na lek, pa vam trebaju cesce i vece doze. Treba sprovesti odvikavanje od analgetika pod lekarskim nadzorom.

Mucnona i povracanje, bljeskanje pred ocima, umor, preosetljivost na svetlost, glavobolja koja traje od 4 do 72 sata. Ako osetite neki od ovih simptoma uz glavobolju koja se javlja obicno na jednoj strani glave, mozda bolujte od migrena, lekar vam mpze prepisati nove veoma efikasne lekove protiv migrene.

Pulsirajuca glavobolja u zatiljku dok hodate. Blago ili umereno povien krvni pritisak, najcesce nece izazvati glavobolju ali jako visok hoce. Ako je krvni pritisak iznad 90/140mmHg, morate se leciti.

Jaka, iznenadna glavobolja pracena obamrloscu ili trncima u udovima. I tumor mozga je uzrok glavobolje ali tada glavobolja nije jedini simptom. Lekar ce vas uputiti na pregled neurologu.

Mrsavljenje – Normalno je ako ste drzali dijetu, ako vise fizicki radite ili imate zeludacne tegobe.

Treba da vas zabrine preterano aktivna stitna zlezda. Taj poremecaj ubrzava metabolizam pa mrsavite uprkos dobrom apetitu. Takodje ce te primetiti znojenje, drhtanje ruku, nervozu i stalno ce vam biti vruce.

Hipertireoza se leci lekovima koji usporavaju proizvodnju hormona stitne zlezde.

Ako vas lekar sumlja da je razlog naglog mrsavljenja nediagnostikovani zlocudni tumor, podvrgnuce vas svim potrebnim pregledima.

Depresija izaziva gubitak apetita a leci se antidepresivima.

Dijabetes tipa 1 (insulin zavisan), izaziva brzo mrsavljenje. Nije neubicajeno da bolesnik u kratkom periodu izgubi 3 do 6 kilograma.

Debljanje – gojenje je cesto povezano sa starenjem i cinjenicom da ste manje aktivni nego pre a unosite istu kolicinu hrane.

Gojenje koje prati osecaj jakog umora, misicna slabost, telesna i dusevna usporenost, podbulost, slabije pamcenje, usporen govor i stalni osecaj hladnoce trba da vas zabrine. Mozda je uzrok nedovoljna aktivnost stitne zlezde, sto lekar dijagnostijuje pretragom krvi a leci se lekovima koji nadohnadjuju hormone stitne zlezde.

Neredovne menstroacije, preterana dlakavost tela i otezano zacece. Uzrok mogu biti policisticni jajnici. Hormonska neravnoteza onemogucava ovulacuju i dovodi do stvaranja cista na jajnicima, a moze se leciti hormonima.

Zedj – Zedj se normalno javlja ako je vruce, ako ste se oznojili zbog fizickog rada, ako radite u klimatizovanom prostoru. To je samo nacin na koji vam telo govori da morc vise da unosite tecnost.

Treba da vas zabrine ako je zedj pracena uz cesto mokrenje, uzastopne gljivicne infekcije vagine i trajan osecaj umora. To su klasicni znaci dijabetesa tipa 2. Bolest se moze kontrolisati pravilnom dijetalnom ishranom bez secera i zdravim nacinom zivoa. Ako to ne pomogne prepisuju se lekovi koji potsticu gusteracu na pojacanu proizvodnju insulina.

Promena crevnih navika – Neki ljudi imaju stolicu 2 puta dnevno, drugi svaki treci dan, vazno je ono sto je za vas uobicajeno tj. normalno. U vrucim klimatskim uslovima cesto se javlja zatvor zbog dehidriranosti, a ako predjete na ishranu bogatu vlaknima cesce ce te prazniti creva.

Treba da vas zabrine cesca praznjenja creva uz meksu stolicu, sto traje 6 nedelja ili duze, naizmenicna razdoblja proliva i zatvora, krv u stolici, mrsavljenje, bol u trbuhu. Kombinacija svih tih simptoma moze upucivati na rak debelog creva. Ako se bolest otkrije u ranom razdoblju mogucnost prezivljavanja je 90%.

Naizmenicni proliv pa zatvor moze da govori o sindromu nadrazenih creva. Lekar vam moze prepisati lekove protiv grceva i savetovati vam o zdravim naviama u ishrani koje treba da usvojite.

Krvavi proliv, bol u stomaku, visoka temperatura i malokrvnost su mozda simptomi ulceroznog kolitisa, upalna blest s ulceracijama sluznica debelog creva, leci se lekovima.

Holesterol u krvi – 10 najcescih pitanja

6. јул 2012.

Holesterol je vrsta masnoca koja je prirodno prisutna u ljudskom organizmu. Nuzan je za sintezu hormona iz grupe kortikostereoida, medju kojima su i polni hormoni (estrogeni, progesteron, testosteron). Pored toga neophodan je za proizvodnju zucnih soli, a probava masnoca iz hrane u crevima nemoguca je bez tih soli.

Uz ostale masnoce holesterol je prirodan sastojak krvi,ali samo u odredjenoj kolicini. Povisen nivo holesterola u krvi opasanje za zdravlje. Uz secernu bolest, povisen krvni pritisak i pusenje, povecana kolicina holesterola u krvi jedan je od cetiri najvaznija uzroka rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i mozdani udar.

1. Sta znaci previsoka kolicina holesterola u krvi?

Za zdrave osobe u cijoj porodici nije bilo koronarnih bolesti holesterol u krvi ne bi smeo biti veci od 5,0 mmol/lit.

Rec je o kolicini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati koristan (HDL) od stetnog (LDL) holesterola. Postoji samo jedan oblik molekula holesterola, ali u krvi molekuli holesterola imaju drugaciji put. LDL holesterol je onaj holesterol koji je u LDL cesticama i iz njih se talozi na zidove krvnih sudova izazivajuci arteriosklerozu. On se dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Srecom postoje HDL cestice koje ublazavaju te stetne pojava. One sadrze HDL holesterol. Te cestice sakupljaju visak holesterola sa mesta gde ga ima previse i odnose ga u jetru. Stoga su HDL cestice vredan cistac krvnih zila. Normalna kolicina LDL holesterola je manja od 3mmola/lit a HDL holesterola mora biti veca od 1 mmola/litru.

2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi

Ako osoba potice iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao sto su srcani infarkt, mozdani udar, ako boluju od secerne bolesti, puse ili imaju poviseni krvni pritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini zivota.

Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi, npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili stitne zlezde, muskarcima se preporucuje provera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a zenama jednom u tri godine nakon 55. godine zivota (ili nakon menopauze).

3. Moze li povisena kolicina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?

Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, ukljucujuci infarkt, su povisen nivo holesterola u krvi, pusenje i povisen krvni pritisak. To sve ugrozava zdravlje krvnih sudova. Opasnost od infarkta srca povecava se sa povecanjem broja uzrocnika rizika, ali poviseni nivo holesterola je najvazniji uzrocnik infarkta srca.

4. Da li su muskarci i zene u jednakoj opasnosti?

Zahvaljujuci zastitnom uticaju zenskog polnih hormona, estrogena, zene su u manjoj opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga preti im isti rizik kao i kod muskaraca, a ako imaju i faktore rizika cas i veca.

Muskarci su ugrozeniji od zena jer muski polni hormon testosteron snizava nivo korisnog HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.

5. Da li je debljina znak povisene kolicine holesterola u krvi?

Povisena kolicina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povisenom telesnom tezinom. Vecina osoba koje boluju od veoma povisene kolicine holesterola u krvi uslovljeno genetskom – naslednom predispozicijom nejcesce su normalne telesne tezine ili su cak mrsave.

Ipak osobe sa povecanom telesnom tezinom , posebno osobe koje visak masnog tkiva imaju u podrucju trbuha tzv. sredisnja ili androidna debljina imaju poviseni holesterol u krvi. Masnoce nakupljene na tom delu tela lako se pokrecu i lako odlaze u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ova vrsta debljine (obim struka veci od 88cm, ili 102cm kod muskaraca), povecava opasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvaznije infarkt srca i mozdani udar.

6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zastita?

Maslinovo ulje najzdravije od svih ulja i povoljno utice na stetni hplesterol u krvi. Ipak ne pruza organizmu zastitu od stetnog uticaja holesterola. Lekari preporucuju jednu kasiku maslinovog za jednu osobu pri pecenju, a dve kasike za zacinjavanje salara.

7. Koje namirnice treba izbegavati?

Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povisenom kolicinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji nacin odrzavanja zadovoljavajuceg nivoa holesterola je uravnotezena, raznovrsna ishrana.

Neke namirnice sadrze povecanu kolicinu zasicenih masnoca i holesterola kao jaja- zumance, iznutrice kao dzigerica i mozak. Masnoce zivotinjskog porekla kao puter, pavlaka, suvomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takodje sadrze zasicene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.

Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namernice, ali u kojoj se vodi racuna o kolicinama namirnica. Vazno je jesti dosta voca i povrca a umesto crvenog mesa ribu.

8. Da li pilule za kontracepciju povecavaju rizik?

Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast vec genetski uslovljene povisene kolicine holesterola u krvi, ali nece povisiti normalnu kolicinu holesterola kod zdravih zena.

9. Da li dugotrajno uzimanje statina moze biti opasno?

Statini koce sintezu holesterola u jetri, a onda posredno potsticu uklanjanje holesterola u krvi. Prepisuje se za lecenje povisene kolicine holesterola u krvi ako se dijetalnom ishranom ne postigne zeljena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadaju medju lekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove u misicima treba o tome hitno da obavesti lekara.

10. Koliko je povisena kolicina holesterola nasledna?

Osobe ciji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doziveli preuranjeni infarkt srca ( za muskarce pre 55 godine, a za zene pre 65. godine zivota) u povecanom su riziku za infarkt srca i mozdani udar. Takvim osobama se preporucuju redovni kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i odredjivanje holesterola u krvi.

Potstaknite libido

6. јул 2012.

Razumevanje kako odredjena hrana, mirisi cak i zvuci mogu da deluju kao afrodizijaci i podignu libido pomaze shvatanje hemijskih procesa koji se odvijaju u pozadini nase seksualnosti. Sve pocinje sa hormonima. Dok je estrogen odgovoran za razvoj i funkcionisanje polnih organa zena, testosteron potstice seksualni nagon i kod zena i kod muskaraca.

Kada su hormoni u ravnotezi, salju seksualni stimulans u limbicni deo mozga, koji se cesto zove centar za zadovoljstvo, on dalje salje signal preko nervnog sistema u karlicni region. Krvni sudovi u genitalnim organima se sire i povecavaju se erektivna tkiva i kod zena i kod muskaraca. Krvni sudovi se skupljaju sprecavajuci da krv istice iz te zone. Rezultat je erekcija i svi drugi fizicki znaci seksualnog uzbudjenja. Istovremeno se oslobadjaju neurotransmitori kao sto je dopamin iz mozga, saljuci poruku zadovoljstva kroz telo.

Godine, bolesti, stres ili povrede mogu uticati da sprece telo da proizvodi svoje sopstvene afrodizijake. Kada opadne nivo hormona, opada i libido a kao posledica pojavljuje se impotencija.

Prirodni nacini da potstaknete libido

– Budite zadovoljni sami sobom Nista toliko ne smanjuje zelju za seks kao nedostatak samopouzdanja i nezadovoljstvo samim sobom. Popravite svoje raspolozenje odvajajuci malo vremena za releksaciju ili se bavite nekom aktivnoscu koja vas cini zadovoljnim samim sobom.

– Ginko biloba – prirodni preparati napravljeni od ekstrakta iz lisca drveta ginko bilobe potsticu cirkulaciju krvi i bolju prokrvljenost mozga i polnih organa. Smatra se da pojacava seksualnu zelju, uzbudjenje i orgazam.

– Johambin Nazivaju ga jos prirodnom viagrom. U Africi se vec dugo koristi protiv impotencije, mada su klinicka ispitivanja ovog preparata razocaravajuca i postoji vrlo malo dokaza za ovakvo njegovo delovanje.

– Tehnika poruka Tehnika poruka moze da ucini cuda za povecanje seksualnih zelja, pogotovo ako ste pod stresom, zabrinuti ili ljuti. Osvetlite sobu diskretnim svetlom i pustite muziku sa pozadinskom porukom.

– Hranite se ispravno Sposobnost za seks opada ako vam je lose zdravlje ili ste iscrpljeni. Dovoljno voca i povrca u ishrani koje sadrzi vitamine i antioksidanse, sprecice mnoge hronicne bolesti i omoguciti dobru cirkulaciju krvi u polnim organima.

–Izgubite visak kilograma Visak kilograma ne samo da deluje na gubitak samopouzdanja i osecaj seksipilnosti vec utice na pojavu oboljenja krvnih sudova, sto smanjuje cirkulaciju krvi izmedju ostalog i u polnim organima.

– Budite u formi Svakodnevno umereno bavljenje sportskim aktivnostima poboljsava cirkulaciju krvi a s druge strane pomaze da se osecate zadovoljni sami sobom a sve sto potstice samopouzdanje potstice i libido.

– Prestanite da pusite Pusenje ima poguban uticaj na krvne sudove a samim tim i na cirkulaciju krvi.

– Afrodizijaci Ne postoje carobni ljubavni napitci, nauka nije objasnila kako raznorazni biljni ekstrakti, vitamini i minerali i hemijske supstance mogu delovati na pojacanje seksualne zelje i potencije. Ipak oni mogu biti zabavni, to moze biti hrana koja izgleda seksualno sugestivno kao asparagus. Za ostrige se smatra da imaju potsticajno dejstvo jer sadrze antioksidanse i minerale kao sto je cink koji povecava plodnost.

– Alkoholna pica – jedno alkoholno pice moze potsticajno delovati smanjujuci anksioznost i stres. Ipak suvise pica deluje sasvim suprotno.

Adekvatna ishrana protiv povisenog holesterola

6. јул 2012.

Danas se zna da ukoliko želite sniziti vrednost holesterola u krvi manje je znacajno smanjenje holesterola u hrani, dok je daleko važnije smanjiti ukupan kalorijski unos, a posebno unos zasicenih masnih kiselina (stearinska i palmitinska).
Ranije se smatralo da izbegavanje jaja, narocito žumanca (jedno jaje 275 mg holesterola) može doprineti smanjenju ukupnog holesterola.
S obzirom da znamo da se holesterol unet hranom (egzogeni) ne iskorišcava u potpunosti, kao i da dugotrajan nedostatak hranljivih materija iz žumanceta dovodi do makularne degeneracije i remeti funkciju vida preporuke od jednog do tri jaja nedeljno povecane su na 3-4 jaja.

Prema tome potrebno je:
Smanjiti ukupni energetski unos.
Masti ograniciti na 30 % ili manje od ukupnog kalorijskog unosa (50-67 g masti dnevno u dijeti od 1500-2000 kCal.
Zasicene masne kiseline treba da cine 8-10 % u odnosu na ukupnu kolicinu masti (15-23 g),
polinezasicene masne kiseline treba unositi 10 % (15-23 g),
15 % mononezasicenih masnih kiselina (15-33 g),
holesterol smanjiti na manje od 300 mg dnevno ,
2.4 g soli dnevno .

Ugljeni hidrati (kompleksni) treba da budu zastupljeni 55-60 % ukupne energetske vrednosti .

Antioksidansi (beta karotin, vitamini C i E) .

Povecati unos dijetnih vlakana.

Umerene doze alkohola (120 g vina, 360 g piva ili 25 g viskija).

Kolicina holesterola u 100 g namirnice

Džigerica pileca 500 mg, džigerica teleca 370 mg, jaje (tvrdo kuvano) 274 mg, džigerica svinjska 260 mg, morski rakovi 195 mg ,
svinjsko meso 121 mg,hamburger 120 mg, sir Gauda 114 mg, slatka pavlaka 111 mg, krem sir 110 mg,sir Cheddar 105 mg, majonez 105 mg,
govedi odrezak 101 mg, viršle (pilece meso) 100 mg, slanina 93 mg,
piletina (batak) 91 mg, piletina (belo meso) 69 mg, skoljke 67 mg, kisela pavlaka (20 %) 66 mg, sardine 61 mg, piškote 60 mg,
pašteta, svinjska 50 mg, sladoled 44 mg, tunjevina 31 mg, mleko 3.3 % mm 14 mg, jogurt 13 mg.

Jecam smanjuje holesterol

Jecam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogucnostima upotrebe u prehrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima.

Jecam je žitarica koja po svom biohemijskom sastavu, a posebno po svojim lekovitim svojstvima, ima puno pravo da živi u “miroljubivoj koegzistenciji” s ostalim žitaricama, a u nekim vidovima cak ima i neke prednosti. Holandski istraživaci su ustanovili da jecam sadrži i do 35 odsto nezasicenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi, što nije slucaj ni s jednom žitaricom. Zbog toga bi se prezrena geršla trebalo cešce da se nade na jelovnicima bogatijih slojeva bez predrasuda o sirotinjskoj hrani. Hranljive vrednosti jecma su, inace, slicne ostalim vrstama žitarica: 11 odsto belancevina, 1,8 procenat masti i ukupno 73,4 odsto ugljenih hidrata (celo zrno). U oljuštenom zrnu (geršli) te se vrednosti nešto menjaju – postotak belancevina i masti se smanjuje, ali se povecava postotak ugljenih hidrata. Jecam je bogat i mineralima: kalijumom, fosforom i magnezijumom, te kalcijumom, natrijumom, sumporom, gvoždem, manganom, bakrom, cinkom, kobaltom, fluorom i jodom. I vitaminski sastav jecma slican je vitaminskom sastavu vecine žitarica. Sadrži gotovo sve vitamine, posebno vitamina B.

Antioksidansi i slobodni radikali

6. јул 2012.

Kiseonik ima dvostruku funkciju u organizmu, u stvari je neophodan za život ali je ujedno i izvor potencijalno štetnih veza – slobodnih radikala. Da je kiseonik potencijalan covekov neprijetelj manje je poznata, no ne i manje istinita cinjenica. Naime, kiseonik je izvor slobodnih radikala – potencijalno štetnih, visokoreaktivnih spojeva koji u organizmu nastaju kao meduprodukti uobicajenih metabolickih procesa. Slobodni radikali takode mogu nastati kao rezultat nekih spoljnih uticaja: zagadenja zraka automobilskim i industrijskim iizduvnim gasovima, radijacije, preteranog izlaganja suncu, prisustva razlicitih toksina u okolini ili kao rezultat covekovog lošeg odnosa prema organizmu: pušenja, prekomernog unosa procesirane hrane i hrane bogate zasicenim masnocama i stresa.
Savremena nucna istraživanja pokazuju da je oksidativni stres jedan od glavnih uzroka razlicitih neizlecivih oboljenja kao što su: arteroskreloza, dijabetes, maligna obolenja, srcani infarkt, moždani infarkt i druge teške i hronicne bolesti. Sredstva za lecenje ovih bolesti su antioksidanti.
Na zdravlje celija organizma je najbolje delovati preventivno. Sa preventivnim delovanjem treba zapoceti što ranije, jer bolest u organizmu zapocinje mnogo pre nego sto se može dijagnostifikovati. Nakon 35. godine, kada se celije pocinju sporije razvijati i teže braniti od slobodnih radikala, svaki covek bi trebao uzimati antioksidante.

Slobodni radikali su visoko reaktivni i izrazito nestabilni atomi ili grupe atoma koji nastaju u organizmu usled metabolickih procesa, stresa ili poticu iz okoline. Oni napadaju zaštitne membrane celija i genetski materijal (DNA i RNA) prouzrokujuci veliku štetu u celiji. Istraživanja pokazuju da je oksidacija delimicni krivac za mnoge ozbiljne bolesti, ukljucujuci starenje, rak i aterosklerozu.
Sama pojava slobodnih radikala u organizmu pospešena je pušenjem, zagadjenjem vazduha, radijacijom, herbicidima, raznim toksinima iz okoline, ucestalim izlaganjem suncu, neuravnoteženošcu u ishrani, procesovanom hranom i stresom. Rizik pojave bolesti povezanih sa slobodnim radikalima može se smanjiti adekvatnim unosom antioksidansa.
Antioksidansi deluju na tri razlicita nacina: oni mogu da snize energiju slobodnih radikala, sprece njihovo nastajanje ili prekinu lancanu reakciju oksidacije.
Naš organizam proizvodi nekoliko enzima, ukljucujuci superoksid dismutazu (SOD), katalazu i glutation peroksidazu koji neutralisu štetno delovanje slobodnih radikala. Ukoliko želimo da povisimo nivo enzima – antioksidansa, trebamo da unosimo njihove gradjevinske jedinice. Gradjevinske jedinice su cink, mangan i bakar za SOD, te selen za glutation peroksidazu. Uz enzime, mnogi vitamini, minerali i koenzimi imaju antioksidativno delovanje. To su vitamini C i E, beta karoten, lutein, likopen, vitamin B3 u formi niacina, vitamini B2, B6, koenzim Q10, aminokiselina cistein i bioflavonoidi.

Mnogi biljni ekstrakti poput ekstrakta ginkga bilobe, zelenog caja ili koštica grožda takodje mogu da osiguraju snažnu antioksidativnu zaštitu.

Vitamin C i infarkt srca

6. јул 2012.

Nedostatak vitamina C cesto je udružen sa bolestima srca i krvnih sudova. Lekari iz Finske su ispitivali 1605 zdravih muškaraca sa normalnim EKG – nalazom u mirnom i fizicki aktivnom stanju, i kod 91 ustanovili manjak vitamina C. U narednih 8 godina od onih sa normalnim sadržajem vitamina C u krvi, infarkt srca dobilo je 3,8 odsto posmatranih osoba, a kod onih sa manjkom vitamina infarkt je bio 3,5 puta cešci. Uzrok ove pojave još nije razjašnjen.

Veca ucestalost raka kože

Zbog istanjenog ozonskog omotaca, britanski lekari racunaju na porast broja obolelih od raka kože. Grupa strucnjaka Ministarstva zdravlja u Londonu racuna da ce taj porast iznositi 10 odsto godišnje. Dr Džon Pajl, sa univerziteta u Kembridžu tvrdi da ce do 2046. godine svake godine biti 8000 više ovih bolesnika, jer je malo verovatno da ce se do tada oporaviti istanjeni ozonski omotac, cak i onda kada bi se vec sada preduzele sve mere za proces oporavka.
Povišeni krvni pritisak i moždani udar
Iako je broj bolesnika sa smrtnim ishodom moždanog udara u padu, još uvek ih ima zabrinjavajuce mnogo. Kada se ima u vidu da preko jedne cetvrtine (!) osoba sa povišenim krvnim pritiskom (hipertenzijom) dobija moždani udar, a da je bolesnika sa hipertenzijom sve više, ne iznenaduje što još uvek ima tako mnogo obolelih od moždanog udara.

Iz ovog jasno proizilazi da bi se efikasnim lecenjem osoba sa povišenim krvnim pritiskom bitno doprinelo i smanjenju obolelih od moždanog udara. Nažalost, mnogi koji imaju povišen krvni pritisak, cim ga smanje i prestanu da osecaju tegobe, prekidaju sa nedavnom terapijom. Posledice takvog nemara su, kao što se vidi, cesto veoma teške.
Psihicke smetnje – uzrok ili posledica?
Hronicne bolesti creva su teška i obicno doživotna oboljenja koja bolesnicima cine mnogo problema u životu. Ovakvi bolesnici imaju razne psihicke smetnje, kao što su depresija, anksioznost ili i jedno i drugo. Do sada se govorilo da su takvi psihicki poremecaji i doveli do ovakvih oboljenja, medutim, sve je više podataka da su pomenute tegobe posledica, a ne uzrok bolesti. Uostalom, to je i razumljivo, jer bolesnici imaju veoma neuredne stolice, cesto pracene naglom potrebom za pražnjenjem creva, što remeti svakodnevne obaveze i otežava životne i radne aktivnosti.
Dijabetes i mladi
Lecenje mladih obolelih od dijebetesa cesto je težak problem. Mlade osobe dijabeticari po svaku cenu nastoje da se ni po cemu ne razlikuju od svojih vršnjaka, ali ih razna ogranicenja stalno podsecaju na bolest. U pubertetu potreba za insulinom raste, tako kod mladih nije moguce lecenje bez ovog preparata.
Obicno je zimi, i tokom radnih dana potreba za insulinom veca, dok je leti, i za vreme vikenda, kada je pojacana fizicka aktivnost, potreba manja. Mladi organizam mora svemu tome da se prilagodava. Osim toga, u pubertetu su mladi skloniji nekonvencionalnom ponašanju, tako da krše i uputstva za lecenje.
Devojke, u želji da imaju idealnu težinu, sklone su da povremeno izbegavaju ubrizgavanje insulina, kako bi se povecalo izlucivanje šecera mokracom, a to dovodi i mršavljenja.
Ovi, i razni drugi problemi lecenja mladih, iziskuju vecu brigu i pažnju sredine, jer im se samo tako može pomoci.

Korovske biljke mogu biti hrana i lek

6. јул 2012.

Korov su obicne i ruzne biljke koje niste stigli da iscupate iz baste. Ako ste ista culi o njima to je svakako kako da ih unistite.

Kako god cudno zvucalo korovske biljke su veoma korisne kao cuvari zemljista a u ljudskoj ishrani kao dodatni izvor vitamina i minerala. Neke od njih imaju lekovito dejstvo.

Prema botanicaru dr. Dzozefu Kokanur-u, korovske biljke zahvaljujuci strukturi svog korena dovlace minerale iz dubljih slojeva zemljista, usitnjavaju je i razgradjuju zaostale cvrste delove biljaka. Po pravilu bogatije su u sadrzaju vitamina i minerala od gajenih biljaka.Mnoge od njih se mogu koristiti u ljudskoj ishrani u obliku variva, salata, cajeva i sokova.

Maslacak– Koriste se mladi listovi maslacka, kao zelena salata ili bareni kao varivo. Bogati su vitaminom C i sadrze 28% prirodnih soli. Prociscavaju krv i neutralisu acide. Mnogi eksperti smatraju da neki vidovi anemije nastaju upravo zbog nedostatka tih soli. Cesto ga treba koristiti u dijetalnoj ishrani.

Kopriva– Mladi listovi i socni vrsni delovi stabljika upotrebljavaju se za salate i kao varivo. Listovi su bogati vitaminom C – 105mg, a u industriji iz ove biljke se ekstrahuje hlorofil. Hlorofil iz koprive se uspesno koristi protiv raznih zaraza, poremecaja nastalih usled losg promete materija, svih vidova anemije pogotovo one nastale usled radioaktivnog zracenja.U obliku cajeva ulazi u sastav mnogih cajnih mesavina. U narodu se najcesce koristi protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz hemoroida. Sveze ubrani listovi se jos ponegde koriste za zarenje mesta po telu obolelih od reumatizma, isijasa i neuralgije.

Pirevina i Zdraljevina– su veoma uporne, dugogodisnje korovske biljke. Kod pirevine se koristi rizom koji usled sadrzaja kalijumove soli i saponina ima slabo diureticko dejstvo. Koristi se u mesavinama cajeva protiv artritisa i zatvora.

Zdraljevina sadrzi gvanidinske derivate pa opravdano koriscenje vrhova grancica u cvetu protiv laksih oblika secerne bolesti. Pojacava lucenje mokrace, znoja i mleka. Cajevi od ove biljke se moraju uzimati pod nadzorom lekara jer u nepropisnim kolicinama moze biti otrovna.

Krstovnik– Ima vise vitamina i minerala nego spanac, vitamina C 2 puta vise. Zbog gvozdja, bakra i mangana koje sadrzi, jako je dobar za lecenje anemije. Moze se pripremati kao varivo ali je najbolji u salati.

Svilenica– Jedu se cvetovi i mladi proletnji izdanci koji su debeli i socni a mogu da se koriste kao veoma ukusno i hranjivo povrce. Beru se od kraja marta do pocetka juna.

Slez– Od svih biljaka ima najvise vitamina A i 17% korisnih vitamina i minerala. Spanci je koriste u supama i salatama. Blagotovorno deluje na jetru i bubrege.

Divlji persun– Zacinska biljka od velike koristi za nervni sistem, odlican diuretik i ima veliki postotak vitamina A i C.

Divlji celer– Celer se preporucuje i kao hrana i kao jer prociscava organizam i smiruje. Ko zeli da izgubi u tezini treba obilno da ga koristi. Nisko je kalorican a listovi celera zavaravaju glad. Pomaze u sprecavanju i lecenju artritisa. Kinezi su ga smatrali najvaznijim sredstvom za produzavanje zivota i kao afrodizijak.

Kiselica– Mladi socni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. Upotrebljavaju se svezi za salatu ili kuvani za corbu, variva, pire. Veoma je bogata vitaminom C. Prociscava krv, odstranjuje iz nje stetne materije i odlicno je sredstvo protiv prolecnog umora. Treba ga jesti umereno.

Zato budite oprezni sa korovom jer se medju tim neuglednim biljkama mozda krije lek za vas.

Pravilno rukovanje i cuvanje hrane

6. јул 2012.

Do zagadjenjaa namirnica može doci na razlicite nacine:

–
iz zemljista i vode gde se uzgajaju, cak i zagadjenog vazduha,

–
nepravilnim rukovanjem namirnicama tokom dostave, skladištenja, prodaje i pripreme hrane,

–
preko insekata, glodara i drugih štetocina.

Simptomi trovanja hranom su obicno mucnina, povracanje, bol u trbuhu, proliv i temperatura, iako se ne moraju svi pojaviti u svakom slucaju. Simptomi variraju zavisno od uzroka. Obicno se javljaju izmedu 1 i 36 sati nakon unosenja zagadjene hrane i mogu trajati više dana. Trovanje hranom može biti opasno, zavisno od uzroka i opsteg stanja bolesnika.

Neke bakterije, kao na primjer vecina salmonela vrsta, mogu se pod odredenim uslovima vrlo brzo razmnožiti u hrani. Do unakrsnog zagadjenja hrane može doci usled zagadjenja putem prljavih ruku, muva, drugih insekata ili štetocina koji mogu doci u dodir s cistom hranom ili kada cista namirnica dotakne zagadjenu površinu ili pribor.

Opasnost od trovanja hranom i gubici zbog kvarenja se mogu bitno smanjiti ako se poštuju neka osnovna pravila. Njima je predložen nacin uništavanja bakterija i plesni gdje je moguce, zaustavljanje njihovog rasta, prenošenja ili širenja. Trebalo bi se : uvek pridržavati i u svim etapama proizvodnje hrane, pripremanja, cuvanja, i posluživanja. Na taj nacin moguce je spreciti bolesti vezane uz hranu i smanjiti gubitke hrane.

Cuvanje hrane na hladnom usporava razmnožavanje bakterija. Sve namirnice koje se lako kvare, osobito meso, perad i riba, trebaju biti pohranjene na hladnom mestu pre kuvanja ili konzumacije.

Pravilno kuvanje hrane ubija sve ili vecinu bakterija, a držanje hrane na dovoljno niskoj temperaturi nakon kuvanja sprecava razmnožavanje vecine opasnih bakterija. Meso i jela koja sadrže meso uvek bi trebalo temeljno kuvati. Jaja bi takode trebalo dobro kuvati i prziti. Hranu koja se kuva u vodi, trebalo bi kuvati u kipucoj vodi i držati u toj vodi dovoljno dugo da sva postigne dovoljno visoku temperaturu da se unište bakterije.

Pripremljenu hranu bi trebalo jesti cim je skuvana. Hranu se ne sme cuvati na toplom ili na sobnoj temperaturi, jer su ove temperature idealne za brz rast bakterija.

Najbolje mjesto za cuvanje sveže hrane je frizider ili zamrzivac. Ako to nije moguce, trebalo bi je pohraniti na najhladnije moguce mesto.

Buduci da bakterijama treba vlaga za razmnožavanje, osušene namirnice kao što su zrnevlje iz mahunarke, orasi, hleb i nekuvane žitarice, su manje opasne i mogu se cuvati na sobnoj temperaturi.

Hrana koja je hermeticki zatvorena u konzervama, može se cuvati na sobnoj temperaturi tako dugo dok se konzerve ne otvore. Kada se konzerve otvore, hranu bi trebalo odmah pojesti ili staviti u cistu, pokrivenu posudu i cuvati na hladnom mestou. Hranu ne bi trebalo ostaviti u konzervi nakon što je otvorena.

Da bi ste ocuvali hranu sigurnom za jelo, važno je pridržavati se ovih pravila:

–
Održavajte ormarice i ostavu cistima, hladnima i suvim.

–
Ne ostavljajte hranu u posude koje se koriste u druge svrhe. Važno je da ne ostavljate hranu u posude u kojima su se prethodno nalazile hemikalije.

–
Držite hranu pokrivenom dok je pohranjena i cuvajte je dalje od hemikalija.

–
Voce i povrce operite u cistoj vodi pre pripremanja za kuvanje. Voce i povrce koje se jede u svežem stanju uvijek prvo treba dobro oprati u cistoj po mogucnosti tekucoj vodi.

–
Kada perete posude i drugi pribor, kao što su noževi, viljuske i kasike, koristite detergent za pranje sudova, a potom ih isperite u cistoj vodi.

–
Prilikom pripremanja hrane izbegavajte kašljanje ili kijanje blizu hrane, doticanje nosa, usta, kose ili bilo cega drugog što bi moglo biti izvor zagadjenja hrane.

Cak i u cistom okružju, hrana ce se s vremenom pokvariti. Hrana uvek u sebi ima nešto bakterija i one ce s vremenom povecati svoj broj i uzrokovati kvarenje ili cak bolest. Zato je važno sledece:

–
Za hranu s deklaracijom, pažljivo pratite uputstvo o cuvanju.

–
Ne cuvajte hranu predugo. Bacite je ako izgleda pokvareno ili ima loš miris.

–
Ne ostavljajte otpatke od hrane okolo da se bakterije ne bi proširile na namirnice koja ce se kasnije pripremati.

Sirovo meso, perad i riba zahtevaju posebnu brigu, jer uvek imaju bakterije na površini. Pravilno kuvanje ce uništiti ove bakterije i uciniti hranu sigurnom. Važno je pridrzavati se sledeceg:
–
Ljudi koji rukuju sirovom hranom, trebali bi da dobro peru ruke i sve što koriste, ukljucujuci i dodirne površine, pre rukovanja kuvanom hranom ili hranom koja ce se jesti sirova.

–
Sirovu hranu treba cuvati odvojeno od kuvane hrane ili hrane koja ce se jesti sirova.

Najsladja terapija – cokolada

6. јул 2012.

Najizad su naucnici dokazali ono sto smo svi mi vec odavno znali – cokolada je zdrava za nase telo. Iako se cokolada vezuje za devojke i za njihove depresije, nije uopste tajna da i muskarci uzivaju u carima cokolade.
Kada kazem cokolada, ja ustvari vise mislim na crnu cokoladu, jer je upravo ta cokolada bila tema istrazivanja raznih grupa naucnika, ciji su radovi dokazali da je crna cokolada zdrava za nase telo. Kakao u crnoj cokoladi sadrzi fluvanoid, supstancu koja je i zasluzna za pomalo gorak ukus ove crne cokolade, ali kako studije kazu, i za smanjene loseg holesterola u nasem telu.
Na osnovu mnogih drugih istrazivanja doslo se do zakljucka da cokolada mozda ima i efekte slicne aspirinu. Doktori sirom sveta preporucuju svojim pacijentima da kada predju svoje kasne cetrdesete pocnu sa uzimanjem po jednog aspirina dnevno, jer aspirin smanjuje rizik od srcanog napada. Zahvaljujuci fluvanoidima mnogi smatraju da i cokolada mozda ima ovakva svojstva. Fluvanoidi smanjuju rizik od formiranja ugrusaka u krvnim sudovima, a samim tim i smanjuju rizik od srcanog napada. Takodje, oni imaju i svojstva anti-oksidanta sto znaci da sitite telo od slobodnih radikala (supstanci koje se svakog dana stvaraju i ostecuju celije u nasem telu), i tako usporavaju starenje. Fluvanoidi se takodje mogu naci i u grozdju(citaj vinu), cajevima, jabukama, jagodama itd.

Naravno, samo je umereno konzumiranje cokolade zdravo. Nemojte misliti da sada mozete da trknete do prve prodavnice i pojedete tonu cokolade, i samim tim izbegnete sve bolesti ovoga sveta.
Ako je ovo tacno onda bi to znacilo da su alkoholicari koji piju karton vina dnevno najzdraviji ljudi na svetu (a ovamo im jetra moli za pomoc). Danasnje cokolade sadrze mali procenat prave cokolade, dok je sve ostalo secer i drugi manje zdraviji sadrzaji. Budite pametni, i ubacite u svoju ishranu malo cokolade, ali uz to i dosta povrca i voca koje takodje sadrzi tonu znanih i neznanih supstanci koje ce vam mozda nekada i spasiti zivot. Naravno, sve te zdrave obroke zalijte casom dobrog vina.

1...1.9561.9571.958...1.977 Stranica 1.957 od ukupno 1.977