Vežbom protiv prehlade

6. јул 2012.

Protiv prehlade i gripa u najhladnijim mesecima u godini možemo da se borimo vežbanjem, preporučuju stručnjaci s Američkog koledža za sportsku medicinu.

Studije su pokazale da osobe koje vežbaju najmanje 45 minuta, 4 ili više puta nedeljno, za 25 do 50% ređe uzimaju bolovanje, stoji u saopštenju objavljenom na internetskoj stranici tog koledža.

Vežbanje nudi mnogo bolju zaštitu od bilo kog leka ili preparata, rekao je dr. David Nieman.

Da ove zime ne biste bili među hiljadama bolesnih, dovoljan vam je par dobrih cipela za hodanje, dodao je Nieman.

Nieman već prehlađenima savetuje da svakako nastave da vežbaju ako im se prehlada još nije spustila na pluća.

Ipak, s vežbama ne treba preterivati, a to znači da nije nužno trčati – dovoljno je žustro hodati.

Ali, kada se prehlada spusti do pluća pa se jave i bolovi ili temperatura, svakako treba prestati s vežbanjem.

Ne treba se preterano naprezati ni za vreme oporavka od bolesti, a s vežbanjem treba početi tek nekoliko nedelja posle izlečenja.

Nieman nudi još saveta: vežbajte pre nego se vakcinišete protiv gripe jer umerena telesna aktivnost dugoročno jača imunitet.

Američki koledž za sportsku medicinu najveća je naučna ustanova u svetu koja se bavi sportskom medicinom i fizičkim vežbama.

Brza dijeta za svaki tip građe

6. јул 2012.

Najbolje su dijete koje ciljano deluju tamo gde se kilogrami najviše lepe.
Postoje tri osnovna tipa ženske građe: jabuka, kruška i peščani sat. Ustanovite kom tipu vi pripadate i pogledajte kako treba da se hranite da biste brže smršali.

TIP GRAđE – JABUKA
Posno meso topi salo sa struka

Kod žena koje gojenjem postaju okruglaste poput jabuke suvišni centimetri talože se u predelu struka i stomaka. Ovaj tip građe sa sobom nosi rizik od nekih teških oboljenja kao što su dijabetes i bolesti kardiovaskularnog sistema. Ipak, redovno bavljenje sportom i pravilna ishrana mogu to da spreče.

Opis: Masne naslage u predelu struka i stomaka
Mane: Povišen rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja
Prednosti: Lakše je skinuti salo sa stomaka i struka nego sa bokova

DIJETA
1. Povećajte svakodnevni unos hrane bogate celulozom (žitarice, mahunarke).
2. Dan počnite porcijom svežeg voća.
3. Smanjite upotrebu masnoće životinjskog porekla.
4. Jedite posno meso, od slatkiša samo suvo voće i med, a od voća isključivo citrusno voće. Takođe je preporučljivo unositi proizvode od soje, ribu, orahe jer ove namirnice blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem.
5. I naravno, što više tečnosti – vode ili biljnih i voćnih čajeva. Odličan je čaj od đumbira, koji se priprema tako što se pomeša dvadesetak grama rendanog đumbira i sok od jednog limuna, pa se sve to prelije vrelom vodom. Možete mu dodati i malo bibera.

TIP GRAđE – KRUŠKA
Manje skroba za vitkija bedra

Kruškastu građu prepoznaćete po veoma jakim kukovima i povelikoj stražnjici, uzanom struku i uskim ramenima. Nije pravilo, ali ovako građene žene često nemaju velike grudi. Jaka bedra, istina, čuvaju srce, ali im je zato teško da se otarase celulita.

Opis: Masne naslage talože se u predelu bedara i stražnjice
Mane: Povećan rizik od artritisa i sklonost celulitu
Prednosti: Masnoća koja se taloži na bedrima aktivno luči protein adiponektin, koji smanjuje rizik oboljenja kardiovaskularnog sistema

DIJETA
1. Što manje hrane bogate skrobom (krompir, pirinač…).
2. Izbegavajte masno, ali ne idite u krajnost.
3. Umesto da pijete sokove, jedite sveže voće.
4. Jedite sir sa niskim postotkom masnoće, ribu, morske plodove, integralni hleb, integralni pirinač, zeleniš.
5. Paradajz podiže tonus kože na bedrima. Ova višestruko korisna namirnica sadrži bioaktivne supstance koje podstiču regeneraciju kože. Osim toga, sok od paradajza ubrzava metabolizam i potpomaže mršavljenje.

TIPA GRAđE – PEŠčANI SAT
Kilogrami lako idu dole

Ovo je najzahvalniji tip građe. Žene čija figura podseća na peščani sat veoma su skladne, ali sklone gojenju. Na sreću, goje se ravnomerno i lako skidaju suvišne kilograme.

Opis: Uzan struk, obim grudi približno isti kao i obim kukova
Mane: Sklonost gojenju
Prednosti: Najskladniji tip figure. Koliko se lako goje, toliko lako i mršave – naime, ovom tipu žena dovoljno je da samo malo smanje porcije, i kilogrami se tope.

DIJETA
1. Izbacite iz ishrane slatkiše, orahe i avokado
2. Svakog dana jedite hranu bogatu belančevinama: nemasna mesa – pileća ili ćureća prsa bez kožice, jaja, mleko sa niskim postotkom masnoće, zeleno povrće

Počela vakcinacija protiv sezonskog gripa

6. јул 2012.

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut dostavio je mreži instituta i zavoda u Srbiji plan raspodele vakcine protiv sezonskog gripa, saopšteno je iz Instituta.

Vakcina je namenjena, pre svega, za vakcinaciju osoba sa hroničnim poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, kao i metaboličkim poremećajima (uključujući pre svega šećernu bolest), poremećaje rada bubrega, osobe sa oslabljenim imunitetom i slično.

Pored navedenih, potrebno je obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost.

Preporučena je primena ove vakcine i kod osoba starijih od 65 godina, kao i kod lica zaposlenih u javnim službama koje su u riziku.

Vakcina koja je dostupna u domovima zdravlja je inaktivisana, split vakcina, proizvođača Sanofi Pastera, a vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve do tri nedelje.

U domovima zdravlja kažu da vakcina ima dovoljno, jer su naručene veće količine nego prošle godine, zbog pretpostavke da će više građana biti zainteresovano da se vakciniše.

Dovoljno je doći kod izabranog lekara, koji nakon pregleda i uveravanja da je pacijent zdrav i da nema akutnih tegoba daje nalog za dobijanje vakcine.

Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine prema uzrasnim kategorijama kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.

Izuzimajući privremene ili trajne kontraindikacije, vakcinu je moguće aplikovati već u uzrastu od navršenih šest meseci života.

Institut Batut apeluje da se stanovništvo, posebno oni koji pripadaju visoko rizičnim grupama, vakciniše protiv gripa, jer je to u interesu očuvanja zdravlja, piše u saopštenju.

Sastojak dinje smanjuje stres

6. јул 2012.

Istraživanje francuskih naučnika je pokazalo kako enzim prisutan u dinjama može biti izuzetno efikasan u borbi protiv stresa, piše Nutrition Journal.

Reč je o delovanju enzima superoksida dismutaze, već poznatog po antioksidativnom zaštitnom efektu na tkiva u organizmu.

Pokazalo se kako ispitanici koji su dobili kapsule s ovim enzimom imaju znatno manje simptoma stresa i umora nego ispitanici koji su dobili placebo.

Uzimanje enzima je bilo povezano sa znatno boljom koncentracijom, smanjenjem iritabilnosti i poboljšanim kvalitetom sna.

U istraživanju je učestvovalo 70 ispitanika.

Grip stiže u decembru

6. јул 2012.

Virus novog gripa nije opasniji od običnog, sezonskog gripa, tvrde epidemiolozi koji povećanje broja obolelih najavljuju za početak zime.
U februaru naredne godine očekuje se drastičan rast broja pacijenata od kojih će većina imati blagu kliničku sliku.

Novi grip ove zime neće zaobići nijednu zemlju, jednoglasno poručuju svetski epidemiolozi, dok naši povećanje broja obolelih očekuju početkom zime. Prema njihovim predviđanjima, udarni talas epidemije mogao bi da nastupi u februaru iduće godine. Iako se letos strepelo od velikih sportskih i zabavnih manifestacija, povratka turista sa godišnjih odmora u inostranstvu i početka školske godine, kod nas nije bilo masovnog obolevanja od novog gripa.

Kritičan početak februara

– Imali smo sreće jer je prvi talas novog gripa kod nas bio relativno blag – objasnio je nedavno dr Predrag Kon, šef Radne grupe za praćenje pandemije pri Ministarstvu zdravlja, i dodao da se situacija u svetu pomno prati.

Epidemiolog dr Branislav Tiodorović, član pomenute radne grupe, kaže da se porast broja obolelih očekuje u periodu kasne jeseni i na početku zime.

– Višečasovni boravak u zatvorenom prostoru, temperatura vazduha niža od 10 stepeni Celzijusa i povećanje relativne vlažnosti vazduha iznad 80 odsto pogoduju širenju gripa. Veći pandemijski talas može da nastupi početkom drugog polugodišta u školama, najkasnije početkom februara sledeće godine – kaže on.

Vakcina krajem godine

Građane sada najviše zanima da li će vakcina protiv sezonskog gripa predstavljati makar kakvu zaštitu i od novog gripa, i kada može da se očekuje imunizacija protiv novog gripa. Iako lekari nemaju precizne i relevantne podatke o tome, na osnovu dosadašnjeg iskustva i analiza sa područja gde je zabeležen veliki broj obolelih od novog meksičkog gripa, zaključeno je da osobe koje su vakcinisane protiv sezonskog gripa u ukupnom broju obolelih čine samo dva odsto.
– Očekuje se da će u vreme pandemije virusa A (H1N1) biti i sezonskog gripa, što je zabeleženo i u zemljama koje su prednjačile u broju obolelih od novog gripa. Tako će zaštita od ovog tipa virusa verovatno uticati na moguće kombinacije komplikacija i težinu oboljenja – smatra dr Tiodorović.

Dovoljna je jedna doza

Kada je reč o novoj vakcini, naši epidemiolozi nerado iznose prognoze, ali se nadaju da će ona stići u Srbiju krajem ove godine. Prema njihovim rečima, od roka isporuke može da zavisi i broj obolelih. Bilo bi dobro, kaže dr Kon, da vakcina stigne bar mesec dana pre glavnog talasa, jer bi tada bi imala veći efekat, odnosno bilo bi manje obolelih. Dobra vest je i što će najverovatnije biti dovoljna samo jedna doza vakcine, što je olakšavajuća okolnost za siromašnije zemlje u kakve spada i Srbija.

I bebe treba zaštititi

Decu mlađu od 14 godina i trudnice treba posebno štititi jer kod njih grip može da se javi u težoj formi nego kod zdravih odraslih osoba. Zato će ove kategorije stanovništva biti u prvoj grupi za imunizaciju, a epidemiolozi naglašavaju da vakcinu mogu da primaju i bebe starije od šest meseci.
Inače, sadašnje procene su da bi novim gripom mogla da se zarazi trećina ljudi u Srbiji. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da petina obolelih nije ni pokazivala simptome bolesti, pa se očekuje veliki broj pacijenata sa veoma blagom kliničkom slikom. Oni će bolest „preležati“ na nogama, neće morati ni da se javljaju lekaru, već da miruju kod kuće, da uzimaju što viče tečnosti i odgovarajući hranu.

Šta treba znati o novom gripu

I novi grip se prenosi kapljičnim putem i zato treba često i temeljno prati ruke toplom vodom i sapunom. Preporučuje se i upotreba sredstava za dezinfekciju na bazi alkohola.
Ne dodirujte nos, oči i usta rukama.
Sezonski grip češće pogađa stare, dok su novom gripu podložniji adolescenti i mlađe odrasle osobe.
Novi grip ne može da se dobije preko svinjskog ili živinskog mesa.
Većina obolelih od novog gripa neće morati na lečenje. Biće dovoljno da ostanu kod kuće i miruju najmanje 24 sata od pojavljivanja visoke temperature. Trebalo bi da uzimaju što više tečnosti, i po potrebi lekove protiv bolova i za snižavanje temperature.
Trudnice i hronični bolesnici treba da se jave lekaru čim osete simptome gripa.
Ozbiljniji simptomi kao što su otežano disanje, bol u grudima, visoka temperatura koja traje danima, zahtevaju odlazak lekaru. Deci ne davati lekove bez konsultacije s lekarom.

Dobre vesti

Virusolozi i drugi stručnjaci za infektivne bolesti su na 49. godišnjoj konferenciji o antimikrobnim agensima i hemoterapiji u San Francisku izrazili optimizam oko mogućnosti suzbijanja virusa gripa A (H1N1). Oni su zaključili da ovaj virus ne sadrži nedavno otkriven protein PB1-F2 koji izaziva teške upale, povećava virulentnost i podstiče sekundarne infekcije.

U Indiji živi više od trećine gladnih u svetu

6. јул 2012.

Više od trećine svih gladnih ljudi u svetu živi u Indiji, a ta brojka bi još mogla rasti zbog svetske ekonomske krize, objavili su indijski mediji i zvaničnici.

Oko 35% stanovništva Indije – 350 miliona ljudi – neuhranjeno je i ne zna kada će i odakle stići sledeći obrok, objavila je TV mreža NDTV, pozivajući se na podatke iz izveštaja Svetskog programa za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija.

U izveštaju WFP-a procenjuje se da u svetu postoji nešto više od milijarde krajnje gladnih ljudi koji vrlo teško dolaze do hrane.

Samo u proteklih godinu dana broj gladnih u svetu povećao se za 100 miliona, ističe WFP.

Agencija IANS prenela je rezultate istraživanja organizacije ActionAid u kojem se navodi kako je u Indiji neuhranjeno čak 47% dece mlađe od 6 godina i kako oko 70% dece konzumira manje od 50% potrebne količine mikronutrijenata.

Takva oskudica, koju posledice krize još pojačavaju, značiće i budućnost bez zdravlja za celi jedan naraštaj Indijaca.

Na kretanje gladi ne utiče nivo bogatstva, već je to odgovornost države, rekla je za IANS zvaničnica ActionAida Anne Jellema.

I oni koji se neznatno bolje hrane, biće gurnuti u grupu neuhranjenih zbog ekonomske recesije. To je razlog za najveću zabrinutost, izjavio je zvaničnik indijskog Nacionalnog instituta za ishranu B Sesikeran.

Indija je zemlja snažnih suprotnosti, jer se, uprkos brzom ekonomskom razvoju zemlje, broj gladnih Indijaca od sredine 90-ih godina prošlog veka povećao za više od 30 miliona.

Mračna strana ekonomskog razvoja Indije je u tome što se izolovane društvene grupacije dodatno marginaliziraju, što rezultira porastom broja gladnih i neuhranjenih, a to može uzrokovati i smrt od izgladnelosti, istaknuo je zvaničnik ActionAida Babu Matthew.

U izveštaju te organizacije navodi se kako je Indija jedna od zemalja u razvoju s najboljim zakonima u području socijalne sigurnosti kojima se reguliše ishrana, besplatni školski obroci, garancija zaposlenja i subvencije za hranu za siromašne i druge socijalno ugrožene grupacije.

Ali, problem je u lošoj ili nikakvoj primeni tih zakona, zbog koje njihove odredbe nisu ni od kakve stvarne koristi običnom čoveku u Indiji.

Novo istraživanje o placebo efektu

6. јул 2012.

Rezultati nove studije nemačkih naučnika ukazuju na koristi uzimanja placeba – neaktivnog leka – za bolove, piše časopis Science.

Istraživači dodaju kako to ide u prilog tvrdnjama da u mnogim slučajevima snaga uma kontroliše osećaj bola.

Pokazalo se kako primena lažne kreme namenjene tretiranju bola, dovodi do promena u osećaju bola kod ispitanika koji nisu znali da li primaju pravu terapiju ili lažnu.

Po mišljenju naučnika, ova studija će dovesti do razvoja boljih terapija za osobe koje žive s hroničnim bolom.

Broj neuhranjenih u svetu najveći u poslenjih 40 godina

6. јул 2012.

Zbog svetske ekonomske krize je 1,02 milijarde neuhranjenih ili šestina stanovništva, što je najviše u zadnja četiri decenije, objavila je UN-ova agencija za hranu u izveštaju za 2009. godinu, a stručnjaci izlaz vide u promovisanju porodične poljoprivrede.

Broj gladnih prvi put je od 1970. nadmašio milijardu, što je posledica svetske ekonomske krize, objavila je UN-ova organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) uoči 16. oktobra koji se obelžava kao Svetski dan hrane.

Nijedna nacija nije pošteđena, ali kao i uvek najsiromašnije zemlje i narodi plaćaju najveći danak, rekao je generalni direktor FAO-a Abou Diouf.

Najveći deo neuhranjenih, 642 miliona, živi u Aziji i na Pacifiku, zatim u subsaharskoj Africi 265 miliona, Latinskoj Americi i Karibima 53 miliona i na Bliskom istoku i severnoj Africi 42 miliona.

U razvijenim zemljama gladuje 15 miliona ljudi.

čak i pre svetske ekonomske krize broj gladnih rastao je polako, ali stalno u zadnjih 10 godina, stoji u izveštaju.

UN ističe da uopšte nema napretka prema ostvarenju milenijskog cilja da se broj neuhranjenih prepolovi do 2015. godine, kako bi se smanjio na oko 420 miliona ljudi.

Napredak je bio dobar 80-ih i u početku 90-ih kad se smanjivao broj hronično gladnih, uglavnom zbog ulaganja u poljoprivredu nakon globalne krize hrane ranih 70-ih.

Međutim, od 1995. do 1997. i 2004. do 2006. godine ulaganja su se znatno smanjila i broj gladnih porastao je svuda osim u Latinskoj Americi i na Karibima.

Diuof zbog toga poziva na mobilizaciju s najviših nivoa, a stručnjaci, na primer američki ekonom Jeffrey Sachs, preporučuju utrostručenje ulaganja u poljoprivredu.

Izlaz je u velikom ulaganju u malu porodičnu privredu u Africi kako bi prestala da proizvodi za sopstvene potrebe i počela da stvara viškove za prodaju.

Nevladine organizacije traže da se prekine politika liberalizacije tržišta po svaku cenu, koja izaziva nestabilnost cena namirnica.

Zahtevaju i golema ulaganja u poljoprivedu Juga novcem sa Severa.

Trodimenzionalni model DNK

6. јул 2012.

Grupa američkih naučnika razvila je trodimenzionalni model strukture ljudskog genoma koji verno dočarava na koji način su dugi lanci DNK zapakovani unutar jezgra ljudske ćelije.

časopis Science je objavio i kako ukupna dužina lanaca DNK iznosi oko 2 metra, ali zahvaljujući tome što su precizno složeni mogu da stanu unutar jezgra prečnika stotog dela milimetra.

Istraživači sa University of Massachusetts su se u radu koristili novim metodama sekvencionisanja DNK pa su tako otkrili nove uzorke važne za oblik genoma.

To istovremeno omogućava otkrivanje gena koji se nalaze u blizini već poznatih gena i lakše razumevanje njihove regulacije i međusobne komunikacije, dodaju naučnici.

Podaci prikupljeni uz pomoć novog modela će olakšati razumevanje bolesti poput raka koje su prouzrokovane greškama u genetskom kodu.

Uz to, novi nalazi pokazuju kako je ljudski genom organizovan u dva odvojena dela, i da su aktivni geni dostupni, dok je neaktivni deo DNK smešten u svojevrsnom skladištu.

Srbi treći u svetu po smrtnosti od infarkta

6. јул 2012.

Od svih smrtnih slučajeva u Srbiji uzrokovanih bolestima, svaki drugi je u vezi sa bolestima srca i krvnih sudova, a svaki peti sa rakom.

Te dve grupe oboljenja direktan su uzrok više od tri četvrtine smrtnih slučajeva u Srbiji, a među preostalih 25 odsto najčešći su povrede i trovanja, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje Batut.

Naš narod je treći u svetu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti.

Bolesti srca i krvnih sudova su svuda u svetu ubica broj jedan, a srčanu insuficijenciju, patološke promene u strukturi i funkciji srca, koje smanjuju njegovu sposobnost, ima čak 15 miliona ljudi u Evropi. Mi za sada, nažalost, nemamo precizne podatke o broju obolelih od srca iako praksa pokazuje da je taj broj ogroman, kaže za Blic prof. dr Petar Seferović, kardiolog Kliničkog centra Srbije, član borda Asocijacije za srčanu insuficijenciju Evropskog udruženja kardiologa.

Sudeći po stepenu smrtnosti od infarkta i šloga u Srbiji, mi živimo zapadnjačkim načinom života iako se po visini prosečne zarade to ne bi reklo. Ove bolesti su glavni uzrok smrtnosti svuda u svetu iako se nekad najviše umiralo od zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, sida i malarija.

U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koja je i upozorila na ovaj trend, očekuju da će on potrajati bar do 2030. godine. Te godine, napominje SZO, rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno ubijaće trećinu ukupne svetske populacije, koja će narednih 25 godina biti sve starija, naročito u zemljama sa srednjim ili niskim standardom.

Bolesti modernog doba mi lekari nazivamo još i nezaraznim bolestima. Za njih najpre važi pravilo bolje sprečiti nego lečiti. Više košta njihovo lečenje nego prevencija, zato je na državama da ulože što više novca u preventivne akcije. Upravo zato je Ministarstvo zdravlja i usvojilo strategiju o prevenciji kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Iz te strategije proizašla su još dva programa, i to ‘Srbija protiv raka’ i ‘Srbija za zdravo srce’, objašnjava dr Nevena Karanović, državna sekretarka Ministarstva zdravlja.

Država je u saradnji sa domaćim stručnjacima, prema njenim rečima, napravila i planove za prevenciju i kontrolu hipertenzije, šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti.

Lečenje ovih bolesti je dugotrajno i skupo, jer je reč o onesposobljavajućem i potencijalno smrtonosnom stanju, upozorava doktor Seferović. U Velikoj Britaniji se, prema rečima profesora Seferovića, za lečenje ovih bolesti odvaja oko dva odsto budžeta Nacionalne zdravstvene službe, a više od 35 milijardi dolara u SAD.

Ranim otkrivanjem, odgovarajućom terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u velikoj meri možemo da utičemo da se smanji broj umrlih, broj invalidnosti i u krajnjem skoru – da se produži životni vek, kaže dr Seferovića.

U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a umre oko 20.000 ljudi, i to čini da maligna oboljenja budu ubica broj dva u Srbiji. Žene u Srbiji prve su u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice, a pored toga, obolevaju i od raka dojke, pluća i debelog creva. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća i debelog creva.

Velike zablude o ishrani

6. јул 2012.

često se može čuti „rakija pomaže varenju“ ili da je „jedan topao obrok dnevno je obavezan“. Bečki lekar Hademar Bankhofer objašnjava da su ovakve i slične „mudrosti“ zapravo zablude o ishrani i nemaju nikakvo utemeljenje u nauci.

Što se tiče jednog obaveznog toplog obroka dnevno, bečki stručnjak objašnjava da za takvu tvrdnju ne postoji dokaz. Nema nikakve veze da li se hrana unosi u toplom ili hladnom stanju, jer se jelo u želucu ohladi na telesnu temperaturu. Pre nego što je čovek otkrio vatru, hranio se hladnim obrocima. Ipak prema najnovijim saznanjima, dva do tri puta nedeljno bilo bi korisno uneti toplu hranu jer bioaktivne materije imaju bolje dejstvo.

Jedna jabuka na dan ne zadovoljava dnevnu potrebu za vitaminima kao što se misli. Danas se jabuke beru dok još nisu sazrele, pa sazrevaju naknadno pri čemu se stvara mnogo manje vitamina i minerala. Osim toga, jabuka otvara apetit i da bi došlo do zasićenja potrebno je pojesti tri jabuke odjednom.

Istina je, kaže Banhofer, da rakija suzbija osećaj nadutosti direktno posle obroka, zato što podstiče proizvodnju želudačne kiseline i ubrzava pražnjenje želuca. Međutim, hrana se unošenjem rakije vari sporije a ne brže, zato što se organizam najpre bavi razgradnjom alkohola. Osim toga, alkohol sadrži mnogo kalorija.

U mnogim starim zdravstvenim priručnicima još uvek se može naći savet da čaj od kamilice treba koristiti kod bolova u grlu i upale očiju. Bečki lekar Hademar Bankhofer smatra da je to jedna opasna zabluda jer cvetovi kamilice isušuju sluzokožu i pojačavaju upalu, a delići prašine od kamilice mogu da izazovu alergiju.

Terapija ajurvede

6. јул 2012.

Ajurveda poznaje različite terapeutske metode. Za lečenje u ajurvedi koriste se isključivo biljke i različite biljne formule preuzete iz ajurvedskih tekstova. Neke od biljaka koje se koriste za lečenje poznate i kod nas su: aloe vera, ananas, asparagus, beli i crni luk, i zimska trešnja. Bitno je naglasiti to da se ovim načinom lečenja ne mogu izazvati štetna dejstva ili nuspojave. Tu su i razni čajevi i pripravci različitih ulja i ghija koje u Indiji cene kao jednu od najplemenitijih masnoća.

Trifala

Trifala je biljni preparat koji se koristi u tradicionalnoj indijskoj medicini ajurvedi. Sastoji se od osušenih i samlevenih plodova tri biljke i koristi pre svega za olakšavanje probavnih i crevnih problema. U prodavnicama zdravije hrane širom Srbije može se naći trifala čurna – izuzetno popularno, jednostavno i delotvorno sredstvo za čišćenje organizma od taloga i sluzi.

Haritaki

čisti od svega (vata doša) najpre debelo crevo a zatim i ceo sistem za varenje, izlučivanje, disanje i nervni sistem. Haritaki poboljšava varenje, čistoću glasa, vid, intelektualne sposobnosti, daje mudrost i dugovečnost. Ublažava kašalj, astmu, promuklost, mučninu, štucanje, nadutost, zatvor i proliv, povoljno utiče na žuticu, bolesti slezine i srca, kožne bolesti, otok i nervna rastrojstava. Na Tibetu ga zovu “Car lekovitih biljaka”. Ime haritaki znači “onaj ko odnosi sve bolesti” na hindi jeziku.

Amalaki

Deluje pre svega na tanko crevo, žuč i jetru (pita doša), a zatim i na krv, krvotok i sisteme organa za varenje i uzlučivanje. amalakiAmalaki je najbogatiji prirodni izvor vitamina C (20 puta više nego pomorandža) i spada u najvažnije hranljive tonike i sredstva za podmlađivanje. Posebno je dobar za krv, kosti, jetru, srce. čisti usnu duplju, jača zube, vid, kosu i nokte, zaustavlja krvarenje iz desni, uklanja upale želuca i debelog creva, jača apetit i reguliše nivo šećera u krvi. Koristi se kod unutrašnjih i spoljnjih krvarenja, hemoroida, anemije, dijabetesa, gihta, vrtoglavice, gastritisa, kolitisa, žutice, osteoporoze, zatvora, slabosti jetre i slezine, prevremenog sedenja i opadanja kose, tokom oporavka posle groznice i kod nervnih rastrojstava. Drugo ime ove biljke je “Dhatri” – dadilja na hindiju. Lekovita svojstva ove biljke brinu se o zdravlju kao dadilja ili majka.

Bibitaki

Deluje pre svega na želudac i pluća (kapha doša), a zatim i na sisteme organa za disanje, varenje, izlučivanje i nervni sistem. Bibitaki poboljšava glas i vid, jača kosu i čisti želudac i creva i u slučaju zatvora i u slučaju proliva, uklanja razne taloge i kamenje iz organa za varenje i urinarnih a povoljno utiče i na disajne puteve. Koristi se kod kašlja, bola u grlu, upale ždrela i nepca, bronhitisa, dizenterije i hroničnog proliva, infekcija i bolesti očiju.

Pojedinačni pristup pacijentu

Lečenje je delotvorno, uklanjajući ne samo simptome bolesti, već i njen koren. Svakom pacijentu se pristupa kao pojedincu sa specifičnim telesnim i mentalnim sklopom, pa samim tim mu se daju lekovi koji su od koristi za individualno zdravlje pacijenta. Takođe, za lečenje se preporučuju i telesne vežbe, kako bi doprineli poboljšanju zdravlja, a ajurvedske vežbe, smatraju se, najkorisnijim vežbama za telo koje postoje, bar za sada.

Jedan od terapeutskih pristupa ajurvede je i joga. Ona pre svega pomaže kod problematičnog funkcionisanja energetskih centara – čakri koje su u određenim delovima tela usko povezane sa stanjem kičme. Vežbanjem joge otvara se glavna energetska osa duž kičmenog stuba, a zatim i eterični kanali kojima putuje životna energija.

Ključni deo terapije je i ishrana – hrana koju konzumiramo triput na dan tokom celog života i koja nas određuje na vrlo značajan način.

Uglavnom, ajurvedsko lečenje traje određeno vreme tokom kojeg se u telu nešto promeni. U ajurvedi, naravno, postoje i lekovi za akutne slučajeve. Za temeljno lečenje i trajne rezultate potrebna je potpuna saradnja pacijenta i po nekoliko meseci tokom kojih dolazi do važnijih rezultata. Kad osoba promeni matricu, odnosno uzorke bolesti u svom telu i umu, nastupa zdravlje kao trajno stanje, a kod osoba koje već pate od posledica bolesti, nivo zdravlja se znatno povećava.

Proverite rok upotrebe, prijavite propuste

6. јул 2012.

Gotovo svako je barem jednom kupio proizvod kojem je istekao rok upotrebe. Većina pređe preko toga jer ne može ponovo da ide do prodavnice, poneki se vrate da zamene proizvod, dok je izuzetno mali broj onih koji odu dalje i propust prodavca prijave nadležnom ministarstvu.

Proizvođači i prodavci su zbog krize suočeni sa slabijom prodajom pa pokušavaju da se reše robe kako god mogu. Međutim, ove godine svega sedmoro građana prijavilo je poljoprivrednoj inspekciji robu sa isteklim rokom upotrebe.

Dve prijave podnete su zbog konditorskih proizvoda, po jedna zbog pudinga, svežeg kvasca, soka, kečapa i upakovanog hleba. Inspekcija je nakon prijava odmah reagovala i preduzela odgovarajuće mere jer je za prodaju robe sa isteklim rokom odgovoran isključivo prometnik, kažu za Danas u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Najčešće nepravilnosti tiču se nepravilnog deklarisanja proizvoda, ali i prometa prehrambenih proizvoda sa isteklim rokom trajanja. Podaci pokazuju da su proizvodi, koji se zbog isteka roka upotrebe nikako nisu smeli naći u rafovima, pronađeni u 22 prodavnice, od 169 kontrolisanih u Beogradu, i to u količini od 500 kilograma i 60 litara.

Najviše robe sa isteklim rokom upotrebe bilo je među konditorskim proizvodima, sokovima, ali datum trajanja veoma često je prošao i brašnu, kafi, supama, začinima i ledenim čajevima.

Mnogo više problema radnje imaju sa nepravilnostima prilikom deklarisanja proizvoda i čuvanja voća i povrća. Nakon jedne takve kontrole poljoprivredne inspekcije, iz prometa je izbačeno oko 450 kilograma trulog voća i povrća, dok je oko šest tona privremeno stavljeno van prometa do otklanjanja nedostataka.

Građani koji pronađu robu biljnog porekla sa isteklim rokom upotrebe to mogu da prijave poljoprivrednoj inspekciji u gradu u kom žive, a ukoliko je proizvod životinjskog porekla prijava se upućuje veterinarskoj inspekciji.

Potpredsednik Nacionalne asocijacije potrošača Goran Papović kaže da je tržište neuređeno i da se u mnogim radnjama gomila nekvalitetna roba, kao i ona sa isteklim rokom upotrebe.

Dešava se da roba stoji dugo, a da cena ne pada iako bi to bilo sasvim normalno. Najviše artikala koji se prodaju i nakon isteka roka može se naći u malim privatnim radnjama, ističe Papović.

Rizik od infarkta procenjuju formulama

6. јул 2012.

Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“ u Beogradu primenjuje novu metodu: Naši lekari jedini u svetu mogu da utvrde da li kod pacijenta postoji rizik od infarkta ili iznenadne smrti. I to, verovali ili ne, pomoću složenih matematičkih formula.

U Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“ u Beogradu već deset godina usavršavaju metodu i rade analize pacijentima koji su doživeli infarkt. Prošle godine kardiolozi iz ovog centra dokazali su da je metodologija „matematička analiza bioloških signala“ precizna i za to su dobili prestižnu nagradu poljskog Udruženja kardiologa. Posle su to publikovali, ali i napravili svoj softver za izračunavanje rizika od infarkta.

– U osnovi metodologije je matematička analiza bioloških signala. Na taj način saznajemo sve što se događa u ljudskom telu. U poslednjih 10 godina napravljen je prodor u toj oblasti i matematička analiza je postala ključna u kardiologiji – objašnjava za „Blic“ dr Branislav Milovanović, šef neurokardiološke laboratorije u KBC „Bežanijska kosa“ koji je radio na usavršavanju metode.

Laboratorija na čijem je čelu dr Milovanović postala je tako poznata i jedinstvena u svetu jer se u njoj bave takozvanom neinvazivnom kardiologijom.

– Bavimo se procenom kardiovaskularnog rizika kod svih bolesti, a naročito kod infarkta. Već imamo oko 2.056 pacijenata za poslednjih 10 godina koji su testirani našom metodologijom.
To je vrhunska medicina. Prvo testiramo pacijente koji su imali infarkt srca i procenjujemo njihov rizik i pratimo ih. Imamo sistem koji se koristi u Hjustonu za testiranje kosmonauta, gde se preko prstiju šake analizira krvni pritisak svakog sekunda i EKG signal u isto vreme. Složenim matematičkim formulama i računanjem na osnovu tih analiza možemo da procenimo rizik od pojave iznenadne srčane smrti, ponovnog infarkta ili nekih neželjenih događaja kod tih pacijenata. Tek onda možemo da primenimo određenu terapiju kako bismo spasli pacijenata – objašnjava dr Milovanović.

Ministarstvu zdravlja predat je zahtev da ovu metodu mogu da rade u okviru dopunskog radnog vremena, ali dr Milovanović napominje da će postojati i opcija da pacijent sa uputom bude pregledan o trošku zdravstvenog osiguranja.

– Dijagnostika traje oko dva sata i zahteva nošenje holtera, tako da dnevno možemo da uradimo samo tri pacijenta. Zbog toga sve mora da se zakazuje – ističe dr Milovanović.

Ovu metodu, kao i novi softver, dr Milanović predstaviće na Prvom svetskom kongresu iz neurokardiologije, koji se organizuje u Beogradu, i to od 1. do 3. oktobra.

– To je istorijski kongres koji se održava prvi put i kod nas i u svetu. Do sada nije postojala organizacija koja se bavi tom problematikom. Radi se o multidisciplinarnoj oblasti u koju spadaju neurologija, kardiologija, interna i opšta medicina, dijabetologija, nefrologija, psihologija, ali i matematika i fizika.
Ono što je bitno jeste da dolazi 30 najpoznatijih svetskih eksperata. To je prvi put u svetu da se skupe svi ti ljudi na jednom mestu – objašnjava dr Milovanović, inače i organizator kongresa.

Na kongresu će biti 12 tema koje obrađuju nerešive probleme u medicini i kardiologiji.
– Predstavićemo i novu metodu koja se zove ANSA, odnosno uspostavljanje narušene ravnoteže u organizmu, a sve korišćenjem takođe matematičkih formulama. To izgleda fantastično, a u stvari je vrlo precizno – kaže doktor Milovanović.

Svetski krem medicine u Beogradu

U organizaciji kongresa učestvovaće i dve svetske organizacije koje su se prvi put spojile. To je Svetsko udruženja za neinvazivnu kardiologiju i Evropsko udruženje za autonomni nervni sistem. Njihovi predsednici i članovi borda biće prisutni na ovom kongresu.

Tačka koja pokazuje rizik od bolesti

Iz desetogodišnjeg istraživanja lekari su uvideli šta sve može da ukaže na to da li će neko umreti ranije ili dobiti infarkt.

– Gledali smo koji to parametri mogu da ukažu da će to da se desi. Otkriveno je desetak parametara u svetu koji to pokazuju, ali mi smo ubacili novi i uporedili ga sa ostalima. Ispalo je da je on najprecizniji, a zove se kratkotrajna analiza promenljivosti srčane frekvencije. Kada uradimo matematičku obradu, dobijemo i brojke i vizuelni prikaz rizika. Ako postoji opasnost od iznenadne smrti, pojavi se tačka. Cilj nam je da tu tačku razbijemo. Onda krenemo sa terapijom, pratimo brojke i posmatramo da li će ta tačka da se razbije – objašnjava dr Milovanović.

Tri najbolja saveznika za dijetu

6. јул 2012.

Pogledajte koje namirnice i napici su prijatelji vitke linije, jer na prirodan način utiču na sagorevanje masti i sprečavaju napade gladi.

čili

Ljuti sastojak čili papričice, Kapsaicin, podiže temperaturu tela, samim tim troši se energija, ubrzava metabolizam i tako podstiče gubitak težine. Nedavno sprovedena studija dokazala je da su ispitanici koji su svakodnevno konzumirali jela začinjena čilijem uspevali da sagore 1000 kalorija više! Dakle, zaljutite malo svoje obroke. Sitno iseckajte jednu ljutu papričicu i dodajte je u supu, kuvana jela, testenine ili pirinač.

Zeleni čaj

Tri šoljice zelenog čaja dnevno mogu vam pomoći da smršate, čak i ako niste na dijeti. Aktivne supstance koje sarži ova vrsta čaja ubrzavaju razgrađivanje šećera i sala na stomaku zbog kojeg su gojazni ljudi i najnesrećniji. Ovaj „čarobni napitak” možete dodavati svakom obroku, koktelu ili desertu (sladoledu, na primer), bez nekog posebnog držanja dijete. A ako niste baš ludi za zelenim čajem, probajte ga kao osvežavajuće piće: dejstvo je isto. Sipajte u bokal 4 šolje zelenog čaja, 1 šolju svežeg limunovog soka i četvrt šolje meda. Dodajte led, ukrasite kriškama limuna i „doterujte liniju“.

Grejpfrut

Grejpfrut sadrži gorke materije koje doprinose da se masnoća iz hrane odmah sagori, čime se sprečava stvaranje masnih naslaga. Osim što pomaže bržem sagorevanju kalorija, grejp utiče na smanjenje nivoa insulina u krvi što doprinosi manjem osećaju gladi. Insulin je telu potreban za metabolizam šećera u krvi – što više šećera telo uspe da utroši, manje će se deponovati kao masti.
Ovaj prirodni „sagorevač masti“ je najdelotvorniji posle jela, pošto gorke materije aktiviraju proizvodnju želudačnih sokova.

Apiterapija

6. јул 2012.

Apiterapija je deo holističke medicine i podrazumeva upotrebu meda i ostalih pčelinjih proizvoda u prevenciji i lečenju bolesti. Reč apiterapija potiče od reči api – što na latinskom znači pčela, pre svega se misli na pčelu Apis Mellifera, a reč terapija je francuskog porekla i označava način postupka sa ljudima ili životinjama obolelih od različitih bolesti.

U pčelinje proizvode se ubrajaju: med, propolis, matična mleč, pelud ili cvetni prah, pčelinji otrov i vosak. Sveži, organski pčelinji proizvodi obično imaju bolje efekte od industrijski obrađenih, pregrevanje, prekomerne filtracije i rafinacije su štetne.

Sirovi, nerazblaženi med je najstariji prirodni zaslađivač, koji još i pomaže sticanju pravog, blistavog zdravlja. Hiljadama godina pre pronalaska belog šećera, ljudi su koristili med da poboljšaju ishranu i održavaju telo. Med je, danas, uglavnom višestruko tretiran, termički i hemijski obrađen, što ga čini beživotnim i lišava ga svih blagodeti.

Med sadrži: različite šećere, esencijalne aminokiseline, voćne kiseline, enzime, prirodne „antibiotike“ – fitonicide, vitamine i minerale, antioksidanse. Prekomerno zagrevanje uništava dragocene enzime, vitamine i minerale, kao i posebne fitonutriente koji med čine izuzetnom namirnicom.

Med kao (pomoćno) lekovito sredstvo

U svim narodnim medicinama na svim krajevima sveta postoje brojni recepti sa više ili manje meda. Njegova je lekovitost odavno poznata. U narodnoj medicini, med se koristio za jačanje organizma, pre svega dece i starijih. I naučnici mu pripisuju antibakterijska, antiseptička i antioksidaciona svojstva. Med je izuzetno koristan za zdravlje, on jača funkciju rada srca i krvotoka. Osim već istraženih lekovitih svojstava u lečenju mnogih bolesti, med se najčešće koristi kod povišene telesne temperature, prehlada, poremećaja sna, upala desni i polenske kijavice, astme, bronhitisa, opekotina, bolova u želucu, anoreksije, hemoroida, ulceracija.

Danas apiterapija ne označava samo jednostavnu terapeutsku metodu, već i različite načine primene pčela i pčelinjih proizvoda u medicini. Najznačajniji svetski apiterapeutski centri su u Rumuniji (Bukurešt), Kubi (Havana), Rusiji, Kini i Japanu.

Apiterapeuti smatraju da je najbolji način da se podigne opšti zdravstveni status to da se pčelinji otrov i drugi pčelinji proizvodi proglase lekom ili pomoćnim lekovitim sredstvom i da se na taj način legalizuje njihova primena. Uvođenjem tih metoda lečenja u zdravstvene ustanove, uz statističko i naučno praćenje, brzo bi se dokazali efekti pčelinjih proizvoda, a naročito pčelinjeg otrova.

Sok od šargarepe za vitalnost i energiju

6. јул 2012.

Poznato je da voćni sokovi pročišćavaju telo, a vredi znati i da sokovi od povrća obnavljaju i leče telo. Zahvaljujući brojnim sastojcima, sveže ceđeni sokovi od povrća predstavljaju prirodne mineralne i vitaminske napitke i jake antioksidanse koji štite telo od najvećih bolesti moderne civilizacije, poboljšavaju krvnu sliku i pomažu oporavak žlezda.

Možemo organizmu nadoknaditi nedostatak vitamina i minerala i sokovima od sasvim “običnog” povrća – poput šargarepe.
Šargarepa nam, naime, nudi više nego što možemo da zamislimo.

Upoznajte se sa 9 razloga zboh kojih biste trebali da uključite šargarepu u svoj dnevni meni:

1. Bogata vitaminima i mineralima

Šargarepa je bogata vitaminima i mineralima, sadrži natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, selen, gvožđe, fosfor, sulfate i silikon, kao i vitamine A (beta karoten), B, C, D, E, G i K i folnu kiselinu.

2. Štiti stomak i crevnu sluzokožu

Ona sadrži vlaknasti pektin, koji oblaže trakt za varenje i tako štiti stomak i unutrašnju sluzokožu creva.

3. Povećava apetit i poboljšava varenje

Ona sadrži i selen, koji je najvažniji mikroelement za imunološki sistem i koji zajedno vitaminom A pomaže u jačanju imunog zdravljesistema.

4. Štiti od infekcija stomaka

Pošto vitamin A održava zdravlje sluzokože creva, on osigurava prvu liniju odbrane od infekcija.

5. Štiti od ostalih infekcija

Šargarepa štiti i od infekcija očiju i grla, krajnika, sinusa i respiratornih organa.

6. Jača zube i kosti

Zahvaljujući kalcijumu, fosforu i vitaminima koje sadrži

7. Poboljšava rad adrenalinske žlezde

Ona sadrži supstance neophodne za ishranu žlezda sa unustrašnjim lučenje (posebno adrenalinske žlezde).

8. Pomaže kod neplodnosti

Neki tvrde i da bi šargarepa trebala da pomogne kod neplodnosti.

9. Štiti nervni sistem

Samo svež ili ekološki proizveden sok

Sok od šargarepe možemo napraviti pomoću sokovnika koji rade na principu centrifuge ili onih sa dva cilindrična sečiva, koji zapravo pasiraju i cede istovremeno. Sok koji se na ovaj način dobija mora se popiti odmah jer izuzetno brzo oksidiše.

U slučaju kada ne možemo da pripremiti sok na ovakav način, niti ga popiti odmah, možemo se odlučiti za ekološki proizvedene sokove koje kupujemo u specijalizovanim prodavnicamabl ili probati ekološki proizveden sok od šargarepe koji takođe sadrži obilje korisnih sastojaka.

Kruška

6. јул 2012.

Istorija krušaka je duga i vrlo ugledna. Sočne, slatke i ukusne plodove kruške Homer je u Odiseji prozvao dar Bogova, a dvor Luja XIV smatrao ih je simbolom za luksuz.

Kruške pripadaju porodici ruža i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu kao i dužini skladišćenja. Uopšteno plod kruške ima veće okruglo dno koje se sužava prema vrhu peteljke, a u zavisnoti od sorte tanka kora može da bude žute, zelene, smeđe, crvene boje ili kombinacija navedenih boja. Meso kruški je slatko i bogato sokom, dok mu je tekstura mekana i lagano zrnasta. Sredina ploda, kao i kod jabuke, sadrži nekoliko semenki. Razne sorte krušaka dostupne su tokom cele godine, iako je prava sezona od avgusta do oktobra.

Energetska i nutritivna vrednost

Energetska vrednost 100 g sveže kruške iznosi 58 kcal / 242 kJ. Od toga sadrži 15,5% ugljenih hidrata, 0,4% proteina i 0,1% masti.

Od minerala u kruškama se nalaze kalcijum (9 mg), gvožđe (0,17 mg), magnezijum (7 mg), fosfor (11 mg), cink (0,1 mg), bakar (0,08 mg), mangan ( 0,05 mg), fluorid (2,2 mcg).

Od vitamina kruške sadrže vitamin C (4,2 mg), tiamin (0,01 mg), riboflavin (0,02 mg), niacin (0,2 mg), pantotensku kiselinu (0,05 mg), vitamin B6 (0 , 03 mg) i vitamin K (4,5 mcg).

Kruške u 100 g sadrže 3,1 g dijetalnih vlakana i 8 mg fitosterola.

Lekovitost

Kruške su dobar izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na zdravlje probavnog, a zatim i kardiovaskularnog sistema. Zanimljiv je podatak da kruške sadrže više pektina od jabuka. Dijetalna vlakna u sinergističkom delovanju sa mineralom bakrom podstiču delovanje debelog creva te na taj način sprečavaju konstipaciju, time štite zdravlje debelog creva i redukuju rizik od pojave raka. Studija objavljena u International Journal of Cancer (2008) pokazala je da se konzumiranjem voća bogatog vlaknima može redukovati rizik od pojave raka dojke za 34-50% kod žena u menopauzi. Druga vrlo važna prednost dijetalnih vlakana je i sposobnost regulisanja nivoa holesterola u krvi, što je naročito važno za sprečavanje oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Sadržaj antioksidanata u kruškama pomaže u zaštiti od štetnog delovanja slobodnih radikala, čime se na primer jača imunološki sistem.

U današnje doba kad su alergije vrlo rasprostranjene dobro je znati da su kruške hipoalergena hrana, stručnjaci naročito preporučuju da se prilikom uvođenja voća u ishranu male dece prvo daju kruške.

Iako smo često spominjali pozitivno delovanje voća na zdravlje vida, nije loše ponoviti. Podaci objavljeni u Archives of Ophthalmology pokazuju da najmanje tri obroka voća dnevno za 36% snižavaju rizik od pojave makularne degeneracije koja se javlja starenjem. Lekovito svojstvo se pripisuje antioksidantima, vitaminima A, C i E.

Kruške su pokazale i efikasno delovanje kod snižavanja pritiska zbog lekovitog delovanja antioksidansa glutationa koji smanjuje i rizik od pojave moždanog udara.

Sok od kruške je odličan izvor energije zahvaljujući prirodnom voćnom šećeru fruktoza i levulozi, pa je pogodan i za dijabetičare. Zahvaljujući svom osvežavajućem delovanju, sok od kruške može da olakša groznicu. Osim toga kruške sadrže i neke sastojke koji ublažavaju razna upalna stanja.

Neki izvori navode da kruške sadrže mineral bor koji ima sposobnost da zadrži kalcijum te na taj način smanjuje rizik od pojave osteoporoze.

Kupovanje i čuvanje

Jednom kada sazre, kruške se vrlo brzo kvare, pa u prodaju na police distributera ili na pijacu dolazi nezrelo voće kojem treba nekoliko dana sazrevanja. Potražite kruške koje su čvrste, ali opet ne pretvrde, glatke kore bez oštećenja, tamnih mekanih delova ili znakova buđi. Boja krušaka ne mora biti jednolična, već može da sadrži crvenosmeđe delove ili smeđe tačke na kori koji su karakteristike nekih podvrsta i često puta odražavaju intenzivniju aromu.

Kruške treba ostaviti na sobnoj temperaturi kako bi sazrele. Zrelost krušaka možete jednostavno da proverite tako što lagano pritisnete palcem i kažiprstom područje oko peteljke koje bi trebalo da bude blago mekano, ali još uvek čvrsto. Ukoliko kruške nećete odmah da koristite, stavite ih u frižider u kojem mogu da očuvaju svežinu do nekoliko dana. Isto tako ih u frižideru treba sačuvati daleko od hrane koja ima intenzivan miris, jer kruške vrlo lako preuzimaju miris druge hrane.

Priprema jela od kruške

Pre upotrebe kruške operite ispod mlaza tekuće vode i osušite. Ukoliko ih jedete sveže, ostavite koru koja je bogata dijetalnim vlaknima. Možete ih konzumirati samostalno ili u kombinaciji sa jakim sirevima poput gorgonzole, parmezana, stiltona ili roqueforta. Takođe su izvrstan dodatak jesenjim i zimskim salatama.

Iako se sveže kruške u većini slučajeva ne gule, pre kuvanja to se obavezno čini. S obzirom da kruške posle guljenja brzo menjaju boju, potrebno im je površinu natrljati limunovim sokom ili ih staviti u zakiseljeno vodu limunom. Za poširanje celih krušaka ogulite ih i ostavite sa peteljkom, a zatim kuvajte u crvenom vinu s dodatkom cimeta, klinčića i limunove korice. Poširane kruške poslužene sa sladoledom od vanile i prelivene čokoladnim umakom daju poznati dezert Poires Belle Hél&#232,ne

Koristite se kružnim ili nožićem sa kratkom oštricom kako biste odstranili centralni deo kruški ukoliko ćete ih nadevati orašastim plodovima ili sušenim voćem. Tako poširane kruške punite nadevom od sitno naseckanih oraha i sušenih kajsija koji ste prethodno ispekli na puteru i žutom šećeru. Kada se ohlade, umočite ih u sos od rastopljene čokolade i putera pa ih ostavite u frižideru kako bi čokolada očvrsnula. Poslužite uz krem od vanilije ili sabajon.

Isti postupak važi i ukoliko ćete kruške dinstati ili peći na roštilju. Dinstane kruške na puteru s dodatkom naseckanih oraha, izmrvljenog roqueforta, limunovog soka i malo brašna koristite kao sasvim neuobičajen nadev za slatko-slanu savijaču, a za potpuno slatku savijaču koristite kontinentalno-mediteransku kombinaciju krušaka i smokava. Za pečene kruške, na puterom premazan papir za pečenje, pospite šećer i stavite polovine neoguljenih krušaka sa očišćenom sredinom prema gore. Premažite ih amarettom i pecite uz dolivanje vode i dodatnim premazivanjem likerom oko 30-ak minuta. Poslužite sa meringueom u koji ste dodali listiće badema. Pečene kruške koje ste prethodno posolili i oparili možete da izmešate sa različitim vrstama zelenih salata (endivija, kristalka, radič).

Za kuvanje koristite još nedozrele kruške, pa ih poslužite u obliku kompota, a možete ih koristiti i za pripremu pita i krustada. Kuvane kruške možete koristiti i za slojevit desert od piškota i moussea od bele čokolade. Pri tome šećerni sirup, u kojem su se kuvale kruške, iskoristite za prelivanje piškota, a daće dodatnu slatkoću i aromu umućena slatka pavlaka koja dolazi na vrh dezerta.

Kuvane kruške izvrsno pristaju i uz slana jela kao dodatak jelima od divljači i patke, ali i u dinstanim jelima od teletine. Tako pečene odreske od svinjske filete možete poslužiti sa karamelizovanim kruškama u umaku od pavlake i kruškovca. Probajte i sasvim drugačiji salatni preliv od rizlinga, limunova soka, Dijon senfa, usitnjene ljutike, pirea od krušaka i ulja koji prelijete preko kuvanih mahuna, svežeg spanaća i tankih šnita krušaka.

Kruške se mogu konzervisati sa šećerom u obliku kompota i džema ili sa sirćetom uz dodatak semenki slačice i rena.

U industrijskim uslovima kruške se mogu sušiti, konzervisati ili od njih pripremati likeri i rakije u kojima se unutar boce često nalazi cela kruška.

Depresija smanjuje izglede za preživljavanje raka

6. јул 2012.

Kanadski naučnici s University of British Columbia veruju kako depresija kod pacijenata koji su oboleli od raka smanjuje izglede za uspešno lečenje.

Njihovo je istraživanje utemeljeno na analizi 26 ranije sprovedenih studija u kojima je učestvovalo 9417 osoba obolelih od raka, piše stručni časopis Cancer.

Pokazalo se kako je stopa smrtnosti do 25% viša među pacijentima kod kojih su uočeni simptomi depresije, a kod onih kojima je depresija i dijagnostikovana stopa smrtnosti bila je 39% viša od proseka.

Uočeno povećanje rizika bilo je nezavisno od drugih kliničkih karakteristika koje mogu uticati na ishod lečenja, dodaju istraživači.

Naučnici veruju kako je ovakve nalaze moguće objasniti uticajem depresije na delovanje hormona i imunološkog sistema.

Ranija testiranja sprovedena na životinjama pokazala su kako stres može uticati na rast tumora i širenje karcinoma organizmom.

Mlečni proizvodi u Beogradu dobrog kvaliteta

6. јул 2012.

Potrošači u Beogradu konzumiraju fermentisane proizvode od mleka vrlo dobrog kvaliteta koji su mikrobiološki ispravni, rezultat je istraživanja koje je sproveo beogradski Pokret za zaštitu potrošaca, u saradnji sa privrednim komorama Beograda i Srbije.

Na istraživanju koje je sprovedeno 31. avgusta ove godine, utvrđeno je da zahtevane hemijske parametre kvaliteta nisu zadovoljila dva uzorka, odnosno 8,7 odsto kupljenih uzoraka. Oni su eliminisani iz postupka senzornog ocenjivanja kvaliteta.

Bogosavljević je podsetio da u prvom ispitivanju i ocenjivanju kvaliteta fermentisanih proizvoda od mleka koje je realizovano 1995. godine čak 54,32 odsto uzoraka nije ispunilo propisane norme o kvalitetu, dodajući da se procenat od 8,7 odsto toleriše i u zemljama EU.

Bogosavljević je istakao i da se iz godine u godinu zapaža poboljšanje mikrobiološke ispravnosti te vrste proizvoda u prodaji.

Takođe, primetno je i da mali proizvođači imaju značajnu tendenciju unapređenja kvaliteta svojih proizvoda, rekao je Bogosavljević, ukazujući da kada je o cenama reč, postoji dosta velika razlika u koštanju proizvoda u istom pakovanju, različitih proizvođača.

Istraživanje je obuhvatilo ukupno 23 uzorka, a mikrobiološke i hemijske analize izvršene su u laboratorijama Zavoda za mlekarstvo.

Od ukupnog broja uzoraka, ispitivano je sedam uzoraka jogurta, šest uzoraka kiseleog mleka, četiri uzorka jogurtne kisele pavlake, četiri probiotska fermentisana mlečna proizvoda i po jedan kefir i voćni jogurt.

U zoni ekstra kvaliteta nalazi se 26,09 uzoraka odsto, u zoni odličnog kvaliteta 34,78 odsto, zoni vrlo dobrog i dobrog kvaliteta po 13,04 odsto, u zoni zadovoljavajućeg i nezadovoljavajućeg kvaliteta po 4,35 odsto.

U zoni ekstra kvaliteta, između ostalih, nalaze se jogurt sa 2,8 odsto mlečne masti proizvođača Granice iz Gornjeg Milanovca, Dukat kiselo mleko sa 3,2 procenata mlečne masti proizvođača Somboled, jogurtna kisela pasterizovana pavlaka sa 20 odsto mlečne masti Mlekare šabac, Ella jogurt sa inulinom, sa 0,9 procenata mlečne masti Mlekare Subotica…

1...1.9341.9351.936...1.978 Stranica 1.935 od ukupno 1.978