Vakcina protiv raka pluća

6. јул 2012.

Srbija je prva zemlja u Evropi u kojoj je počelo testiranje vakcine Lucanix protiv raka pluća. Vakcina se prima nakon zalečenja bolesti, a ne u preventivne svrhe.

U Kliničko bolničkom centru Bežanijska kosa trenutno se na četiri pacijenta ispituje njeno dejstvo.

Vakcina se ne daje u preventivne svrhe, već se prima nakon zalečenja bolesti, a cilj je da se takvo stanje održi što duže.

Samo pacijenti koji boluju od nesitskog karcinoma pluća i pacijenti koji su već lečeni nekom vrstom hemijoterapije, ali samo prvom linijom hemijoterapije, mogu da prime ovu vakcinu, rekao je doktor Vladimir Kovčin iz KBC Bežanijska kosa.

Doktor je dodao da je uslov i da je prva linija postigla neki cilj, odnosno da je došlo bar do stabilizacije bolesti, ili da je došlo do delimičnog ili potpunog povlačenja bolesti.

Porede se rezultati dve grupe bolesnih, jedne koja prima vakcinu protiv raka pluća i druge, koja prima placebo, lek koji nema efekta.

Vakcina ne može da se primeni kod svih pacijenata obolelih od raka pluća.

Na žalost, pacijenti koji imaju progresiju bolesti, posle te prve linije terapije ne mogu biti uključeni i program testiranja vakcine, istakao je Kovčin.

Provereni recept za mršavljenje

6. јул 2012.

Želite da izgubite višak kilograma i da ostanete u dobroj formi? Francuski nutricionista preporučuje nov način ishrane i garantuje da ćete za sedam sada izgubiti dva kilograma.

Tokom mnogih dijeta preporučuje se da se svakoga dana jede isto, što obično vrlo brzo dosadi. Dr Dikan je zato osmislio režim ishrane koji se zasniva na smenjivanju tematskih dana. „Jednog dana jedu se belančevine, drugog belančevine i povrće, trećeg belančevine, povrće i voće, pa se onda kreće ispočetka, sve do nedelje, koja je praznični dan“, objašnjava francuski nutricionista, uz napomenu da je unošenje masti i šećera svedeno na minimum. „Zahvaljujući smenjivanju tematskih dana ishrana je raznovrsna, što se odražava na rezultat dijete, ali i na tonus mišića“, napominje dr Dikan. Glavni adut ovog programa predstavlja proteinski dan, tokom koga se metabolizam ubrzava, što podstiče mršavljenje, dok gurmanska nedelja pomaže da se sačuva dobro raspoloženje. Ovakav način kontrolisane ishrane omogućiće vam da se lako i trajno oslobodite suvišnih kilograma.

Hladno je bolje

Hladnoća nam pomaže da se razmrdamo, ali i topi kilograme. Dr Dikan zato preporučuje da izbegavate topla jela, zagrejane prostorije i tuširanje toplom vodom (dve poslednje mere omogućiće vam da potrošite isto kalorija kao i tokom 15 minuta vežbanja). Nije na odmet znati da organizam potroši 65 kalorija da bi litar vode, čija je temperatura četiri stepena Celzijusa, zagrejao do temperature tela.

Uživajte u mirisima

U flašicu koja se hermetički zatvara ubacite malo iseckanog karanfilića, pet izmrvljenih zrna kafe, cimet i vanilu. Kad padnete u iskušenje da prekinete dijetu, otvorite flašicu i pomirišite njen sadržaj. To će vas smiriti. Na svakih pet dana ispraznite flašicu i ubacite sveže sastojke.

Voda čisti organizam

Ako pored viška kilograma imate i celulit, pijte litar i po negazirane mineralne vode dnevno da biste pročistili organizam.

Dopingujte se supom

Osim što će vas okrepiti, dobra supa će vas i zasititi, ali samo pod uslovom da nije masna i da je pripremate s tamarindom, biljkom poznatom po tome što suzbija apetit. Na tihoj vatri skuvajte supenu kašiku tamarinda i pola seckanog celera u pola litra vode. Dodajte korijander, so i biber. Tokom nedelju dana jednom dnevno jedite tanjir ove okrepljujuće supe.

Automasaža protiv gladi

„Neki jednostavni trikovi mnogo pomažu“, objašnjava dr Dikan. Tako, na primer, automasaža ublažava stres i suzbija apetit. U predelu vrata, ispod obe ključne kosti pa sve do mesta gde počinju grudi, oko grudne kosti i rebara, napipaćete udubljenje u kome se nalazi međurebarni mišić. Udahnite duboko (da bi se udubljenje otvorilo) i pritisnite mišić vrhom srednjeg prsta. Idite od jednog do drugog udubljenja, prvo na jednoj, pa na drugoj strani.

Dnevna doza kakaoa

„Kakao ima lekovita svojstva i deluje okrepljujuće“, kaže dr Dikan. Pomešajte supenu kašiku bezmasnog kakaoa sa dve supene kašike jogurta s bifidusom, dve supene kašike zaslađivača i aromom lešnika. Svake večeri se zasladite ovom poslasticom koju treba da držite u frižideru.

Istezanje i disanje

Stres ili snažna osećanja navode vas da opustošite frižider. Ova vežba će vam pomoći da to izbegnete: spustite ramena, gurajući istovremeno teme ka tavanici. Duboko udahnite, a zatim izdahnite sav vazduh iz pluća. Na ovaj način ćete izbaciti negativnu energiju iz sebe.

čudesne ražane mekinje

„To je jedina namirnica na svetu koja ima globalno dejstvo na telesnu težinu“, tvrdi francuski stručnjak. Kako da je koristite? Možete, recimo, da dodate supenu kašiku mekinja u jogurt ili supu. Ili napravite lepinjice: pomešajte dve supene kašike mekinja sa supenom kašikom belog posnijeg sira i jednim jajem, posolite, pobiberite, dodajte malo kakaoa i pecite na teflonu dva minuta sa svake strane dok lepinjica ne porumeni.

Dodatni trikovi

• Iskoristite čudesna svojstva sveže rendanog đumbira! Prijatnog je ukusa i mirisa i deluje stimulativno. Dodajte ga u čaj, supu, lepinjice od mekinja…
• Ujutru i uveče tuširajte noge hladnom vodom. Posebnu pažnju posvetite prevoju kolena i preponama na kojima se nalaze najveći krvni sudovi. Rashlađivanje krvi koja prolazi kroz njih primoraće organizam da potroši dodatne kalorije.
• Pijte zeleni čaj koji je poznat po tome da podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma. Idealna količina: četiri šolje dnevno. Da biste pojačali efekat, dodajte malo svežeg đumbira.
• Po jedna supena kašika jabukovog sirćeta na početku i kraju obilnog obroka odličan je način da se ubrza mršavljenje i razgrade masti. Ukoliko imate osetljiv želudac, koristite pilule jabukovog sirćeta.

Napredak u veštačkoj oplodnji

6. јул 2012.

Američki naučnici su u testiranjima sprovedenim na majmunima uspešno transferisali sav potreban genetski materijal iz defektne jajne ćelije u zdravu i na taj način omogućili dolazak na svet zdravog potomstva.

časopis Nature piše kako se sada javlja mogućnost rađanja za žene koje zbog genetskih faktora imaju nefunkcionalne mitohondrije u jajnim ćelijama, i to bez nužnosti korištenja doniranih jajnih ćelija.

Istraživači s Oregon Health and Science University napominju kako bi i ovako rođena deca imala mali broj gena trećeg roditelja.

Po njihovim rečima, nova tehnologija je spremna za testiranje na ljudskim jajnim ćelijama.

Prema nekim procenama, uspešna primena ovog postupka spriječila bi da se svakih 30 minuta u svetu rodi dete s nekom nasleđenom bolešću.

Kukuruz – ukusan i zdrav

6. јул 2012.

Kukuruz je iz Amerike u Evropu doneo Kolumbo 1493. godine, a trenutno u ukupnoj proizvodnji žitarica na globalnom planu nalazi se na drugom mestu iza pirinča.

Kada je upotreba u kuhinji u pitanju, hranljiva vrednost kukuruza zavisi od načina njegove pripreme. Pa se tako mlevenjem njegovog zrne smanjuje procenat masti i proteina, dok se ljušćenjem zrna otklanja celuloza iz njih.

U kukuruzu najviše ima vitamina C, dok je za žuti kukuruz karakteristično da je bogat vitaminom A koji međutim, iščezava tokom termalne obrade (kuvanja i pečenja).

Najbolje ga je spremati konzumirati nakon što je ubran, jer što duže stoji kukuruz gubi šećer. Isto tako konzervirani kukuruz je izuzetno zdrav jer je bogat antioksidantima.

čak je i kukuruzna svila (posebno u našoj narodnoj medicini) poznata kao odličan diuretik, a pomaže kod bolesti urinarnog trakta, srčanih tegoba i reume.

Logično, kukuruz najviše u ishrani koriste Amerikanci i meksikanci, koji uživaju u specijalitetima poput salate od pečenog kukuruza sa paradajzom, dok se u Evropi najviše koristi u kašama od kukuruznog brašna ili kukuruznim pahuljicama.

100 g svežeg kukuruza šećerca sadrži: 86 kalorija, 75,96 g vode, 3,22 g belančevina, 19,02 g ugljenih hidrata, 1,18 g masti, 2,70 g celuloze, 1,70 mg vitamina B1, 46 mkg vitamina B12, 0,76 mg vitamina B5, 6,80 mg vitamina C, 0,30 mkg vitamina K, 2,00 mg kalcijuma, 0,52 mg gvožđa, 37,00 mg magnezijuma, 89,00 mg fosfora, 270 mg kalijuma, 0,45 mg cinka.

Preporuka stručnjaka je da se kukuruz u ishrani kombinuje sa pasuljem, sočivom, sojom, boranijom ili graškom kako bi se došlo do idealne kombinacije belančevina i antioksidanata.

Tri škakljiva pitanja za ginekologa

6. јул 2012.

Žene se još ustručavaju da postavljaju škakljiva pitanja koja se tiču seksualnosti, kaže dr Marica đuran, ginekolog Doma zdravlja „Dr Ristić“. Ipak, i tu se oseća pomak, posebno među mlađom populacijom i trudnicama. Kako naša savetnica kaže, nijedno pitanje nije neprijatno, a odgovori ne treba da plaše!

Da li se polno prenosivi virusi mogu dobiti i putem oralnog seksa?

Mada deluje bezbednije, oralni seks nije bezopasniji od klasičnog. Ipak, znanje o rizicima pri ovakvom načinu uživanja treba da eliminiše rizike, ali nikako seks. Mnogima omiljena poza 69, najčešće nosi opasnost od virusnih infekcija. Zaštite u vidu kondoma ili membrana mogu da budu korisne u sprečavanju infekcija, ali je najbolje ovakva seksualna zadovoljstva pružati i primati samo od proverenog, nerizičnog partnera.

1. HV – herpes simplex virus tipa 1 i 2 mogu se preneti sa usana na genitalije i obrnuto. Ako znate da je partner imao herpes na usnama ili polnim organima, treba bi zaobiđite oralni seks jer čak i kada nema vidljivih „groznica“, postoji mogućnost da su one baš u fazi izbijanja, kada je partner takođe infektivan. Tu vam ni kondom ne može pomoći. Genitalni herpes u trudnoći je i proširena indikacija za carski rez.

2. Od HPV – humanih papiloma virusa, za oralni način prenošenja najbitniji su oni koji izazivaju kondilome. Prenose se na usne, ždrelo, grlo… Kao i HV, mogu se sa majke preneti an bebu tokom porođaja, pa se preporučuje carski rez.

3. Hepatitis B, nepravedno je u senci HIV virusa. Ne samo da je češći od HIV-a, već je i daleko infektivniji. Dovoljan je jedan kontakt, a opasnosti su razne. Srećom, vakcinacija je uspešna kod rizičnih grupa i zanimanja.

4. HIV virus je opasniji prilikom analnog seksa. Međutim, kao sve virusne bolesti, i on uspeva da se lako i brzo useli u organizam, ako je imunitet oslabljen ili ako postoji bilo kakva vidljiva ili nevidljiva ranica na koži ili sluzokoži. Grickanja pri seksualnom odnosu ozbiljno otvaraju put prenošenju virusa, kao i tako moderni pirsing i tetovaže.

5. Oralnim putem prenose se i kandida, streptokokoka, ešerihija koli, hlamidija, gonoreja…

Da li je rizičan seks u trudnoći?

Sve zavisi od starosti i toka trudnoće, kao i od vrste seksa, ali jedno je sigurno – ne treba izbegavati seks u trudnoći, ako je sve u redu. Tabu da se trudnica time izlaže velikim opasnostima, nije opravdan. Trudnoća je fiziološko stanje žene, a ne bolest. A normalna žena u trudnoći ima čak i pojačan seksualni nagon.
Ipak, ukoliko postoji bilo kakav nagoveštaj rizične trudnoće, krvarenje, bol, ili ukoliko je ranije bilo spontanih pobačaja, intimni odnosi se zabranjuju. Opasnosti od pobačaja su veće u prva tri meseca trudnoće. Tada se u zavisnosti od vrste opasnosti mogu dopustiti neke druge seksualne igre. Pri tome treba voditi računa da se tokom orgazma oslobađa hormon sintocinon koji izaziva kontrakcije materice, pa se nekad mora sprovoditi apsolutna apstinencija.
Seksolozi i ginekolozi preporučuju zadnji bočni položaj prilikom seksualnog odnosa u trudnoći. Trudnica tako oseća i psihičku sigurnost da njeno zadovoljstvo neće ugroziti bebu, što je potpuno prirodni instikt.

Da li konac spirale može da povredi penis prilikom odnosa?

Postoje predrasude da konac spirale može povrediti glans penisa, pa se mnoge žene toga plaše, a muškarci onda imaju strah i od žene i od konca.
Konac spirale može se napipati rukom, ali to ne znači da će na bilo koji način smetati pri seksualnom aktu. On je najviše 2 cm dužine, nežne je strukture i kao što svojim prisustvom ne oštećuje ženin grlić ni vaginu, tako ne može povrediti ni muški polni ud.

Kako da odaberete najbolju lubenicu

6. јул 2012.

Najpre tražite onu sa što tamnijom korom, glatkom, ali ne i previše sjajnom. Obratite pažnju i na peteljku, koja ne sme da bude suva. Kada kucnete po kori, zvuk koji dopre do vas ne sme da podseća na odjek šupljeg predmeta. Ukoliko čujete puckanje kada je pritisnete i prinesete ušima, bićete sigurni da je zrela. Naravno, imate pravo i da tražite da vam iseku komadić da je probate.

Kako da je isečete

Najpre joj odsecite poklopac, tj. gornji deo gde je peteljka. Potom je prepolovite, pa svaku polovinu još na pola i dobićete četiri komada koje ćete dalje lakše seći na još manje ili tanje komade.
Svaku krišku stavite na tanjir, pa nek se gosti dalje sami zabavljaju. Ili, ukoliko imate više vremena, odsecite koru, pa lepe sočne crvene delove naseckajte na kockice i servirajte u činije.

Kako da je ohladite

Ako ste nestrpljivi i ne možete da sačekate da se lubenica dovoljno ohladi, najbolje je da je isečete na kriške i da svaku uvijete u alu-foliju. Tako spakovanu nakratko je stavite u zamrzivač. Isto ćete postići i ukoliko lubenicu potpuno očistite, naseckate na kockice, stavite u plastičnu posudu s poklopcem, lepo zatvorite i ubacite u zamrzivač na sat vremena.
Lubenicu čuvajte u frižideru celu ili sečenu najviše nedelju dana. Isečenu lubenicu omotajte plastičnom folijom da sprečite njeno isušivanje i upijanje mirisa druge hrane.

Najlepša voćna salata

Prerežite lubenicu na tri četvrtine visine tako da koru i meso duboko zarežete nožem. Napravite cikcak rez oko cele lubenice na naznačenoj visini da dobijete dva dela – kup i poklopac. Kašikom za sladoled iz mesa poklopca vadite kuglice ili jednostavno taj deo isecite na kockice. Izdubite i malo sredine iz donjeg dela lubenice. Sok koji je iscureo ostavite u lubenici. Na kockice naseckajte dve breskve, običnu dinju i ananas dinju. Očistite zrna crnog i belog grožđa. Lubenicu napunite pripremljenim voćem, vratite joj poklopac i stavite u frižider na dva sata. Zatim je otklopite i stavite pred goste.

Rashlađujte se, ali oprezno

6. јул 2012.

Erkondišni hlade, ali uzrokuju i zdravstvene probleme poput promuklosti i ukočenosti. Zato, ne preterujte s rashlađivanjem.

Zapušen nos, otežano disanje kroz nos, infekcije koje se šire ka gornjim disajnim putevima, suv kašalj i često povišena telesna temperatura tipični su simptomi prehlada zbog preteranog hlađenja klima-uređajima i gotovo su identični zimskim prehladama.

Tokom vrelih letnjih dana klima-uređaj u zatvorenom prostoru je neophodan, tu nema diskusije. Ipak, moraju se poštovati dva sveta pravila. Razlika u temperaturi spolja i u zatvorenom prostoru koji se rashlađuje ne sme da prelazi pet stepeni, maksimalno sedam, i nikako se ne sme sedeti na mestima gde klima direktno hladi.

Predugo izlaganje organizma hlađenju klima-uređaja na temperaturama koje često variraju i po 15 stepeni u odnosu na spoljašnju temperaturu izaziva ozbiljne zdravstvene probleme.

Najviše su pogođeni disajni organi. Zapušen nos, otežano disanje kroz nos, infekcije koje se šire ka gornjim disajnim putevima, suv kašalj i često povišena telesna temperatura tipični su simptomi prehlada zbog preteranog hlađenja klima-uređajima i gotovo su identični zimskim prehladama. Strada i ždrelo, što rezultira promuklošću i otežanim govorom.

Ako je razlika veća od deset stepeni, može doći do šoka kada se iz hladne prostorije izađe na vreo asfalt. Postoji mogućnost naglog širenja krvnih sudova. Dramatična promena temperature može da izazove čak i pucanje krvnih sudova, posebno kod starijih osoba.

• Klimatizovanu prostoriju morate da provetravate nekoliko puta dnevno
• Isključite klimu pola sata pre izlaska napolje da biste se prilagodili spoljnoj temperaturi
• Filteri moraju redovno da se čiste. Na njima se taloži prašina, a mogu da postanu i staništa bakterija koje izazivaju alergije
• Ista pravila važe i za klima-uređaje u automobilima. Ti uređaju zahtevaju redovan servis na 10.000 kilometara

Tu nije kraj problemima, jer su česta i kočenja i bolovi u mišićima i zglobovima nakon preduge izloženosti hlađenju klima-uređaja. To su mahom teške upale koje zahtevaju lečenje antireumaticima.

Zdravoholičarske priče – Tofu, sir od soje (video snimak)

6. јул 2012.

Tofu je naziv za sir od soje. To je ujedno najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se nekoliko hiljada godina naveliko upotrebljava u Kini, Japanu i drugim azijskim zemljama. Od nedavno je sve češće prisutan i u ishrani ljudi širom sveta i nesumnjivo reč je o namirnici budućnosti. U našem gradu situacija je sasvim drugačija, veliko je nepoverenje prema ovom divnom proizvodu i za ovaj sir se odlučuju samo osobe koje vode računa o svom zdravlju ili osobe čije je zdravlje već uveliko narušeno nekom od nezaraznih bolesti. Pokušacu da vam objasnim o kakvom blagotvornom proizvodu je reč.

Ukratko, tofu je nefermentisan proizvod, dobijen koagulacijom proteina iz sojinog mleka. Po svom spoljašnjem izgledu veoma podseća na mlad kravlji sir, ali je blažeg ukusa i veoma lako poprima ukuse ostalih namirnica sa kojima se priprema. Veoma je bogat proteinima, kalcijumom, gvožđem i fosforom, vitaminima A i B. Sadrži sve esencijalne aminokiseline i kao takav je nezamenljiv u vegetarijanskoj ishrani, kao i u dane posta. Proteini u tofu su u dobrom spoju sa polinezasićenim masnim kiselinama I organski vezanim mineralima, vitaminima i antioksidativnim supstancama. Sve ga to čini idealnom namirnicom za ishranu ljudi svih kategorija.

Može se jesti svakog dana kao glavno jelo ili kao dopuna drugim namirnicama. Možete ga upotrebljavati kao zamenu za meso, mleko, mlečne proizvode i jaja, ili kao dopunu žitaricama i mahunarkama.

Ne manji značaj od prehrambenog je upotreba tofua kao lek. Redovnom upotrebom tofu sira značajno se smanjuje holesterol, a time i rizik od mnogih oboljenja srca i krvnih sudova, povišenog krvnog pritiska i slično. U tu svrhu dovoljno je uneti oko 50 grama proteina iz tofua da bi holesterol opao i do 15 posto. Za razliku od neželjenih svojstava lekova koji se koriste u tu svrhu, korišćenjem tofua nema nikakvih štetnih propratnih efekata.

Tofu u sebi dokazano sadrži nekoliko jedinjenja koja deluju preventivno na pojavu kancera. Jedinjenje EUKOL sadrži u sebi sva dobre osobine estrogena, ali nijednu lošu. Upravo zbog toga žene Japana i Kine ne osećaju probleme menopauze u odnosu na žene ostalih zemalja sveta, kao i što veoma retko oboljevaju od kancera dojke. česti kupci u našem gradu su sugrađanke Kineskinje koje bez obzira gde žive ne odustaju od svog tradicionalnog načina ishrane, obilje soje i ostalih žitarica, posebno integralnog pirinča.

Tofu se vrlo uspešno koristi i u drugim bolestima. Zbog velike količine kalcijuma koji sadrži, odlično je sredstvo za oporavak koštanih tkiva. Poboljšava disanje i povoljno utiče na nervno stanje. U obliku obloga koristi se za smirivanje upala, temperature, opekotina ili modrica gde je efikasniji od upotrebe leda.

Tofu se u sirovom stanju retko upotrebljava, najčešće se kuva, prži, dinsta i slično. Od njega može da se napravi ukusna pasta, krem ili sos. Kada se začini sa sojinim sosom, belim lukom ili limunom dobija se delikatesni proizvod.

Može da sa nabavi i u već prženom obliku, dimljen, sa ukusom čilija, karija ili ukusom tamarija.

Pogledajte TV emisiju

Roditelji ignorišu opasnost za oči dece

6. јул 2012.

Tri četvrtine roditelja rizikuje vid svoje dece jer ih bez odgovarajuće zaštite izlaže snažnom sunčevom zračenju, upozoravaju stručnjaci posle istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji.

Podaci prikupljeni od 2000 roditelja pokazuju kako gotovo trećina njih ne kupuje naočare za sunce deci, objavio je College of Optometrists.

Polovina roditelja koji ipak kupuju sunčane naočare za decu, pri tome, najvažnijim faktorom smatra cenu, a ne kvalitet.

Najveći rizik za oštećenja od izloženosti jakom sunčevom zračenju preti osobama sa svetlom bojom očiju, a posebno se to odnosi na mrežnicu i sočivo oka.

Preterana izloženost jakom sunčevom zračenju povezana je s većim rizikom za kataraktu i senilnu makularnu degeneraciju, vodeći uzrok gubitka vida u starijem životnom dobu.

Organska hrana

6. јул 2012.

Šta je to organska hrana i u čemu se takva poljoprivreda razlikuje od konvencionalne? Da li sjenički sir, srpski ajvar ili leskovačke paprike mogu da se okite tim prestižnim znakom?

Od kada organska hrana domaćih poljoprivrednika sve lakše pronalazi put do potrošača, uveravanja stručnjaka da su takvi proizvodi kvalitetniji od onih koje inače kupujemo postala su sve glasnija. I dok evropsko tržište vapi za organskom hranom, postavlja se pitanje koliko je prosečan srpski potrošač uopšte informisan o njenim osnovnim karakteristikama. Znanje naših sugrađana o organskoj hrani završava se, pokazuje istraživanje „Politike”, uglavnom na definiciji da su to zdrave namirnice proizvedene bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija. Stručnjaci, međutim, ističu da proizvođači moraju da ispune i niz drugih uslova u uzgajanju kako bi neka hrana mogla da ponese epitet zdrave, organske.

– Uslovi za otpočinjanje ovakve proizvodnje izuzetno su strogi. Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog đubriva. Zemljišta i farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva. Važno je i da voda za navodnjavanje i vazduh budu kvalitetni – objašnjavaju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Najveća dilema proizvođača je kakvo zemljište odabrati. Stručnjaci objašnjavaju da ne postoje tačno određene lokacije u Srbiji za organsku proizvodnju i da je čak 80 odsto zemljišta plodno tle za ovakve useve. Na svakoj parceli koja ispunjava opšte uslove mogu se proizvoditi organski proizvodi. Potrebno je, ipak, udaljiti se od fabrika, autoputeva i parcela na kojim se poljoprivredne kulture uzgajaju na konvencionalan način. Povrtari moraju dobro da pripreme i očiste zemljište za ovakvu proizvodnju. Najbitnije je ispoštovati period konverzije, odnosno vreme potrebno da se sa standardne proizvodnje pređe na organsku.

Da li proizvođač ispunjava sve uslove procenjuje ovlašćena sertifikaciona organizacija, na osnovu čijeg izveštaja se izdaje odobrenje.

– Proizvođačima organskih proizvoda nije potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede da bi se bavili organskom proizvodnjom. Ali, moraju da zaključe ugovor sa jednom od ovlašćenih sertifikacionih kuća koje kontrolišu i sertifikuju organske proizvode – kaže Jelena Milić, savetnik za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede.

Površine pod organskom proizvodnjom povećane su četiri puta u odnosu na jun prošle godine. Prema nezvaničnim podacima, zasadi organskih kultura prostiru se na oko 350.000 hektara, ali nije poznato koliko je onih koji se bave ovim poslom.

Preciznih podataka nema jer pored sertifikacionih organizacija koje imaju ovlašćenje od Ministarstva poljoprivrede (i koje mesečno dostavljaju podatke o zasejanim površinama) postoje i one koje u Srbiji rade „na crno”.

To ukazuje da je i ovo tržište već podleglo malverzacijama i da je sve više neovlašćenih, stranih sertifikacionih kuća koje nude svoje usluge potencijalnim proizvođačima. Pojedine su, istina, renomirane, ali izbegavaju da se registruju pravdajući se komplikovanom procedurom. Neke su u postupku za dobijanje dozvole, ali većina, u suštini, izbegava dodatne troškove i zapošljavanje domaćeg kadra, a u neobrađenim srpskim oranicama i neukim proizvođačima vide veliku šansu za zaradu.

Proizvodi koji su dobili sertifikat označavaju se oznakom „Organski proizvod”. Uslovi su strogi, ali u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju. Samo u Vojvodini postoji nekoliko udruženja organskih poljoprivrednika i proizvođača.

Dok nutricionisti tvrde da organska hrana ima istu nutritivnu vrednost kao i ona koju svakodnevno kupujemo, stručnjaci objašnjavaju da je zdravija. Oni kažu da organska hrana ne sadrži aditive, dok se u neorgansku dodaju veštački zaslađivači, boje i arome.

– Istraživanja su pokazala da organska hrana sadrži oko 63 odsto kalijuma, 73 odsto gvožđa i čak 125 odsto kalcijuma više nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom – objašnjava Branko čičić, predsednik fonda „Organska Srbija” i dodaje da zbog toga organska hrana ima znatno više vitamina i minerala.

I dok se pogrešno veruje da su organski plodovi 100 posto prirodni, ne tako krupni i primamljivog izgleda kao oni koji se tretiraju hemikalijama, to zapravo uopšte nije tačno. Postoji poduža lista preparata koji mogu da se upotrebljavaju, a koji, tvrde upućeni, ipak ne narušavaju prirodne karakteristike. Dozvoljeno je, objašnjavaju hemičari, korišćenje niza fungicida (sredstva za zaštitu bilja) koji su na bazi organskih materija, kao i preparata koji se dobijaju od biljaka, kakve su neven i kadifica. Među organskim proizvođačima je naročito popularan „blauvit” fungicid, koji sadrži bakar, ali koji se brzo i lako razgrađuje i uopšte ne prodire u plod, naravno ukoliko se ne prska u vreme cvetanja. Organsko povrće i voće se, stoga, po izgledu malo razlikuje od standardno uzgajanog.

U Srbiji su se devedesetih godina zvanično pojavili prvi proizvođači organske hrane, a trend rasta se u poslednje vreme intenzivira. Najviše se gaje povrće, voće i žitarice, većina organskih proizvoda se izvozi. A kako je proces proizvodnje skuplji i komplikovaniji, to se održava i na cenu. Organski proizvodi su kod nas i do 40 odsto skuplji u odnosu na produkte konvencionalne poljoprivrede.

Malo je poznato da se priča o organskoj hrani ne završava na zelenišu i hlebu. Postoji organsko meso, sir i mleko, ali u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se upustili u tako zahtevnu i skupu proizvodnju. Za stoku je potrebno obezbediti organsku hranu, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Na organske čvarke ili kobasice srpski potrošači, ipak neće čekati još dugo, budući da su pojedini stočari već počeli da gaje svinje mangulice na potpuno prirodan način.

Možda će i srpski brendovi, poput kajmaka i sira moći da postanu organski, ali tek kada se uzgajivači krava, ovaca, koza opredele da od početka do kraja procesa proizvodnje ispune ove uslove.

Kupac treba da zna i da prepozna organski proizvod. Danas se termini poput eko, bio, organik koriste i za proizvode koji nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje.

– Domaći sertifikovani organski proizvodi moraju da budu obeleženi oznakom „Organski proizvod”, kodom ovlašćene organizacije i prepoznatljivim nacionalnim znakom – objašnjava Jelena Milić.

Osim toga, potrošači bi valjalo da obrate pažnju kako im neko ne bi poluproizvod prodao kao organski. Jer, kako nalažu propisi, kulture koje se uzgajaju na zemljištu koje još nije očišćeno od hemikalija moraju da imaju oznaku koju verovatno još niko nije video – „Proizvod iz perioda konverzije”.

Ivana Albunović – Jelica Antelj – Stefan Despotović

Hronična izloženost zagađenom vazduhu šteti plućima

6. јул 2012.

Zdrave odrasle osobe koje su hronično izložene zagađenom vazduhu, imaju znatno smanjenu plućnu funkciju, upozoravaju istraživači s University of London.

Nalazi koje je objavio časopis Thorax potvrđuju kako na duže staze i niski nivo zagađenja u vazduhu može naštetiti funkciji pluća.

U novom istraživanju analizirani su podaci prikupljeni između 1995. i 2001. godine od oko 40000 odraslih osoba.

Pokazalo se kako je veća izloženost vazduhu zagađenom azot-dioksidom i sumpor-dioksidom direktno povezana sa slabljenjem plućne funkcije, posebno kod muškaraca, osoba starijeg životnog doba kao i bivših pušača.

Istraživači veruju kako je zagađenje vazduha odgovorno i za veliki broj slučajeva hronične opstruktivne plućne bolesti.

Postanite majstor za led

6. јул 2012.

Ulepšajte vrele dane raznobojnim ledenim kockicama. Potrebni su vam voda i posuda za led, obična ili neobična, komadići plodova leta, voćni sok i malo dobrog raspoloženja.

Zarobljene voćkice

Pre nego što posudu za led napunite vodom, u svaku kocku dodajte bobicu nekog voća, stavite da se zaledi i dobićete nesvakidašnju dekoraciju za letnja pića. Ili pak poslažite veće kriške različitog voća, koje će vrlo efektno i neobično samo jednim delom biti zarobljene u kockicama leda.

Maštovita ledena dekoracija

Obojeni led veoma je atraktivan, a lako se pravi. Sipajte u vodu nekoliko kapi soka od borovnice, limuna ili jagoda i dobićete prelepe ledene ukrase. A može i varijanta pola-pola. Sipajte prvo sok od borovnice do pola u kutiju za led, stavite da se zaledi, pa potom sipajte recimo sok od šargarepe i vratite u zamrzivač. Još ako je posuda za led neobičnih oblika, definitivno ćete imati jedinstvene kockice.

Postanite majstor za led

Verovatno ste dosad pravili kockice leda isključivo od hladne vode. Naravno, zato što je logično da se hladna voda brže zamrzne. Međutim, niste bili u pravu. Vrela voda se mrzne već na nuli do minus dva stepena, a hladna tek na minus četiri do minus šest stepeni.

Mrvljena dekoracija

Napravite mrvljeni led za vaš omiljeni letnji koktel. Uzmite krpu, na sredinu stavite kockice leda, preklopite je, pa njome udarajte o radnu površinu ili jednostavno led izlomite tučkom za meso.

Led u duginim bojama

Ukoliko imate najobičniju posudu za led, napunite je vodom i u svaku kockicu sipajte po kap različitih boja za kolače i stavite u zamrzivač. Zaleđene kockice istresite u veću čašu i dobićete aranžman u duginim bojama.

Kako preboleti raskid

6. јул 2012.

Izuzimajući antidepresive, koji su se tokom kliničkih ispitivanja pokazali dobrim u ublažavanju simptoma ‘slomljenog srca’ kod pojedinih pacijenata, istraživači modernog doba nisu otkrili ništa revolucionarnije osim mudrosti da je potrebno vreme.

Ono što je proisteklo iz brojnih laboratorija širom sveta jeste saznanje koji obrazac ponašanja najviše odgovara i zašto. Ideja odavno prisutne taktike, u priručnicima definisane kao pravilo ‘bez kontakta’, veoma je jednostavna: apsolutno nikada ništa ne radite sa bivšom partnerkom.

Većini ovaj savet zvuči veoma logično, barem u trenutku racionalnog razmišljanja. Ali kada emocije nadvladaju, situacija se obrće u drugom smeru.

Koga sad slušati, mozak ili srce?

Odgovor koji naučnici bez oklevanja daju je mozak. Uzdržite se od želje da bacite pogled na njenu ili njegovu stranicu na Facebooku, zaboravite na pozive, SMS poruke ili posete teretani u kojoj možete videti bivšu ljubav.

Oduprite se ponudi da budete prijatelji. Može, ali tek nakon, najmanje, tri godine, a do tada vam je potrebno vreme i prostor da prebolite raskid.

Alkohol ne pomaže

Bez obzira na to da li proces ‘oporavka’ kod vas traje tri godine ili tri nedelje, nije dovoljno da eliminišete samo nju ili njega iz sopstvenog okruženja, već i sve one razglednice, poklončiće, poruke i lične stvari koje vas podsećaju da je ta osoba nekada bila deo vašeg života.

U suprotnom, to je kao pokušaj da ostavite piće dok vam flaša čuči ispred nosa. Kad smo već kod osvežavajućih napitaka, znajte da alkohol uzet u cilju zaboravljanja izgubljene ljubavi, nikako nije dobra ideja, iako se taj obrazac često viđa, posebno kod muškaraca. U stvari, kao što većina onih koji su ronili suze u sopstvenu čašicu zna, stvari postaju samo još gore.

Alkohol je po prirodi stvari ‘depresivirajuća droga’, pa ukoliko već utučeni krenete da utapate tugu u njemu, samo će vas još dublje gurnuti u depresiju i melanholiju.

I male doze alkohola potenciraju impulsivnost, agresiju i socijalno neprihvatljivo ponašanje, usled inhibicije moždanih struktura (kore velikog mozga) zaduženih za kontrolu postupaka.

Dovodi do toga da je nedostatak odgovornosti u konfliktu sa željom da se odgovornost pokaže.

To u prevodu znači da kada vam je srce slomljeno, vi trezni pomislite kako užasno želite da je pozovete, ali to ne činite svesni činjenice da će vam biti samo još gore. Nakon dva piva, telefonska slušalica vam je već u ruci, piše Men’s Health.

Bavite se sportom, ne jurite novu vezu

Mnogo bolje rešenje je da se okrenete fizičkoj aktivnosti i sportu. Pošto je mozak preplavljen hormonima stresa, čija je uloga da mobiliše organizam u stanje pripravnosti (bori se ili beži), upravo vežbanje oslobađa stres podižući nivo serotonina (hormona sreće).

Izolacija nikako nije dobro rešenje, jer kada ste okruženi prijateljima, u mozgu raste koncentracija oksitocina i vazopresina, značajnih za učvršćivanje društvenih veza i obezbeđivanje osećaja pripadnosti grupi.

Taj mali, ali značajan pomak otvara vam prostor za stvaranje nove emotivne veze. Većina momaka veruje da bi im nova veza pomogla da prebole onu staru. Rešenje zaista jeste u novoj ljubavi, ali ukoliko ste i dalje privrženi prethodnoj partnerki, teško da će vam iko delovati kao dovoljno dobra zamena.

Nemojte se forsirati, jer iako vam se možda čini da mesecima patite, samo ćete jednog jutra otvoriti oči i shvatiti da ste je preboleli, da ste spremni za novu ljubav. U periodu kada vam je srce bilo slomljeno i kada ste se osećali napušteni, činilo se da nikada više nećete biti sposobni da nekoga volite, da ste istrošeni i prazni. Ali slomljeno srce se oporavlja upravo kroz taj gubitak.

Kada konačno postanete otvoreni za nove kontakte, shvatićete da ste iz patnje izašli jači, obdareni sa mnogo više empatije i svesni snage koju ljubav ima u vašem životu. čovek je stvoren da iznova voli i voli.

Jasno je da je bivša ljubav ostavila neizbrisiv trag u vašem srcu, ali to sada, kada ponovo volite, više nije ni važno. Osećanje suprotno ljubavi nije mržnja, kako se to obično misli, već ravnodušnost, a ona dolazi nakon patnje.

Uticaj društva na apetit

6. јул 2012.

Istraživanje kanadskih naučnika s McMaster University sugeriše kako unos kalorija tokom obroka kod žena zavisi od toga jesu li u muškom ili ženskom društvu.

časopis Appetite objavio je kako žene koje jedu u društvu nekog muškarca češće biraju hranu manje kalorijske vrednosti nego žene koje jedu s drugim ženama.

Žene koje su jele u društvu i žena i muškaraca su takođe unosile manje kalorija od žena koje su za vreme obroka bile u isključivo ženskom društvu, dodaju naučnici.

Na unos kalorija kod muškaraca nije uticao pol osoba s kojima su bili u društvu za vreme obroka, pokazali su rezultati dobijeni praćenjem navika studenata u fakultetskom restoranu.

Kako odabrati naočare za sunce

6. јул 2012.

Više nema dileme da li naočare za sunce treba da budu modni detalj ili zaštita jednog od najosetljivijih organa – očiju. Sve veća opasnost od štetnog sunčevog zračenja, ali i potreba da se prate modni trendovi, od sunčanih naočara zahtevaju da ispunjavaju mnoge kriterijume. Optičar Dejan Stanković vam savetuje kojim pravilima bi trebalo da se rukovodite kako biste napravili nepogrešiv izbor naočara za sunce.

1 l UV zaštita

Da bi štitile oči od štetnog sunčevog zračenja, moraju da obezbeđuju 99-procentnu zaštitu od UV zraka i drugih spoljnih uticaja. Prilikom gledanja kroz loša stakla, slika deluje krivo, što napreže oko i ostavlja loše posledice po vid, a za najveći broj oštećenja oka utvrđeno je da su nastala zbog neodgovarajuće zaštite od prodornih sunčevih zraka. Kada kupujete naočare, prvo pogledajte da li na etiketi piše da imaju UV zaštitu.

2 l Stepen zatamnjenja

Stepen zatamnjenja stakla je veoma bitan jer ne odgovara svima ista tamnoća. Svetlije oči, naročito plave, osetljive su, pa bi ljudi sa takvim očima trebalo da se odluče za zatamnjena stakla. Tamnija stakla su dobra kod jakog bleštanja, ali smanjuju stepen opažanja. Zato ih treba izbegavati kod vožnje, pogotovo u tunelima ili u delovima gde se smenjuju sunčani i predeli u senci. Rukovodite se pravilom da stakla budu dovoljno tamna da štite od bleštanja, ali i da daju dovoljno svetla da možete, recimo, razaznati boju na semaforu.

3 l Boja stakla

Boja stakla važna je ne samo iz estetskih razloga, već i zbog različite namene naočara, kao i stepena osetljivosti na sunčevu svetlost. Tako zelena odmara oči i dobra je protiv astigmatizma. Za smeđa stakla bi trebalo da se odluče svi koji se bave sportom i neophodna im je dobra percepcija udaljenosti. Smeđa je dobra i za kratkovide, jer izoštrava percepciju udaljenosti. Siva ili sivozelena stakla pospešuju percepciju boja i najprijatnija su za svakodnevno nošenje.

4 l Materijal

Stakla na naočarima mogu biti od stakla, plastike ili polikarbonata. Od vašeg životnog stila zavisi i odluka kakva stakla ćete izabrati. Sportistima se preporučuju stakla od polikarbonata, što je u stvari tvrda plastika otporna na udarce i lomljenje.

5 l Vrsta stakla

Još jedan detalj kod stakala je bitan – da li su metalik, polarizirajuća fotosenzibilna ili reflektirajuća. Metalik stakla redukuju svetlost, ali ne pružaju potpunu zaštitu, dok polarizirajuća blokiraju i pružaju najbolju zaštitu od UV zraka. Reflektirajuća stakla odbijaju refleksiju sa snega i vode i dobra su ako se bavite zimskim i vodenim sportovima. Fotosenzibilna stakla su osetljiva na sunce i prilagođavaju se prema intenzitetu svetla tako što postaju tamnija kada je svetlo jače i obrnuto.

6 l Oblik okvira

Oblik naočara trebalo bi prilagoditi obliku lica, bez obzira na trenutne trendove. Pri odabiru oblika okvira zlatno pravilo je da birate onaj suprotan obliku lica. Okruglom obliku lica nikako ne stoje naočari okruglog rama, dok onima sa uskim licem upravo okrugli ram najbolje pristaje. Ovalnom licu odgovaraju svi oblici okvira.

7 l Težina

Posebno obratite pažnju na težinu. Može da se desi da vam izuzetno teške naočare, zbog prevelikih dimenzija, teških stakala ili nekih metalnih detalja, posle kratkog nošenja postanu opterećenje. To ćete znati ako osetite bol iza ušiju.

8 l Veličina

Naočare mogu da žuljaju zbog neodgovarajuće veličine ili da vam budu prevelike. Zato obratite pažnju prilikom kupovine da vam naočari za sunce dobro „leže, da vas ne stežu i usecaju se u predelu slepočnica, nosa, ušiju i da ne pritiskaju obraze. Sve ovo su znaci da su vam male. Pazite da ne napravite grešku i kupite prevelike, jer će vam spadati, a i estetski će loše izgledati.

9 l Nikako sa ulice

Nikako ne kupujte naočare kod uličnih prodavaca, jer one nemaju apsolutno nikakvu UV zaštitu i izrađene su od nekvalitetne plastike, zbog čega im je vek trajanja kratak. Kupovinom ovih naočara svom vidu nanećete samo štetu, a posledice mogu biti vrlo opasne.

10 l Održavanje

Da bi vam duže trajale, naočare moraju da se održavaju pravilno. Da se ne bi oštetile kada ih ne nosite, čuvajte ih u futroli koji ste dobili uz njih. čistite ih odgovarajućom krpicom koju možete kupiti u svakoj optičarskoj radnji, a povremeno ih operite ph neutralnim sapunom. Nemojte pokušavati da skinete nečistoću sa stakala grubim potezima i neodgovarajućom tkaninom, jer ćete tako oštetiti zaštitni sloj.

Minut za bolje zdravlje

6. јул 2012.

Sprečite pojavu raznih bolesti tako što ćete neznatno promeniti ishranu. Dovoljan je samo minut više za pripremu zdravijeg obroka.

Neznatne promene u ishrani koje vam neće oduzeti vreme, mogu doprineti da budete mnogo zdraviji. Iskoristite letnju sezonu i obogatite trpezu jelima od paradajza koji je pravi melem za srce, spanaća koji predstavlja bogati izvor gvožđa ili brokolija koji jača imunološki sistem. Sve to učinite ukusnijim, ali i zdravijim dodavanjem semena lana, kao i raznih lekovitih travčica.

Seme lana protiv slobodnih radikala

Dodajte seme lana u žitarice ili jogurt. To je dragocen izvor alfa-linoleinske kiseline, polinezasićene masne kiseline koje ima u plavoj ribi (10 g lanenog semena obezbeđuje 80 odsto dnevnih potreba). Osim toga, sadrže biljna vlakna i supstance slične estrogenima koje sprečavaju arteriosklerozu i ublažavaju negativno dejstvo slobodnih radikala.

Spanać obezbeđuje gvožđe i antioksidante

Spanać je idealan prilog, pošto se brzo sprema, a uz to je još i bogat gvožđem i folatima. Od sirovih mladih listova možete da pravite salatu, koju ćete začiniti limunom radi bolje apsorpcije gvožđa.

Brokoli jača odbrambeni sistem

Pomešajte zelenu salatu, celer i brokoli, koji sadrži sulfurafan. To je dragocena supstanca koja stimulativno deluje na imunološki sistem (ima ga i u karfiolu i kupusu). Salatu začinite belim lukom, maslinovim uljem, jabukovim sirćetom i senfom. Ako poslušate ovaj savet, nećete morati da brinete za zdravlje svojih arterija.

Paradajz je prijatelj kože

Redovno jedite paradajz (svež ili u obliku soka), pošto sadrži lutein i likopen. Ove supstance smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, blagotvorno deluju na oči i štite kožu od negativnog dejstva spoljnih faktora.

Jaje na oko, ukusno i korisno

Pod uslovom da konzumirate jaja jednom nedeljno, ne morate da strahujete za nivo holesterola. Ne treba zaboraviti da su jaja izvor belančevina i kalcijuma. Dva jajeta na puteru ili ulju, uz dve kriške hleba i porciju salate i obrok je kompletan.

Ispijte šolju mleka do kraja

Ako doručkujete mleko i žitarice, popijte i ono što je ostalo u činiji kad pojedete pahuljice. U protivnom, odreći ćete se dela belančevina i kalcijuma iz ovog korisnog napitka.

Integralni krekeri štite ćelije

Sadrže šest puta više biljnih vlakana nego krekeri od belog brašna. Integralno brašno sadrži supstance koje štite zdravlje ćelija. Istraživači iz Finske, gde je potrošnja integralnih žitarica veoma velika, tvrde da one štite od raka dojke i creva.

Obavezno integralni hleb

Kako da obezbedite pravilan rad creva? Zamenite rafinisane ugljene hidrate integralnim žitaricama i udvostručićete količinu biljnih vlakana koju unosite u organizam. Primer? Dve kriške integralnog hleba sadrže 3,2 g biljnih vlakana, a dve kriške belog samo 1,6 g.

Manje soli uz pomoć začinskih trava

Začinsko bilje je bogato antioksidantima, ali siromašno kalorijama. Osim toga, svako jelo će učiniti ukusnijim i omogućiće vam da smanjite unošenje soli. Preporučena dnevna doza soli iznosi 5 g, ali ta količina podrazumeva i so koju sadrže same namirnice (hleb, sir, šunka…)

Kari je ukusan, a nema kalorija

I kari je dobra alternativa soli. Kurkuma, prisutna u ovoj mešavini začina, predstavlja dragocen izvor kukurmine, supstance za koju naučnici veruju da štiti od raka. Da biste postigli pozitivan efekat, trebalo bi da koristite kari nekoliko puta nedeljno, pod uslovom da nemate probleme sa hemoroidima. Kari odlično ide uz tunjevinu, salatu od piletine, pirinač i razne supe.

Ubodi insekata

6. јул 2012.

Najopasnija posledica uboda insekta je alergična i anafilaktična reakcija. Najviše smrtnih slučajeva je zabeleženo posle jednog uboda, i to u području glave i vrata.

U SAD-u i Evropi ubod insekata je uzrok najvećeg broja umrlih od životinjskih otrova. U Evropi su to pčele i ose. A tu još ubrajamo i bumbara i stršljena. Otrovni aparat insekata sastoji se od žaoke, otrovne žlezde i otrovnog mehura u kojem se nakuplja otrov. Pčele mogu ubosti samo jednom, jer im se prilikom uboda iščupa otrovni aparat i one umiru.

Za razliku od pčela, ose i stršljeni svaki put kad upotrebe žaoku, nastoje njom da ubodu nekoliko puta. Od spomenutih insekata najopasniji je ubod stršljena. Oni grade svoja gnezda u drvetu i na zapuštenim tavanima. Ubod pčela i osa je najčešći u toplim mesecima, naročito u sezoni sazrevanja voća.

Najopasnija posledica uboda insekta je alergična i anafilaktična reakcija. Najviše smrtnih slučajeva je zabeleženo posle jednog uboda, i to u području glave i vrata. Posle jednoga uboda ose ili pčele reakcija je po pravilu lokalna. To je bolna crvenkasta oteklina, promera do 10 cm, a traje po pravilu do 24 sata.

Opšta ili sistemska reakcija posle jednog uboda može biti toksična ili alergijska. Reakcija je opšta nakon uboda u vrat, glavu ili u jako prokrvljeno područje. Prvi simptomi se pojave nakon nekoliko minuta i traju od 4-24 sata.

Najčešći simptomi su generalizovana urtikarija, svrab, slabost i nemir. U težim slučajevima tim simptomima se pridružuju oteklina u području usne šupljine i vrata koja dovodi do gušenja, stezanje u prsima, mučnina, povraćanje, proliv, bol u trbuhu, vrtoglavica, teško disanje, promuklost, a u najtežim slučajevima sniženje krvnog pritiska, gubitak svesti i nemogućnost zadržavanja stolice i mokraće.

Prva pomoć i lečenje
Nakon uboda pčele, u koži ostaje žaoka zajedno s mehurom iz kojeg dalje ulazi otrov u ranu. Zato treba žalac odmah odstraniti i to najlakše noktom. Jedan ubod kod osoba koje nisu alergične po pravilu ne zahteva lečenje. Antihistaminik pritom ublažava svrab i razvoj lokalnog edema. Kod jake lokalne reakcije ili generalizovane urtikarije potrebno je primeniti antihistaminik tako dugo dok postoji otok i svrab, a kod jake opšte reakcije potrebno je još primeniti adrenalin i kortikosteroide.

Ako je ubod u području usne šupljine, vrata ili je osoba ubodena više puta, trebalo bi je hitno odvesti i zadržati u bolnici. Naime, ubod u području glave i vrata dovodi do otekline u usnoj šupljini i u vratu, koja uzrokuje gušenje.

Poziv na smanjenje pakovanja čokoladica u EU

6. јул 2012.

Državna Food Standards Agency (FSA) traži od proizvođača da u sklopu borbe protiv gojaznosti smanje pakovanja čokoladica i gaziranih sokova.

Prema tom planu, do 2012. godine na primer čokoladice, sa sadašnje prosečne mase od 58 grama, trebalo da budu redukovane na manje od 50 grama.

Proizvođačima i kompanijama se preporučuje i da smanje udeo zasićenih masnoća i šećera u svojim proizvodima.

Budući da pravila EU ograničavaju smanjenje udela šećera i masti, željeni učinak je najlakše postići smanjenjem standardne mase takvih proizvoda, veruju stručnjaci FSA.

Zaštita od sunca i neznanja

6. јул 2012.

Samo četiri odsto potrošača u Srbiji zna kakav preparat traži, dok ostatak populacije kupuje nasumice oslanjajući se na preporuke i skupe reklame

Samo u poslednjoj nedelji evropski sistem za uzbunjivanje upozoravao je potrošače na desetak vrsta krema za sunčanje koje su opasne po zdravlje. Pojedini proizvodi, uglavnom američke i britanske marke, zbog hemijske opasnosti povučeni su sa tržišta Evropske unije.

I dok se tamošnji turisti spremaju na letovanja pažljivo birajući sredstva za zaštitu od sunca, kupci u Srbiji, iako je tržište odlično snabdeveno, toliko su neinformisani da kupuju nasumice oslanjajući se isključivo na cenu i preporuku prijatelja. Prema nekim istraživanjima samo četiri odsto ovdašnjih potrošača zna kakav zaštitni proizvod traži. Ostali, u totalnom neznanju, najčešće pred letnju sezonu ove izuzetno važne proizvode biraju po mirisu ne obazirući se na faktore zaštite i komponente koji garantuju bezbedniji boravak na suncu.

– Kupovina preparata iz takozvane sunčane kolekcije kod nas je impulsivna. To nije dobro u trenutku kada sa svih strana stižu upozorenja na opasnost od zračenja. Kako totalna zaštita ne postoji (a neki proizvođači imaju baš takve reklamne kampanje) važno je birati odgovarajući faktor zaštite, čitati uputstvo i umereno se izlagati suncu – kaže Nikola Bunčić, direktor prodaje firme „Park AG”, domaćeg proizvođača „top-ten” kolekcije za zaštitu od sunca.

Koža „pamti” svako izlaganje suncu, a naplata dolazi kasnije u obliku raznih oštećenja, objašnjava naš sagovornik. Zato nije svejedno ni koji proizvod koristimo, ni koji faktor biramo. A šta je SPF faktor?

– Faktor zaštite od sunca (SPF) predstavlja vremenskuizloženost suncu koje je teoretski dozvoljeno pre mogućepojave opekotina. Ako, na primer, vaša koža pod normalnim uslovima i bez ikakve zaštite počinje da crveni posle deset minuta izlaganja suncu, primena kreme sa faktorom 10 omogućava deset puta duže sunčanje (100 minuta) bez rizika od pojave opekotina – kaže Bunčić.

Inače, i kod nas je prihvaćen američki standard označavanja faktora.

Preparate treba kupovati u velikim lancima ili apotekama i parfimerijama. Ali ni marke multinacionalnih kompanija koje su preplavile naše tržište ne garantuju uvek kvalitet. Iako nikada ne idu mimo lokalnih pravilnika i ispod donje granice kvaliteta, dešava se da skup proizvod ne garantuje kvalitet kakav dobijaju kupci na tržištima zapada. Velike kompanije, poznato je, sele svoje proizvodnje u istočne zemlje odakle se snabdevaju potrošači iz našeg regiona. U tom slučaju ništa manje nisu vredni i domaći proizvodi. Imaju sertifikate kvaliteta, upola su jeftiniji (jer posluju sa C-cenovnom politikom, odnosno bez plaćanja marketinga), pa im je u trci za kupcima kvalitet jedini adut.

U Srbiji je, saznajemo, i dalje „živo” i sivo tržište na kome se preprodaju kozmetički proizvodi koji nisu prošli kontrole hemijske i mikrobiološke ispravnosti. Kupac mora da zahteva od prodavca da mu da na uvid da deklaraciju proizvoda ukoliko ona već nije istaknuta. On, takođe, mora biti prethodno informisan o proizvodima kako bi izabrao najbolji za zaštitu kože.

– Naši kupci su među malobrojnim u Evropi koji kupe proizvod, plate i još se izvinjavaju. Potrošačka svest vrlo sporo se menja i godinama se susrećemo sa istim problemom: kako da naučimo kupca da sam bira, a ne da mu trgovac ili skupa reklama kreiraju mišljenje – kaže direktor prodaje firme „Park AG”.

Za potrošače treba naglasiti da razlika u ceniizmeđu domaćih i uvoznih proizvoda potiče od troškova carine i uvoza, kao i činjenice da su uvozni proizvodi izuzetno opterećeni troškovima marketinga. Sve domaće fabrike proizvode kozmetiku isključivo od uvoznih sirovina.

I niška „Aura” se suočava sa sličnim problemom – kako se izboriti za kupce i uveriti ih da niža cena ne podrazumeva lošiji kvalitet.

– Cena određuje marka, ali i jaka reklama. Kozmetika se subjektivno doživljava, pa se od potrošača teško može očekivati objektivan sud. To ne znači da skup proizvod nije kvalitetan, ali na našem tržištu se mogu naći proizvodi po povoljnoj ceni, koji su kvalitetniji od onih sa polica multinacionalnih kompanija. Svi kupujemo repromaterijal i sirovine na istim „pijacama”, a celokupnu tehnologiju smo uvezli sa Zapada – kaže hemičar Gordana Kostić, direktor razvoja niške „Aure”, najvećeg domaćeg proizvođača dekorativne kozmetike.

Da treba biti vrlo obazriv prilikom odabira kozmetičkih preparata pokazuje i poslednje istraživanje američke organizacije „Kampanja za sigurnu kozmetiku”. Ono je pokazalo da je u 48 proizvoda za decu i novorođenčad, koji se prodaju u SAD, prisutan karcinogen 1.4-dioksin, a 23 je imalo formalaldehid.

Na listi nepoželjnih našli su se i proizvodi (šamponi i dečje kupke) velikih svetskih kompanija. Prema američkoj Upravi za hranu i lekove FDA, 1.4-dioksin poznat je karcinogen, koji nastaje kao nusprodukt u proizvodnji kozmetike na bazi petroleja. Proizvođači mogu lako ukloniti 1.4-dioksin, ali to se sada ne traži prema kozmetičkim standardima u SAD.

Svi uvozni proizvodi kod nas prolaze kroz redovnu kontrolu,od utvrđivanja fizičko-hemijskih parametara (na osnovu uvozne deklaracije) do provere zdravstvene ispravnosti. Statistika kaže da je izuzetno mali broj uzoraka koji ne zadovoljavaju neke od ovih parametara, ali treba imati u vidu da se oni utvrđuju na osnovu deklaracije proizvođača.

Stevan Blagojević, istraživač sa Instituta za opštu i fizičku hemiju, podseća da jeuSrbiji još na snazi uredba iz 1983. godine u kojojsu propisane različite obaveze proizvođača sredstava za higijenu. Posle više od 20 godina ovi propisi u nekim delovima supotpuno prevaziđeni.

– Jednostavnija podela kozmetike je na dekorativnu i funkcionalnu. Naravno, poseban problem je „dokazivanje” funkcionalnih osobina, recimo, neke kreme za zatezanje bora. U EU su propisane drakonske kazne za lažno reklamiranje.Znači, ono što obećate u reklami mora da bude tako.Zato se u EU proizvodi funkcionalne kozmetike ispituju na sličan način kao farmaceutski proizvodi kroz pretklinička i klinička ispitivanja što naravno znatno poskupljuje razvoj proizvoda i utiče na cenu – objašnjava on.

Inače, kod svih proizvoda hemijske industrije važno jeda se adekvatno skladište, a proizvodima iz ove grupe ne odgovaraju temperature ispod četiri i iznad 30 stepeni Celzijusa,dok povišena vlaga izuzetno nepovoljno utiče na stabilnost.

Sunce i mornari

Do dvadesetih godina prošlog veka nije se posebno obraćala pažnja na zaštitu kože od sunca. Međutim, posle 1945. godine, kada je primećeno da američki mornari imaju ozbiljna oštećenja kože zbog dugog izlaganja sunčevim zracima na palubama, problemom je počela da se bavi i kozmetička industrija. Savremena sredstva imaju ulogu i da neguju kožu, a posebno da kompenzuju gubitak vode.Sve ove proizvode u paleti nude samo najveće svetske kozmetičke kompanije, a cene su raznolike.

Na tržištu Srbije prodaju se sredstva za sunčanje – od onihkoja zadovoljavaju osnovne kriterijume do vrhunskih kojastaju i nekoliko hiljada dinara za 150 grama, kaže Stevan Blagojević, istraživač iz Instituta za opštu i fizičku hemiju.

Bivši uspesi

U bivšoj Jugoslaviji kozmetička industrija bila je izuzetno razvijena, sa školovanim kadrom, tehnologijom koja je bila konkurentna zapadnoj i visokom produktivnošću. Tako su 1960. godine u SFRJ proizvedene 1.892 tone kozmetičkih proizvoda, a 1990. taj broj se uvećao čak 15 puta i iznosio 33.691 tonu. Posle 1990. sve republike počele su masovno da uvoze kozmetiku.

Saveti dermatologa:

• preterano izlaganje suncu je opasno po zdravlje

• oblačno nebo ne štiti od sunca

• temeljno nanositi kreme i birati SPF faktor po tipu kože

• kreme nanositi sat vremena pre izlaska na sunce i ponovo posle izlaska iz vode

• za decu se ne preporučuju kreme ispod 40 SPF faktora

Namirnice za dobro raspoloženje

6. јул 2012.

Ko je ljutit ili je pod stresom može uz pomoć odgovarajućih namirnica da otera neraspoloženje.

Bečki profesor Hademar Bankhofer otkriva kakav je optimalan plan ishrane za dobro raspoloženje. U tom planu ne smeju da nedostaju: banane, krompir, avokado i sir.

Krompir je garant za dobro raspoloženje. Specijalnim namirnicama proizvodnja hormona sreće može se podstaći. To je dokazala dr Judit Vurtman sa Instituta za tehnologiju u Kembridžu. Prirodni proizvod koji nas čini srećnim je na primer kuvan krompir. Tajna je u tome što naš organizam veoma brzo svari skrob iz krompira. Već 30 minuta nakon konzumacije dolazi do izbacivanja insulina, koji ne samo da daje energiju već i dobro raspoloženje, piše list Danas.

Sir i jogurt posebno kod devojčica i mlađih žena proizvode osećaj sreće. Mlečni proizvodi daju kalcijum, koji suzbija promene raspoloženja koje nastaju usled predmenstrualnog sindroma. Studija rađena na Univerzitetu u Kembridžu je pokazala, kada žena kroz mlečne proizvode dnevno unese 1.200 miligrama kalcijuma, može brže i bolje da savlada napetost i neraspoloženje.

Takođe svi znaju da banane čine srećnim, jer ugljeni hidrati, fruktoza, glukoza i biljna verzija serotonina podstiču izgradnju serotonina u organizmu. Osim banana i avokado podstiče proizvodnju serotonina, hormona sreće.

Biber-kajen poznat je kao odličan začin. Njegov ljut ukus takođe podstiče osećanje sreće.
Ljut ukus aktivne supstance kapsaicin, naš mozak pogrešno oseća kao bol. Zbog toga se odmah kao reakcija izbacuju endorfini koji dovode do toga da se čovek prijatno oseća, ističe profesor Bankhofer.

1...1.9351.9361.937...1.978 Stranica 1.936 od ukupno 1.978