U laboratoriji klonirano srce pacova

6. јул 2012.

U potrazi za novim načinima lečenja srca naučnici su uspeli da u laboratoriji odgaje srce pacova koje je počelo da normalno funkcioniše.

Iako još uvek ova vest koja je došla iz Vašingtona zvuči kao naučna fantastika, naučnici smatraju da se daljim usavršavanjem ove metode može pružiti nova nada svim pacijentima koji se nalaze u najtežoj fazi srčanih obaljenja.

Naučnici već godinama rade na tome da kloniraju delove tela, veliki broj pokušaja je usmeren na razvoj srčanih zalistaka koji bi bili alternativa plastičnim ili zalistcima životinjskog porekla.

Prema statistikama u Americi živi preko 5 miliona ljudi sa teškim srčanim bolestima, svake godine se dijagnostikuje još 550 000 novih pacijenata a 50 000 pacijenata godišnje umre čekajući na transplaaciju srca.

Uzrok gotovo 60 odsto smrti kod stanovništva u Srbiji su kardivaskularne bolesti, a što je najgore sve veći broj pacijenata su ljudi mlađi od 30 – 40 godina. Mi se nalazimo na drugom mestu u svetu, odmah iza Rusa, kada je umiranje od kardiovaskularnih bolesti u pitanju.

Dr. Doris Taylor, direktor centra za kardiovaskularna oboljenja pri Univerzitetu u Minesoti je objasnila da je njen tim započeo ceo projekat pokušajem da utvrde da li je moguće izvršiti transplantaciju ćelija srca pacova. Uzeli su srca od 8 tek okoćenih pacova i otklonili sve ćelije. Ono što je posle toga ostalo je bilo matriks želatinoznog izgleda koji je imao oblik srca i imao i tačno određena mesta gde su trebali da budu krvni sudovi. Zatim su ubrizgali ćelije koje ulaze u građu mišića u matriks i endotelijalne ćelije koje oblažu krvne sudove.

Mišićne ćelije su pokrile zidove matriksa i međusobno se povezale dok su endotelijalne ćelije našle put da oblože krvne sudove. Zatim je srce stimulisano električnim impulsima.

Posle dva dana su primećene slabe kontrakcije srca a posle sedam dana one su postale vidne i za svega četvrtinu slabije od otkucaja tek okoćenih pacova.

Naravno ovo je tek početak, proćiće još dosta vremena dok nešto slično ne bude moglo da se primeni nad srcem leša, ili dok se npr. u srce praseta ne ubrizgaju ćelije čoveka kome je potrebna translantacija srca, čime bi se izbeglo odbacivanje srca što se često dešava kod transplantacije bilo kog organa.

Sledeći korak je da se ceo ovaj proces obavi sa srcem praseta kako bi se dokazalo da li je to moguće uraditi sa većim srcem.

Dr. John Mayer internista, naučnik iz dečije klinike u Bostonu tvrdi da je pred naučnicima dugačak put u utvrđivanju da li je to moguće ponoviti kod većeg srca kao i da treba utvrditi da li će krv nesmetano kružiti kroz rekonstruisane krvne sudove.

Dr. Taylor je takođe potvrdila da se eksperiment ponovne repopulacije zdravim ćelijama vrši i na drugim organima kao što su pluća, bubrezi i jetra.

Povećan unos mesa povećava rizik od raka

6. јул 2012.

Američki naučnici su objavili rezultate nedavno obavljene studije po kojima ljudi koji jedu veće količine crvenog mesa i prerađevine od mesa imaju veći rizik od oboljevanje od nekoliko vrsta kancera uključujući rak pluća i kolon-rektalnog raka.

Studija je preduzeta da dokaže vezu između konzumacije crvenog mesa i raka pluća ali je istovremeno dokazano da povećava i rizik od raka jetre, ezofagijalnog kancera i raka pankreasa.

Dr. Amanda Cross zajedno sa kolegama tvrdi da bi se smanjenjem unosa crvenog mesa i prerađevina od mesa mogla da smanji rizik od raka.

Kod ljudi kod kojih se 20% procenata od ukupnog dnevnog unosa hrane sastoji od prerađevina od mesa imaju 20% viši rizik od kolon-rektalnog kancera – uglavnom rektalnog kancera i 16% veći rizik od raka pluće.

Veći unos crvenih mesa povećava rizik od raka ezofagusa i jetre. Unos crvenog mesa nije povećan sa većim rizikom od raka želutca, leukemije, limfoma, melanoma.

U crvena mesa su ubrojane sve vrste govedine, svinjetine i jagnjetine a u prerađevine od mesa slanina, kobasice, pršute, salame…

Meso na različite načine provocira pojavu raka npr. izvor je zasićenih masnoća i gvožđa koji su vezani za karcinogene.

Meso je takođe izvor nekoliko hemikalija za koje se zna da izazivaju mutacije DNA uključujući N- azotne sastojke (NOCs), heterociklične amino kiseline (HCAs) i policiklične aromatične hidrokarbonate.

Oprezno tokom praznika!

6. јул 2012.

Bliže se Novogodišnji praznici, obilje jako začinjene hrane, duge sedeljke, kombinovana sa smanjenom fizičkom aktivnošću u zimskim mesecima doprinose sve širem struku.

Obilni obroci i, za mnoge ljude redovni posle dužeg perioda, otežavaju varenje. Stvari postaju još gore kada, zbog gorušice (jedna od prvih posledica prejedanja), posežemo za digestivima koji blokiraju hidrohloričnu kiselinu, inače neophodnu u procesu razgradnje proteina. Upravo zbog toga, eksperti savetuju uzimanje digestiva na bazi biljnih enzima u toku ili nakon obroka. Osim toga, čaj od nane (ili pepermint tinktura), popijen nakon obroka, pospešuje produkciju želudačnih sokova i, na taj način, poboljšava proces varenja. Prema kineskoj medicini, najbolji stimulans za varenja jeste gorka hrana ili lekovito sredstvo (poput korena gencijana) jer to stimuliše rad jetre, žučne kesice i proizvodnju žuči. Ipak, ako imate čir, umesto toga probajte sok od kupusa. On će ublažiti tegobe osnovne bolesti koje mogu da budu još izraženije usled konzumiranja velikih količina hrane i alkoholnig pića. Ove taktike naročito su od pomoći osobama koje su sklone nadimanju stomaka.

Gorušica i nadutost stomaka najčeće su posledice konzumiarnja obilnih obroka i jake, masne hrane najefikasnije je razmutiti pola kašičice sode bikarbone u pola čaše obične vode. Ovaj rastvor uspostvalja pH ravnotežu želuca i omogućava normalan tok varenja.

Saveti koji vas mogu učiniti umerenijim:

– Uživajte u hrani i zabavi, ali između slavlja držite se uobičajenog režima ishrane.

-Usporite! Sporo žvaćite i uživajte u svakom zalogaju! Tako ćete osetiti pravu aromu hrane i, još bitnije, poješćete mnoge manje.

-Ako se (ipak!) prejedete, nemojte preskakati doručak. Učinite li to, osetićete veliku glad i pojačanu želju za hranom tokom celog dana.

-Pokušajte da se od izobilja na trpezi u vašem tanjiru nađe pretežno povrće a proporcionalno manje kalorična hrana .

Držite finansije pod kontrolom

Kada analizirate protekle praznike, u kontekstu onoga što ih je obeležilo, velike su šanse da pokloni neće biti prva stvar na koju ćete pomisliti. Tako bar tvrde psiholozi! Najčešća prisećanja odnose se na komunikaciju sa drugima i prijatne trenutke. Zato, ove godine pokušajte da promenite nešto u ovoj sferi. Pre praznika otvoreno razgovarajte sa članovima porodice i prijateljima o tome šta biste voleli da dobijete, kao i o tome šta oni zaista žele. Ova, pretpraznična taktika predstavlja dobru osnovu za izgradnju boljih odnosa i obično završava razgovorom o manje skupim poklonima koji imaju stvarnu vrednost za onog koji ih prima. Uz potreban stepen komunikacije i malo mašte poštedećete mnoge velikih troškova ili dugova i kreirati sreću za sve. Nekoliko predloga:

-Kupite poklone samo deci!

– Potrošite samo onoliko koliko možete- i poštedite sebe nepotrebnog stresa ili griže savesti!

– Izađite sa prijateljima u šetnju na piće ili večeru, umesto razmenjivanja poklona.

– Prekinite reciprotit! U bespoštednom utrkivanju u kupovini što boljeg i vrednijeg poklona, ljudi često gube i nerve i novac. Zato, da kupovina poklona ne donosi previše frustracija, izaberite nešto simbolično ili nešto što nema materijalnu već duhovnu vrednost (možda neki lep gest!)
Ukoliko spazite poklon koji ne možete da priuštite, sačekajte bar 20 minuta. Psiholozi kažu da je u slučaju kupovine, kao i kod poriva za jelom, pićem ili kockanjem, potrebno da prođe neko vreme pre nego što se želja za njim prirodno ne potisne.

– Ne odlazite u kupovinu kada ste umorni ili gladni, jer ste, u takvim situacijama, skloniji impulsivnom reagovanju.

Ishranom do lepe kože

6. јул 2012.

Naivno je smatrati da će sve bore nestati ako samo promenite način ishrane ali isto tako ne treba očekivati da ako jedete šta god poželite ili se nepravilno hraniti da se to neće odraziti pre svega na generalno zdravlje pa samim tim i na kožu. Ono što jedete se odražava na ceo organizam, tako i na kožu pa je preterano očekivati da će vam koža izgledati sveže ako koristite najsavremenije kreme sa gomilom vitamina i supstanci koje je hrane uz nepravilnu ishranu, one nisu dovoljne, potrebna je i zdrava ishrana.

Namirnice koje usporavaju starenje se može uopšteno svrstati u dve kategorije – antioksidansi i ulja. Najvažniji je vitamin C koji je potreban za stvaranje kolagena. Kolagen ojačava mnoge delove tela kao što su mišići, krvne sudove a nalazi se u dermalnom sloju kože i čini kožu elestičnom.

Drugi antioksidansi koji pomažu koži (zbog toga što sadrže vitamin C koji daje tonus tkivima) je grožđe i borovnice. čaša crnog vina takođe sadrži antioksidanse koji učvršćuju kožu isto kao i raznoliko sveže voće bogato vitaminom C.

Kolagen i druge supstance pomažu pomaže u održavanju strukture i krvnih sudova i kože. One omogućavaju kako ojačavanju tkiva tako i ojačavanju intercelularni prostor. Omogućuju smanjivavaju broja slobodnih radikala što automatski sprečava oštećenja koja oni nanose ćelijama. Slobodni radikali potiču od zagađenja preko toksičnih supstanci u namirnicama do dima iz cigareta..

Slobodni radikali oštećuju ćelije što se odražava na oštećenje tkiva i vremenom sve više ispoljava sa starenjem. Tako kao posledica izloženosti sunca najstarije izgleda lice i ruke. Antioksidansi štite ćelije i tkiva pored drugih i ovih osetljivih delova tela.

Omega-3 masne kiseline kojih najviše ima u ribama i lanenom semenu kao i omega-6 masne kiseline kojih ima u kvalitetnom maslinovom ulju, avokadu, koštuničavom voću neguju kožu. Ove esencijalne masne kiseline čine ćelije jedrim što se odražava na kožu tako što postaje mekša i manje podložna sušenju.

Šta o vama govori način držanja tela

6. јул 2012.

Možete mnogo da saznate o nekoj osobi na osnovu njenog držanja.

Iskustva iz kolektivnog života ostavjaju uticaj na to kako se krećemo po ovom svetu. Fizičke povrede i emocijalne traume se reflektuju na uspravnost i druge promene u držanja tela. Tokom vremena promene postaju trajne ,ramena se drže uzdignutije od drugih delova tela, jedna noga povijenija od druge, javlja se bol u leđima.

Sve ovo je normalno ali pogrešno držanje deluje na emocijalnu i fizičku stabilnost.

Da li ste upoznali osobu koja je veći deo vremena generalno pozitivna, neko ko je siguran u sebe i fleksibilan. Takva osoba obično ima uspravno držanje, uspravnih grudi, ramena spuštenih dole, visoko drži glavu. Ovakva osoba obično preuzima inicijativu, odgovornost i ima sopstveni integritet. Ovo držanje je držanje entuzijaste.

S druge strane lako je prepoznati osobe žrtve. Ovakva osoba nosi sa sobom svoj strah i njena povređenost se očitava kroz pogureno držanje, povijeno držanje glave. Ovo je držanje osobe koja lako postaje negativna, osoba koja se povlači, koja optužuje i koja se često stidi.

Ako to posmatrate ove atribute je lako uočiti, možete veoma pouzdano da odredite koja će osoba pozitivno uticati na vas ili koja će vas odvući u negativno raspoloženje. Važno je da pronađete i fizičke i emocionalne atribute kod sebe.

Ljudi koji se osecaju dobro, zrace pozitivno. Da li važi i obrnuto – da telo može pozitivno uticati na dušu. Becka psihologinja Julija Umek tvrdi da može i daje šest važnih saveta.

Na dušu u velikoj meri uticu poruke tela, zato obratite pažnju na njih.

Obratite pažnju na držanje tela. Uspravno držanje jaca sistem sopstvene vrednosti.

Slike u glavi pomažu duši da reši problem. Slika mora da vam donese lepo raspoloženje. Na primer, secanje na lep godišnji odmor. Zauzmite baš tu poziciju tela kao na slici i u njemu mislite na rešenje problema – bicete iznenadeni rezultatom.

Promenite osećaje tela kao kada osecate “knedlu u grlu”. Popijte cašu vode kada ili radite pokrete kao da morate da se oslobodite telesnog grča. Tako ćete svaku situaciju lako promeniti na pozitivnu stranu.

Podignite glavu kad ste potišteni. Odmah ćete primetiti kako promena vašeg držanja donosi nove dobre misli.

Krecite se!

Samosvest može da pomogne da pravilnom držanju tela a ono može da donese emocionalnu stabilnost.

Šećer i veštački zaslađivači
prednosti i nedostaci

6. јул 2012.

Potreba za šećerom je urođena i smatra se da potiče od ishrane majčinim mlekom koje je slatko

A i šta bi bila hrana bez šećera? čokolada bi imala gorak ukus, bombona ne bi ni bilo, banane bi bile brašnjave, a mleku bi nedostajala punoća ukusa. Šećer daje hrani ukus, a u organizmu razvija energiju.

Na tržištu postoji nekoliko oblika šećera.
Rafinisani šećer prolazi potpunu obradu, pa je zbog toga bele boje (kristalni beli šećer dobija se od šećerne trske i šećerne repe). Ako sadrži nešto vode, može da se oblikuje u razne oblike.
Šećer u prahu je fino usitnjeni rafinisani šećer.
Kandis šećer sastoji se od prilično velikih kristala šećera i može biti beli ili smeđi. Najviše se koristi za zaslađivanje čaja.
Ali, ima i drugih vrsta šećera: mlečni šećer (laktoza), voćni šećer (fruktoza) sadržan je u voću, a velik udeo grožđanog šećera (glukoza) nalazi se u grožđu.
Javorov sirup dobija se zarezivanjem kore javora i sadrži 60 do 70 posto šećera. To je aromatična poslastica koja ima veliku kalorijsku vrednost pa ga treba konzumirati u ograničenim količinama.

Kalorije koje ne debljaju
Postoje i supstancije koje su i do nekoliko stotina puta slađe od šećera, dobijene su hemijskim putem (veštački zaslađivači) ili se nalaze u prirodi, a industrijski se proizvode hemijskim putem (polioli). Polioli se samo neznatno i polako iskorišćavaju prolaskom kroz probavni sistem i imaju manju energetsku vrednost od šećera. Za razliku od njih, veštački zaslađivači nemaju kalorijske vrednosti. Takođe, ne uzrokuju povišenje šećera u krvi i lučenje insulina, pa ih mogu koristiti i dijabetičari. Iz grupe veštačkih zaslađivača samo aspartam ima energetsku vrednost jednaku šećeru, ali budući da je 200 puta slađi od šećera, potreban je u malim količinama, pa njegova kalorijska vrednost nije od nekog značenja. Zaslađivači mogu biti u obliku praha, tableta i tečnosti. Svi su, osim aspartama, otporni na visoke temperature, pa se sačuvaju tokom kuvanja ili pečenja.
Stevija – novi zaslađivač iz Južne Amerike – Južnoamerički Indijanci od davnina su upotrebljavali listove biljke stevija za zaslađivanje. Slatka komponenta koja se dobija iz listova stevije, steviozid, do 300 puta je slađa od saharoze i nema kalorijsku vrednost.

Da li je žut šećer nutritivno kvalitetniji od belog?
Uvrežena je pretpostavka da je žuti šećer, zbog sadržaja minerala i vitamina, nutritivno potpunija namirnica od rafinisanoga belog šećera. Žuti šećer uistinu sadrži te sastojke, ali u toliko malim količinama da te količine nemaju nikakva značenja u dnevnom unosu vitamina i minerala. Žuti šećer ipak ima bolji ukus od belog zato što sadrži karamelizovani sirup koji ima ukus slada. Prema energetskoj vrednosti i sastavu ugljenih hidrata, beli i žuti šećer se ne razlikuju. Takođe, grožđani i voćni šećer nisu ništa zdraviji od uobičajena belog kristalnog šećera.

Dijabetičari bi trebalo da izbegavaju šećer
Više od 10 posto dnevnoga energetskog unosa dolazi od šećera, a to je 30 – 50 g dnevno. Tu se ubraja i skriveni šećer, tj. šećer iz namirnica, prisutan, na primer, u pecivu ili voću. Pravilo je jednostavno: izbegavajte šećer tamo gde ga možete lako uočiti. Pritom pite kafu ili čaj zaslađen zaslađivačem, a voćni sokovi mogu biti i bez šećera, zaslađeni veštačkim zaslađivačima. Gotovo svaki recept za izradu kolača i slatkiša sadrži šećer, ali potrebna količina šećera se može prepoloviti, a da se ne izgubi na kvalitetu i ukusu.

Uzrokuju li veštački zaslađivači rak?
Ta tvrdnja je posledica istraživanja ciklamata provedenog na pacovima pre otprilike 40 godina. Kasnija istraživanja pokazala su da ciklamat i svi ostali veštački zaslađivači (acesulfam, saharin, aspartam, taumatin) ne uzrokuju rak. Ipak, zbog zdravstvene sigurnosti određene su njihove dopuštene dnevne količine.

Da li veštački zaslađivači imaju loš ukus?
Veštački zaslađivači imaju karakterističan ukus. Tako saharin nakon konzumiranja ima blago gorak ukus, a taumatin ukus kao lakriz bombone. Da bi se izbegao loš metalan ukus, zaslađivači se međusobno mešaju i tako popravljaju i nadopunjuju ukus ostalih. Veštački zaslađivači se zbog toga ne trebaju koristiti u prevelikim količinama.

Da li veštački zaslađivači goje?
Upravo suprotno. Veštački zaslađivači nemaju energetsku vrednost i pomažu pri redukcijskim dijetama. Tako čaša vode (2 dcL) zaslađena šećerom ima 65 kcal, a limunada zaslađena zaslađivačem ima četvrtinu, tj. 15 kcal. Kašičica šećera (5 g) ima oko 20 kcal, a tableta zaslađivača gotovo nijednu kaloriju.

Da li je med zdraviji od šećera?
Zbog sadržaja vitamina i minerala med je zdrava namirnica. Međutim, zastupljeni su u vrlo malim količinama koje u dnevnim potrebama za vitaminima i mineralima ništa ne znače. Med se sastoji od oko 80 posto šećera, i to uglavnom od šećerne komponenete od koje je sastavljen grožđani šećer (glukoza), voćni šećer (fruktoza) i malo gradivne komponente belog šećera (saharoza), a ostalo je voda. Porcija meda (20 g) ima otprilike 15 g šećera.

Šećer goji samo u prekomernim količinama
često ne možemo da shvatimo zašto neko ko učestalo jede čokoladne bombone, karamele, itd ostaje i dalje mršav. Ali, vitkost ne zavisi samo od slatkih poslastica. Novija istraživanja upozoravaju da nije samo šećer uzrok suvišnim kilogramima, nego i preveliki unos energije hranom koja se ne uspeva u potpunosti iskoristiti nego se taloži u zalihama masnog tkiva. Glavni krivac za to nije šećer nego mast, i to uglavnom namirnice bogate masnoćom, kao što su kobasice i mlečni proizvodi s visokim udelom masti i prekomerna upotreba masti i ulja prilikom prženja jela.
Zapaženo je da osobe s prekomernom telesnom težinom unose više masti, a manje ugljienih hidrata. Ugljene hidrate, među kojima je i šećer, organizam iskorišćava prvenstveno kao izvor energije, što znači da se više iskoristi, a manje uskladišti u masno tkivo. Jede li osoba više masti nego što je potrebno, više će se uskladištiti na bedrima i stomaku.
Ugljeni hidrati su vredni hranjivi sastojci i svakodnevno ih je potrebno konzumirati radi snabdevanja mozga energijom. Barem 10 posto dnevnih energetskih potreba trebalo da potiče od ugljenih hidrata (minimum), u šta je uključen i šećer koji se nalazi u sastavu namirnica, npr. šećer iz voća i deserta, kao i kristalni beli šećer kojim zaslađujemo kafu. Osoba kojoj je dnevno potrebno oko 2400 kcal, uzima oko 30 g šećera. Sportistima je potrebno više energije, pa i više ugljenih hidrata. Složenih ugljenih hidrata (sadržanih u voću, povrću, žitaricama, testenini, cerealijama, pasulju) uopšteno unosimo premalo. Prema nutricionističkim podacima, muškarcima je potrebno više od 40 posto, a ženama više od 45 posto ugljenih hidrata u sastavu svog dnevnog unosa nutrijenata.

Pušači imaju veću potrebu za slatkim
Uzimanje manjih obroka u većem vremenskom intervalu izaziva glad, pa se poseže za namirnicama koje brzo daju energiju (šećer). Isto je kod pušača, jer cigarete prikrivaju apetit. Retkim uzimanjem hrane smanjuje se nivo šećera u krvi i javlja potreba za slatkim.

Lekovi koje nam daje priroda

6. јул 2012.

Kada vas zaboli grlo ili vam je nadražen želudac, ne morate odmah da popijete tabletu. Prirodni lekovi pomažu jednako efikasno. Bilo da ste se ujutro probudili sa pritiskom u glavi, boli vas stomak ili osećate kao da ćete dobiti prehladu, ove lakše tegobe tipične za period kada smo pod povećanim stresom ili nam je pao imunitet, možete da suzbijete i bez upotrebe lekova.

Masaža nanom protiv glavobolje
U većini slučajeva pomaže, ako već na prvi znak bolova u glavi popijete šoljicu jake crne kafe sa malo limunovog soka: ona će poboljšati prokrvljenost krvnih sudova u glavi, pa ćete tako napad glavobolje saseći u korenu. Vrlo je delotvorno i ako kružnim pokretima u čelo i slepoočnice nežno umasirate eterično ulje nane tj mentola ili kinesku tigrovu mast. Za prvu pomoć takođe se možete poslužiti kockicama leda. Uvek je dobro u frižideru držati masku za oči punjenu gelom, kako bi vam bila pri ruci čim se pojave prvi simptomi glavobolje.

čaj za ublažavanje menstrualnih tegoba
Svaki mesec opet ista priča: jedan dan niste u stanju ništa da radite, samo biste ležali sklupčani? Ne mora tako da bude, i za to postoje preventivne mere. U poslednjoj nedelji ciklusa, dakle pre nego što dobijete menstruaciju, svaki dan popijte dve do tri šoljice čaja od virka, hajdučke trave i matičnjaka. Neka vam u apoteci naprave mešavinu sušenog bilja u odnosu 1:1:1. Mnoge biljne apoteke imaju već gotove čajne mešavine za ublažavanje menstrualnih tegoba. Ako osetite bolove u stomaku i leđima, čaj od nane i matičnjaka ublažiće neugodne grčeve. Blagi efekat će imati i kružno masiranje stomaka, odnosno leđa uljem od kantariona. Prilikom masiranja leđa, pokreti neka uvek idu od bubrega u smeru krsta.

Slana voda pročišćava nos
čim prvi put kinete, morate da počnete sa unosom više tečnosti nego inače i odmah početi da ispirate nos sprejevima sa morskom vodom ili slanim rastvorom. Ako je prehlada još u početnom stadijumu, kura visokim dozama echinacee ublažiće simptome i ubrzati izlečenje. Za jačanje odbrambenog sistema tokom oporavka, trebalo bi uzimati dovoljne količine vitamina C. Osim agruma, kivija i paprike prave riznice tog vitamina su čaj od šipka i sok od trnine/crnog trna.

Kamilica brzo uklanja glavobolju
Biljne tablete na bazi eukaliptusa, nane/mente ili islandskog lišaja, smiruju upalu sluzokože grla i usne duplje, pa su blagotvorne kod bolova u grlu i promuklosti. Protiv akutnih bolova u grlu pomaže grgljanje, svaka dva sata, toplog čaja od kamilice ili žalfije. A razređena tinktura mire/mirisne smole takođe se pokazala veoma delotvornom kod ublažavanja bolova u grlu, ističu stručnjaci. Preporučuje se i tradicionalno inhaliranje kamilicom:
Nagnite glavu nad posudu s vrućim čajem od kamilice, prekrijte velikim peškirom i duboko udišite lekovitu paru.
Mlaka desetominutna kupka sa ekstraktom kleke, neposredno pre odlaska u krevet, ublažiće otečenost sluzokože i pospešiti zdrav san. Vlažni oblozi za grlo, kao i umotavanje vrata svilenom ili vunenom maramom, preporučuje se dokle god imate bolove u grlu.

Majčina dušica smiruje kašalj
Mnoge ljude i kada nisu prehlađeni često muči kašalj. To može biti zato što prema genetskoj predispoziciji već imaju posebno osetljivu sluzokožu – ili zato što puše. Upravo se kod takvog nadražajnog kašlja pokazao dobrim sirup od majčine dušice. Mazanje grudi i leđa sa masti na bazi eukaliptusa, ruzmarina i terpentina delotvorno je i kod takvog nadražajnog, ali i kašlja koji je posledica prehlade.

Kesten i crno grožđe omogućavaju lak korak
Svakoj ženi je poznat osećaj težine u nogama posle napornog radnog dana. Posebno u slučajevima kada je muskulatura slaba jer ne vežbamo pa postoji urođena slabost vezivnog tkiva, cirkulacija krvi nazad prema srcu je problematična. Zbog toga dolazi do zastoja u protoku krvi i nastaju bolne proširene vene. Kako biste otklonili osećaj težine u nogama, preporučuje se stara dobra masaža rakijom, baš kao što su to radili naši stari.
Unutrašnja i spoljašnja upotreba preparata sa ekstratom divljeg kestena ili materijama crnog grožđa smanjiće otečenost i pospešiti cirkulaciju. Ako imate problema sa venama, kada god možete, podignite noge.

Detoksikacijska dijeta

6. јул 2012.

Da biste uopšte krenuli u pročišćavanje organizma ili detoksikaciju, pre svega bi trebalo znati protiv čega se borite. Glavni krivci se, baš kod ukusa koje najviše volite, nalaze u proizvodima sa šećerom, belim brašnom, zasićenim masnim kiselinama, u kafi, alkoholu, duvanskom dimu, zagađenom vezduhu, stresu i slaboj fizičkoj aktivnosti. Najviše se nakupljaju u krvi, plućima, probavnom sistemu, bubrezima, jetri, koži i limfnim čvorovima.

Kako ćete znati da li vam je potrebno pročišćavanje?

Simptomi loših navika tokom zime su stalni umor, bezvoljnost, česte glavobolje, nadutost i bolovi u mišićima i zglobovima. Prepoznajete li i neke od spoljašnjih simptoma, kao što je često mašćenje kose, problematičan ten i koža bez sjaja, nekoliko dana detoksikacije sigurno će ih promeniti na bolje.
Detoks-dijeta se preporučuje barem jedanput u šest meseci kako biste ojačali imunitet i poboljšali zdravlje.

Kako početi?

U nastojanju da u organizmu uspostavite red, najviše će vam pomoći sveže povrće, lekovite biljke, puno vode i biljnih čajeva i neka vrsta relaksacije: plivanje, masaža, sauna, aromaterapija, meditacija, yoga i slično.

Najbolje vreme

S detoksikacijom je idealno započeti početkom proleća, kada počinjemo da osećamo posledice zimskog mirovanja i teške hrane, a i izbor svežih namirnica je veći. Na laganu hranu se odlučite i na prelazu ostalih godišnjih doba. Oslobađanje od toksina potrajaće nekoliko dana, u većini slučajeva od 3 do 7 dana. Tipični detox počinje s jednim do dva dana dijete, i četiri do pet dana odgovarajuće, ishrane bogate antioksidansima.

Treba napomenuti da se ne radi o postu, gladovanju ili izgladnjivanju, već samo o ciljanoj dijeti za uklanjanje toksina. Naravno da se uz takvu ishranu, osim štetnih materija, lišavamo i nekoliko kilograma viška. Potpuno izbacite alkohol, kafu, čajeve s kofeinom i gazirane napitke.

Namirnice koje se preporučuju

Kao lagani i okrepljujući obroci, posebno mesto u detoksikaciji zauzimaju supe i salate. Ovi lakoprobavljivi obroci mogu se kombinovati s gotovo svim preporučenim namirnicama. Posebno su dobre uz povrće, koje je dopušteno jesti tokom celoga dana. Raznolike salate ojačaće organizam i očistiti ga od otrova. Začinite ih kvalitetnim maslinovim uljem ili limunovim sokom.
Kombinujte sveže povrće: zelenu salatu, kupus, šargarepu, rotkvice, ren, rotkve, đumbir, beli luk, artičoke, celer, cveklu, koprivu, koren čička, komorač, semenke lana, sa svežim začinskim biljem: peršinom, bosiljkom, mažuranom itd.

Voće takođe sadrži antioksidante, koji deluju protiv slobodnih radikala, i materije bogate vlaknima koje uravnotežuju probavu i jačaju imunitet, a jabuke, limun, grejpfrut i šipak poznati su i kao stimulatori enzima jetre.
Preporučuju se čajevi, posebno zeleni, zatim od sleza i korena maslačka, a od mlečnih proizvoda jogurt, acidofil, kefir i mlaćenica. Energiju će vam dati i žitarice, posebno ako su organski gajene: zob, heljda, raž, ječam, quinoa, bulgur i integralni pirinač.

Žitarice su vrlo važne (ječam, heljda, proso, raž), kao i nemasni mlečni proizvodi, riba i belo meso. Za vreme detoksikacije najvažnije je pridržavati se jednostavnih ali efikasnih pravila. U prvoj polovini dana telu je potrebna energija pa je prepodne rezervisano za ugljene hidrate. Tokom podneva i večeri poželjno je jesti proteine (ribu ili meso peradi).

Celog dana potrebno je piti dosta tečnosti (oko 2 litre): vode, biljnih i voćnih čajeva, limunade bez šećera.

Detoksikacijska dijeta ne sme uključivati izgladnjivanje niti preskakanje obroka. Obroke organizujte tako da tokom čitavog dana imate dovoljne zalihe energije, što znači da bi idealno bilo pojesti 5 manjih obroka, od kojih je doručak najobilniji, a večera najlaganija.

Detox manire

Uz jelo se ne preporučuje uzimanje napitaka, hrana se mora dobro sažvakati, a pre svakog obroka pokušajte se opustiti. Vrlo je verovatno da ćete nakon par dana osetiti i neke od negativnih manifestacija, kao što je glavobolja, nervoza, osetljivost i umor, ali to je samo znak da se organizam čisti.

Kome se NE preporučuje?

Iako bi se pre svake detoksikacijske dijete koju nameravate sprovoditi više od tri dana trebalo posavetovati s lekarom, jer postoje grupe ljudi kojima se ona nikako ne preporučuje. To su dijabetičari, ljudi s niskim ili visokim krvnim pritiskom, bolestima bubrega ili jetre, gastritisom, i srčanim bolesnicima.

Primer:

1. DAN
Potpuno izbacite alkohol, kafu i čajeve s kofeinom. Pijte što više vode ili svežeg voćnog soka. Doručkujte voće, a ručajte testeninu s povrćem. Večerajte što ranije, najbolje salatu i ribu. Nakon večere dugo šetajte.

2. DAN
Celi dan pijte što više vode, a voćni sokovi, alkohol, kafa i čaj su zabranjeni. Za doručak jedite sveže voće, zelenu salatu bez ulja za ručak, a za večeru pojedite ribu s povrćem kuvanu na pari. Posle večere odvojite vreme za jogu ili jednostavne vežbe istezanja i hodajte ili vozite bicikl oko pola sata.

3.DAN
Celi dan jedite voće, ali izbegavajte banane i sušeno voće. Pijte velike količine vode. Nemojte se baviti intenzivnim fizičkim aktivnostima i krećite se što manje.

KORISNE VEŽBE
Sedite raširenih nogu, zatim s obe ruke dodirnite jedno stopalo, tako da osetite sve skupine mišića kako se istežu. Pokušajte držati noge ravno, ali nemojte ukočiti kolena. Ostanite u tom položaju 15 sekundi, a potom pređite na drugo stopalo. Ponovite nekoliko puta tokom dana.
Vežbe istezanja biće efikasnije ako upotrebite lakše tegove koji se mogu pričvrstiti na noge i stopala.

Redovna vežba čuva vid

6. јул 2012.

Zamagljen vid noću, treperenje oka i tačkice pred očima su samo neki od mnogobrojnih simptoma koji mogu da budu posledica umora i zanemarivanja očiju. Ovo su česta stanja koja prođu sama od sebe, ali ako potraju duže, potražite pomoć oftalmologa.

Zamagljen vid noću

Brojni su razlozi zbog kojih vam se može zamagliti vid noću. Na primer, umorni ste i vaše oči su umorne.
Ako ste dalekovidi ili patite od astigmatizma, tokom dana ćete to moći da kompenzujete, ali kad se oči umore, vid može da se zamagli. Možda ste malo kratkovidi. To vam neće smetati pod normalnim osvetljenjem, ali osetićete to pri slabijem svetlu.
Suze u očima vam se mogu isušiti ako ste ceo dan u blizini radijatora ili klima-uređaja. Zbog toga vam se vid može malo zamagliti, ali odmah nakon što trepnete, trebalo bi da se pročisti.
Ako vam se vid magli, idite kod oftalmologa kako bi otkrio u čemu je problem.

Treperenje oka

Blefarospazma je nevoljno trzanje mišića kapka koje obično uzrokuje stres ili umor. Ovo je često stanje koje se ponavlja obično na istom oku ili na istom prostoru oko kapka. Vi možete da osetite da je trzanje jako, ali drugi ljudi neće primetiti promene. Tog problema ćete se najlakše osloboditi tako što ćete ranije otići u krevete. Ako duže potraje, potražite pomoć oftalmologa.

Tačkice pred očima

Te tačkice su mrljice koje ponekad vidite pred očima. Vrlo su česte i iritirajuće, ali prilično su bezopasne. Možete ih imati dugo, a po pravilu spontano nestaju. Ponekad to može biti znak nečeg ozbiljnijeg – ako vidite nove tačkice ili iznenadno sevanje pred očima, ili ste delimično izgubili vid, to mogu da budu znaci da su vam oči u opasnosti, pa bez odlaganja idite kod lekara.

Staklaste oči

Obično se javlja kao manja infekcija kapka, koja uzrokuje iritaciju prilikom buđenja i jače lučenje suza.
Suve oči uzrokuju brojni faktori poput lekova, opšteg zdravstvenog stanja, uticaja okoline. Suvoća podstiče stvaranje suza, ali može se raditi i o blagoj alergijskoj reakciji, stranom telu u oku, i slično. Bilo bi dobro da odete na pregled kod lekara.

Povrće i čajevi čuvaju vid

• Nemojte da umivate lice i oči dok vam se telo znoji, kao, na primer, nakon napornog fizičkog rada ili vežbanja.
• Nemojte konstantno da gledate u istu tačku, posebno kad gledate udaljene predmete. Trepnite ili malo odmoriti oči.
• Nemojte da gledati predmete na jakom svetlu duže vreme. Izbegavajte čitanje, pisanje ili rad u prostoru koji nije pravilno osvetljen ili koji je nedovoljno osvetljen. Napravite pauzu i odmorite oči ako osećate težinu ili umor u očima.
• Zaštitite oči od prašine, dima, jakog sunca i vetra. Izbegavajte duži boravak u takvim uslovima. U slučaju da nemate izbora, češće trepćite i nežno masirajte zatvorene oči dlanovima.
• Redovno praznite creva. Konstipacija slabi vid. Uz to, previše stresa, teskoba, tuga, ljutnja i briga takođe štete očima.
• Uz redovnu vežbu očiju, zadržaćete savršeni vid. Jednostavna metoda je pokretanje očiju levo-desno, gore-dole i okretanje u smeru kazaljke na satu i u suprotnom smeru.
• Još jedan jednostavan način zaštite očiju je sledeća metoda – tridesetak sekundi trljajte dlan o dlan, zatvorite oči i nežno položite zagrejane dlanove na oči.
• Kupus i šargarepa su vrlo korisni za oči. Trebalo bi da jedete što više različitih vrsta sira. Možete da pijete i sok od šargarepe ili kupusa. Kad osetite zamor očiju, skuvajte čaj od kamilice, a ohlađene filter vrećice položite na kapke i ostavite tako nekoliko minuta.

Rad za računarom ugrožava vid

Ukoliko provodite mnogo vremena pred računarom ili gledajući televiziju, oči mogu da se umore, a vid zamagli. Upotreba računara ne uzrokuje trajno oštećenje vida, ali može da izazove neprijatnost. Ako imate problem s očima koji niste ispravili, korišćenjem računara vaše oči se dodatno naprežu, a vid može da se zamagli. Uz to, kad se koncentrišete na rad na računaru ili gledanje televizije, ređe trepćete, zbog čega vam se mogu isušiti oči. Ovaj problem pogoršava suv vazduh (centralno grejanje ili klima-uređaj).

Zdravoholičarske priče – Propolis (video snimak)

6. јул 2012.

U cilju upoznavanja, raznih namirnica i preparata, naglašavam da u toku jeseni i zime ne smete nikako da zaboravite pčelinji proizvod, propolis, koji nema premca u borbi protiv virusa i bakterija. Propolis vam može biti od koristi bilo da ste prehlađeni, bilo da želite da pojačate odbrambene mehanizme svog organizma. Ovaj proizvod je pravi prirodni antibiotik, koji mogu da koriste i deca. Osim vitamina, smola i bioelemenata sadrži i materije koje su antivirusne i antibakteriozne.

Propolis je prastari lek koji tek u poslednje vreme zadobija više pažnje. To je smolasta materija, koju pčele skupljaju kao bazični material sa određenih biljaka i drveća, i obrađuju ga svojim sekretima koji su bogati fermentima. Propolis je od vitalnog značaja za preživljavanje pčela, jer ih ne štiti samo od bolesti, obezbeđujuci visoku sterilnost saća i čistoću košnice, već u košnici ima višestruku funkciju. Pčele ga koriste da bi odbranile košnice od neprijatelja, smanjile otvor na njima, a ako to i klimatske prilike zahtevaju, da bi popunile pukotine, kako bi košnica bila hermetički zatvorena.

Ovaj pčelinji proizvod sadrži preko 100 supstanci, a najvećim delom biljne smole i balzami, a zatim i vosak i polen. Značajno je prisustvo materija koje imaju bitnu ulogu u zaštiti krvnih sudova, deluju na ublažavanje upalnih procesa i potenciraju aktivnost vitamina C.

Propolis je prirodni preparat za dezinfekciju i preventivno se koristi u borbi protiv virusa, bakterija i gljivica. Naročito je koristan u jačanju imunog sistema. Suzbija bol i deluje kao lokalni anestetik.

Dokazano je kroz brojne naučne radove da propolis pri spoljnoj upotrebi ima tri puta jače dejstvo od najpoznatijih analgetika za ublažavanje bolova, dok je njegovo dejstvo pri unutrašnjoj upotrebi još izraženije, odnosno ublažava bol do pet puta bolje u poredjenju sa standarnim svojstvima. Propolis, takođe pomaže kod bržeg zarastanja rana i njegove komponente imaju protiv dejstvo kod stvaranja ugrušaka, odnosno začepljenja u krvnim sudovima i poboljšava mikrocirkulaciju.

Veoma važan podatak je da bakterije ne mogu da postanu otporne na propolis, što nije slučaj sa mnogim antibioticima. Znači propolis možete da koristite za jačanje imuniteta, protiv gripa i nazeba, za inhalaciju grla i nosa, za lečenje rana i opekotina, hemoroida, za lečenje infekcija u usnoj duplji, i da ne nabrajam više. Paleta upotrebe propolisa je veoma duga. Možete propolis koristiti u vidu kapi i tableta, treba da ga imate uvek uz sebe, preventive radi.

Pogledajte TV emisiju

Kako izabrati sigurne igračke?

6. јул 2012.

Bliže se Novogodišnji praznici i verovatno već razmišljate o kupovini igračaka kojima će te obradovati svoju decu i vama blisku. Na tržištu možete naći na hiljade igračaka, deca ih vole a i nezabobilazan su tokom odrastanja. S druge strane brojne su i povrede izazvane baš igračkama, zato treba obratiti pažnju prilikom njihove kupovine.

Igračke treba kupovati prema uzrastu deteta, ove oznake o uzrastu nisu vezane samo za zrelost deteta, njegovu inteligenciju već i sigurnost od povreda koje bi dete moglo da nanese sebi igrajući se njima.

Kako birati igračke za decu mladju od 3 godine?

Veličina: što je manje dete, igračka treba da je veća. Za decu mlađu od tri godine su odgovarajuće samo velike igračke, jer se njima ne može ugušiti kao malim igračkama i onim koje se mogu rastaviti na male delove. Odgovarajuće su dakle sledeće igračke: velike mekane (plišane) igračke, velike drvene kocke, velike lopte, kamioni, kantica i lopatica.

Izgled: sigurne igračke su bez oštrih ivica
Sigurne igračke imaju glatke i neoštećene površine, boje nisu ispucale, i ne gule se. Igračke moraju biti stabilne, da se prilikom upotrebe teško prevrnu, a ljuljačke moraju imati zaštitnu ogradu ili sigurnosni pojas.

Vrsta materijala: Materijal mora biti bezopasan po zdravlje i nezapaljiv, čist, nov, gladak, pogodan za pranje. Igračke ne smeju biti napravljene od stakla ili porcelana, a kod plišanih igračaka dlake moraju biti kratke da ne ispadaju.

Uzice: Igračka ne smije imati uzice duže od 22 cm, igračke koje vise na uzicama ili one pričvšćene na kolica, treba odstraniti iz dosega deteta onog trenutka kada dete počne hvatati stvari rukama ili se dizati.

Igračke za decu stariju od 3 godine:

Kupovina sigurne igračke za decu stariju od 3 godine je možda lakša, ali je još uvijek potreban nadzor odraslih kada se s tim igračkama igraju. Uz igračke moraju biti priložena odgovarajuća uputstva za pravilnu upotrebu koja odrasle upozoravaju i na potencijalne opasnosti, npr.:
– Dete mlađe od 8 godina moraju nadzirati roditelji i ne smeju ga pustiti da samo naduvava balone, jer se njima može ugušiti. Nadzor odraslih je obavezan i prilikom upotrebe igračaka za igru u vodi.
– Igračke kojima se puca ili ih se baca (strelice, koplja) moraju imati tupe i nikako metalne vrhove, a propeler helikoptera ili aviona mora imati zaštitni obruč. Dete s takvom igračkom ne sme ciljati drugome u glavu ili lice.
– Dete treba upozoriti da ne sme puštati zmaja u blizini električnih vodova ili u slučaju nevremena i to zbog opasnosti električnog udara.
– Maske, dečji šatori i kućice moraju imati dovoljno velike otvore za disanje i provetravanje. Maske se detetu ne smeju prilepiti na lice, jer mu mogu otežati disanje.
– Deca moraju kod korišćenja rolšula, bicikla i sl. da nose zaštitna sredstva za glavu, kolena, laktove.

Kod nas su popularne kineske igračke zbog pristupačnih cena ali se verovatno sećate i afere vezane za njih. Kina je postala središte svetske industrije igračaka. Prošle godine je izvezla u svet igračaka u vrednosti 7,5 milijardi dolara, ispostavilo se da veći broj nije siguran zbog velike količine olova koju je sadržala boja za igračke. Ove godine je predcednik kineske agencije za sigurnost proizvoda Li Changjiang, obećao da će problem sa korišćenjem opasne olovne boje biti rešen do novogodišnjih praznika.

Arterije oštećene pušenjem mogu da se regenerišu po odvikavanju

6. јул 2012.

Otvrdle arterije usled pušenja mogu da povrate svoju elastičnost po odvikavanu. Potrebno je deset godina da prođe od odvikavanja da se arterije vrate u normalno stanje kakve su bile pre navikavanja na cigarete. Naravoučenije je da što se pre odviknete od ove štetne navike to je bolje po vaše arterije.

Arterije usled dejstva štetnih materija iz cigareta gube elastičnost što vodi ka povećanju krvnog pritiska što je opet povoljno tle za razvoj kardiovaskularnih bolesti i put do infarkta ili moždanog udara.

Najnovijom studijom je bilo obuhvaćeno 554 ispitanika koji su imali povišeni krvni pritisak i nisu ga lečili. 268-ro ispitanika nikada nije pušilo, 150-toro su bili pušači i 136-toro su bili bivši pušači. Studija je imala za cilj da utvrdi koliko utiče pušenje na promene na arterijama.

Od bivših pušača 22-oje je prestalo da puši pre manje od godinu dana, 44 u rasponu od jedne do 10 godina i 40-toro nisu pušači više od 10 godina.

Ono što je ova studija pokazala je da arterije dobijaju na fleksibilnosti u direktnoj proporciji od vremena koje je proteklo od zadnje popušene cigarete.

Istraživači su koristili metodu merenja arterijskog pulsa za merenje otvrdelosti arterija, koja je pokazala značajno povećanje tvrdine arterija kod pušača i onih koji su prestali da puše u roku manjem od godinu dana. Najveću promenu u odnosu na ovu grupu što se tiče fleksibilnosti arterija imali su oni koji su prestali da puše 10 godina ranije.

Najznačajnije sa naučne tačke gledišta je, kaže Dr Roger Blumenthal, da može da u ovom pogledu dođe do poboljšanja, oštećenja arterija nisu trajne promene, što bi trebalo da bude dodatan motiv za sve one koji planiraju da ostave pušenje.

Ovakvu vrstu ispitivanja treba dalje nastaviti u pravcu kako dužina pušačkog staža utiče i u kom stepenu na krvne sudove i da li je potreban duži period za povratak arterija u normalno stanje osobama koji su dugo pušile.

Studijom nisu obuhvaćena i druga oštećenja kao npr. oštećenja pluća usled pušenja, tj. postoji mnogo više razloga za odvikavanje.

Pušenje oštaćuje kožu. Druga nevezana studija izvedena na Mičigenskom medicinskom fakultetu je utvrdila da pušenje znatno utiče na starenje kože i to i onih delova kože koji nisu izloženi suncu i drugim štetnim atmosverskim pojavama. Dr Yolanda R. Helfrich, je ovom studijom dokazala direktnu vezu između dnevnog broja popušenih cigareta, broja godina pušenja i srazmerno tome intenzitetu oštećenja kože.

Promena satnice izaziva umor

6. јул 2012.

Pomeranjem kazaljki na satu, bilo usled nedavne promene vremena ili kao običaj nekih ljudi da pomeranjem vremena buđenja dobiju jedan sat više sna prema ekspertima će pre dovesti do osećaja umora i neispavanosti.

Dr Neil Stanley tvrdi da i male promene u vremenu buđenja mogu da promene rutinu spavanja i pruzrokuje semisomiju koja predstavlja slabiji oblik iscrpljenosti usled neadekvatne količine odmora. Na osnovu svojih ispitivanja proračunao je da je potrebno 3 dana za privikavanje na promenu.

Ljudi bi trebalo da se osećaju relaksirano i odmorno posle jednog sata više spavanja ali organizmu je potrebno tri dana da se prilagodi na taj jedan sat za koji je pomereno vreme buđenja.

U svom izveštaju Dr Stanley tvrdi da je najbolji način da se ljudi brže prilagode promenama satnice da tokom večeri odvoje malo više vremena za relaksaciju pre nego što krenu na spavanje. Ljudima je potrebna priprema za dobar noćni san na sličan način kao i zagrevanje pre vežbi.

Korisni savti

– Pre spavanja treba izbegavati obilne obroke ali manje količine ugljenih hidrata izazivaju stvaranje serotinina hormona koji izaziva pospanost. Ovaj obrok bi mogao da bude manja činijica cerealija ili parče integralnog hleba. Dobro je popiti i šolju mleka, mleko sadrži triptofan – aminoacid koji potstiče zapadanje u san.

– Istuširajte se toplom vodom 90 minuta pre leganja u krevet, postepeno povećavajući temperaturu vode. Topla voda pojačava cirkulaciju čime dolazi više kiseonika u mišiće a oni se lakše oslobađaju od otpadnih produkata metabolizma.

– Pokušajte da očuvate slične navike u spavanju (tj. slično vreme leganja i ustajanja).

– Soba u kojoj spavate treba da bude mirna, izbegavajte jako osvetljenje, san može da naruši i preterano hladna kao i preterano topla soba.

– Nemojte da pijete alkohol pre spavanja, naizgled on opušta ali isto tako loše deluje na neke neurološke funkcije koje omogućuju očuvanje čvrstog sna tokom noći.

– Kafa i cigarete su stimulansi koji onemogućuju relaksaciju pre noćnog odmora.

O aneurizmama

6. јул 2012.

Aneurizma je proširenje dela zida krvnog suda (arterije, vene). Aneurizma se može pojaviti u više različitih oblika. Vrećasta aneurizma (aneurysma sacciforme) je proširenje zida arterije slično bobici a može se pojaviti pojedinačno ili u grupama. Visok krvni pritisak, pušenje ili različite bolesti vezivnog tkiva povećavaju rizik od pojave aneurizme. Vretenastu aneurizmu (aneurysma fusiforme) karakteriše uvećanje čitave arterije. Najčešće nastaje kao komplikacija arterioskleroze (arteriosklerozu karakterišu naslage na zidovima krvnih sudova).

Nažalost aneurizma ne daje nikakve simptome, u većini slučajeva prvi simptomi njenog postojanja se javljaju posle njenog pucanja. Teško ju je dijagnostikovati mada ju je moguće detektovati radiološkim nalazom i pozitivnim serološkim probama, što omogućuje lečenje pre pojave kritičnog stanja usled njene rupture.

Ne lečena aneurizma nosi pretnju njene rupture koja dovodi do obilnog unutrašnjeg krvarenja, usled koga može doći do trajnog oštećenja ili čak i smrti u zavisnosti od toga gde je aneurizna bila locirana (npr. ukoliko je locirana na krvnom sudu mozga, njeno pucanje dovodi do hemoralgijskog moždanog udara).

Ukoliko dođe do pucanja aneurizme locirane na nekom delu zida aorte (veliki krvni sud koji nosi krv iz srca kroz grudni koš u abdomen) onda je to veoma hitan medicinski slučaj koga više od polovine pacijenata ne preživi, pa je veoma važno njeno rano dijagnostikovanje.S obzirom, da ili ne daje simptome ili su oni veoma slabi (bol u leđima, trajni tupi neuralgični bolovi koji počinju od neodređenog peckanja dok ne postanu uporni koji remete normalan san i uopšte funkcionisanje) veoma su važni redovni lekarski pregledi koji pogotovu treba da budu detaljni kod ljudi sa naslednom sklonošću.

Postoje različiti tipovi aneurizmi a najčešće su:

Aneurizma aorte koja predstavlja veoma opasno stanje, može biti locirana na delu aorte u grudima (torakalna aneurizma aorte) ili na delu aorte u abdomenu (abdominalna aneurizma aorte). Obično se dijagnostikuje kada je deo uvećanja zida 1.5 puta veći od njegove normalne veličine.

Intrakranijalna aneurizma su lokalna proširenja cerebralnih arterija većinom lokalizovana u subarahnoidalnom prostoru na bazi mozga. Smatra se da većina ovih aneurizmi nastaje na osnovu kongenitalne mane u razvoju arterija mozga. Mogu se javiti u svako doba života ali se češće javljaju kod starijih osoba. Retko daje simptome pre rupture tek kod malog broja ljudi praćena je hroničnim glavoboljama migrenskog tipa.

Aneurizma srca je lokalno proširenje oštećene srčane komore (najčešće leve). Najčešće nastaje kao posledica srčanog infarkta a ređe usled traume, endokarditisa, miokarditisa i koronarne skleroze.

Arteriovenozna aneurizma nastaje prodorom prave aneurizme u venu ili venusni sinus.

Moguća je prevencija pojave aneurizmi kroz kontrolu i snižavanje visokog krvnog pritiska i prevenciju arterioskleroze. Lečenje aneurizme zavisi od veličine i mesta gde je locirana, najbolje rezultate daje hirurška intervencija.

Cink sprečava zadebljanje arterija

6. јул 2012.

Cink je esencijalni mineral koji se u organizmu nalazi skoro u svakoj ćeliji. Do sada se znalo da cink stimuliše aktivnost približno 100 enzima, podržava imuni sistem, potreban ja za zarastanje rana, stimuliše čulo ukusa i mirisa, potreban je za sintezu DNA, podržava normalan rast i razvoj bebe tokom trudnoće kasnije detinjstva i adolescencije.

Nova studija naučnika sa Univerziteta u Singapuru je skupila nove dokaze o ulozi cinka u prevenciji bolesti srca, njegovoj ulozi protiv arterioskleroze koja nastaje usled nakupljanja masnih naslaga na zidovima arterija.

Vršili su ispitivanja na zečevima, koji su bili podeljeni u dve grupe, obe grupe su dobijale namirnice bogate masnoćama koje doprinose stvaranju naslaga na arterijama 8 nedelja, ali je jedna grupa dobijala suplemente cinka.

Kod grupe miševa koji su dobijali cink ovaj nacin ishrane nije značajno uticao na povećanje koncentracije holesterola u krvi, cink je čak doprineo razgradnji starih masnih naslaga na arterijama tj. pročistio je zidove arterija.

Cink se u velikim kolicinama nalazi u ostrigama i u znatno manjim u ostalim namirnicama kao što su meso, orašasto voće i grahorice (pasulj, grašak, boranija).

Smanjena količina cinka je uzrok smanjene otpornosti na infekcije, sporo zarastanje rana, manjoj težini beba prilikom rođenja, problemima sa kostima. Deficit cinka se javlja zbog njegovog nedovoljnog unosa, kada se pojačano izlučuje iz organizna ili kada rastu potreba za cinkom (u trudnoći). Znaci nedostatka cinka su zaostajanje u rastu i razvoju, gubitak kose, proliv, usporeno seksualno sazrevanje, impotencija, ozlede oka i kože, gubitak apetita, mentalna letargija.

Preporučene dnevne doze cinka su 11mg za muškarce i 8mg za žene do 12mg tokom trudnoće, vegeterijanci bi trebali da udvostruče ove doze zbog toga što se izvesne količine cinka nalaze u mesu.

Prilikom uzimanja suplemenata cinka treba paziti na preporučene doze jer je u velikim dozama (150mg do 450mg) toksičan sa tipičnim znacima trovanja – mučnine i povraćanje. Izaziva smanjenu količinu bakra, menja ulogu gvožđa u organizmu, smanjuju efikasnost imunog sistema.

Vrat bez bora

6. јул 2012.

Vrat je jedan od najzapostavljenijih delova tela što se tiče nege i prevencije bora. Ironija leži u tome što je to takođe deo tela na kome se najčešće prvo pojavljuju fine bore zbog toga što je tu koža mnogo tanja od kože lica što je čini mnogo osetljivijom na oštećenja UV zracima, i nepovoljne faktore spoljne sredine.

Uzroci pojave bora na vratu

Kako starimo, dolazi do promene mesta sala na našem telu. Mesto na kome se gubi salo je vrat, pored očiju i obraza. Manje masti ispod kože znači smanjenu sposobnost obnavljnja kože i uzrok je pojave podvaljka, bora, kože koja visi.

Ostali uzroci mogu biti loša ishrana, slaba nega kože vrata, preterano sunčanje ili kombinacija više uzroka.

Najbolji način nege kože vrata bi bio da ga negujemo isto kao lice. Kožu treba svakodnevno ćistiti i vraćati mu vlagu pomoću tonika , zaštititi kožu i lica i vrata od sunca npr. šeširom, zimi štiti šalom.

Zbog toga što je koža vrata nežna, neke tretmane koje primenjujete na lice i druge delove tela ne treba da primenite na vrat. Najbolji tretman je da se za vrat koriste kreme protiv bora, koje podmlađuju kožu specijalno napravljene za primenu za vrat, premda ako želite brži efekat neke kreme za piling ili laserska terapija brže postiže rezultate.

Recepti iz kuhinje

Izmešajte jednake delove belanca, ružine vode i glicerina , nanesite na vrat i sačekajte da se smesa osuši, zatim isperite. Ovakva maska je idealna za vrat sa sitnim borama.

Ovseno brašno pomešajte sa sokom od limuna, ova maska odlično čisti i izbeljuje vrat.

Pire od avokada kombinovan sa sokom od limuna je odličan za ogrubelu kožu vrata, hrani je i izbeljuje.

Sok od krastavca izbeljuje i neguje kožu vrata.

Saveti za lep vrat

1. Držite glavu uspravno, ovo dobro deluje na čitavo držanje a dobro je i za kožu vrata.

2. Spavanje bez jastuka sprečava pojavu podvaljka.

3. Masirajte svakodnevno vrat minut ili dva, pokretima niz vrat koristeći neku kremu ili ulje za kožu. 4. Kada stavljate kremu za lice nemojte da zaboravite da namažete i vrat.

5. Ukoliko vas zbog rada zaboli vrat napravite kratku pauzu. Usput možete da odradite i par vežbica za vrat.

Preteške školske torbe

6. јул 2012.

Prema nalazima sistematskih pregleda više od jedne trećine učenika i studenata ima nepravilno držanje, a oko 40 % ima jače izraženu deformaciju stopala. Deformacije kičme su češće kod djevojčica. To je problem kojega već decenijama ne može rešiti ni Ministarstvo, ni roditelji, ni nastavnici. Iako se nastavnicima čini da su nemoćni, ipak su oni ti koji mogu olakšati školske torbe učenika, posebno onih u nižim razredima osnovne škole.

Ostavljena je sloboda svim nastavnicima da sami odabiru udžbenike, sveske i vežbanke. Ponuda je dosta velika i pri odabiru treba voditi računa o kvaliteti udžbenika i boljem pristupu prema uzrastu učenika. Pri odabiru svesaka treba svakako preporučiti one manjeg formata tj. A5 a ne A4. Većina profesora čak zahteva velike sveske, ali ilustracije radi 6 velikih svesaka dvostruko je teže od 6 malih (1,5 kg: 0.70 kg!). Preglednost je možda bolja u sveskama većeg formata, ali generacije su se jednako uspešno školovale pišuću u male sveske.

Težini đačke torbe pridonosi njena sama težina i veličina, a napadno reklamirane velike pernice (koje su pune suvišnog pribora, olovaka i flomastera) teže nekada i čitav kilogram! Roditelji i učenici često nasedaju zgodnom dizajnu ovakvih torba i pernica, pa je u razredima pitanje prestiža imati pernicu na tri a ne samo dva sprata! Ima školskih torba koje bez knjiga teže i do dva kilograma. O tome verovatno roditelji kupci ne razmišljaju, već se povode željama svoje dece i modnim stilom.

Preporuka je ortopeda da dete ne nosi težinu veću od 15 % telesne težine što znači da dete teško 20 kg (a prvačići često imaju i 2-3 kg manje) može nositi 3 kg bez opasnosti po zdravlje.

Pri kupovini vodite brigu da torba bude lagana, anatomski oblikovana i napravljena od materijala koji ne propušta kišu koja bi mogla uništiti knjige u torbi. Dno torbe treba da bude od tvrđeg materijala kako ne bi od težine knjiga brzo puklo. U našoj državi već tri godine bolje opremljene knjižare prodaju školske torbe sa točkićima nalik onima koje nosimo na pijacu. Sistem je vrlo jednostavan, jer se težina ne nosi na leđima već se gura jednom rukom. Ima ih i nešto opremljenijih koje osim guranja na točkićima imaju i pojaseve za nošenje na leđima kada se dete penje školskim stepenicama u razred. Pri tome opet treba paziti da ručka takve torbe nije preniska detetu, jer se u protivnom opet dete drži nepravilno.

Šta još mogu učiniti nastavnici? Mogu da u školskom ormaru ostave nekoliko polica praznih za knjige njihovih učenika, oni mogu da nose kući samo knjige koje su im potrebne za sledeći dan.

Kako sprečiti napad migrene?

6. јул 2012.

Samo oni koji pate od migrene znaju koliko su to teški napadi glavobolje. Iako postoji veliki broj lekova koji mogu da smanje bol i ublaže propratne simptome najbolji način da se one prorede je sprečiti ih pre nego što nastanu.

Svaka osoba koja pati od migrene treba da otkrije šta kod nje može da izazove napad migrene. Kod mnogih je napad migrene prouzrokuju promene u okruženju kao što su promene vremena, konzumacija određene vrste hrane ili pića ili hormonalne promene. Otkrivanje okidača migrene i njihovim izbegavanjem ili preventivnim uzimanjem lekova koji ublažavaju simptome može biti veoma efikasno. Prouzrokovači migrene su različit od osobe do osobe ali najčešći su:

– Namirnice: sirevi, pogotovo stari sirevi, alkohol, monosodium glutamat (MSG), čokolada, kofein, prerađevine od mesa kojima se dodaju nitriti (kobasice, slanina, sušena mesa), avokado, turšija, luk, koštuničasto voće)

– Hormonalne promene kao što su menstruacija, menopauza, oralna kontraceptivna sredstva kao i hormonalna terapija.

– Promene u okruženju kao što su nagle promene temperature vazduha, promena vremenske zone, velika buka ili jaki mirisi.

Jedan od čestih prouzrokovača migrene je stres, često kombinovan sa nedovoljno sna, pa je savladavanje stresa premda komplikovano veoma efikasan način da se spreči napad migrene. Uobičajeni metodi za smanjenje efekta stresa su:

– duboko udisanje, nekoliko puta tokom dana treba odvojiti vreme da se fokusirate na disanje i deset puta duboko i sporo udahnete i izdahnete vazduh.

– Bavljenje fizičkim aktivnostima, za preporuku je bavljenje jogom, plivanjem ili makar polučasovnom svakodnevnom šetnjom.

– Smeh smanjuje nivo hormona stresa .

Faktor koji često doprinosi napadima migrene je nedovoljno sna ili neredovna ishrana, veoma je važno obratiti pažnju na redovnost sva tri obroka.

Sada na tržištu postoje lekovi koji mogu da smanje učestalost migrena kao i jačinu njihovih napada, prepisuju se kada druge metode nemaju efekte i mogu biti: beta blokatori kao što je propranolol, pizotifen ili antidepresivi kao što je amitriptilin.

Alergijski rinitis (simptomi, uzrok, lečenje)

Zašto se sa godinama gubi koncentracija?

6. јул 2012.

Nova studija objašnjava zbog čega se sa godinama gubi sposobnost koncentracije. U zrelim godinama života mozak počinje polako da se menja što objašnjava zašto je starije osobe lakše zbuniti nevažnim informacijama i zbog čega gube koncentraciju kada treba obaviti ispravno više poslova.

Dr Cheryl Grady sa kolegama iz Rotman istraživačkog centra iz Kanade je koristila funkcionalnu magnetnu rezonanciju (fMRI) kako bi ispitivala moždane funkcije kod zdravih srednjovečnih osoba. Rezultate je upoređivala sa onim dobijenim od mladih i starih osoba. Tokom beleženja moždane aktivnosti ispitanicima su davani memorijski zadatci.

Kod mladih osoba je rasla aktivnost dorzolateralnog prefrontalnog korteksa (čija funkcija je vezana za obavljanje zadataka za koje je potrebna koncentracija) za vreme rešavanja zadataka koji su zahtevali memorisanje a opadala aktivnost u medialnom frontalnom i parietalnom regionu (koji je vezan za aktivnosti mozga tokom perioda odmora kao što su razmišljanja o samom sebi ili posmatranje okoline).

U životnom razdoblju između 40-te i 60-te godine života aktivnost mozga počinje postepeno da se menja. Kod srednjovečnih ljudi tokom obavljanja memorijskih zadataka opada aktivnost dorzo lateralnog prefrontalnog korteksa a aktivnost dela mozga zaduženog za sanjarenje ostaje ista, njena aktivnost se ne smanjuje kao kod odraslih mladih osoba.

Ovj dizbalans u aktivnosti različitih delova mozga zaduženih za dva potpuno različita zadatka, jedan za koncentraciju drugi za opuštanje i sanjarenje postaje još uočljiviji kod osoba preko 65 godina, što objašnjava zbog čega se starije osobe teže koncentrišu na rešavanje nekog problema i lakše ih je dekoncentrisati nekim nevažnim informacijama.

Studija je pokazala da je srednjovečnost tranzicioni period , period kada počinju postepano da se odvijaju značajne promene u funkcionisanju mozga, tokom kojega se postepeno gube sposobnosti u oštrini razmišljanja i sposobnosti koncentrisanja na problem.

Klima uređaji – da ili ne?

6. јул 2012.

U ovim toplim danima svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine i dođemo do ‘hladnog’ vazduha kako bi nam bilo prijatnije i kako bi uspeli da se nadišemo. Lekari apeluju u ovom periodu na česta rashlađivanja, što češće odmore, uzimanje što više tečnosti, zaštu glave od direktnog uticaja sunca (nošenjem kape ili suncobrana) i izlaske iz kuće u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.

Međutim, važno je istaći da prelaz iz tople u hladnu sredinu (i obrnuto) ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika. To je i najčešća greška koju često sebi priređujemo. Ponekad i ne možemo da utičemo na to (npr. ulazeći u prodavnicu u kojoj je klima uređaj već podešen na niskoj temperaturi, često oko 18 do 20 0 C), ali u većini slučajeva sami određujemo temperaturnu razliku (npr. u svojim stanovima ili automobilima). Sa druge strane, nikada ne treba izlaziti ili ulaziti preznojen iz spoljne sredine u aklimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.

Poslednjih godina značajno je povećan broj klimatizovanih prostorija (kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama) s ciljem da se obezbede prijatniji životni i radni uslovi. Danas se u medijima sve češće piše i govori o štetnom uticaju klima uređaja po zdravlje ljudi. Iako su ovi aparati namenjeni stvaranju osećaja prijatnosti ljudima koji borave u zatvorenom prostoru, upozorenja koja dolaze iz medija kod velikog broja ljudi stvaraju strah i negativan stav prema klima uređajima. Postavlja se pitanje da li je ovaj strah od klima uređaja opravdan!?

Najkraći odgovor bio bi da NIJE, ali samo ukoliko poštujemo pravila za njihovo korišćenje!

Sa naučne strane, ova oblast je još uvek nedovoljno istražena, tj. nema još uvek potvrđenih preciznih mehanizama uticaja naglih i velikih rashlađivanja na zdravlje ljudi. čak se ni pretraživanjem najuticajnijih medicinskih baza podataka ne mogu naći podaci o naučno-metodološki potvrđenom negativnom uticaju klima uređaja na zdravlje. Slična situacija je i sa promajom, za koju, takođe, nema naučnog objašnjenja kako utiče na pogoršanje zdravlja – i dok mnogi istraživači od autoriteta ignorišu njen značaj, ipak veliki broj osoba sklanja se sa promaje jer je doživelo njene posledice (najčešće u obliku reumatskih tegoba).

Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na smanjenje metabolizma (prometa materija) u mišićima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišiću, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije. Međutim, ovde je mnogo važniji aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu (ili obrnuto). Nažalost, mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima uređaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju. Zbog toga u letnjim mesecima vrlo često dolazi do olakšanog nastanka prehlada (kijavice, akutnog zapaljenja grla, ždrela i bronhija). Razumljivo, jer ako sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđete u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna (naravno, tu igraju ulogu i drugi faktori opšte otpornosti organizma). Organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature, dolazi do jedne vrste šoka, što negativno utiče na zdravlje. Isto se događa kada iz hladne prostorije izađete na dnevnu vrelinu.

Zato se savetuje da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od četiri do pet stepeni. Ako sedite u rashlađenoj prostoriji, obucite lakši ogrtač ili džemper, a prilikom izlaska dobro je provesti kraće vreme u prostoriji koja se ne rashlađuje, kako bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.

Održavanje i čišcenje klima-uredaja takođe je veoma važno. Filter kroz koji izlazi rashlađeni vazduh pod pritiskom, ukoliko se ne čisti, može postati idealna vlažna i prljava podloga za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterija ili gljivica), od kojih neki mogu izazvati i upalu pluća. Zato filter treba menjati ili ga bar očistiti jednom godišnje, kako ne bi postao izvor raznih alergija, oboljenja i neprijatnih mirisa.

Za Top Vitu
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović, internista – pulmolog

1...1.9431.9441.945...1.977 Stranica 1.944 od ukupno 1.977