Bolna peta

1. септембар 2006.

Bol u peti je česta pojava u kojoj nošenje sopstvene težine prilikom hoda izaziva bol u peti. Postoje dve različite kategorije bola u peti. Prvi je prouzrokovan preteranim naporom kojim je opterećena određena tačka stopala pa prouzrokuje njenu ranjivost. Ovo stanje se najčešće naziva sindrom bolne pete a može biti izazvan cipelama sa previsokom štiklom, stanjenom elastičnog jastučića pete ili usled iznenadnog povećanja aktivnosti.

Planetarni fascitis, je česta diagnoza uzroka bola u pet. Plantarna fascija je trouglasta, čvrsta ploča vezivnog tkiva koja ide od kvrge petne kosti ka prstima, grana se u pet izdanaka koji pokrivaju tetive mišića fleksora i završavaju na prstima. Do skoro se smatralo da usled preteranog trčanja, skakanja dolazi do zapaljenja planetarne fascije a sada je utvrđeno da se ipak radi o degenerativnom procesu. Bol se javlja u predelu petne kvrge, najčešće ja najjači posle ustajanja (prodoran, snažan bol), ili prilikom započinjanja trčanja, posle ustajanja posle dugog sedenja, bol se smanjuje posle desetak koraka. Lečenje zavisi od uzroka , ako je uzrok nastanka spušteno ili udubljeno stopalo, ili pak valgus položaj pete tada se odmah prepisuju adekvatni ortopedski ulošci. Ukoliko je uzrok preterana napetost Ahilove tetive, tada se prepisuju vežbe istezanja muskulature potkolenice i Ahilove tetive.

Petni trn – Calcar calcanei je izboćenje na petnoj kosti najčešće prema dole, smatra se da je to reaktivno stvaranje kosti usled hroničnog mehaničkog preopterećenja.Javlja se češće kod starijih osoba i osoba koji zbog profesije kojom se bave puno stoje. Karakteriše ga jak bol u sredini pete, koji ne dopušta opterećenje pete. Terapija se sastoji u smirivanju zapaljenja (mirovanjem, oblozina) i nošenje ortopedskih uložaka koji imaju otvor ispod pete.

Haglundova peta (petna kost ima izbočen zadnji i gornji deo), glavni simptom je bol u peti koji se pojačava tokom aktivnost, peta je kvrgava, otečena, izbočena. Na bolno mesto treba stavljati led nekoliko puta tokom dana, promeniti obuću koja treba da ima više štikle za 1 do 2 cm od onih koje uobičajeno nosite kako bi se smanjio pritisak na Ahilovu tetivu.

U svim slučajevima bola u peti bez obzira na uzrok preporučuje se obuća sa mekim i savitljivim đonom gde štikla kod muškaraca ne bi trebala da bude viša od 3 a kod žena 4 cm.

Da li je lako kontrolisati gojaznost ili neuhranjenost?

11. август 2006.

Grelin je hormon gladi a leptin i obestatin blokiraju apetit. Da li je lečenje gojaznosti jednostavno i da li ono vodi ka sniženju količine grelina kod gojaznosti ili leptina i obestatina kod anoreksije?
Na početku novog veka sve više naučnih studija je pokazalo da zaista postoji hormon gladi koji prenosi osećaj gladi mozgu i prisiljava nas da jedemo veće ili manje količine hrane tokom obroka u zavisnosti od naše telesne građe i životnih navika.

Hormon gladi je nazvan grelin i pronađen je u ćelijama epitela creva kao i u različitim predelima mozga i hipotalamusa. Pre nego što jedemo nivo grelina u našem telu je veoma visok i stimuliše ćelije mozga koje nam daju do znanja da treba da jedemo. U trenutku kada jedemo nivo ovog hormona se drastično smanjuje.
Suprotno dejstvo od grelina ima hormon leptin, koji predstavlja hormon sitosti koji neuronima šalje signal da nismo gladni. Kada je povećana koncentracija ovog hormona dolazi do gubitka apetita, dajući osećaj da smo siti iako ništa nismo jeli više sati.
Logično, lekari su povezali grelin sa debljinom i leptin sa nedostatkom apetita, anoreksijom ili drugim bolestima kod kojih pacijent nema potrebu da jede, kao kod nekih tipova raka, AIDS-a. Zbog toga su pomislili da bi lečenje uzimanja preteranih količina hrane ili nedovoljne količine hrane, trebalo da se zasniva na doveđenju u ravnotežu ova dva hormona. Tako bi trebalo da se grelin koristi da potstakne apetit kod onih koji su preterano mršavi i leptin da pomogne gojaznim ljudima da manje jedu.

Tek novijim studijama je otkriven još jedan hormon koji blokira apetit – obestatin. Obestatin je još jedan hormon koji reguliše glad, kada ga ima u većoj koncentraciji zaustavlja osećaj gladi i šalje signal sitosti mozgu. Neobično je to što hormone sa suprotnim dejstvom grelin i obestatin proizvode iste ćelije.

Kada su u eksperimentima ubrizgavali obestatin pacovima da bi smanjili njihov osećaj gladi, što se činilo kao najlakši način u borbi protiv gojaznosti, njihove ćelije su počele da luče veće količine grelina, što je pokazalo da je neophodna ravnoteža između ova dva hormona.

Hormon grelin je povezan sa hormonom rasta pa tako potstiče telo na fizički razvoj, takođe je dokazano da visoka koncentracija grelina pojačava memoriju i koncentraciju.

Prema tome i hormon gladi kao i hormon sitosti su neophodni našem telu ali moraju da budu u ravnoteži u količinama u kojima ih proizvode ćelije. Ako je koncentracija grelina viša od uobičajene ona vodi ka gojaznosti ali ako je niža od uobičajene zaustavlja rast i sposobnost memorisanja. Tako za sada ispada iz opcije da se neki od dva poremećaja u ishrani, gojaznost ili neuhranjenost leče hormonima.

Sporije disanje može da snizi povišeni krvni pritisak

8. јул 2006.

Udahnite sporo i duboko vazduh a onda ga sporo izdahnite. Da li možete da ovako udahnete i izdahnete 10 puta u minuti? Naučnici tvrde da je disati sporo par minuta dnevno dovoljno da pomogne da snize povišeni krvni pritisak.

Da li bi ovakvi kratki trenutci opuštanja zaista mogli da utiču na viskok krvno pritisak? Naučnici sa američkog Nacionalnog instituta za zdravlje smatraju da je način na koji dišemo ključan za mehanizam kojim organizam reguliše krvni pritisak i to najmanje ima veze sa relaksacijom a više sa izbacivanjem soli koje većina nas unosi u većoj meri nego što je organizmu potrebno.
U ovom trenutku Dr. David Anderson pokušava da dokaže ovu svoju tezu nadgledajući i trenirajući grupu dobrovoljaca sa visokim krvnim pritiskom da diše redovno par minuta tokom dana na ovaj način. Ako se hipoteza dokaže baciće sasvim novo svetlo na međusobnu povezanost visokog krvnog pritiska, stresa i načina ishrane. Dr. Anderson objašnjava svoju pretpostavku time što kada ljudi unose veću količinu soli uz uobičajen način disanja to utiče na bubrege koji nisu toliko efikasni u izbacivanju viška soli iz organizma.

Dosadašnjim kliničkim eksperimentima koje je vršio nad životinjama je dokazano da disanje odlaže izbacivanje soli iz organizma dovoljno da utiče na povećanje krvnog pritiska.

Sada testira kako bolje disanje utiče da se u krvi odigrava potpuno obrnut proces. Smatra da se na ovaj način menja sastav gasova u krvi, što utiče na nači koliko efikasno bubrezi izbacuju so iz organizma. Ukoliko dokaže svoju teoriju dolazimo do objašnjenje zbog čega se povišeni krvni pritisak naziva bolešću civilizacije i fizički neaktivnog životnog stila.

Poznato je da ljudi pod hroničnim stresom plitko udahnu i podsvesno zadržavaju dah što je nazvao inhibitornim disanjem. Zadržavanjem daha veća količina krvi odlazi u mozak i povećava pozornost što s druge strane nepovoljno utiče na balns hemijskih jedinjenja u krvi. Krv postaje kiselija što utiče na efikasnost bubrega u odstranjivanju viška soli iz organizma.

Veliki broj ljudi pati od povišenog krvnog pritiska koji povećava rizik od srčanog udara, oštećenja bubrega i demencije. Mnogi ne znaju da pate od povišenog krvnog pritiska, zato se on još naziva tihi ubica jer ga često ne prate simptomi dog god ne dođe do ozbiljnijih oštećenja.

Povišeni krvnipritisak ne bira žrtvu, može ga svako steći ali rizik povećava debljina, fizička neaktivnost i preteran unos soli dok su sa druge strane najefektivnije životne promene koje utiču na sniženje povišenog krvnog pritiska gubljenje suvišnih kilograma, povećanje fizičke aktivnosti i smanjenje unosa soli ishranom. Veoma važan i nezaobilazan faktor je i stalna kontrola krvnog pritiska i redovno uzimanje prepisanih lekova.

Ipak iako su dobro poznati faktori rizika koji pridonose oboljevanju od visokog krvnog pritiska, nije poznat glavni uzročnik njegove pojave. Nije poznato šta konačno narušava mehanizam kojim se reguliše pritisak krvi na arterije i koji u jednoj tačci ne može da kompenzuje negativne uticaje (npr. par prekomernih kilograma), što rezultuje hronično povećanim krvnim pritiskom ( danas se smatra povišenim ukoliko je konstantno gornji krvni pritisak iznad 140 a donji iznad 90 ).

Razumevanjem mehanizma kojim telo reguliše krvni pritisak bi ukazalo na bolji njačin prevencije i lečenja povišenog krvnog pritiska.
Odavno se zna da meditacija, joga i druge tehnike kojima se insistira na sporom i dubokom disanju, povoljno utiču na povišeni krvni pritisak, samo metode kojima su naučnici pokušavali da dokažu ovaj efekat nisu bile dovoljno dobro osmišljene.

U 2002-goj je američka Administracija za lekove i hranu odobrila prodaju uređaja nazvanog Respirator koji pomaže usporavanje disanja. Ova naprava prati brzinu disanja, prateči pokrete grudi ili stomaka i postepeno usporava broj zvučnih signala koji su znak kada treba udahnuti i izdahnuti. Korisnik prati signal sve dok ne uspori disanje sa uobičajenih 16 do 19 udisaja i izdisaja na 10 u minutu.

Tokom kliničkog ispitivanja ove naprave (proizvođač je InterCure Inc), dokazano je da su ljudi koji su koristili ovu napravu 15 minuta dnevno tokom 2 meseca snizili krvni pritisak za 10 do 15 poena. Naravno ona nije zamena za propisanu dijetu, fizičke aktivnosti i lekove ali začajno poboljšava rezultate kao dodatak klasičnom lečenju visokog krvnog pritiska.

Još nije poznato na koji način sporo, duboko disanje utiče na povišeni krvni pritisak kaže Dr. William J. Elliott koji je takođe vršio eksperimente u ovoj oblasti i bio izneneđen postignutim pozitivnim rezultatima. On smatra da usled sporog disanja dolazi do relaksacije, privremenog širenja krvnih sudova što opet tek delimično objašnjava efekat načina disanja na krvni pritisak .

Aktinsova dijeta ne prija svakom

6. јул 2006.

Aktinsova dijeta bazirana na smanjenom unosu ugljenih hidrata i povećanom unosu proteina u cilju gubljenja viška kilograma ne bi trebala da se svakome preporučuje. Dr. Klaus-Dieter Lessnau, je opisao zdravstvene komplikacije koje su mogle da se završe smrću kod četrdesetogodišnje pacijentkinje koja je držala Atkinsovu dijetu. Ona je držala Aktinsovu dijetu uz koju je uzimala suplemente. Posle napada disajnih problema hospitalizovana je a kod nje je dijagnostikovana ketoacidoza.

Simptomi bolesti su se pojavili kada se pojavio opasno visok nivo acida nazvanih ketoni u krvi. Ketoni se stvaraju u jetri kada padne nivo insulina u krvi usled izgladnjivanja ili dijabetesa.

Dr. Klaus tvrsi da dijeta kojom se unosi malo ugljenih hidrata, kao što je slučaj kod Atkonsove dijete može da dovede do povećanog stvaranja ketona, pa prema tome Aktinsova dijeta nije bezbedna za svakoga jer kod nekih može da prouzrokuje komplikacije opasne po život.
Ipak većina eksperata tvrdi da je ovakav slučaj veoma redak i da se komplikacije kao što je ketoacidoza ne događaju često.

Navedeni problem verovatno nije bio prouzrokovan dijetom. Prema Dr Gary D. Foster-u ovakav slučaj pokazuje da kada ljudi sa prekomernim brojem kilograma počnu brzo da gube kilograme usled rigorozne dijete bez lekarskog nadzora mogu lako da zapadnu u čitav niz zdravstvenih problema . Odavno je poznato da naglo gubljenje telesne težine nije medicinski opravdano.

Koji su dobri a koji loši razlozi za brak?

5. јул 2006.

Možete da imate puno razloga zbog kojih hoćete da se venčate ali najvežnije je da vi i vaš partner zajedno razmotrite zajedničke razloge zbog kojih želite da se venčate i da budete sigurni da delite slične motivacije i namere.

Dobri razlozi za stupanje u brak su:

Zato što se volite. Iako ljubav ne bi trebalo da bude jedini razlog za venčanje veoma je važna u većini uspešnih veza.

Zato što ste rešili da živite zajedno do kraja života uprkos poznavanja međusobnih mana i nedostataka.

Zato što je brak deo vaše kulture ili religijskog verovanja i osnovni deo vašeg vrednosnog sistema.

Da bi ste osnovali porodicu, sigurni ste u vašu vezu i smatrate da je brak najbolja sredina u kojoj hoćete da podižete vašu decu. Zato što osećate da je to pravi korak, imate dobru i sigurnu vezu i osećate da je to najlogičniji sledeći korak.

Loši razlozi za sklapanje braka su:

Da bi vaša veza postala sigurnija. Ako vaša veza nije dovoljno dobra pre braka nema razloga da će je sam brak učiniti boljom. Teže je razvesti se iako to ne znači da ste u takvom braku bili srećni.

Strah od samoće, mnogi ljudi stupaju u brak u strahu da ih više niko drugi neće voleti. Zapamtite da je bolje celog života biti sam nego živeti pored nekog sa kojim vas ništa ne veže.

Zbog dece, najbolje je da deca rastu uz oba roditelja ali ukoliko brak nije skladan ni atmosvera u kojoj deca odastaju nije dobra.

Želite veliko venčanje, venčanja vem izgledaju kao da bajka postaje život, ali venčanje traje samo jedan dan a brak je za ceo život.

Da bi ste se oporavili od razvoda, nekima je potreban drugi brak da bi preboleli prvi razvod i da bi dokazali da je sa njima sve u redu.

Strahovi i očekivanja

Isto koliko treba da razmislite o vašim razlozima za brak treba da razmislite i o vašim očekivanjima. Mnogi ljudi smatraju da su za razvod braka kriva preterana očekivanja u vezi braka koja uvek ne moraju da budu ostvarena.

Dok god zajedno delite ista očekivanja postoji veća verovatnoća da će te zajedno raditi na tome da ih ostvarite, ali ako želite različito postoji velika verovatnoća da će te oboje biti razočarani.

Na formiranje vaših očekivanja i strahova veliki uticaj mogu da imaju iskustva iz prethodnih veza, iskustva vaših prijatelja kao i slike formirane u mediima. Najveći uticaj ipak ima vaša sopstvena porodica.

Dok smo mali učimo o odnosima u braku posmatrajući svoje roditelje, poruke se najčešće čuvaju duboko u našoj podsvesti čekajući da isplivaju na površinu kada sami stupimo u brak.

Sasvim je prirodno da imate sumlje i strahove vezane za stupanje u brak, zbog toga što je to jedna od najvećih odluka koju donosimo u životu, ali sve dok otvoreno delite osećanja sa vašim partnerom, pružate jedan drugom podršku, velika je verovatnoća da će brak biti uspešan i dugotrajan.

Mediteranska ishrana za dobro zdravlje

4. јул 2006.

Mediteranska ishrana nije poseban način ishrane ili neka dijeta, već skup navika u ishrani i pripremanju jela kojih se tradicionalno pridržava stanovništvo Mediterana.

Šta ustvari čini mediteransku ishranu:

– Veći unos voća, povrća, grahorica, koštuničastog voća i drugih cerealija
– Koristi se maslinovo ulje za kuvanje i preliv
– Umeren unos ribe a minimalan mesa
– Mali unos punomasnih sireva i jogurta
– Umeren unos vina, obično uz obrok
– Vezanost za sezonske namirnice
– Aktivan način života.

Proteklih decenija i zadnjih godina epidemiološka, klinička i bromatološka ispitivanja su dokazala da mediteranska ishrana smanjuje rizik od nastajanja kardiovaskularnih i malignih oboljenja i produžava životni vek. To se posebno odnosi na Grke i Špance koji se u najvećem broju pridržavaju tradicionalne mediteranske ishrane. Zato je kod njih povećan unos mononezasićenih masti i omega 3 masnih kiselina za razliku od drugih naroda kod kojih u ishrani pretežno zastupljene zasićene masnoće.

Prema najnovijem Epik (EPIC- European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition) koje predstavlja najveće do sada sprovedeno istraživanje o povezanosti ishrane i nastanka raka i drugih hroničnih bolesti, postoje uverljivi dokazi da hrana diretno utiče na životni vek. Ispitivanje je izvršeno nad 74000 ispitanika starosti 60 godina iz 9 evropskih zemalja a konačni rezultati su pokazali da zdravi ljudi koji se hrane mediteranskom hranom žive jednu godinu duže od onih koji se nepravilno hrane, kod oboelih od kardiovaskularnih oboljenja mediteranska ishrana smanjuje stopu smrtnosti od bolesti srca za 31%. Istraživači smatraju da zamenom zapadnoevropskog načina ishrane mediteranskim smanjuje učestalost od oboljevanja od raka debelog creva 25%, raka dojke 15% i malignih promena na prostati za10%.

Glavni izvor masti u mediteranskoj ishrani su maslinovo ulje i riba, koji sadrže mono nezasićene i omega ili n-3 masne kiseline. Druga grupa su n-6 masne kiseline koje nastaju od linolenske kiseline. Linolna i alfa-linolenska kiselina, glavni predstavnici n-6 i n-3 familije, su esencijalne masne kiseline. Izvor linolne kiseline su ulja od suncokreta, kukuruza i soje.

N-3 masne kiseline imaju veoma važnu ulogu u ishrani i zdravlju, ulaze u sastav lipidnog dela membrana ćelija mrežnjače i mozga, što ukazuje od koliko su velikog značaja za pravilan rad oka i mozga. Brojna epidemiološka ispitivanja ukazuju da konzumiranje masne ribe ili ribljeg ulja smanjuje stopu oboljevanja od koronarnih oboljenja, smanjuje rizik od nastanka tromboze, snižava krvno pritisak i nivo triglicerida u krvi.

Masline koje su veoma zastupljene u mediteranskoj ishrani pored toga što sadrži mononezasićene masne kiseline veoma su bogate smešom antioksidansnih polifenola.

Susamovo seme je takođe bogato materijama sa snažnim antioksidansnim delovanjem tj. sadrži lignane, specifične fitonutrimente koji imaju korisno dejstvo na opšte a posebno na zdravlje srca i krvnih sudova. Hladno ceđeno susamovo ulje je tradicionalni lek azijske narodne medicine koji se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti – od prehlade i gripa do astme i žutice. Susamovo ulje smanjuje opasnost od zapaljenja, jer utiče na imuni sistem snižavajući nivo prostaglandina i leukotriena, komponenti imunog sistema koje su povezane sa nastankom zapaljenskih procesa u organizmu. Sezamin, sastojak susamovog ulja, svojim antioksidansnim dejstvom sprečava stvaranje superoksida čime doprinosi snižavanju krvnog pritiska.

Mana mediteranske kuhinje je jer zahteva više vremena provedenog u kuhinji a i namirnice potrebne za mediteranski obrok su dosta skuplje od uobičajenih, ipak kada se razmotri da mediteranska ishrana povoljno deluje na zdravlje, smanjuje troškove lečenja i poboljšava kvalitet života, trebalo bi je u što većoj meri uvesti u svakodnevnu ishanu.

Sok od paradajza štiti pluća

3. јул 2006.

Prema izveštaju japanskih istraživača, sok od paradajza sprečava pojavu emfizema pluća kod miševa koji su bili izloženi dimu od cigareta.

Ovo dejstvo se pripisuje likopenu, antioksidansu kojim je bogat paradajz i sok od paradajza, koji inače predstavlja zaštitnu supstancu od raznoraznih oboljenja.

Japanski naučnici su koristili dva nakota miševa, jedni su bili normalni a drugi tako odgajeni da brže stare jer se kod takvih miševa brže razvija emfizem. Posle 8 nedelja izlaganja miševa dimu od cigareta miševi iz nakota koji brzo stare su oboleli od emfizema dok normalni miševi nisu. Kada su davali miševima da piju 50% sok od paradajza emfizem se nije razvio.

Ovo istraživanje je i bilo sprovedeno kako bi se utvrdilo kako prirodni antioksidansi iz hrane mogu da smanje posledice oksidativnih stresova tokom života a koji su uzrok ubrzanog procesa starenja i mnogih oboljenja. Ispitujući kako likopen utiče na emfizem pluća ispitivano je kako je moguće intervenisati protiv akumulativnih procesa, promenom životnih navika, pogotovo u ishrani. Dobar primer je bilo delovanje duvanskog dima na pluće koji zbog mnogih oksidativnih materija izaziva oksidativni stres pluća a likopen koji se nalazi u paradajzu i soku od paradajza je dobar primer prirodnog antioksidansa koga sadrži hrana.

Prema japanskim naučnicima likopen je bio odgovoran za zaštitni efekat, zbog toga što je dim cigareta zasićen oksidantnim molekulima koji uništavaju tkiva a likopen je snažan antioksidant. Likopen verovatno daje ravnotežu između oksidanata i antioksidanta.

Profesor Richard C. Baybutt sa univerziteta u Kanzasu koji je izvršio slična istraživanja daje drugačije objašnjenje. Sok os paradajza je bogat beta karotenima koji se lako pretvaraju u vitamin A, a životinje hranjene tako da nemaju dovoljno vitamina A razvijaju enfizem i bez izloženosti dimu od cigareta. Jedan od sastojaka dima cigareta – benzopirin izaziva nedostatak vitamina A, što bi bio još jedan veza između nedostatka vitamina A i efizema pluća.

Naravno ova istraživanja nisu primenjena na ljude pa ih treba primiti sa rezervom. U. S. Food and Drug Administration je u skorije vreme objavila da likopen koga ima u crvenom voću i povrću kao što je paradajz, lubenica ne smanjuje rizik od oboljevanja od raka.

S druge strane istraživači sa univerziteta u Hardvardu su izjavili da prema njihovim istraživanjima unošenjem jedne porcije dnevno proizvoda od paradajza može da smanji rizik od srčanih oboljenja za oko 30%.

Da li srce može da se regeneriše posle infarkta?

1. јул 2006.

Na internacionalnoj konferenciji kardiologa objavljeno je da se mnogo brže oporavljaju pacijenti posle infarkta kojima su ubrizgane sopstvene ćelije koje potiču od koštane srži nego oni koji su primali placebo.

Kod težih oblika srčanog udara prognoze nisu baš ružičaste. Ćelije srca u pogođenom delu srčanog mišiće nemaju dovoljno kiseonika i odumiru, bivaju zamenjen ožiljačnim tkivom. Opterećeno nekorisnim tkivom, ostali deo srca radi pod opterećenjem da bi pumpalo krv. Srce se uvećava i nikada ne povraća svoju jačinu. Posle srčanog udara srce je trajno oštećeno. Polovina pacijenata koja preživi srčani udar umire tokom pet narednih godina.

Lekovi koji se sada koriste mogu samo da ogrniče buduća oštećenja srca, za razliku od kojih ćelijskom terapijom ne samo da se ograničava dalje oštećenje srca nego se regeneriše i srčana funkcija. Ubrizgane ćelije dospevaju do srca ali niko ne može tačno da objasni šta se tačno dalje dešava tj. da li ove ćelije regenerišu uništeno tkivo i kakav je rizik ovakvog tretmana.

Pre pet godina ovakav tretman je bio nezamisliv, prvi dokazi su se pojavili 2001 goine kada je Donald Orlic, molekularni biolog publikovao rezultate svojih ispitivanja gde je prouzokovao infarkt kod miševa, ubrizgavao im ćelije koštane srži koje su se umnožavale i popravljale povređeni deo srca. Dalja ispitivanja je vršilo više timova lekara i naučnika iz raznih zemalja i došlo do rezultata da su pacijenti pogođeni srčanim udarom imali vidna pobojšanja.

Srce kod pacijenata koji su lečeni sopstvenim ćelijama su imali 2 puta povećanje sposobnosti pumpanja krvi. Poboljšanje srčane funkcije mesecima posle srčanog udara je bilo najuočljivije kod ljudi sa najtežim oblicima srčanog udara koji inače izaziva veće oštećenje srčanog mišića.

Ovom terapijom se koriste se nezrele ćelije koje mogu da postanu određena vrsta specializovanih ćelija. Koncept lečenja kojim se može regenerisati srčani mišić je izuzetan razvitak u lečenju srčanih oboljenja i potire dosadašnje shvatanje da čovek ima ograničen broj ćelija srca koje se više ne mogu regenerisati kada se jednom unište.

Glavni cilj u studiji koja je rađena nad 204 pacijenata je bila poboljšanje funkcije leve komore čiji oporavak daje dobre prognoze za oporavak pacijenata posle srčanog udara. Pacijenti nad kojima je rađena studija su podeljeni u dve grupe, obe grupe pacijenata su imale skoro indentičan način funkcionisanja leve komore, i obe grupe su pokazale poboljšanje 4 meseca posle srčanog udara kao što su naučnici i očekivali.

Ipak pacijenti koji su primili infuziju ćelija koštane srži pokazali su poboljšanje kontrakcija leve komore merenu srčanu efikasnost u proseku 5.5% dok oni koji su dobijali placebo imali poboljšanje od 3%.

Dalja ohrabrenja za ovakav način terapije je što su pacijenti lečeni ćelijskom terapijom imali manje uvećanje srca kao i poboljšan protok krvi u arteriji zahvaćenoj srčanim udarom, što ukazuje na mogućnost da su se formirali novi krvni sudovi koji ishranjuju oštećenu oblast.

Uvećanje srca koje se često pojavljuje posle srčanog udara a kojim srce pokušava da kompenzuje smanjenu sposobnost pumpanja krvi je inače znak da srce otkazuje. Smanjenje uvećanja srca koje je viđeno kod pacijenata lečenih ćelijama koštane srži vodi ka smanjenoj verovatnoći pojave novog srčanog udara, i otkazivanja sca.

Da li volite pistaće?

12. јун 2006.

Pistaći su bogati kalijumom (koji reguliše balans telesnih tečnosti), fosforom (koji pomaže u izgradnji kostiju i zuba) i magnezijumom (koji je važni element u očuvanju telesne energije). Dobar je izvor vitamina B6 (pomaže u metabolizmu i adsorpciji proteina) i tiaminom (potstiče energiju i normalan apetit).

Ima relativno nizak sadržaj kalorija u odnosu na drugo koštičavo voće, bogat je biljnim vlaknima i ima nizak nivo zasićenih masnoća. Dobar je izvor proteina. U 100g pistaća ima 567 kalorija, 46g masnoća, 21g. proteina, 10g vlakana.

Kao većina drugih koštičavih voćaka, pistaći smanjuju rizik od srčanih oboljenja, smanjujući nivo holesterola u krvi. Jednom od novijih studija je obuhvaćeno 10 pacijenata sa umereno povećanom količinom holesterola u krvi. Oni su tri nedelje unosili 20% kalorija kroz unos pistaća. Tokom eksperimenta kontrolisana im je telesna težina, krvni pritisak, nivo totalnog holesterola u krvi, LDL, HDL holesterol, nivo triglicerida u krvi. Nakon tri nedelje modifikovanog načina ishrane zabeležen je pad u totalnoj količini holesterola (p<0.04), zabeležen je veći pad koncentracije takozvanog lošeg holesterola, dok se koncentracija dobrog holesterola i triglicerida neznatno smanjila. Vrednost krvnog pritiska je ostala konstantna kao i telesna težina.

Sadrži antioksidanse u formi fitohemikalija pre svega vitamine A i E-gama tokoferol. Ovi biljni nutritijenti smanjuju rizik oboljevanja od hroničnih oboljenja uključujući i raka.

S obzirom na visok sadržaj proteina i masnoća ne treba jesti više od 18g pistaća, što je oko 30 komada, ne češće od četiri puta dnevno.

Rizici koje nose 40-te

10. јун 2006.

Ako počinjete da se gojite a prešli ste 40-tu, imate u porodici one koji boluju od bolesti srca i dijabetesa, veoma je verovatno da će te bolovati od istih bolesti pogotovo ako ste žensko.

Ne postoje očigledni simptomi za povišeni šećer u krvi ili oboljenje nazvano- rezistencija na insulin pa malo ljudi shvata da su na dobrom putu da obole od dijabetesa ili srčanih oboljenja ili obe ove bolesti.

Rezistencija na insulin ili pred dijabetično stanje je u velikom porastu, više od polovine ljudi koji imaju veći broj kilograma je rezistentno na insulin. Ipak veći broj žena, sa porodičnom istorijom obolelih od dijabetesa ili srčanih oboljenja, ne zna da je neophodno da posle 40-te uvede zdraviji način ishrane i redovne vežbe kako bi izbegle ove bolesti koje spadaju u najveće ubice. Kada žena dospe u godine koje vode ka menopauzi dolazi do hormonalnih promena koje vode ka menopauzi, većina žena počinje da se goji a masna tkiva se najviše kupe oko struka, a prema Američkim ekspertima problemi sa zdravljem počinju kada obim struka pređe 34 inča!

Salo se takođe kupi oko jetre i drugih vitalnih organa, što stvara predispoziciju ka rezistenciji na insulin, situaciju u kojoj se stvara vrlo malo glukoze koja može da prodre u ćelije i bude izvor energije. Ovo stvara začarani krug, ukoliko mehanizmi kojim organizam kompenzuje nedostatak glukoze zakažu, raste krvni pritisak zajedno sa povećanom koncentracijom šećera i masnoća u krvi a ćelije postaju još rezistentnije na insulin. Ovo stanje sledi dijabetes ili oboljenja srca ili oba.

Sa porastom broja gojaznih osoba, javlja se sve veći broj ljudi obolelih od srčanih oboljenja i dijabetesa, pogotovo je zabrinjavajuća pojava porasta broja gojazne dece, koja nagoveštava porast broja obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja.

Kako starimo?

3. јун 2006.

Da li bi ste želeli da živite večno? Nažalost to nije moguće, kombinacijom genetike i efekata koje spoljašnje okruženje ima na telo mi postepeno starimo.

Kako se odvija proces starenja? Kako ćelije i tkiva funkcionišu, umnožavajući se, ostajući žive, radeći specijalizovan posao za koji su programirane da ga vrše one se i oštećuju usled raznolikog spektra uzroka. Oštečenja mogu da nastanu spolja ili unutar njih od među-produkata metabolizma unutar same ćelije. ćelija može da se odbrani koristeći sopstvene mehanizme kako bi ograničila oštećenje ali i ti mehanizmi nisu savršeni.

Uslovi okruženja – ćelije mogu da funkcionišu u okviru veoma kontrolisane sredine, potrebna im je odgovarajuća temperatura, pH i hemijski sastav tečnosti kako bi preživele. Tokom vremena organizam je razvio sisteme za održavanje okruženja – bubrezi filtriraju otpadne materije, pluća omogućavaju dolazak kiseonika, koža zaustavlja gubitak tečnosti isparavanjem i td.

Ipak ovo je samo vidljiva bitka. Koža izložena ultravioletnim zračenjem, hemikalijama i ekstremnoj temperaturi, pluće izložena toksinima kao što je dim cigareta, isparljivim hemikalijama izlažu i ostale organe toksinima koje se pored kiseonika unose u krvotok.

Produkti metabolizma – opasnosti se kriju i unutar organizma. Unutar ćelija se odigravaju bilioni hemijskih reakcija pomoću kojih se odvijaju esencijalne funkcije – kao stvaranje energije, stvaranje proteina i razmnožavanje samih ćelija. Svi ovi procesi se narušavaju otpadnim produktima metabolizma.

Puno oštećenja izazivaju slobodni radikali, oni predstavljaju sporedne produkte metabolizma a sastoje se od molekula kiseonika kojima nedostaje elektron. Veoma su destruktivni jer uzimaju elektron od drugih molekula, destabilišući ih i oštećujući vitalne sastojke kao što su proteini, membrane i DNA.

Organizam je razvio mehanizme za borbu protiv njih putem enzima koji ih razlažu ili supstanci koje im dodaju nedostajući elektron. Ove supstance se zovu antioksidansi, kojih ima u voću i povrću. Ipak antioksidansi ne mogu potpuno da zaustave sva oštećenja. Slobodni radikali mogu da oštete ćelijske membrane, organele kao što su mitohondrije i važne proteine kao što su enzimi, kao i ćelijsku DNA što je izuzetno ozbiljno jer ona programira funkciju ćelija.

Srećom ćelije imaju mehanizme kojima popravljaju oštećenja, pa je jedan od razloga što relativno dugo živimo u odnosu na mnoge životinje što imamo veoma nisku stopu oksidacije, snažne antioksidantne enzime, i sjajan imuni sistem.

Ovaj sistem ipak nije savršen pa što više starimo akumulira se sve više ćelijskih oštećenja.

Programirana destrukcija – čak i kada bi ćelije mogle da potpuno same sebe poprave i izbegnu oštećenja od toksina, infekcija, hladnoće i toplote to ne bi moglo neograničeno da traje. ćelije su programirane da se na određenom stupnju samouništavaju. Na kraju svakog hromozoma se nalazi specijalno suženje DNA nazvano telomere. Nakon svakog deljenja ćelija telomere se skraćuju i kada dosegnu određenu dužinu (posle oko 50 deljenja) pokreću uništenje ćelije. Ovo nije biološko ludilo jer su telomere ugrađena zaštita protiv mutacija ćelija i njihovog nekontrolisanog deljenja….čime bi one drugim rečima postale kancerozne. Programirano samouništavanje ćelija je sigurnosni ventil protiv raka, bez koga bi verovatno umirali od raka pre nego što dostignemo reproduktivni period.

Proces samouništavanja, ćelija koje se odigrava kada su ćelije suviše ošećene ili se njihova telomera skratila do kritične tačke se naziva apoptoza. Tokom perioda od 12 do 24 sata, pada energetska snaga ćelije, mitohondrija se skuplja, genetski materijal se cepa na sitne fragmente a takve ostatke ćelije jedu čelije lešinari nazane makrofagi.

Organi i tkiva variraju prema tome koliko se brzo mrtve ćelije zamenjuju, u koži i tkivima creva npr. su brze izmene, ćelije brzo odumiru i bivaju brzo zamenjene, ali ćelije mišića i mozga dugo traju ali kada odumru se ne zamenjuju. Tokom vremena se sve više i više mrtvih ćelija ne zamenjuje novim funkcionalnim ćelijama već fibroznim tkivima što čini da se organi skupjaju…kosti se demineralizuju, mišići više nisu jedri i jaki…

Ne stare samo ćelije već i tkiva koja se nalaze izvan njih. Vezivna tkiva izvan ćelija kao što su elestin i kolagen se takođe degenerišu. Hemijske forme koje čine veze između tkiva gube svoju jačinu i elastičnost. Ovaj proces je pogotovo intenzivan kod kože, pluća, mišića i krvnih sudova. Na koži su vidljivi rezultati ovih procesa u obliku bora. Mišići gube snagu, srce ne pumpa toliko snažno tokom napora, arterije ne propuštaju istu količinukrvi, pluća gube elastičnost, kosti postaju krhke.

Pada nivo hormona – starenjem žlezde koje proivode hormone počinju slabije da funkcionišu. Hormoni imaju specijalizovanu ulogu u telu, npr. polni hormoni su odgovorni za seksualne karakteristike i zdravlje mišića i kostiju. Nivo hormona pada sa godinama pa se gubi i njihov uticaj na funkcionisanje organa, što je još jedan razlog zašto neki organi gube svoju funkciju starenjem. Kod žena se dešava oštar pad polnih hormona oko 50-te godine, što utiče na jajnike, prestanak ovulacije…menopauza.

Proces starenja izbegnu samo oni ljudi koji umru mladi ili u srednjim godinama, za sve ostale ovaj proces je neminovan. Kako vremenom ćelije, tkiva, organi bivaju oštećeni postepeno gubimo sposobnost da reagujemo na eksterne šokove. Postajemo sve osetljiviji na temperaturne ekstreme, infekcije ili mutacije DNA usled čega se može pojaviti tumor.

Jedan ili više uzroka nas na kraju nadjačavaju i mi umiremo, maksimalna starost koju možemo da doživimo je 120 godina, što predstavlja limit u ljudskoj dugovečnosti, većina od nas se makar može nadati da ima dovoljno vremena da uživa u unucima pre nego što se to desi.

Energija za svaki dan

5. мај 2006.

Patite li od iscrpljenosti i tjelesnog umora? Smanjenje unosa kalorija može imati negativan utjecaj na razinu Vaše energije, što za posljedicu ima razdoblja tjelesnog umora. Guarana može dati oživljavajući poticaj, lako se apsorbira i brzo djeluje.

Amazonski indijanci koriste je već stoljećima kod napetosti, glavobolja i bolova, te kao tonik za cijeli organizam. Razvijajući prema njoj posebno štovanje kao prema daru bogova, indijanci su je proizvali Paullinia Cupana, što u prijevodu znači skriveno oko.

Guarana okrepljuje
Guarana sadrži alkaloid guaranin koji spada u grupu kofeina (derivat), ali za razliku od običnog kofeina koji uzbuđuje i zagrijava trošeći energiju organizma, guaranin i ostali aktivni sastojci guarane osvježavaju i relaksiraju organizam. Kako guarana zbog sadržaja masnih tvari nije lako topiva u vidi, guaranin se u tijelu sporije oslobađa, osiguravajući kontinuitet proizvodnje energije kroz razdoblje od nekoliko sati, bez naglog pada energetske razine. Guaranin dodatno stimulira razgradnju i migraciju lipida iz masnog tkiva te tako ubrzava proces sagorjevanja masnoća u energiju.

Kako djeluje naša svakodnevna kavica?
Kofein prisutan u kavi i raznim gaziranim pićima topiv je u vodi i zahvaljujući brzoj apsorpciji u tijelu djeluje već nakon 10-ak minuta. Međutim, naglo oslobođena energija djelovanjem kofeina ubrzo ima i svoj nagli pad, dovodeći do samo kratkoročnog energetskog skoka uz posljedično zagrijavanje i uzbuđenje organizma. Ovo kratkoročno svojstvo posebno negativno dolazi do izražaja kada, na primjer, krećemo na duže putovanje ili kad se pripremamo za ispit.
Veliko zanimanje za ovu fascinantnu biljku iz amazonskih posljedica je njezine mistične prošlosti i modernog saznanja o njenom okrepljujućem djelovanju. Poznati magazin za žene Elle reklamira upotrebu guarane svojim čitateljicama sljedećim riječima: Guaranu ne treba uzimati ako se spremate na spavanje, ali ako želite plesati….
Upotreba:1-2 tablete dnevno. Preporučujemo smanjenje unosa kave osobama koje konzumiraju u većim količinama. Predlažemo uzimanje 1-2 tablete Guarana poslije doručka oko 11 sati i po potrebi još 1-2 uz sljedeći obrok, poslije ručka oko 15 sati. Može se uzeti u bilo koje doba dana, ovisno o specifičnim potrebama pojedinca (studenti, vozači, produženi radni dan, iscrpljujući kućanski poslovi, sportaši, itd…. )
Saznajte više o Guarani na Wellness Lifestyle stranici.
www.nrg-fit.com

Mitovi vezani za dijete

1. мај 2006.

Sve je veci broj ljudi sa prekomernom težinom što povlaci i sve veci broj obolelih od oboljenja koja su povezana sa debljinom kao što su kardiovaskularna oboljenja, broj obolelih od diabetesa.

Ne postoji magicna formula za gubitak viška kilograma – tj. ne postoje carobne namirnice ili cudotvorni nacini kombinovanja namirnica koji ce otopiti nataloženo salo. Da bi ste smanjili prekomernu težinu potrebni su male,dostižne promene u nacinu življenja, pre svega treba promeniti nacin ishrane i povecati fizicku aktivnost.

Neke masnoce uticu na povecanje telesne težine jer u proseku sadrže duplo više kalorija po gramu od ugljenih hidrata ili proteina. Masnoce predstavljaju veoma energetski koncentrovane namirnice. Tip masnoca koje unosite može biti od velikog uticaja na gojenje. Masnoce životinjskog porekla (saturisane masnoce) goje više od masnoca iz riba i biljaka, jer se ove bolje iskorišcavaju i manja je verovatnoca da ce se skladištiti – kao što se skladište masnoce na stomaku.

Preterano unošenje ugljenih hidrata i proteina takode dovodi do njihovog pretvaranja u masnoce koje se talože, tako da je bitno znati da unošenje viška kalorija dovodi do gojenja bez obzira na vrstu namirnica koju unosimo u preteranim kolicinama.

Dijeta sa malom, srednjom i visokom kolicinom ugljenih-hidrata

U kratkom vremenskom periodu dijeta sa veoma malo ugljenih hidrata može da rezultuje mnogo vecim gubitkom viška kilograma nego dijeta sa visokim sadržajrm ugljenih hidrata ali u dužem vremenskom periodu razlike izmedu ove dve diete postaju minimalne. Dijeta sa minimalnom kolicinom ugljenih hidrata na duži vremenski period može da bude štetna po zdravlje ako podrazumeva vece unošenje namirnica životinjskog porekla i ogranicava unos nekih namirnica biljnog porekla.

Postoji i puno mitova o vrstama namirnica koje treba jesti i kada ih treba jesti, evo nekih pogrešnih:

1. Krompiri goje – pogrešno Ovo pogrešno mišljenje potice od shvatanja da tokom diete za slabljenje treba izbaciti sve namirnice bogate ugljenim hidratima, pre svega krompir, pirinac i testeninu. Ako jedete krompire ili bilo koje namirnice bogate ugljenim-hidratima ne znaci da ce te se ugojiti pogotovo ako pazite da hranu unosite u umerenim kolicinama, pazite na nacin pripreme namirnica (treba izbegavati prženje) i izbegavate visokokalorijske dodatke kao što je puter, raznorazne sosove i sireve.

2. Diete u kojima se kombinuju namirnice deluju – pogrešno. Ovo verovanje potice od mišljenja da digestivni trakt neefikasno vari obroke kojima su unete razne vrste namirnica. Veoma malo namirnica su siromašne ugljenim hidratima ili proteinima uglavnom je svaka namirnica kombinacija ovih glavnih nutritijenata. Sistem za varenje ima enzime koji savršeno dobro razlažu sve vrste namirnica koje unesemo obrokom. Diete u kojima se preporucuje unos samo odredenih vrsta namirnica, dok druge treba potpuno izbaciti iz upotrebe treba izbegavati.

3. Dorucak treba da se sastoji samo od voca – pogrešno. Voce je uglavnom siromašno kompleksnim ugljenim-hidratima, koji su neophodni telu posle gladovanja tokom noci. Za dorucak je dobro unti cerealije pogotovo neglazirane u obliku crnog hleba, integralne kifle i td. jer su dobar izvor ugljenih-hirata koji obezbeduju dovoljno energije za napore tokom pre podneva.

4. Postoje carobne namirnice koje tope suvišne kilograme – pogrešno. Smatra se da grejpfrut ili ananas tope kilograme, premda su bogate prirodnim vlaknima koja stvaraju osecaj sitosti sa minimalnim brojem kalorija.

5. Nije dobro piti dok jedete – pogrešo. Ovo verovanje potice od teorije da ako pijete dok jedete, tecnost koju unosite rastvara sokove za varenje što usporava varenje i doprinosi gojenju. Ovakvo shvatanje ne samo da nije dokazano vec se zna da se unošenjem vode uz obrok poboljšava varenje. Unošenje alkoholnih pice, zašecerenih sokova u vecim kolicinama samo za sebe doprinosi gojenju, bez obzira da li se unose tokom obroka ili nezavisno od njih.

Kako uspešno slabiti?
– Nemojte upropastiti dietu, ona treba da postane stil vašeg života inace ce te vrlo brzo nadohnaditi izgubljene kilograme, cak i dodati koji.

– Cilj treba da bude sporo topljenje viška kilograma, sasvom je dovoljno izgubiti 0.5kg nedeljno ili 10 kg za 6 meseci.

– Važnije je izgubiti 10 cm oko struka za 6 meseci za opšte zdravlje nego broj kilograma koji ste izgubili.

– Smanjite unos pre svega saturisanih masnoca

– Povecajte unos svežeg voca, povrca i neglaziranih žitarica, smanjite unos alkohola i zasladenih bezalkoholnih pica, izbegavajte slatkiše.

– Vežbajte makar 30 min. dnevno nekoliko puta dnevno i pokušajte da pešacite 30 min. dnevno.

– Nemojte da eleminišete ni jednu vrstu namirnica i pijte 2 litra vode dnevno.

Merenjem krvnog pritiska do procene o verovatnoći otkazivanja srca

12. април 2006.

Prostom kontrolom pritiska je moguće predvideti kolike su šanse pacijenta sa oslabelim srcem da se oporavi. Tim naučnika iz Amerike je utvrdio je nizak sistolni krvni pritisak srčanih bolesnika u trenutku prijema u bolnicu bio povezan sa većim smrtnim ishodom.

Ovo otkriće bi moglo voditi ka mnogo određenijem načinu lečenja ovakvih pacijenata. Za srčana oboljenja je karakteristično da je srce manje efikasno u pumpanju krvi koja se kružno kreće kroz organizam. Ovo stanje se može lečiti raznim lekovima kao što su ACE inhibitori ili operacijom, ali su prognoze obično vrlo loše.

Ovom novijom studijom je ispitivana veza između vrednosti sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska i šanse za oporavak nad 48,612 pacijenata primljenih u bolnice zbog popuštanja srca između 2003-će i 2005-te godine.

Meri se dijastolni (donji) pritisak koji pretstavlja pritisak krvi na zidove arterija u trenutku kada se srce odmara između dva otkucaja i sistolni (gornji) koji predstavlja pritisak krvi na arterije u trenutku kada srce u njih pumpa krv.

Optimalna vrednost ova dva pritiska je 120/80mmHg, gde je 120mmHg vrednost sistolnog krvnog pritiska a 80mmHg dijastolnog. Ovim ispitivanjem je utvrđeno da pacijenti sa nižim sistolnim krvnim pritiskom od 120mmHg imaju 7,2% rizik od umiranja od srca u bolnici dok je rizik onima kod kojih je sistolni krvni pritisak u razmaku 140-161mmHg, 3.6%, pacijenti kod kojih je sistolni krvni pritisak iznad 161mmHd samo 1,7% .

Tretman koji unosi optimizam

Ovo ispitivanje je pokazalo da pacijenti sa višim sistolnim krvnim pritiskom imaju bolje šanse za delovanje terapije i duži život posle izlaska iz bolnice. Dijastolni krvni pritisak nije tako dobar indikator mogućnosti za preživljavanje. Dr Gregg Fonarow, vođa ovog istraživanja je izjavio da je vrednost sistolnog krvnog pritiska prilikom prijema u bolnicu jak i nezavisan pretskazivač smrtnosti ili pogoršanja bolesti.

Ovo otkriće može pomoći kliničkim lekarima da sprovedu mnogo određeniju terapiju koja će zavisiti od toga da li je pacijentu koji je primljen u bolnicu zbog srčanih problema sistolni krvni pritisak bio nizak, normalan ili visok.

Veliki broj bolesnika primanih u bolnicu zbog slabljenja srca ima nizak sistolni krvni pritisak, naučnici smatraju da je ovo stanje pokazatelj koliko je bolest uznapredovala. Rezultat ovih studija se odnosi samo na teške srčane bolesnike, za većinu ljudi koji nisu ozbiljno bolesni normalan ili nizak krvni pritisak je bolji od visokog koji može voditi srčanom, moždanom infarktu i drugim oboljenjima srca.

Od nekih masnoća se brže goji

10. април 2006.

Neke masnoće brže goje od drugih čak i kada im je slična kalorijska vrednost. Ovo je otkriće grupe istraživača, koje je pokazalo da trans masne kiseline koje se najčešće nalaze u brzoj hrani brže doprinose sticanju masnih naslaga. Oni koji dnevno unose hranu bogatu trans masnim kiselinama imaju 30% veći obim oko stomaka nego oni koji unose sličnu količinu kalorija ali od namirnica koje imaju različite masnoće.

Trans masne kiseline se već smatraju štetnim jer je poznato da povećavaju nivo lošeg holesterola, što utiče na pojavu srčanih oboljenja. Ali kada se razmišlja o gojaznosti onda se generalno smatra da trans masne kiseline, zasićene i nezasićene masnoće isto deluju na povećanje telesne težine jer su slične kalorijske vrednosti.

Studija je doprinela da se ovo mišljenje promeni, prema njoj trans masne kiseline potpomažu gojaznost više od drugih masnoća. Krenula se od pretpostavke da masne kiseline nisu samo bogate kalorijama, različite vrste masnih kiselina , koje se ugrađuju u ćelijke membrane, imaju širok dijapazon efekata na organizam pored toga što deluje na holesterol .

Trans masne kiseline nastaju dodavanjem hidrogena u ulja, kako bi se povećala njihova dugotrajnost i konzistencija, pa su se ovakva ulja počela široko da koriste u industriji hrane npr. kod namirnica prženih u dubokom ulju, raznoraznih grickalica.

Eksperiment je izvršen nad majmunima koji su podeljeni u dve grupe, jedna grupa je hranjena hranom u kojoj je bilo 8% hidrogenizovanog sojinog ulja ( što bi bilo kod ljudi ekvivalentno jednom čizburgeru i porciji pomfrita dnevno), dok je druga grupa majmuna hranjena hranom u kojoj je bio isti procenat masnoća ali različitog hemijskog sastava.

Posle šest godina ovakve ishrane majmunima su skenirane arterije ali ono što je tada iskrslo je da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama dobili 7% u težini, dok je druga grupa dobila 2% , takođe je prva grupa imala za trćinu više masnih naslaga oko stomaka u poređenju sa drugom grupom.

Ovo istraživanje je takođe pokazalo da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama imali veću koncentraciju glukoze u krvi i da su mnogo više rezistentni na insulin od druge grupe majmuna, što je ukazivalo da su na dobrom putu da dobiju dijabetes.

Ovakva istraživanje bi moglo da potstakne istraživanje kod ljudi koji ishranom unose puno trans masnih kiselina, što najverovatnije doprinosi pojavi dijabetesa i dobijanju na težini ali je teško razdvojiti efekte trans masnih kiselina u odnosu na ostale svakodnevne namirnice.

Teorije da trans masne kiseline direktno stimulišu pankreas da stvara više insulina što za uzvrat organizam čini rezistentnim na ovaj hormon, druga da kada se trans masne kiseline umetnu u ćelijsku membranu na neki način sprečavaju da ćelija normalno reaguje na insulin ne objašnjavaju kako one utiču na povećano salo oko stomaka.
Kako god one delovale, pripisan im je uticaj na prekomerno gojenje, pa su ih u Nemačkoj izbacili iz procesa pravljenja prerađevina, što su uradile i mnogi proizvođači hrane u US u trenutku kada je Americka administracija za lekove i hranu naredila da se obavezno ističe da ih ima u hrani u spisku sastojka. Ipak su i dalje zastupljene pre svega u brzoj hrani.

Opasnosti koje može da nosi pirsing

4. април 2006.

Iako se nekada smatrao devijantnim ponašanjem danas je pirsing skoro potpuno prihvaćen. Predstavlja način samoizražavanja, način da se pokaže pripadnost nekoj grupi ili , suprotno tome, način izdvojanja iz mase.

Pirsing ipak može da nosi sa sobom neke zdravstvene rizike koji manje ili više mogu da naruše zdravlje. Učestale su lokalne infekcije na mestu tretmana, osoba može da razvije alergijsku reakciju na materijal od koga je nakit napravljen ali mnogo je opasnije što se pirsingom mogu preneti infektivne bolesti – hepatitis B i C i sida.

Da bi se izbegle moguće infekcije , pirsing treba raditi na sigurnim, proverenim i savršeno čistim mestima, a instrumenti kojima se to radi moraju biti sterilni. Dobrom sterilizacijom i pirsing tehnikom kao i poštovanjem instrukcija o nezi mesta na kome se nalazi nakit se mogu sprečiti mnoge infekcije. Nakit koji se koristi za ukrašavanje tela pravi se od titana, zlata i medicinskog čelika, ne treba kupovati ne proveren nakit.

Posle stavljanja nakita normalno je da se pojavi manji otok i blagi osećaj bola oko mesta gde je stavljen. Ukoliko se otok povećava tokom narednih 6 do 12 sati uglavnom ne predstavlja veći problem i može se izlečiti kućnom negom – mesto treba namazati antibiotskom masti.

Pirsing sa velikim iglama može oštetiti veće krvne sudove, neve i druga tkiva. Naglo oticanje odmah posle pirsinga može da ukazuje na krvarenje ili povredu kojom su oštećeni dublji slojevi tkiva. Ovakvo stanje zahteva intervenciju lekara. Ako dođe do lokalne infekcije, odmah izvaditi minđušicu i pod nadzorom lekara uzimati antibiotike.

Pirsing na jeziku je najopasniji, jer su usta ambijent pogodan za razvoj bakterija. Američka asocijacija stomatologa je upozorila da nakit na jeziku može da prouzrokuje stvaranje ožiljačnog tkiva na jeziku, (zabeleženi su premda retki, slučajevi cepanja jezika), smanjena pokretljivost jezika, infekcije sluzokože usta i desni, lomljenje zuba.

Lekovitost meda

9. март 2006.

Med je izvor prostih ugljenih hidrata, uglavnom se sastoji od fruktoze i glukoze a manji deo sačinjavaju složeni šećeri koji se lako koriste za stvaranje energije (manje se koristi insulina), a imaju blagi uticaj na količinu šećera u krvi. Manji deo sačinjavaju proteini, amino kiseline, vitamini i minerali.

Pored ugljenih hidrata sadrži malu količinu najraznolikijih vitamina, minerala , amino kiselina i antioksidanasa. U zavisnosti od vraste meda od vitamina mogu biti zastupljeni niacin, riboflavin i vitamini grupe B a od minerala kalcijum, bakar, gvožđe, magnezijum, kalijum i cink.
Sadrži polifenole koji se ponašaju kao antioksidansi eliminišući slobodne radikale koji se stvaraju tokom procesa varenja i utiču na razvoj mnogih bolesti.

U narodu se koristi od davnina kao lek a i naučno je dokazano da poboljšava rad organa za varenje, tamne vrste meda pomažu kod malokrvnosti, jača imunolški sistem pa poboljšava otpornost organizma na bolesti, deluje antiseptično, poboljšava apsorpciju nekih materija u organizmu, ima sedativno dejstvo.

činjenica da med pomaže u zarastanju rana bila je poznata još starim Egipćanima, pre nekoliko hiljada godina. Razvoj antibiotika je u novije vreme potisnuo upotrebu ovog narodnog leka ali su se novija istraživanja ponovo skoncentrisala na ovakvo dejstvo meda jer se antibioticima sve češće ne mogu zalečiti rane inficirane bakterijama rezistentnim na antibiotike.

Novijim istraživanjem je pokazano da i hronične rane infcirane multi-rezistentnim bakterijama najčešće zaceljuju u toku nekoliko nedelja, primenom meda. Med ima antibakterijsko dejstvo a za razliku od antibiotika bakterije ne razvijaju rezistentnost.
Danas je takođe poznato zašto med ima antiseptičko dejstvo, tokom pravljenja meda, pčele mu dodaju enzim nazvan gluko-oksidaza. Enzim konstantno stvara male količine hidrogen- peroksida koji je efikasan antiseptik.Prednost u odnosu na hemijski proizveden vodonik- peroksid je što su i male količine vodonik peroksia iz meda efikasne, hemijski proizveden vodonik peroksid vremenom gubi svoju delotvornost i u velikoj koncentraciji pored toga što uništava bakterije on oštećuje i kožu.
Med je koristan kod gotovo svih kožnih oboljenja i oštećenja. Nanošenjem meda na rane sprečeva se njeno inficiranje, rana bržr zarasta i pomaže kod uklanjanja ožiljaka. U kozmetičke svrha se može napraviti maska od kašičice meda, malo narendane šargarepe i 2-3 kapi mleka protiv akni, zateže kožu i neguje je.

Razmućena kašičica meda u toplom čaju ili mleku pomaže kod zapaljenja grla, umiruje bol i dezinfikuje, 2 kašičice meda na pola čaše soka od limuna pomaže za iskašljavanje a kašičica meda pomešana sa 1/4 kašičice bibera pomaže kod začepljenih disajnih puteva i kao dezinfikujuće sredstvo.

Pomaže i kod problema sa varenjem – malo muškatnog oraščića pomešanog sa medom pomaže kod proliva dok je jedna kašika meda pomešana sa sokom od 1/2 limuna i 2 dl mlake vode preporučljiva kao laksativ kod ljudi koji pate od konstipacije.

Makularna degeneracija

5. март 2006.

Napredovanjem medicine znatno je produžen životni vek pa tako ljudi danas žive gotovo dvostruko duže nego pre 2 ili 3 stotine godina. Tome je doprinelo poboljšanje opštih uslova života i ishrane, iskorjenjivanje zaraznih bolesti, bolje poznavanje antamije i fiziologije ljudskog organizma, kao i patoloških procesa bolesti.
Starenje je još uvijek neizbežan deo života, a podložan mu je čitav organizam. Tokom vremena dolazi do zamora i promene različitih tkiva i organa, pa tako ni oči nisu pošteđene.

U središnjem delu mrežnjače nalazi se struktura poznata pod nazivom macula lutea ili žuta pega. Zbog svoga položaja ona predstavlja mesto najjasnijeg i najoštrijeg vida, a odgovorna je i za doživljaj boja. Istovremeno, direktno je izložena i najvećoj količini svetla koje nam je neophodno da bismo mogli da vidi, ali koje ujedno i oksidacijski oštećuje ćelije i na taj način doprinosi njihovom ubrzanom starenju i propadanju.

Pušenje, alkohol, dugotrajno izlaganje suncu, arterioskleroza i neki metabolički poremećaji (šećerna bolest, povišene vrednosti masnoća u krvi) dodatno pogoršavaju propadanje ćelija makule, pa se vremenom razvija ireverzibilno oboljenje – staračka makularna degeneracija. To je bolest progresivna toka, za koju do danas nije pronađen lek, a jednom oštećene ćelije se više ne mogu obnoviti. Ona je jedan od glavnih uzroka stečene slepoće.

Bolest napreduje postepeno i često promene traju godinama pre nego što postanemo svesni da sa vidom nešto nije u redu. U početku rubovi predmeta više nisu ravni –iskrivljenih su kontura, dok središnji deo vidnog polja postaje sve mutniji. Vidnim poljem su razasute mrlje različite veličine, svakim se danom vid sve više pogoršava i gubi se sposobnost razlikovanja boja. Posle nekog vremena vidnim poljem dominira ružna crna mrlja .

Makularna degeneracija je upravo porastom udela starijeg stanovništva postala izrazito aktuelan problem. Prema nekim istraživanjima od nje boluje čak 20% osoba starijih od 65 godina, da bi taj broj dosegao čak 37% u starosnoj grupi iznad 75 godina. Žene obolijevaju čak dva puta češće, a i nasleđe igra veliku ulogu. Osobe svetlijeg tena i svetlih očiju znatno češće obolijevaju .

Ljudski organizam je evolucijom razvio odbrambene mehanizme koji ga štite od takvih oštećenja, a jedan od njih je i žuti karotenoidni pigment lutein. Lutein je antioksidans koji filtrira plavi deo svetlosnog spektra (taj deo spektra osobito doprinosi oksidacijskom oštećenju), pa je stoga u najvećim koncentracijama prisutan u koži i makuli oka (koja je upravo zahvaljujući njemu i dobila naziv žuta pega). Zbog svojih antioksidacionih svojstava, lutein ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju, i održavanju oštrine vida. Ljudski organizam ga ne može sam sintetizovati, pa ga moramo unositi hranom ili putem suplemenata. Zeleno lisnato povrće (špinat, kelj, blitva) sadrži najveće količine tog odbrambenog pigmenta, kao i voće karakteristične naranđaste boje (kajsije, breskve).
Uobičajenom ishranom unosimo svega 2.5 mg luteina na dan. Ta količina nije ni izdaleka dovoljna da se osigura delotvorna zaštita od polaganog, tihog propadanja makule. Naima, uočeno je da tek količina od najmanje 6 mg luteina na dan pruža mogućnost prevencije propadanja makule.

Nekoliko studija pokazalo je da unos visokih doza (1000 mg/dan) vitamina C može spriječiti razvoj .

Da li unosite dovoljno biljnih vlakana ishranom?

3. март 2006.

Ljudi često izbegavaju namirnice koje u bogate biljnim vlaknima jer takva hrana izaziva nadutost u stomaku, gasove, ipak biljna vlakna su neophodan sastavni deo svakodnevne ishrane a mnogobrojna istraživanja su dokazala da pomažu u očuvanju zdravlja i dobra su u prevenciji mnogih teških bolesti kao što su oboljenja srca, rak i diabetes.

Biljna vlakna su vrsta ugljanih hidrata koja su nesvarljiva. Postoji dva tipa biljnih vlakana – rastvorljiva i nerastvorljiva.

Nerastvorljiva biljna vlakna su kao sunđer – apsorbuju vodu i otklanjaju čvrste otpadne materije nastale u procesu varenja iz creva. Uglavnom su zastupljeni u integralnim žitaricama i u kori semenki, voća i leguminoza.

Rastvorljiva biljna vlakna se tokom varenja pretvaraju u supstancu sličnu gelu koja štiti ceo digestivni trakt od apsorpicije raznoraznih štetnih supstanci. Jedna od takvih supstanci je holesterol, smanjujuću apsorpciju holesterola u crevima rastvorljiva vlakna su važno oružje protiv srčanih oboljenja. Takodje kontroliše apsorpciju glukoze, drastično smanjuje varijacije količine šećera u krvi pa je važan u kontroli diabetesa. Rastvorljivih biljnih vlakana ima u voću kao što su šljive , integralnom pirinču, ovsenim i pirinčanim mekinjama.

Odraslima je potrebno 25-35 grama biljnih vlakana dnevno za decu posle 2 godine života se broj grama izračunava kao broj godina plus 5. Kako bi ste unosili dnevnom ishranom dovoljno biljnih vlakana potrebno je dnevno unositi barem pet porcija voća i povrća i isto toliko namirnica od integralnih žitarica ili cerealija. Za one koji nisu navikli na redovno unošenje namirnica bogatih biljnim vlaknima od pomoći je da postepeno uvode u ishranu po neku namirnicu bogatu biljnim vlaknima, pored toga dnevno treba piti 6 do 8 čaša vode jer to smanjuje efekat nadimanja.

Ishrana bogata biljnim vlaknima štiti od mnogih bolesti i omogučava uredno varenje. Nerastvorljiva vlakna rešavaju problema kao što je konstipacija i hemoroidi stvarajući mekšu stolicu koja prolazi brže i lakše kroz digestivni trakt, korisne su u prevenciji sindroma nadraženih creva i divertikuloze.

Mnoga istraživanja su pokazala da hrana bogata biljnim vlaknima snižava nivo lošeg holesterola u krvi sprečavajući njegovu apsorpciju u crevima ali su pored toga ove namirnice bogate i fitohemikalijama i antioksidansima koje smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Ishranom bogatom voćem, povrćem i integralnim žitaricama moguće je smanjiti visok krvni pritisak.

Kanadsko udruženje za borbu protiv raka je preporučilo ishranu bogatu biljnim vlaknima i sa smanjenim unosom masnoća kao meru borbe protiv raka, pogotovu raka creva i rektuma.

Hrana bogata biljnim vlaknima pomaže u stabilizovanju i sniženju koncentracije glukoza u krvi pa pomaže ljudima obolelim od diabetesa.

Pomaže u gubitku viška kilograma, namirnice bogate biljnim vlaknima su kabaste, sa malom količinom kalorija, zahtevaju duže žvakanje, daju osećaj sitosti i punog stomaka, stabilizuju nivo šećera u krvi, na ovaj način smanjuju potrebu za hranom bogatom masnoćama i slatkišima.

Cancer analiza

10. фебруар 2006.

Sadržaj ………………………………….. 8
Legenda ………………………………… 12

UVOD

Govor prirode ili govor istine …….. 18
Realno stanje ………………………… 20
Respekt prema raku ………………… 21

I. DIO

RIZIK

Energetski zakoni kreacije ……….. 24
Stacionarni energetski status organizma (SES) ……………………….. 28
(SES) modeli i primjeri ……………. 32
Primjeri – oboljeli muškarci ………. 34
Primjeri – oboljele žene …………… 76
Oboljela djeca ………………………… 128

Energetski faktori rizika za nastup tumora ………………………….. 130
Visoka rezonanca (VR) – urođena ………………………………………….. 138
Visoka rezonanca (VR) – iz interakcije s drugim organizmom …….. 144
Relacija (RE) – urođena …………… 146
Relacija (RE) – interakcija sa drugim organizmom ……………………. 148
Ca val (CV) – urođen ……………….. 150
Noseći val (NV) – interakcija s drugim organizmom …………………… 154

II. DIO

TERMIN

Vremenski energetski status (VES) organizma ………………………… 158
Vremenski termin nastupa tumora ………………………………………….. 160
Energetske amplitude organizma u vremenu …………………………… 162

III. DIO

LOKALIZACIJA

Energetska veza prostora i vremena u organizmu ……………………. 168
Polarizacija tip A) po ukupnoj dužini tijela ……………………………… 172
Zlatni rez u polarizaciji tip A) ….. 174
Polarizacija tip B) po visini tijela 176
Razmjeri intervala u visini tijela . 174
Razmjeri u glavi počev od energetskog pola (+1) ……………………… 179
Zlatni rez u polarizaciji tip B) …… 180
Polarizacija tip C) pupak – dlanovi, tabani ………………………………… 182
Zlatni rez u polarizaciji tip C) ….. 184
Horizontalna okretna polarizacija . 185
Faktor (VR) i lokalizacija tumora .. 188
Faktor (RE) i lokalizacija tumora .. 192
Lokalizacija tumora – desno oko .. 194
Lokalizacija želudac ………………… 196
Lokalizacija – gušterača …………… 200
Lokalizacija – grlić maternice …….. 202
Lokalizacija – rektum ……………….. 206

IV. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

RIZIK, TERMIN, LOKALIZACIJA NA BAZI DATUMA ROđENJA

Dubinska obrada …………………….. 210

OBOLJELI MUŠKARCI

Tumor mozga L, M.W. (44,0) ……. 214
Objašnjenje sistema Tabele (SES) i (VES) ………………………………. 215
Tumor mozga D, N.Y. (51,0) …….. 236
Maligni melanom, J.K. (24,0) ……. 248
Parotidna žlijezda L, N.S. (37,9) .. 268
Tumor u vratu, V.D. (37,1) ……….. 282
Burkitt limfom, V.P. (32,5) ………… 294

Dermato-fibro sarkom, rame D, D.Ž. (29,6) ……………………………… 310
Tumor pluća L, rame D, D.T. (40,6) ………………………………………… 330
Tumor prim. locii ignoti, A.B. (33,0) …………………………………………. 346
Rabdomiosarkom, L femur, pluća, F.J. (34,4) ………………………….. 362
Tumor pluća, mikrocelular, ušće sr. rež. D, M.C. (45,0) …………….. 384
Tumor pluća L, nadbubrežna žlijezda D, Z.A. (49,2) …………………. 398
Tumor želuca, Z.G. (31,9) ………… 418
Tumor želuca, M.D. (47,4) ……….. 432
Tumor jetre, d. crijeva, I.N. (38,6) 446
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, D.E. (40,0) ………… 452
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, N.B. (51,6) …………. 466
Tumor pankreasa, G.B. (41,0) ….. 474
Tumor dojke D (48,9) bubrega L (49,4), O.L. ……………………………. 490
Tumor debelog crijeva, sygma, V.N. (34,3) ……………………………… 504

V. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELE ŽENE

Tumor štitne žlijezde L i D, (45,5), kosti (50,4), D.D. …………………. 522
Tumor Schwanoma, pazuh L (22,2), pluća (25,6), C.M. …………….. 538
Tumor dojke L, jetra, oko D, B.O. (32,7) ………………………………….. 554
Tumor dojke L, F.F. (34,0) ……….. 568
Tumor dojke L, kralj., kosti, G.G. (37,5) …………………………………… 586
Tumor dojke D (38,9), pluća L i D (39,5), H.H. …………………………. 600
Tumor dojke D (44,2), pluća L i kosti (49,0). A.A. ……………………… 620
Tumor obje dojke, istovremeno, J.J. (38,8) ……………………………… 640
Tumor obje dojke, istovremeno, K.K. (38,8) …………………………….. 654
Tumor želuca, bubrega D, kosti, oko D, P.P. (41,8) ………………….. 674
Tumor želuca, jednjaka, janika D, S.S. (45,9) ………………………….. 688
Multifokalni tumor jetre, L.L. (33,5) …………………………………………. 706
Tumor grlića maternice, T.T. (39,1) ………………………………………… 718
Tumor grlića maternice, U.U. (40,1) ……………………………………….. 732
Tumor grlića maternice, V.V. (43,1) ………………………………………… 742
Tumor grlića maternice, C.C. (51,1) potom mozga (55,1) ………….. 754

VI. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELA DJECA

Tumor jetre, dijete A. (1,6) ……….. 774
Neuroblastom u muškog blizanca B. (2,7) ……………………………….. 790
Tumor mozga D, dječak S. (4,3) .. 802
Osteosarkom, femur D, dječak D. (9,6) …………………………………… 816
Osteosarkom, femur D, djevojčica E. (9,8) ………………………………. 836
Tumor femur L, djevojčica F. (14,7) ………………………………………… 858
Rabdomiosarkom parot. žl. L, pluća, mladić E.T. (21,9) …………….. 874

VII. DIO

ZAKLJUčNO

Zaključno ………………………………. 898
Prevencija tumora po (SES) i (VES) ……………………………………….. 900
Literatura ……………………………….. 902
Podaci o autoru ………………………. 904
Kazalo …………………………………… 906
Knjige na CD-u ……………………….. 912
Knjige u radu …………………………. 914
Ranije objavljene knjige ………….. 916