Hrana koja izaziva fizičku zavisnost

10. март 2007.

Ko god je pokušavao da se odvikne od kafe zna da kofein izaziva fizičku zavisnost a mnogi to tvrde i za čokoladu, ali istraživač Neal Barnard, M.D u svojoj knjizi tvrdi da i druge vrste namirnica izazivaju naviku. Sirevi, razne vrste mesa i šećer prilikom razlaganja tokom procesa varenja oslobađaju supstancu sličnu opijatima koja nas potstiče da ovakve namirnice često uvršćujemo u naš jelovnik. U knjizi Prekinite zavisnički odnos prema hrani je takođe opisano kako industrija hrane eksploatiše naše prirodne potrebe za hranom i gura nas da sve više koristimo nezdravu hranu.

Nije u pitanju proždrljivost, slaba volja ili oralni tip ličnosti koji su uzroci zavisnosti od neke vrste namirnica, u pitanju je biohemijska reakcija koja se odigrava u našem telu koja izaziva osećaj da ne možemo da živimo bez dnevne porcije mesa, sira ili šećera.

Sirevi naprimer sadrže visok nivo kazeina – proteina koji se tokom varenja razlaže između ostalog i na sastojke slične morfijumu nazvane kozmorfini. Ovakvi sastojci u hrani se smatraju odgovornim za vezanost između majke i bebe tokom dojenja ili zavisnost pojedinca od frižidera.

Kada se konzumiraju namirnice iz grupe koja izaziva zavisnost, fenomen osećaja gladi se pretvara u osećanja. Kao kod zavisnosti od droge ako pokušamo da smanjimo ili izbacimo tu namirnicu iz jelovnika pojavljuju se i fizički i psihički znaci nedostatka kao što su drhtanje, grčevi u stomaku, depresija, osećaj griže savesti koja vodi ka zlostavljanju i sebe i drugih.

Dr. Barnard je razvio tronedeljnu dietu koja pomaže da se odvikne od ove hrane, dijeta je kombinovana sa fizičkim vežbama što pomaže da se postigne balans šećera u krvi i hormona koji komtrolišu osećaj gladi, što sve zajedno doprinosi da kontrolišemo osećaj gladi, raznovrsno i zdavo se hranimo.

Dan posle

1. фебруар 2007.

Novogodišnji i Božićni praznici su prilika za slavlje a mnogima od nas i da popijemo koju čašicu alkohola više, posle čega treba preživeti dan posle praćen mamurlukom i glavoboljom.

Prvi simptomi mamurluka se pojavljuju 8 do 16 sati posle opijanja a najčešći su glavobolja, mučnina, diarea i malaksalost.

Najbolji savet da se izbegne mamurluk je potpuno izbegavanje alkohola a drugi po redu je njegovo umereno korišćenje. Ako ste preterali štetu možete ublažiti:

Pre provoda dobro je popiti dosta vode ili neki od sportskih napitaka koji sadrže šećer, minerale i soli. Alkohol dehidrira organizam pa je savet dan posle preterivanja piti dosta tečnosti.

Veterani u alkoholu pre pića obično pojedu neki masan obrok kao što je hambrger ili jaja sa slaninom, mada to nije za preporuku zbog posledica po opšte zdravlje masnoće kao i obroci bogati ugljenim hidratima usporavaju apsorpciju alkohola. Ukoliko ste usred mamurluka pomogao bi zdrav doručak ukoliko možete da ga podnesete, za preporuku je tost hleb sa medom, med smiruje stomak i sređuje suvo grlo.

Slatkiši i namirnice bogate šećerom ubrzavaju dejstvo i apsorpciju alkohola pa ih je dobro izbegavati ako nameravate da pijete alkohol.

Pijte sporo a ukupnu količinu alkohola koju će te uneti u organizam smanjite dajući prednost koktelima sa voćnim sokovima ili naizmenično pijte alkohol i vodu ili neki voćni sok.

Izbegavajte da pijete crno vino u većim količinama jer sadrži sastojak tiramin koji potstiče glavobolju, ovaj sastojak je tek u tragovima prisutan u belom vinu.

Dve kašičice meda pre ili posle pića mogu da pomognu da izbegnete glavobolju, kao i voćni sokovi jer fruktoza pomaže organizmu da razloži alkohol.

Glavobolja se posle opijanja javlja usled proširenih krvnih sudova u glavi tako da je šolja kafe koja skuplja krvne sudove može ublažiti.

Protiv glavobolje je bolje popiti neki od antiinflamatornih lekova kao što je ibuprofen nego aspirin koji je težak za želudac.

Da zapadnjaci imaju isto tako dobru tradiciju u opijanju kao i mi pokazuje jedan dosta delotvorni narodnih lek poznat pod imenom Teta Emin lek: u 1/2l soka od paradajza se dodaju tri kašičice jabukovog sirćeta, sok od jednog limuna, četiri kriške crnog luka, sitno iseckan celer i dve kašičice Tabasco sosa, ova smesa se dobro isitni u blenderu i ostavi u frižideru preko noći.

Uživajte u praznicima!!!!

Anti-kancerogeno povrće

8. јануар 2007.

Potvrđena je činjenica da mnoge vrste povrća mogu preventivno da deluju protiv pojave kancera kao i da deluju protiv kancerogenih ćelija. Naučnici su otkrili aktivne komponente i njihovu zaštitnu ulogu od različitih tipova kancera. Sastojci otkriveni u brokulima je efikasan u zaustavljanju razvoja kancerogenih ćelija kod raka dojke. U povrću kao što su brokuli, kelj, karfiol otkriven je sastojak sulfoarafan (SUL) koji može da blokira završne procese kancerogenih procesa prekidanjem komponenti ćelija nazvanih mikrotubulusi. Ova materija može da blokira razvoj ćelija tumora dojke koje su već kancerogene. Sat vremena posle konzumiranja SUL blokira deljenje ćelija i prekida mikrotubule koji su dugački, tanki cilindri sastavljeni od proteina tubulina koji ima osnovnu ulogu u dupliranju hromozoma tokom deljenja ćelija.

Povrće sa jakim anti-kancerogenim dejstvom

–Beli luk – sumporna jedinjenja koja mu daju jak miris i ukus štite od raka neutralizujući karcinogene i usporavaju ras ćelija tumora, jednom studijom je utvrđeno da žene koje jedu beli luk jednom nedeljno imaju 32% manji rizik od pojave raka dojke.

–Kupus

–Grahorice – sve vrste grahorica su bogate inhibitorima protaza, sastojka koji otežava ćelijama raka da izvrše invaziju na susedna tkiva.

–Soja

–đumbir
–Šargarepa, celer, peršun,paškanat

Povrće sa najjačim antikancerogenim dejstvom

–Crni luk

– Laneno seme

–Brokuli, karfiol

–Paradajz – ima visok sadržaj vitamina C i flavonida likopena koji mu daje crvenu boju a pokazao zaštitnu ulogu protiv raka pluće, cerviksa, raka prostate i usta.

– Crvena paprika

–Spanać – dobar izvor vitamina C i beta karotenima kao što je folna kiselina. U mnogim studijama je potvrđeno da ljudi koji dva puta nedeljno jedu spanać ređe oboljevaju od raka pluća i dojke.

Način pripreme povrća je veoma važan. Prema novijim istraživanjima kuvanjem se gubi veći deo anti-kancerogenih materija dok se prženjem, kuvanjem u mikrotalasnoj pećnici, pečenjem, kuvanjem na pari tek neznatno gube ove materije. Takođe ih ne treba zamrzavati jer se one gube na nižim temperaturama dok se u frižideru tek neznatno gube tokom sedam dana nakon kojih ih više ne treba koristiti.

Sok sa anti-kancerogenim dejstvom

1 cvekla

2 rotkvice

3 glavice brokula

1 šargarepa

1 drška sa lišćem celera

1/2 paradajza

Ako vam je sok previše bljutav možete da nacedite jedan limun ili povećate količinu celera.

Nana protiv preterane dlakavosti kod žena

3. јануар 2007.

Različiti samonikli oblici mente odomaćeni su u umerenom geografskom području celog sveta. Postoji čitav niz vrsta i varijeteta, od kojih neke i botaničari veoma teško međusobno razlikuju.
Svima poznata mirisna biljka menta raste na senovitim i vlažnim mestima.

Klasasta metvica je vrsta koju najčešće srećemo u našim baštama. Izraste do 60 centimetara, ima sveže zelene stabljike i svetle ljubičaste cvetiće složene u metlice.
Paprena menta, odnosno nana, retko se upotrebljava u kulinarstvu, ali je zato čaj od ove biljke svuda omiljen. Blagotvorno deluje na rad želuca, creva i jetre, otvara apetit i sprečava upale od posebnog značaja je za osobe s poremećenim varenjem, prolivom, grčevima, neprijatnim zadahom iz usta. Koristi se i u farmaceutskoj industriji, gde se dodaje pastama za zube, a dobra je i kao začin za jela od mesa i jaja.

Najpoznatija je engleska menta nezvana još sorta Mitcham ili jiš poznatija pod nazivom spermint. Aroma njenih listova je osvežavajuća i pomalo podseća na kim, a od nje se pravi i poznati marokanski čaj.
Prema najnovijem otkriću turskih naučnika ukoliko žene dva puta dnevno piju ovaj čaj, on snižava nivo muških hormona koji uzrokuju preteranu dlakavost kod žena (dlačice na stomaku, licu i grudima).
Preterana dlakavost kod žena se zove hirurdizam i nije ozbiljan poremećaj ipak se zbog estetskih razloga koji deluju na psihu žena leči lekovima koji utiču na nivo muških hormona u krvi. U organizmu svih žena se stvara mala količina muških hormona u koje spada i testosteron, ali ako je njihova koncentracija veća dolazi do pojačane dlakavosti . Ponekad je uzrok preteranoj dlakavosti neko ginekološko oboljenje kao što je policistični ovarijalni sindrom.

Prema turskim naučnicima ova sorta nane (Mentha spicata Labiatae) bi mogla da bude odlična alternativa hormonalnim preparatima. U eksperimentu je učestvovalo 21 žena sa hirurdizmom od kojih je 12 patilo od ove pojave usled policističnog ovarijalnog sindroma. One su 5 dana tokom folikularne faze menstroalnog ciklusa, dva puta dnevno pile dve šolje čaja od nane (po 250ml čaja napravljenih od po 5g nane, koja stoji 10min potopljena u vreloj vodi).

Naučnici su ustanovili značajno smanjenje slobodnog (aktivnog) testosterona u krvi i povećanje količine nekoliko ženskih hormona. Celokupna količina testosterona se nije smanjila ali se veći deo hormona vezao za proteine i tako postao neaktivan.

Prema profesoru Mehmet Numan Tamer potrebno je još ispitivanja kako bi se testirala pouzdanost engleske mente u lečenju dlakavosti. Još uvek nije poznat način i koje materije iz nane deluju na smanjenje koncentracije muških hormona kod žena pa je još uvek neophodno da žene koje pate od hirurtizma prođu kroz lekarske preglede i lečenje koje preporuči lekar.

Neželjena dejstva lekova

2. јануар 2007.

Ne postoji lek bez neželjenih dejstva. Racionalna i efikasna farmakoterapija nije jednostavno povezivanje imena leka sa odgovarajućom bolešću, cilj kvalitetnog i uspešnog lečenja je izabrati najefiksaniji i najbezbedniji lek, sa najmanje neželjenih dejstava, prema postavljenoj dijagnozi i opštem stanju pacijenta. Ukoliko je primena nekog leka dobro poznata, on je bezbedan, a rizik oštećenja zdravlja zbog ozbiljnih neželjenih i toksičnih efekata je minimalan.

Faktori koji mogu da utiču na neželjeno dejstvo leka su: pacijent – godine starosti, disfunkcija organa (jetra, bubrezi), alergijska predispozicija, specifične navike (alkoholičar, pušač, zavisnik od lekova), ukoliko lekar nepravilno ili neadekvatno izabere, dozira lek ili izabere neodgovarajuću dužinu primene leka i interakcije izmedju lekova pri istovremenoj upotrebi više lekova.

Neželjena dejstva lekova

Generalno, po mehanizmu nastanka neželjena dejstva se dele u dve grape:

1. Prva grupa neželjenih dejstava je direktna posledica farmakodinamskih efekata i mehanizma dejstva leka (gastrična iritacija kod aspirina, bronhokontrikcija kod propranolola, posturalna hipotenzija kod nekih antihipertenziva, krvavljenja kod antikoagulansa, hipokalemija kod tiazidnih diuretika). Ona se javljaju primenom terapijskih doza, očekivana su, prolazna, koriguju se redukcijom doze i obično ne zahtevaju prekid lečenja. Retko su ozbiljna da ugrožavaju zdravlje, pa čak i život pacijenta, što zahteva momentalnu obustavu lečenja.

2. Druga grupa neželjenih dejstava nije ni u kakvoj vezi sa farmakodinamskim dejstvima leka i predstavlja neuobičajenu interakciju organizma i leka. Ova dejstva ne zavise od primenjene doze, javljaju se samo kod nekih ljudi i manifestuju se kao: a) alergijske reakcije i b) poremećaji genskog porekla.

Alergijske reakcije su najčešća neželjena dejstva lekova, kvalitativno se razlikuju od farmakodinamskih efekata, a u nekim slučajevima po stepenu težine mogu pripadati toksičnim dejstvima.

Karakteristike alergijske reakcije na lekove su sledeće: -različite kožne erupcije (urtikarija, makulo- papulopzni raš i dr.), rinits, konjuktivitis, zatim otok periorbitalnog tkiva, usana, larinksa, spazam bronhija. Ozbiljne reakcije kao anafilaktički šok, serumska bolest, hemolitička anemija, depresija koštane srži, hepatitis, po težini oštećenja do kojih dovode praktično pripadaju toksičnim efektima. Vise od polovine alergijskih reakcija na lekove je izazvano beta-laktamskim antibioticima, od kojih su najčešći uzročnici penicilini. Incidenca svih alergija na peniciline se kreće izmedju 0,7 i 10%, a anfilaktičkih reakcija 0,04-0,2%.

Genetski poremećaji – pripadaju farmakogenetici, koja proučava genetske faktore koji regulišu individualnu reakciju na lek. Najčešći premećaji su izazvani nedostatkom enzima za razgradnju leka (nedostatak glikozo-6-fosfat dehidrogenaze i hemolitička anemija primenom sulfonamida ili hloramfenikola, nedostatak acetilholinesteraze i depresija disanja primenom neuromuskularnih blokatora), ali i hiperprodukcijom enzima (pojačno stvaranje aminolevulinske kiseline i nastanak porfirije primenom barbiturata ili pentazocina).

Toksična dejstva lekova

Toksična dejstva lekova se mogu podeliti u 2 grape:

1. Ona koja nastaju usled predoziranja i predstavljaju pojačanje farmakoloških efekata do neželjenog stepena. Takodje, mogu nastati i zbog individualne povećane osetljivosti prema nekom leku. Primena leka se odmah obustavlja jer može doći do teških komplikacija i fatalnog ishoda, preduzimaju se odgovarajuće simptomatske mere pomoći i primena antidota okoliko on postoji.

2. Toksičnost lekova u užem smislu reči – kod nekih osoba lekovi dovode do stvaranja hemijski reaktivnih metabolita koji oštećuju ćelijske komponente, proteine, membranske lipide i DNK. Kada dodje do oštećenja proteina i lipida nastaju biohemijski i morfološki poremećaji koji dovode do smrti ćelije. Ovakve toksične reakcije najčešće oštećuju jetru (izoniazid, hlorpromazin, halotan), bubrege (aminoglikozidi, nesteroidni antiinflamatori, ciklosporin) i koštanu srž (hloramfenikol, karbamazepin, sulfonamidi).

7 grešaka koje mogu da unište skoro svaku vezu

11. децембар 2006.

Pa kako se odvija vaša veza? Kotrljate ili ste stalno na granici sukoba? Postoji sedan grešaka koje mogu da unište skoro svaku vezu, pa ih je dobro izbegavati.

Ljubomora – ako ste ljubomorni ili posesivni to će ostaviti kod vašeg partnera utisak da je u zarobljeništvu. Ovo kod njega može stvoriti osećaj da želi da ode od vas jer ga činite klaustrofobičnim a to je da bi ironija bila još veća ono što najmanje želite.

Problemi u seksu – ako ih imate a ne možete da pričate o njima ili da pokušate da rešite problem uz profesionalnu pomoć računajte da zvona za uzbunu već zvone. Različiti ljudi imaju različite seksualne potrebe pa iako je jednom nedeljno za jednog partnera dovoljno za drugog može biti potpuno nezadovoljavajuće.

Uticaj prethodne veze – senke iz prošlosti mogu sasvim nepovoljno da deluju na novu vezu. Ako imate loša iskustva, lošu sliku o samom sebi ili o svojoj vrednosti, sklonost ka zavisnosti od partnera, dugotrajne finansijske probleme onda nije realno da ne očekujete da sve to neće uticati i na vašu vezu.

Finansijski problemi – skoro svaki par ima tokom zajedničkog života kratkotrajne ili dugotrajne novčane probleme, to je jednostavno sastavno deo svačijeg života. Svakodnevne nesuglasice zbog novca oko toga ko više troši ili čupanje iz dugova sigurno da unosi tenziju u vezu. Kada jedan par nije u stanju da sinhronizuje način trošenja ili finansijske vrednosti nastaju nevolje.

Roditeljstvo – zahteva da roditelji zauzmu jedinstven stav prema svojoj deci. Ako jedan roditelj nešto dozvoljava svojoj deci a drugi to zabranjuje ovo neslaganje stresno deluje na vezu. Ova razlike još drastičnije deluju na vezu ukoliko u njoj postoje pastorci, zato je potrebno da roditelji usvoje pravila o vaspitanju dece i da ih se čvrsto drže.

Problemi sa roditeljima vašeg partnera – kada su roditelji nezadovoljni vašim izborom, ili ne žele da puste svoje dete da započne svoj život, njihovim mešanjem u vezu mogu da nastanu veliki problemi za porodicu. Međusobne svađe izazivaju stresove i familjske drame u kojima se par oseća kao da ih odguruju u suprotnim pravcima.

Stare ljubavi – ukoliko partner iz stare veze pokuša da obnovi vezu, time će prouzrokovati svađe i ljubomoru. Da li šolja kafe sa bivšom devojkom/momkom vredi loše atmosvere u kući ili da li partner možda ipak ima razloga da se oseća nesigurno?

Prevencija osteoporoze

10. децембар 2006.

Osteoporoza je progresivno oboljenje kod koga kosti postepeno postaju porozne, što čini osobu podložniju prelomu kostiju i utiče na promene u držanju tela i visinu. Osteoporoza napreduje bez vidljivih simptoma a veoma mali broj ljudi zna da povijena kičma i veći gubitak visine najčešće nastaje usled gubitka koštane mase kičmenog stuba usled osteoporoze. Ovo je kompleksno stanje na koga utiču hormonalne promene, način ishrane i životni stil.

Kod žena sklonost ka osteoporozi je vezan za pad stvaranja ženskog hormona estrogena tokom menopauze. Niske, žene sa sićušnim kostima su sklonije razvijanju osteoporoze. Muškarci su manje skloni osteoporozi ali ni oni nisu pošteđeni.

Prevencija osteoporoze je bitna u svim životnim razdobljima ali žene treba pažljivo da je sprovode u godinama života kada se približavaju menopauzi i kasnije.

Uravnotežena ishrana – pre svega par godina se smatralo da je potrebno kao prevenciju osteoporoze unositi samo malo više kalcijuma. Kalcijum se i dalje smatra veoma važnim, dnevne potrebe su 1500 mg sem kod žena koje su pod hormonalnom terapijom kod kojih su dnevne potreba 1000 mg. Ipak nije samo neophodan kalcijum, da bi se on dobro apsorbovao neophodne su i dovoljne količine magnezijuma, vitamina A i D a da bi se i zadržao u organizmu potrebne su vitamini B6 i kalijuma. Vitamin C je takođe neophodan u prevenciji osteoporoze jer se pod njegovim uticajem stvaraju dovoljne količine kolagena.

Da bi svi ovi nutritijenti bili zastupljeni u svakodnevnoj ishrani neophodno je unositi puno voća, povrća, grahorica, jogurta, crnog hleba i krompira u kombinaciji sa manjm količinama krtog mesa, ribe, nemasnih sireva. Dnevno je potrebno popiti 1/2l mleka sa smanjenim procentom masnoća i vremenom smanjiti unos crvenog mesa, kafe, alkohola i nikotina koji takođe slabe kosti.

Svakodnevno vežbajte – svakodnevni fizički napori omogućuju da kalcijum ostane u kostima. Astronauti koji provedu duži period u bestežinskom stanju, gde nemaju mogućnost da se kreću pate u zavisnosti od dužine perioda pate od nedostatka kalcijuma. Dovoljna je šetnja brzim korakom, lakše aerobik vežbe su idealne ali i bilo koji drugi oblik vežbanja.

Održavajte vama odgovarajuću telesnu težinu, za kosti nije podjednako dobra ni preterana telesna težina kao ni preterano niska telesna težina.

Riba za bolje zdravlje

7. децембар 2006.

Riba bi trebalo da bude češće zastupljena u ishrani zbog toga što je bogata proteinima i odličan izvor omega 3 masnih kiselina a s druge strane ima manje kalorija od drugih namirnica životinjskog porekla. Naučnici širom sveta su otkrili da redovno konzumiranje ribe – jednom do dva puta nedeljno, smanjuje rizik od različitih bolesti od astme koja se javlja u detinjstvu do raka prostate.

Rdovno unošenje ribe smanjuje rizik od raznolikih oboljenja, bolesti kod kojih je riba odlična prevencija su:

– Astma – deca koja jedu ribu ređe dobijaju astmu

– Štiti mozak i oči – omega 3 masne kiseline doprinose zdravlju tkiva mozga i retine. Jedno skorašnje istraživanje je utvrdilo da naročito kod žena omega 3 masne kiseline smanjuju rizik od moždanog udara, ako jedu ribu jednom nedeljno za 22%, dva puta nedeljno za 27%, 5 puta nedeljno za 52%. Riba sadrži prirodne zasićene masnoće koje mogu da menjaju lipide i smanjuju stvaranje naslaga na krvnim sudovima, vremenom se delimično menja i hemija čitavog organizma.

– Omega 3 masne kiseline iz ribe smanjuju rizik od raznih vrsta raka za 30 do 50%, posebno od raka usne šupljine, ezofagusa, debelog creva, grudi, jajnika i prostate.

– Kardiovaskularna oboljenja – konzumiranjem ribe jednom nedeljno smanjuje se rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara smanjenjm krvnih ugrušaka i zapaljenja, poboljšanjem elastičnosti krvnih sudova, smanjenjm krvnog pritiska, smanjenjem masnoća u krvi i povećanjm količine dobrog holesterola u krvi.

– Kod starijih ljudi koji jednom nedeljno jedu ribu ređe se javlja demencija uključujući i Alchajmerovu bolest.

– Kod ljudi koji redovno jedu ribu ređe se javlja depresija koja je inače povezana sa smanjenim nivoom omefa 3 masnih kiselina u mozgu.

– Kod ljudi koji pate od diabetesa redovno konzumiranje ribe pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi.

– Redovno unošenje ribe ublazava simptome reumatoidnog artritisa, psoriaze i autoimunih oboljenja jer smiruje inflamatorne procese.

– Redovno unošenje ribe tokom trudnoće smanjuje rizik od prevremenog rađanja bebe.

Preporučene dnevne doze omega 3 masnih kiselina iz ribe je 200-600mg i iz namirnica biljnog porekla 1-2g.

Prosečnna količina omega 3 masnih kiselina u 60g ribe (kolika bi trebalo da bude jedna porcija) kod raznih vrsta ribe je: losos – 1,200mg, dimljeni losos – 1,000mg, sardina -1,500mg, pastrmka-350mg , tunjevina iz konzerve 145mg.

PMS – predmenstrualni sindrom

12. новембар 2006.

Premenstrualni sindrom pretstavlja specifičnih skup fizioloških i psiholoških stanja, kao i promena raspoloženja a pojavljuje se u drugoj polovini menstrualnog ciklusa posle ovulacija i završava po prestanku menstroacije.

Najčešće promene u raspoloženju su nervoza, depresija praćena plakanjem, preterana osetljivost i promene raspoloženja od tuge do besa. Simptomi PMS-a mogu po jačini da varijaju od jednog do drugog menstroalnog ciklusa.

Najčešći fizički simptomi su osećaj umora i iscrpljenosti, nadutost trbuha i grudi, pojava akni, povećan apetit poremećaji spavanja od preterane pospanosti do nesanice.

Uzroci PMS-a su još uvek nepoznati delom zbog velikog i različitog broja simptoma i problema u postavljanju sigurne dijagnoze. Ni jedna od dosadašnjih teoija o uzrocima PMS-a nije naučno dokazana pa usled toga još ne postoji specifičan način njenog lečenja.

Među preovlađujućim teorijama su one koje smatraju da se simptomi PMS-a javljaju tako što hemijske promene posle ovulacije deluje na polne hormone, neurotransmitere i opoidne peptide. Smatra se da posle ovulacije dolazi do smanjenog stvaranja ženskih polnih hormona i da usled toga nastaju simptomi PMS-a ali ova teorija koja datira još od 1930-te još nije potvrđena.

Prema drugim teorijama promene u nivou polnih hormona posle ovulacije utiču na hemijska jedinjenja u mozgu usled čijih promena dolazi do promena raspoloženja. Eksperimentalno je dokazano da serotinin i triptofan koji funkcionišu kao neurotransmiteri u mozgu izazivaju simptome PMS-a i imaju veliki uticaj na raspoloženje i emocije.

Opoidni peptidi imaju neke osobine opijata i pretstavljaju hemijska jedinjenja koja u mozgu utiču na raspoloženje. Koncentracija ovih jedinjenja u tkivu mozga je direktno povezana sa intenzitetom stvaranja polnih hormona u jajnicima. Zbog genetskih razlika neke žene su osetljivije na hemijske promene u mozgu i imaju mnogo izraženije simptome PMS-a od drugih žena.

Smatra se da oko 80% žena oseća neke nelagodnosti koje predstavljaju simptome PMS-a a na sreću manji broj žena oko 10% ima izražene simptome koje ih remete u poslu i kvare odnose sa ljudima, utiču na životni stil.

Za utvrđivanje da li se radi o PMS-u najdelotvorniji je kalendar o datumima menstroacija i period po prestanku menstroacije kada žena nema nikakvih simptoma, ako se simptomi ne povlače ni u tom periodu onda je zaključak da se radi o PMS simptomima netačan ili pored PMS-a u pozadini postoji još neko oboljenje ili stanje.

Drugi nači da se tačnije utvrdi da li se radi o PMS simptomima je da se ženi prepišu lekovi koji zaustavljaju sve funkcije jajnika, u tom slučaju bi ovi lekovi doveli do nestanka svih simptoma.

Olakšanje simptoma je moguće kroz fizičke vežbe, promene u načinu ishrane i podršku porodice. Potrebno je izbegavati so, smanjiti unos kofeina, smanjen unos masnoća životinjskog porekla, unošenje mlečnih proizvoda sa smanjenom količinom masnoća. Žena bi trebalo da unosi više ugljenih hidrata, od minerala magnezijum i cink a od vitamina A, E i B6 vitamin.

Što se lekova tiče obično se koriste simptomatski lekovi kao što su diuretici, analgetici, oralna sredstva za kontracepciju, antidepresivi. Fizičke vežbe oslobađaju od nervne napetosti i anksioznosti pored toga što dobro deluju na opšte zdravlje.

Dobro je prepoznati kada se radi o simptomima PMS-a jer se izvesnim promenama u načinu života mogu uspešno kontrolisati bez lekova.

O čemu govore iskustva ljudi koji su doživeli kliničku smrt

5. новембар 2006.

Kako izgleda umiranje? Većina nas se u manjoj ili većoj meri plaši smrti. Postoje ljudi koji su se vratili iz stanja veoma bliska smrti i ispričali priče o najčešće veoma prijatnom iskustvu na vratima smrti.

Za one koji su doživeli kliničku smrt i neke druge to je dokaz o životu posle smrti dok je za većinu naučnika ova iskustva su samo halucinacije koje stvara umirući mozak koje nisu ništa drugačije od veoma živih snova.

Šta je onda istina? Da li je iskustvo koga se sećaju ljudi koji su doživeli kliničku smrt prelazak u život posle smrti ili je to poslednje iskustvo koje imamo pre večitog počinka. Najverovatnije ni jedna ni druga grupa ljudi nije u pravu, ova iskustva nikako nisu dokazi o životu posle smrti ali su mnogo interesantnija od snova i mogu se razumeti tek dubokim shvatanjem neurohemije, psihologije i fiziologije. Ova iskustva su veoma živa i ljudima koji su ih proživeli obično potpuno menjaju život a da bi se shvatila potrebno je shvatiti pitanja koja se tiču uma, nas samih i prirode svesti.

U jednom istraživanju je utvrđeno da je veoma mali broj pacijenata ( 10 od 1000) koji su imali zastoj srčane radnje i preživeli prijavilo da su imali neku vrstu neobičnog iskustva od ulaska u tunel i svetla do komunikacije sa dragim osobama koje su pre umrle.

Ovo iskustvo je kod takvih ljudi bilo veoma živo, prolazak kroz tunel nije kao slika prolaska kroz tunel, pogled izvan tela izgleda potpuno realno ne kao san nego baš kao da ste iznad i gledate dole. Ni jedan od njih nije rekao da je halucinirao ili maštao da je otišao u raj ili da je imao lep san već bio sasvim ubeđen da se to stvarno odigravalo.

Možda je ovde najvažnije pitanje da li treba da budete blizu smrti da bi ste imali takvo iskustvo ili ga je moguće doživeti i u nekim drugim stanjima? Neki ljudi su imali slično iskustvo pod dejstvom određenih lekova, bili izuzetno umorni ili pod sresom.

Više od 50% preživelih su bili ljudi koji veruju u dušu ili duh koji može da napusti telo. Opet šta to znači? Da li da ne možemo da verujemo da nismo ništa više od smrtnog tela i da je smrt kraj? Ili da stvarno postoji astralno telo. Možda pomišljt da ovakvo pitanje nije naučno pitanje.

U nekim ranijim eksperimentima mediumi su tvrdili da mogu da projektuju svoje astalno telo u udaljene postorije i vide šta se tamo dešava, ovi eksperimenti sa medijima nisu dobro vođeni pa ne mogu da ponude nikakve dokaze o postojanju astralnog tela.

U drugim ekspeimentima umirući ljudi su mereni u pokušaju da se otkrije odlazak astralnog tela, na osnovu podataka o gubitku težine ništa nije moglo da se potvrdi, u novijim eksperimentima su korišćeni mnogo sofisticiraniji detektori ali nisu uspeli da zabeleže ništa neobično.

Prema tome ova teorija je testirana ali nije uspela ništa da dokaže…da zaista postoje astralna tela verovatno bi nešto u vezi njih već bilo otkriveno.

Još jedna popularna teorija je pravljenje analogije između umiranja i rađanja i da je iskustvo izlaženja iz sopstvenog tela literarno baš to oslobađajući trenutak sličan rađanju – tunel je kanal kroz koji izlazimo prilikom rađanja. Kanal je uzak a beba se potiskuje njegovim grčenjem i to temenom prema napred pa tako ne može da vidi svetlo na kraju hodnika a oči su joj zatvorene. Takođe nema mentalne sposobnosti da prepznaje ljude oko sebe a i ti kapaciteti se tokom života puno menjaju da odrasli ne mogu da se sete kako je sve izgledalo dok su bili deca.

Najslabija od svih teorija je da je ovo iskustvo samo halucinacija ali se onda postavlja pitanje zašto uvek ista halucinacija kod različitih ljudi. Zašto je uvek tunel a ne vrata, prolaz ako predstavlja put u neki drugi svet. Zašto je uvek svetlo na kraju tunela, zašto se duša uvek nalazi iznad tela a ne ispod. Tuneli se ne pojavljuju samo u stanjima bliskih smrti, često se doživljavaju kod napada epilepsije, migrene, tokom upadanja u san ili usled nekih hemikalija…kao što je LSD, psilocybin i meskalin.

Mozak obično normalno funkcioniše tako što neke ćelije inhibiraju druge. Kada se smanji inhibitorna aktivnost nastaje stanje preterane aktivnosti mozga, što se može desiti tokom kliničke smrti zbog nedostatka kiseonika. Preterana aktivnost mozga koja se prenosi na vizuelni korteks može da proizvede iluziju da vidite nešto slično tunelima.

Novija teorija je da mozak ima tendenciju da zamućuje liniju između sna i budnog stanja i da je to biološki uzrok iskustava koje neki ljudi imaju kad zapadnu u kluiničku smrt. Ljudi koji su rekli da su imali takva iskustva su imali takozvanu REM upade, kada aspekt sna tokom spavanja se prenosi u trenutke buđenja. Ljudi na primer mogu da se osećaju paralizovano ili imaju vizuelne ili zvučne halucinacije kada padaju u san ili se bude.

Tokom REM faze sna, vizualni centri u mozgu su veoma aktivni , pa REM faza tokom opasnosti može da stvori vizije svetla i smrti koja je blizu . Ipak ovo istraživanje objašnjava kako mozak doprinosi pojavi iskustva kliničke smrti ali i ne zašto se ono javlja.

Da li znate sve o farbanju kose?

3. новембар 2006.

Farbanjem kose se postiže najbrža i najdramatičnija promena izgleda. Ništa kao ofarbana kosa ili promena boje kose ne može tako snažno da izazove da se osećate drugačije i kao novi. Ponekad se dešava da iako boja izgleda sjajno na kutiji na vašoj kosi izgleda onako kako niste želeli i uvede vas u depresiju, pa treba pažljivo birati farbu i prema proizvođaču a i u skladu sa vašom bojom tena.

Postoji dva glavna tipa boja za kosu – trajne i delimično trajne. Trajne boje za kosu se mešaju sa hidrogenom koji otvara kutikulu vlasi i prodire duboko u vlas dajući joj boju.

Delimično trajne boje ili kolor šamponi površinski boje vlas, njima možete samo da promenite nijansu vaše prirodne boje kose. Posle svakog pranja kose ove boje polako blede i bivaju isprane posle dvadesetak pranja. Daju bolji sjaj kosi ali nisu u stanju da prekriju sve sede vlasi.

Prilikom birajna boje za kosu treba da uskladite boju tena sa bojom kose, npr. ljudi sa veoma svetlom bojom tena ne izgledaju dobro sa veoma tamnom bojom kose.

Veoma je teško postići plavu boju kose ako je prirodna boja vaše kose smađa, ovu boju možete postići tek permanentnim farbanjem. Savet je da prvi put kosu farba u plavo frizer.

Ukoliko želite crvenu boju kose dobro je znati da kosa uglavnom dobro prima crvene pigmente ali ako imate plavu kosu treba da pronađete takvu koja je dva tri tona tamnija od prirodne boje kako bi ste dobili odgovarajući ton.

Braon boja je uvek siguran izbor za svakoga, nianse braon boje mogu da variraju od svetle, preko tamnijih nijansi a u skladu sa tim dosta se menja i izgled.

Crnu boju kose je lako postići jer su molekuli crnog pigmenta krupniji pa lako pokrivaju celu vlas, prilikom izbora nijanse treba biti oprezan, ljudi sa tamnom ili žućkastom bojom tena neće najbolje stajati izuzetno tamne nijanse.

Ako se ipak desi da boja kojom ste upravo ofarbali kosu nije ona o kojoj ste sanjali jer je suviše svetla ili suviše tamna ili jednostavno nije boja koju ste želeli umesto da krivite proizvođača treba da ublažite štetu. To je lakše reći nego učiniti jer jednostavno ne postoji razređivač ili hemikalija kojom je moguće otkloniti boju sa kose.

Možete ponovo ofarbati kosu, pažljivo birajući boju i dobro se raspitavši jer mešajući dve boje možete da izazovete još veću katastrofu. Tamnu boju kose je teško popraviti jer pigmenti temeljno prodiru u vlas. Ukoliko je nijansa boje kose suviše svetla možete je popraviti birajući kolor šampom par nijansi tamniji nekoliko dana posle farbanja.

često pitanje je – da li hidrogen oštećuje kosu? Ukoliko se koristi visoko procentni hidrogen i ako često menjate boju kose npr. od plave do kestenjaste pa se ponovo vratite na plavu potreban je kompletan tretman za negu kose kako se ne bi oštetila.

ćelije raka se ponašaju kao svemirski brodovi

2. новембар 2006.

Istraživači sa univerziteta u Floridi su otkrili način funkcionisanja odbranbenog sistema ćelija raka, koji im omogućava da prežive tretman sproveden da ih uništi.

ćelije raka koriste odbranbeni štit sličan onome koji koriste svemirski brodovi u ilmovima naučne fantastike. Ove čelije luče enzime koji se vezuju sa proteinima stvarajući tako barjeru koja ih štiti od oštećenja radijacijom ili hemoterapijom, što im omogućava da prežive.

Ohrabrujuće je što su istraživači pronašli slabu tačku ovog sistema zaštite ćelija raka uspevši da spreče vezivanje enzima sa proteinom.

William G. Cance, M.D. istraživač sa univerziteta iz Floride kaže da su otkrili da gen nazvan fokal prijanja uz protein kinazu CK2 koja se se pojačano stvara kod tumora, a posledica je da su u tom slučaju ćelije raka mnogo otpornije na tretmane protiv raka, lakše se šire i umnožavaju. Mnogo su otpornije na pokušaje da budu uništene. Sada se dalje proučava zašto ovaj određeni gen, koji je ustvari mali enzimski molekul, je tako blisko vezan sa preživljavanjem ćelija raka.

Da li gazirana pića štete kostima?

1. новембар 2006.

Žene koje puno piju gazirana pića rizikuju da kada postanu starije imaju krt i lomljive kosti prema jednoj novijoj studiji. Dok su eksperti sumljali u vezu između gaziranih besalkoholnih pića i smanjene gustine kostiju, istraživači sa Tufts univerziteta veruju da je možda tome uzrok fosforna kiselina koja se nalazi u kola pićima.

U studiji kojom je poređena mineralna gustina kostiju 2500 odraslih muškaraca i žena sa izveštajima o navikama pijenja gaziranih bezalkoholnih pića, nađeno je da su žene koje su dnevno pile više od 3 x po čašu kole imale 2,3% do 5,1% manju mineralne gustinu kostiju od žena koje su pile manje od jedne čaše kole. Kod muškaraca nije utvrđen isti efekat.

Još nije objašnjeno kako fosforna kiselina negativno deluje na kosti. Neki veruju da povećana količina fosoforne kiseline vezuje kalcijum i sprečava ga da se apsorbuje, ili nepovoljno utiče na nivo paratiroidnog hormona koji utiče na gustinu kostiju.

Dugi smatrjaju da količina fosforne kiseline nije dovoljno viskoa da utiče na mineralnu gustoću kostiju. Smatraju da žene umesto mleka unose gazirana pića, pa tako smanjuju unos kalcijuma, čiji unos treba povećati tokom menopauze. Ipak vođa istraživanja kaže da nije pronašao da žene koje piju kola pića manje unose manje mleka od drugih. Zašto su onda muškarci imuni na ovakav uticaj kolapića? Moguće objašnjenje je da muškarci imaju drugačije navike u unošenju pića, često piju više piva koje možda ima zaštitni efekat na kosti.

Iznenadna smrt nije uvek tako iznenadna

11. октобар 2006.

Za iznenadni srčani zastoj se veruje da dolazi kao grom iz vedra neba, ali nova studija pokazuje da za razliku od svoga imena, često ima znakove upozorenja.

Iznenadni zastoj srca, česta je i smrtonosna pojava. 20% svih smrti u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine, posledica su iznenadnog srčanog udara, a jedva 5% ljudi ga preživi.

Istraživanje zastoja srca nije jednostavno jer je po pravilu smrtonosan, i ne možete pitati žrtve kako se osećaju posle udara. Ispitivanje svedoka može biti od pomoći, ali to se radi mnogo kasnije. Naučnici u Nemačkoj pokušali su da popune praznine, tražeći od lekara da ispitaju svedoke na mestu događaja. Lekari su prikupili podatke o 406 slučajeva i otkrili iznenađujuću učestalost upozoravajućih znakova pre napada.

Bol u prsima, gubitak daha, mučnina ili povraćanje i gubitak ravnoteže, bili su među najčešćim znakovima nadolazećeg srčanog aresta. Neki ljudi su počeli osećati ove simptome satima pre zastoja srca. U 90% slučajeva, simptomi su trajali barem pet minuta. U samo 25% slučajeva, pacijenti su doživeli srčani arest iz vedrog neba – bez prethodnih simptoma.

Kako promijeniti svoje prehrambene navike?

7. октобар 2006.

Jeste li svoje prehrambene navike prilagodili modernom načinu života? Zateknete li se kako sve češće jedete brzo pripremljenu hranu? Loše kombinirate namirnice? Porcije su vam sve veće? Ako ste na samo jedno pitanje pozitivno odgovorili tada je vrijeme da poradite na mijenjaju svojih prehrambenih navika.

Što činiti? Kako započeti?

Kao prvo, prestanite loše kombinirati namirnice. U istom obroku nemojte koristiti bjelančevine i ugljikohidrate. Iako je u Hrvatskoj svijest o zdravom načinu prehrane znatno porasla u posljednjih nekoliko godina, ipak se još uvijek tipičan hrvatski kontinentalni ručak sastoji od juhe, mesa i krumpira ili tjestenine, salate, kolača ili voća. Loše kombinirana hrana, odnosno spajanje ugljikohidrata i proteina u istom obroku, za posljedicu ima lošu probavu, nadutost, plinove, pospanost i žgaravicu. Za preradu ugljikohidrata (npr. krumpira) trebamo lužine, a za preradu bjelančevina (meso), mliječnih proizvoda i jezgričavog voća trebamo kiseline. S obzirom da lužine i kiseline jedna drugu neutraliziraju sposobnost probavljanja hrane je onemogućena. Hrana u želucu ostaje najmanje 3 sata prije nego što krene u tanko crijevo i za to se vrijeme kvari ukoliko se ne razgradi, a neprobavljene bjelančevine se raspadaju, dok neprobavljeni škrob fermentira što uzrokuje lošu probavu, nadutost, žgaravicu, a sve zbog loše kombinirane hrane.

Kombiniranje hrane je vrlo jednostavno. Kod pravilnog kombiniranja hrane u istom ćete obroku imati:
• meso i povrće (ali ne krumpir)

• rižu i povrće

• tjesteninu i povrće

• kruh i povrće

• ribu i povrće

Kod lošeg kombiniranja hrane u istom ćete obroku imati:
• meso i krumpir

• ribu i riža

• piletinu i tjestenina

• sir i kruh

• žitarice i mlijeko

Što se tiče voća, ono se u želucu zadržava od dvadeset do trideset minuta i zbog toga ga treba jesti na prazan želudac, preporučljivo u svježem stanju. Najpovoljnije vrijeme za voće je prijepodne jer nam razgradnjom daje, a ne oduzima energiju. Voće nikada nemojte jesti nakon obroka za desert upravo zbog toga što mu treba kratko vrijeme za razgradnju. Voće zbog ostale hrane neće moći napustiti želudac pa ćete za posljedicu imati bolove u želucu.

Ukoliko ćete se držati ovih nekoliko jednostavnih pravila osjećati ćete se svježe, puni energije, probava će vam se poboljšati, a vjerojatno ćete i izgubiti poneki suvišan kilogram.

Međutim, drastične promjene u našoj prehrani i prehrambenoj kulturi nisu nimalo lagan zadatak. Iz tog razloga budite spremni na to da će vam trebati izvjesno vrijeme dok se ne naviknete i ne prilagodite promjenama koje uvodite. Ipak, imajte na umu da vi i vaša obitelj krećete na jedan novi put, put ka zdravlju i zadovoljstvu jer će zdravi način prehrane utjecati na vaše raspoloženje, pa će promjene koje uvodite biti lakše i jednostavnije.

U današnje vrijeme potrebna je jaka volja da bi se oduprijeli agresivnom reklamiranju mnogih nezdravih prehrambenih proizvoda koji se nalaze na tržištu, od brzo pripremljene hrane za pripremu u mikrovalnoj pećnici i nezdravih grickalica do gaziranih napitaka i prevelikih porcija hrane.

Promjene možemo činiti malim koracima koji će učiniti veliku razliku u našim životima i životima naših supružnika i djece, te okoline jer svoju novostečenu prehrambenu kulturu trebamo prenositi na našu okolinu.

Ukoliko imate obitelj obroke jedite zajedno.

Budite primjer svojoj djeci – pokažite koliko uživate u voću i povrću.

Budite što aktivniji – šetajte, vozite bickl, rolajte, bavite se nekim sportom i uključite obitelj.

Neka vaše porciju budu male.

Ne inzistirajte da vaša djeca moraju pojesti sve što im je na tanjuru.

Neka vaša djeca u školu nose komade voća i vodu, umjesto čokolade, čipseva i gaziranih napitaka.

Pokušajte utjecati na prehrambenu politiku u vrtiću ili školi vašeg djeteta. Ukoliko u školi postoje automati za prodaju slatkiša i gaziranih pića tražite da se uklone i/ili zamijene automatima ili štandovima s voćem i vodom, i prirodnim sokovima.

U vlastitom domu koristite vodu, umjesto gaziranih sokova.

Kod kuće iscijedite prirodni sok za sebe i obitelj.

Upoznajte svoju djecu sa zdravim namirnicama. Napravite im listu zdravih namirnica.

Krećite se kad je god moguće.

Uključite djecu u kupovinu hrane na tržnici i trgovini.

Neka vaše dijete svako jutro započne s uravnoteženim obrokom koji će započeti komadom voća.

Ograničite gledanje televizije i igranje na kompjutoru na dva sata dnevno.

Potičite djecu na igranje na zraku, izvan kuće. Pridružite im se.

Vodite djecu na izlet u prirodu.

Razgovarajte s djecom o hrani koja se reklamira.

Uživajte u različitim vrstama hrane. Ne ograničavajte se samo na lokalnu ponudu!

Ukoliko imate gdje, zasadite vlastiti vrt povrćem i voćem, te ga obrađujte zajedno s obitelji. Ukoliko ne, u nekoliko posuda za cvijeće zasadite različite vrste povrća i uzgajajte na balkonu ili prozoru.

Sretno! Time što ste pročitali ovaj članak već ste učinili prvi korak ka mijenjaju svojih prehrambenih navika.
www.NRG-fit.com

Kašalj

4. октобар 2006.

ašalj je najčešći simptom zbog koga pacijenti odlaze na pregled kod lekara. Kašalj inače predstavlja odbranbeni refleksni mehanizam kojim se odstranjuje sekret i strana tela iz disajnih puteva. Međutim može da prati niz različitih akutnih i hroničnih oboljenja, ukoliko postane neefikasan, ekcesivan i stalan može u velikoj meri da utiče na kvalitet života pacijenta i da dovede do mnogih komplikacija.

Kašalj može da bude započet voljnim ili refleksnim putem. Stimulacija receptora za kašalj može da bude zapaljenska, mehanička, hemijska i termalna.

Zapaljensku stimulaciju koju izaziva – otok i proširenje krvnih sudova sluzokože disajnih puteva – javlja se kod zapaljenja grkljana-larngitis, bronhija-bronhitis, zapaljenja pluća, lokalizovanih gnojnih kolekcija u plućima, bronhijalne astme.

Mehanički nadražaj receptora za kašalj nastaje udisanjem različitih čestica npr. prašine, kompresije vazdušnih puteva, koja može da bude spoljašnja (proširenja aorte, lokalizovanih zapaljenja poput tuberkoloze, tumori pluća i unutrašnji-karcinom bronha, strana tela kontrakcije glatkih mišića tokom napada astme.

Udisanje iritantnih gasova npr dim cigarete, hemijskih isparenja, hemijskim putem dovode do nadražaja receptora. Udisanjem toplog ili hladnog vazduha dolazi do termalne stimulacije receptora za kašalj.

Ukoliko duže traje kašalj postaje štetan i može da dovede do iscrpljivanja organizma. Procena dužine trajanja kašlja predstavlja prvi korak u sužavanju liste njegovih mogućih uzroka. Može biti akutan – traje manje od tri nedelje, subakuan – traje između 3 i 8 nedelja i hroničan kašalj koji traje duže od 8 nedelja.

Najčešći uzroci akutnog kašlja su: infekcije gornjih disajnih puteva kao što su nazeb, prehlada i akutno bakterijsko zapaljenje seinusa, veliki kašalj, pogoršanje htoničnr opstruktivne bolesti pkuća – HOBP, koja obuhvata opstruktivni bronhitis i emfizem pluća, alerijska kijavica.

Virusne infekcije gornjih disajnih puteva su najčešći uzročnici akutnog kašlja. Nazeb predstavlja akutni zapaljenski proces sluzokože nosa, pacijentu je zapušen nos, može biti i bez povećane temperature – ona je obično između 37,2 i 37,5 stepena celzijusa, suzenjem očiju, iritacijom oćiju i grla, grloboljom i opštom malaksalošću. Pored kašlja fizikalan nalaz na plućima normalan. Akutna kijavica može biti i alergijska, vazomotorna i ona koja prati grip.

Hroničan kašalj je dugotrajan kašalj gde se rutinskom dijagnostičkom procedurom ne može otkriti njegov uzrok. Detaljnim pregledima se otkriva njegov glavni uzrok od kojih je u preko 90% slučajeva varijanta astme sa suvim kašljem, GEARD – gastroezofagealna refluksna bolest i sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid jednjaka. Ostali uzroci mogu da budu pušenje, iritansi iz spoljašnje sredine, hronični bronhitis, kao i manje česti uzroci – zastojna srčana slabost, karcinom pluća ili jednjaka, sarkoidoza, tuberkuloza, strano telo u disajnim putevima, psihogeni ili TIC kašalj.

Osobe sa varijantom astme sa suvim kašljem naješće nemaju prethodno dijagnostikovanu astmu, trajanje kašlja traje bar tri ndelje, nemaju ostale simptome astme kao što su stezanje i sviranje u grudima,nedostatak vazduha, imaju normalne nalaze na fiziološkom pregledu i normalne vrednosti parametara plućne funkcije, dobro reaguju na antiasmatičnu terapiju.

Sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela čini da se pacijenti osećaju kao da im se nešto stalno sliva niz grlo, mogu da osećaju čestu potrebu za nakašljavanjem, imaju gušobolju a nos im je zapušen i curi.

Gastroezofagijalna refluksna bolest je čest uzrok hroničnog kašlja koji može da bude i jedini simptom. Nastaje usled vraćanja želudačne kiseline u jednjak i grlo. Pacijenti često imaju gorušicu i kašalj kao i kiseo ukus u ustima. Refluks želudačne kiseline je izraženiji u ležećem položaju pa je potrebno izbegavati jelo makar dva sata pred spavanje. Lekovi koji pomažu u ovakvim slučajevima su antacidi koji neutrališu želudačnu kiselinu i blokatori želudačne kiseline ( omeoprazol, lansoprazo, pantoprazol).

Specifična terapija kašlja podrazumeva eliminaciju njegovog uzroka (npr. infekcije), dok nespecifična – simptomatska terapija obuhvata primenu antitusika. Po pravilu, antitusicima se leči samo neproduktivan, suv kašalj koji smeta pacijentima dok se kod vlažnog kašlja uglavnom primenjuju lekovi za stimulaciju iskašljavanja – ekspektoransi i sekretolitici.

Vreme je da dovedete hormone u ravnotežu

10. септембар 2006.

Koliko ste noći proveli u svojoj postelji budni opsednuti strašću dok vaš partner-ka spava dubokim snom. Ili spadate u one kojima je sasvim dovoljno da vode ljubav jednom nedeljno i ređe dok ona ili on to želeli svaki drugi dan.

Ako vas muče pitanja zašto se to nekada događalo mnogo češće. Šta se desilo? Da li je strast nestala? Nije neminovno, moguće je da ste kao par upali u ono što terapeuti nazivaju raskorak želje, niste sinhronizovani u pogledu seksualne želje sa vašom boljom polovinom.

Ukoliko ste zabrinuti da ste vi i vaš partner izgubili želju jedan prema drugom treba da razmotrite da li ste ikada bili sinhronizovani. U početku svake veze uzbuđenje zbog nove veze potstiče hormone, što veza duže traje početna zaljubljenost nestaje i svaki partner se vraća svom normalnom nivou seksualne želje koja može da bude velika, umerena ili vrlo niska. Libido može da se pojačava i iščezava u različitim momentima života pojedinca.

Rezultat dugotrajnih veza je neslaganje u seksualnim željama i to je prema terapeutima normalna pojava. Ne treba je ignorisati jer može kod jednog od partnera da izazove osećaj odbačenosti ako lično shvati nedostatak interesovanja svog partnera, osećaj krivice ukoliko manje zainteresovani partner zajedničku intimu počne da shvata kao obavezu i iznad svega toga frustraciju.

Prvo što treba odbaciti je pogrešno shvatanje da su dvoje u vezi stalno stravstveni jedan prema drugom u isto vreme. U filmovima su ovi odnosi idealistički prikazani, u realnosti u srećnim brakovima ili dugim vezama samo 50% seksualnog iskustva nastaje kada su oba partnera u isto vreme strastvena u ostalim slučajevima je potreban trud da bi oboje u isto vreme bili strastveni.

Treba znati da je biti u raspoloženju za nju i njega često potpuno različito. Kada je muškarac fizički uzbuđen on je spreman za seks bez obzira šta se oko njega događa dok je seksualni interes kod žena mnogo komplikovanije osećanje. Kod žena osećanja i motivacija igraju mnogo veću ulogu za buđenje seksualne želje nego sama fizička privlačnost. Ženama je potrebno da uspostave emocionalni ili intelektualni kontakt da bi im telo odgovorilo strašću. Kada se kod žene usaglase telo i um ona uživa u seksu isto kao i muškarac.

Stres izaziva takođe različitu reakciju kod muškaraca i žena. Muškarci doživljavaju seks kao moćno sredstvo da ih oslobosi napetosti i stresa dok žene moraju da izađu iz stresne situacije i oslobode se stresa da bi bile raspoložene za seks.

Ukoliko se jedan par savršeno slaže u seksu ali jedan ga želi češće od drugog postoje načini da se izgrade mostovi u intimi, poveća želja i strast.

Jedan od možda najkomplikovanijih koraka je priznati da imate različite nivoe želje, ne treba zbog toga osuđivati partnera nego ukoliko ta razlika postoji videti je kao šansu da zajedno radite na tome da rešite problem.

Probajte nešto sasvim novo, to ne mora da bude ništa strasno ili romantično, samo treba da bude različito i zabavno. Strast pokreće dopamin a on se stvara ukoliko u život unesete novitete. Planinarenje, pohađanje nekog kursa pogotovo ako oboje možete da uživate u novoj aktivnosti donosi osveženje vezi.

Budite u dodiru, eksperti tvrde da većina ljudi treba da proširi svoje shvatanje o intimnosti. govor tela ili samo maženje može da bude senzualno i donese zadovoljstvo kao i sam akt a bliskost može da vodi i do dobrog seksa.

Koliko god možete izbacite belo brašno iz upotreba

5. септембар 2006.

Prerađenom belom brašnu nedostaju dva najvrednija nutritivna elementa – spoljašnji omotač i klica žitarica. Preradom se gube vitamini i minerali, biljna vlakna i druge korisne materije kao što su antioksidansi.

Možda bi trebalo dva puta da ramislite kada se sledeći put latite kifle, krofne, sendviča ili bilo kog peciva napravljenog od belog bašna. Naučne studije su dokazale da aloksin, hemikalija koja čini da brašno izgleda čisto i belo uništava beta ćelije pankreasa. Odavno je poznata veza između aloksina i pojave diabetesa, u stvari, naučnici koji su proučavali diabetes na laboratorijskim životinjama koristili su aloksin da bi kod zdravih životinja prouzrokovali pojavu diabetesa.

Većina ljudi nije svesna da unoseći hranu od belog brašna unose aloksin koji može da prouzrokuje diabetes kod njih jer ova činjenica nije publikovana.

Kako aloksin izaziva diabetes? Prema Dr. Hari Sharmi derivat aloksina mokraćna kiselina inicira da slobodni radikali oštećuju DNA u beta ćelijama pankreasa prouzrokujući oštećenja u njegovoj funkciji i njihovu smrt. Kada ove beta celije počnu loše da funkcionišu ne proizvode dovoljno insulina ili drugim rečima javlja se dijabetes tipa2 – stečeni dijabetes. Iako je u naučnim krugovima dovoljno dobro poznata toksična moć aloksina u prehranbenoj industriji nije zabranjeno njegovo korišćenje.

Aloksin nanosi štetu beta ćelijama kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju da boluju od diabetesa. Ipak ako ste čitavog života jeli beli hleb i imate genetdku sklonost ka oboljevanju od diabetesa ipak nije sve izgubljeno za vas. Studije su pokazale da se štetno dejstvo aloksina može poništiti većim unošenjem vitamina E.

čak i kod onih koji već pate od diabetesa neke jednostavne promene u ishrani mogu pomoći. Prvo treba prestati sa unošenjem hrane napravljene od belog brašna, unositi veće količine vitamina E, treba češće unositi neke namitnice kao što je beli luk

Izgaranje na radnom mestu

3. септембар 2006.

Stručnjaci kažu da je stres na poslu uzrok mnogih bolesti. Kompjuteri, mobilni telefoni i Internet značajno su ubrzali komunikaciju, ali i posao, pa se više zadataka može uraditi u kraćem vremenskom periodu i na jednostavniji način. Ipak, tehnološki napredak doneo je i žrtve, jer su se povećanjem poslovnih mogućnosti povećala i očekivanja, pa je tržišna utakmica za većom produktivnosti i profitom postala strašno napetija.
Tako je u medicinsku klasifikaciju nedavno uvršćeno još jedno, novo, oboljenje modernog poslovnog čoveka, poznato pod imenom brnaut ( burnout ) ili sindrom izgaranja. Ovaj sindrom je u stvari sinonim za nezadovoljstvo radnim mestom i okruženjem. Stres je pojačan ukoliko čovek nije sposoban da sve te probleme reši.

Šta je uzrok sindroma izgaranja?
Sindrom izgaranja prouzokuje dugotrajna izloženost jakom stresu, a najčešće kada je osoba izložena velikim očekivanjima koje joj nameće posao. Znaci su slični kao kod običnog stresa, ali se sindrom izgaranja manifestuje i emocionalnom iscrpljenošću, negativnim stavom prema radu, pa čak i prema životu. Glavni razlog stresa je strah i to uglavnom neosnovan: strah čoveka da će izgubiti posao ili da mu je ugrožena egzistencija.

Kakve su posledice?
Hroničan stres stvara i psihička i fizička oboljenja. Kada govorimo o psihičkim bolestima stres sa jedne strane izaziva tešku depresiju, a i uzrok tog stresa, neosnovan strah je takođe ozbiljan psihička bolest. Pratioci takvog stanja organizma su i fizička oboljenja, u prvom redu cerebralno-vaskularne bolesti, povišen šećer. Usled takvog psihičkog stanja pada imunitet, a to pogoduje i pojavi malignih oboljenja.
Da li su svi ljudi podjednako podložni oboljevanju od sindroma izgaranja?
Ne. To najviše zavisti od strukture ličnosti. Međutim, zanimljivo je da su oboljevanju od ovog sindroma najskloniji upravo ljudi velikog potencijala, koji se često nađu u procepu između ambicija i nesigurnosti na poslu.

Kako se osoba obolela od tog sindroma može izlečiti?
Terapija je veliki problem, jer izlečiti se, u stvari znači promeniti način života. LJudski organizam je programiran tako da osam sati radi, osam sati se odmara, a osam sati je predodređeno za druge životne aktivnosti koje čoveku donose zadovoljstvo kao što je odlazak u bioskop ili pozorište. Ipak, terapija nije samo prebacivanje sa jednog na drugi posao. To je dugotrajan proces. U suštini, najbolje prođe onaj ko na vreme shvati da mu je zbog stresa život ugrožen. Oni koji ne mogu, ili ne žele da menjaju posao na kraju plate cenu.

Pet dana radiš, dva odmaraš – Svetski stručnjaci upozoravaju da bi zbog velikog broja obolelih od sindroma uzgaranja, poslodavci trebalo da posvete veću pažnju uslovima rada. Među njima su zatrpanost poslom, premalo vremena za odmor, predugo radno vreme, slaba komunikacija u kompaniji, nedostatak bliskosti među radnicima, uzajamna pomoć i podrška, nesigurnost radnog mesta, nemogućnost napredovanja u ličnom, stručnom ili karijernom smislu i česte promene u organizaciji rada. Stručnjaci upozoravaju i da je jako bitna radna okolina, odnosno kancelarije u kojima se ljudi ne osećaju prijatno.
U nekim zemljama Evrope, svesni posledica sindroma izgaranja, sistem rada je tako isprojektovan, pošto su stručnjaci izračunali šta je čovekov radni minimun, a šta maksimum. Tako se pet dana radi, a dva odmara, a u nekim državama je čak i kažnjivo ukoliko neko radi subotom i nedeljom.

Grlobolja / Pharyngitis

2. септембар 2006.

Grlobolja je najčešće prouzrokovana zapaljenjem u predelu krajnika. Uzroci su mnogobrojni ali je najčešće prouzrokovana virusima ili bakterijama. Mnogi uobičajeni virusi, čak i oni koji izazivaju mononukleozu i grip. Neki od virusa koji izazivaju grlobolju na sluzokoži usta mogu da prouzrokuju pojavu afti – mali bolni plikovi Može biti izazvana bakterijama, najčešće grlobolju izaziva Streptococcus i Arcanobacterium haemolyticum najčešće kod mladih ljudi i grlobolju prati sitan osip. Drugi uzroci mogu biti disanje na usta takođe može da prouzrokuje grlobolju i suva usta, drenaža sinusa takođe izaziva grlobolju, Ako traje duže od 2 nedelje i pored lečenja može biti znak ozbiljnijeg oboljenja kao što je rak grla ili AIDS.

česta je kod dece i mladih ljudi ali se može pojaviti u bilo kom životnom dobu.

Najčešći simptomi su bolovi u grlu i problemi sa gutanjem. Bol se može širiti ka ušima, moguća je visoka temperatura, mogu da oteknu limfne žlezde ispod donje vilice i na vratu. Ukoliko je grlobolja izazvana virusima simptomi su obično blaži i često su povezani sa običnom prehladom. Ukoliko je grlobolja izazvana Coxsackie virusom mogu se pojaviti mali plikovi na krajnicima i nepcu. ovi plikovi pucaju posle par dana, bivaju prekriveni krastama i mogu biti veoma bolni.

Ako je grlobolja prouzrokovana streptokokama, krajnici otiču, obloženi su, sve je praćeno visokom temperaturom, bolom u grlu, neprijatnim dahom a pacijent se oseća veoma bolesno. Streptococcus je bakterija koja izaziva reumatsku groznicu koja je veoma ozbiljno oboljenje, izaziva bol u zglobovima i oštećenje srčanih zalistaka. Pa je lečenje grlobolje izazvane streptokokama veoma važno kako bi se sprečila pojava reumatske groznice.

Lekar dijagnozu postavlja na osnovu simptoma, kada je potrebno brisom iz grla i ponekad uzorkom krvi….?…..

Način lečenja zavisi od prouzrokovača, ako je grlobolju izazvale bakterije leči se antibioticima uglavnom bez bilo kakvih komplikacija.

Kod grlobolje izazvane virusima, grlobolja se obično leči samo paracetamolom za skidanje temperature.

Simptomi mogu biti olakšani sprejevima i tabletama koje sadrže anestetike i antiseptike.