Uputstva i preporučene mere zaštite zdravlja starijih osoba pri vrućinama

6. јул 2012.

Ovo su osnovna uputstva i preporučene mere zaštite zdravlja za starije osobe pri izlaganju visokim temperaturama vazduha koje su već sada usledile.

Saveti za zdravlje

Starija osoba obavezno mora uvek uz sebe posedovati svoje osnovne podatke: ime i prezime, godina rođenja, adresa stanovanja i broj telefona kontakt-osobe kojoj se može javiti o toj starijoj osobi.

Ove mere se naročito odnose na starije osobe obolele od hroničnih i kardiovaskularnih bolesti:

1. Starije osobe nikako ne smeju da se izlažu sunčevoj energiji u periodu od 10-17 sati, prevenstveno ne stariji srčani bolesnici niti gerijatrijski bolesnici oboleli od šećerne bolesti

2. Prilikom izlaska iz svog prebivališta starija osoba neophodno mora da zaštiti glavu šeširom, maramom ili kapom

3. Nužno je dnevno uzimanje do 2 litre tečnosti, bilo kao 8 čaša negazirane vode bilo u obliku supa, čorba, kuvanog povrća ili čajeva i izbegavati pržena, pohovana, slatka i jako zasoljena i začinjena jela, uzimajući puno sezonskog voća i povrća

4. Osim pridržavanja uputstva o lečenju i kontrolnih uputstava lekara o uzimanju lekova, neophodna je učestalija kontrola krvnog pritiska kod starijih osoba

5. Pojava glavobolje, mučnine, vrtoglavice i dehidracije znak su uzbune za stariju osobu, posebno bolesnu i funkcionalno onesposobljenu, pa se nužno gerijatrijski bolesnik mora hitno javiti svom izabranom doktoru opšte medicine ili najbližoj hitnoj pomoći

6. članovi porodice, prijatelji, komšije, poznanici, članovi udruženja za brigu starijih nužno moraju u vreme vrućih letnjih meseci učestalije da kontaktiraju stariju osobu, a u slučajevima njene slabije funkcionalne sposobnosti, čak i svakodnevno po nekoliko puta

7. Starija osoba obavezno mora uvek uz sebe posedovati svoje osnovne podatke: ime i prezime, godina rođenja, adresa stanovanja i broj telefona kontakt-osobe kojoj se može javiti o toj starijoj osobi

8. Najvažnije je održavati redovnu higijenu tela starijeg čoveka i njegove okoline, pa se strogo pridržavati uputstva lečenja i kontrolisanog uzimanja lekova

9. Nužne su trajne fizičke i psihičke aktivnosti starijih osoba, naročito njihovo trajno kretanje i to isključivo u jutarnjim i večernjim satima, što više boraveći u prirodi
(parkovi, šetnjice uz more, jezera, reke, vrtovi, vinogradi, voćnjaci i slična prirodna okruženja).
Ako je kretanje otežano tada je nužno redovno višesatno provetravanje prostorija u kojoj boravi starija funkcionalno onesposobljena osoba.

Zdravoholičarske priče – Hladno ceđena nerafinisana ulja

6. јул 2012.

Biljna hladno ceđena nerafinisana ulja, jesu ulja od suncokreta, kukuruza, semena lana, susama, bundeve, soje, palmina ulja i mnoga druga, gde je maslinovo uz sva ostala bez premca.

Zajedničke osobine su da nezasićene masne kiseline učestvuju u sintezi hormona, ulaze u sastav nervnih ćelija i ćelijskih membrana. Našem organizmu su potrebne svakodnevno jer se u organizmu ne sintetišu i ne zadržavaju. Dnevne potrebe su 1 do 2 kašičice. Raznosači su vitamina A,D,E,K koji se u njima rastvaraju. Vitamini A i E su opšte poznati antioksidanti i borci protiv slobodnih radikala, osnovnih faktora starenja ćelija, vitamin D pomaže kalcijumu i fosforu da stigne do kostiju i zuba, a vitamin K utiče na elastičnost krvnih sudova i bolju cirkulaciju. Ako želite da dobijete optimalnu dozu vitamina A iz rendane šargarepe, začinite je samo biljnim uljem. Kalorijska vrednost svih biljnih ulja je od 600 do 800 kalorija u 100 grama proizvoda. Najbolja biljna ulja bazirana su na balansu omega 3 i omega 6 masnih kiselina. Biljna ulja hladno ceđena su zdrava ali samo ako uh koristite pravilno i dozirano.

Maslinovo ulje ima najbolji odnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina od svih ulja. Po sadržaju korisnih materija i hranljivosti najbolje je hladno ceđeno, a rok trajanja mu je od 6 do 12 meseci. Povećava nivo lipoproteina koji su preventiva arteriosklerozi, preporučuje se kod kožnih bolesti, alergija, snižava rizik od srčanih oboljenja i usporava proces starenja.

Laneno ulje je tamnije boje sa izraženim gorkim ukusom i koristi se u kulinarstvu samo za salate. Pospešuje varenje, kao lekovito sredstvo obolelima od čira na želucu, pomaže kod alegrija, ima ulogu snižavanja ukupnog holesterola i trigicerida. Deluje preventivno na nastanak kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja.

Bundevino ulje se koristi u lekovite svrhe za bolesti jetre, psorijaze i dozvoljeno je do jedne kašičice dnevno, u kulinarstvu retko.

Suncokretovo ulje nema dobar balans omega kiselina ali je zato riznica vitamina E. Dobro je za pripremu jela, podnosi termičku obradu, i prijatnog je ukusa. Odlična je preventiva kod srčanih bolesti, povećava imunitet.

Koristite nerafinisana biljna ulje jer ne sadrze holesterol, imaju prirodan ukus i miris i vrlo su sveža. Najbolja iskorišćenost ulja je ako ih koristite za prelive ili sa minimalnom upotrebom termičke obrade. S vremena na vreme menjajte ulja, maslinovo zamenite lanenim ili suncokretivim. Tako ćete osetiti blagotvornost svih.

Nokti i problemi sa noktima

6. јул 2012.

Nokti su zapravo jedan deo epiderma, dakle gornjeg dela kože i sastoje se uglavnom od jednog tipa proteina, tzv. keratina. Nokti rastu prosečnom brzinom od 1 mm/nedeljno, i oko 7 meseci je potrebno za ponovni rast nokta ako je on izgubljen.

Kaže se da su nokti odraz našeg zdravlja, i nepravilnosti i promene na noktima često su rezultat nedostatka nekog nutrijenta. Evo nekih poremećaja:

• nedostatak proteina, folne kiseline i vitamina C uzrokuje zanokticu, bela pruga preko nokta ukazuje na nedostatak proteina

• nedostatak vitamin A i kalcijuma uzrokuju suvoću i lomljivost

• nedostatak B vitamina uzrokuje lomljivost sa horizontalnim i vertikalnim brazdama

• nedostatak B 12 vitamina vodi do povećane suvoće, vrlo zaokruženih i zavrnutih krajeva noktiju i tamnih noktiju

• nedostatak gvožđa može izazvati pojavu noktiju kao kašika (konkavan izgled) i/ili vertikalne brazde

• nedostatak cinka može uzrokovati razvoj belih tačkica na noktu.

• nedostatak prijateljskih bakterija (laktobacila) u telu može rezultirati u porastu gljivica ispod i okolo nokta

• nedovoljno HCl doprinosi nastanku lomljivih i listajućih noktiju

Evo još nekih preporuka

Za zdrave nokte treba unositi dovoljno kvalitetnih proteina ili uzimati proteinske dodatke. Jedite žitarice, mahunarke, zob, orahe i semenke. Jaja su takođe dobar izvor proteina, osim ako nemate visok holesterol.

Neka vaša ishrana bude sastavljena od svežeg voća i sirovog povrća, da biste osigurali dovoljno vitamina, minerala i enzima. Jedite hranu koja je bogata sumporom i silikonom, kao npr. brokule, ribe, luk i alge. U ishranu treba uključiti namirnice koje su bogate biotinom, kao npr. pivski kvasac, sojino brašno i puno zrno žitarica.

Za zdrave i lepe nokte treba piti i mnogo vode ili tečnosti. Raskoli i lomovi u noktima mogu nastati zbog nedovoljno tečnosti. Dobro bi bilo dnevno piti sveži sok od šargarepe, on je bogat kalcijumom i fosforom i jako je dobar za jačanje noktiju.

Tečne kalorije

6. јул 2012.

Danas mnogi tokom dana nesvesno piju razna pića i napitke i ne brojeći njihovu energetsku vrednost. Na ove tečne kalorije često zaboravljamo, a one su i te kako važne, jer ono što pijemo jednako je važno kao i ono što jedemo.

Zaslađena pića dodaju nam suvišne kalorije, a ne gase žeđ. Najbolje je da svoju žeđ utolite običnom vodom, a možete u nju nacediti i malo limuna. Preporučuje se i nemasno mleko, kao i sok od ceđenog voća. Ceđeni sok je i hranljiv i niskokaloričan a on može poslužiti i kao užina između obroka. Budite pažljivi s alkoholnim pićima jer mogu biti veoma kalorična.

Mnogi napitke ne smatraju kalorijama pa ih nesvesno veoma često piju, poput sokova i kafa, ne razmišljajući da i oni imaju određenu kalorijsku vrednost.

Ujutro za doručak popiju jogurt i belu kafu. Na putu do posla popiju multivitaminski sok, a čim dođu na posao naruče dvostruku kafu. Za ručak popiju neki gazirani napitak, a pred kraj radnoga dana i toplu čokoladu. Kod kuće ispred televizora pijuckaju sok, frape ili neko alkoholno piće. Kada se to sve sabere ukupan unos može dostići oko 1400 kalorija, što je čak 70 posto potrebnih kalorija za žene u toku jednog dana, ili pola za muškarce.

Topla čokolada, na primer, ima 450 kalorija što je jednako jednoj porciji špageta bolognese.
Pola litre gaziranog napitka ima otprilike 200 kalorija.

A zašto nas tečne kalorije ne zasite jednako kao hrana, naučnici daju objašnjenje:
Za to postoje biološki razlozi. Još dok su ljudi živeli u savanama dehidracija je bila jedan od vodećih ubica. Istina je da nas tečnost rehidrira bez obzira na njenu kalorijsku vrednost, dakle popijemo li vodu ili kokosovo mleko, rekao je Jeya Henry, profesor nutricionizma sa univerzitetu Oxford Brookes. Međutim, dodao je da se danas ipak život veoma razlikuje od nekadašnjeg. Ljudi su se ranije mnogo više kretali, dok danas previše sede. Stoga i ne čudi da su oni trošili te pitke kalorije bez problema, dok se one danas samo talože.

Važno je da se unos voća i povrća ne svede samo na sokove. Jedna porcija voćnog soka je više nego dovoljna, a ostale propisane porcije treba da dođu iz svežih namirnica. Zamka za mnoge su i velika pakovanja sokova. Onaj ko kupi dve litre napitka verovatno će sve da popije u jednom danu. Jednako vredi i za hranu – što su veće porcije, veći su i izgledi da će se više pojesti.

U pićima i napitcima često se nalazi puno više kalorija nego što se pretpostavlja.

Voćni sokovi sadrže u sebi važne vitamine i zbog toga je dobro s vremena na vreme da se piju ali ne sme da se zaboravi da voćni sokovi imaju u sebi puno kalorija. Razlog za to je voćni šećer koji je sastavni deo voćnih plodova.

Tako na primer sok od jabuke (50 kcl/100ml) sadrži više kalorija nego Coca Cola (44 kcl/100ml).
Naravno, sok od jabuke je i dalje mnogo zdraviji od Coca Cole.

Voda je piće koje nema kalorija, neophodna je za život, zdrava i zato se preporučuje da se voćni sokovi razrede sa vodom u istoj razmeri (pola soka, pola vode). Time se unose potrebni vitamini iz soka i dovoljna količina vode, a i količina kalorija po mililitru se smanjuje.

Gazirana mineralna voda može doprineti gojaznosti: to je dokazalo istraživanje koje je pratilo 2.300 mladih devojaka tokom čitavih deset godina. One koje su pile više gazirane vode imale su povećani indeks telesne mase. Mnoga druga istraživanja pokazala su povezanost gazirane vode i ostalih gaziranih napitaka sa povećanjem telesne težine.

Mleko sadrži puno kalcijuma i zato je dobro za kosti, ali mleko sa 3,6% masti u sebi sadrži 64 kalorija u 100 mililitara.

Kafa ima neutralnu energetsku vrednost ukoliko se pije bez šećera i mleka.
Kafa sa mlekom 19, cappuchino 21 a latte macchiato 26 kalorija u 100 mililitara.

Alkoholna pića imaju u sebi još više kalorija, tako 100 ml vina sadrži oko 80 kalorija, 100 ml piva oko 40-50 kalorija.

Otprilike 40% ljudi ne zna da čaša vina sadrži jednako kalorija (120) kao i parče torte ili da veliko pivo i mala kobasica sadrže takođe jednak broj kalorija (170)

Istraživanje je pokazalo da pivopije, ako popiju pet piva nedeljno, odnosno 250 tokom godine, unose istu količinu kalorija kao i neko ko za godinu dana pojede 221 krofnu.
Litar piva (2 piva 0.5 ml) ima oko 400 kcal. Litar Coca Cole takođe ima 400 kcal.

Pokazalo se da prosečan vinopija unese 2000 kalorija mesečno, koliko ih sadrži 38 večera s pozamašnim goveđim odreskom u godini dana.

Zbog toga, u slučaju da želite da smršate ili da održite postojeću telesnu težinu, nemojte da zaboravite da brojite i kalorije i da obratite pažnju šta i koliko pijete.

Običn&#1072, voda (ili biljni čajevi) ostaje najbolje i najzdravije rešenje.

Pranje ruku – ulaganje u zdravlje

6. јул 2012.

Ruke su deo našeg tela koji je najizloženiji mikroorganizmima. Zato su često odgovorne za prenos i širenje zaraznih bolesti kao što su prehlada, grip, infektivni proliv, zarazna žutica…

Pogledajte svoje ruke i prisetite se: šta ste danas sve dirali u svojoj okolini? Koliko ste puta dodirnuli usta, nos ili oči? S kim ste se danas rukovali? A šta su sve dotaknule znatiželjne dečje ruke? I koliko su puta zatim dospele u dečja usta…

Pranje ruku jedan je od efikasnih načina zaštite našeg zdravlja, kao i zdravlja ljudi s kojima živimo. Redovno pranje ruku dobar je, jednostavan i jeftin način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti. Jedan deo populacije zahteva posebnu zaštitu:

• odojčad i mala deca do pet godina starosti, jer im je imunološki sistem još u razvoju
• stariji ljudi, jer nam s godinama imunološki sistem slabi
• bolesnici, jer svaka bolest oslabljuje imunološki sistem

Naviku redovnog pranja ruku deca treba da steknu još u najranijem detinjstvu. Važnu ulogu u tome imaju roditelji, odrasli ukućani, vaspitači u vrtićima i nastavnici.

Mikroorganizmi – svuda oko nas

Mikroorganizmi su mikroskopska bića: bakterije, virusi, paraziti i gljivice.
Mnoštvo mikroorganizama koji svakodnevno okružuju čoveka većinom je bezopasno za ljudsko zdravlje. Neki mikroorganizmi su čak i nužni za njegovo očuvanje a neki su uzročnici zaraznih bolesti. Oni ulaze u naše telo na više načina. Preko kontaminiranih ruku, kroz usta ulaze u probavni trakt, kroz nos u disajni sistem, u sluznicu oka, kroz područja oštećene kože (ogrebotine, rane na koži) i uzrokuju bolest.

Kad je potrebno prati ruke?

Svakako više puta dnevno: posle vožnje tramvajem ili autobusom, po ulasku u kuću, pre, za vreme i posle pripremanja hrane, pre jela, posle upotrebe toaleta, pre aktivnosti s detetom posebno novorođenčetom i odojčetom, pre i posle menjanja pelena, pre i posle dodirivanja usta, nosa ili očiju, posle brisanja nosa, kašljanja, kijanja, posle kontakta s bolesnom osobom, pre i posle nege i higijene bolesnika, posle poslova oko prljavog rublja, posle čišćenja stana ili kuće, iznošenja smeća, posle rada oko cveća, sa zemljom i u vrtu.

Kako pravilno oprati ruke?

Iako se čini da je pranje ruku gotovo spontana aktivnost, potrebno je podsetiti se nekoliko važnih koraka koji osiguravaju efikasno higijensko pranje ruku.

Pre pranja ruku skinite prstenje i ostali nakit, ruke pokvasite u toploj, tekućoj vodi, nanesite sredstvo za pranje ruku ili sapun, zatim dobro istrljajte celokupnu površinu ruku – dlanove, nadlanice, kožu između prstiju, područje ispod noktiju, ručne zglobove, sve to u trajanju od 30 sekundi. Zatim isperite celu površinu kože ruku (šake i ručne zglobove) pod tekućom toplom vodom i osušite ruke peškirom ili toplim vazduhom (u javnom toaletu). U javnim toaletima ruke obrišite papirnatim ubrusom, kojim takođe pre toga zatvorite slavinu (ne dodirujući je opranim rukama). Pri izlasku iz toaleta takođe ne dodirujte potencijalno zagađene površine.

Kod kuće je za sušenje ruku dobar i pamučni peškir, ako je namenjen samo za brisanje ruku. često ga menjajte i redovno perite. Neka svaki ukućan ima svoj peškir za ruke.

Izbor sredstva za dezinfekciju

Posle svakog pranja ruku ili u situacijama kada nam voda i sapun nisu dostupni, moramo da koristimo postupak higijenskog utrljavanja ruku – na ruke se nanosi preparat alkoholnog dezinficijensa, koji se utrljava dok se ne osuši. Alkoholno utrljavanje korisno je na putu, izletu, u parku, na ulici, posle vožnje tramvajem ili autobusom, pogotovo u situacijama kada prete epidemije.

Izborom alkoholnog antiseptika koji uništava sve mikroorganizme (viruse, bakterije i gljivice), a ujedno neguje i štiti kožu, svako može zaštititi sebe i svoju porodicu.

Svinjski grip – simptomi i način prenošenja

6. јул 2012.

Virus H1N1, ili svinjski grip koji je izolovan u SAD i Meksiku, nije dosad detektovan ni kod svinja, ni kod ljudi, a naučnici imaju malo podataka o njemu.

Nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa, prenosi se kapljično sa životinje na čoveka, ali i kontaktom između ljudi. Inkubacija traje od tri do pet dana, a prvi simptomi su kašalj, curenje iz nosa, kijanje i povišena temperatura.

Lek ili vakcina protiv ove bolesti ne postoji, ali je virus osetljiv na lekove koji se koriste protiv ptičijeg gripa. Takođe, osobe koje su se početkom zimske sezone vakcinisale protiv standardnog gripa su u boljoj poziciji, ali nisu potpuno zaštićene, kažu lekari.

Svinjsko meso nije opasno, u Srbiji nema zaraženih

Profesorka francuske Nacionalne veterinarske škole Žan Briger Piku izjavila je da je pogrešno govoriti o svinjskom gripu, jer svinje nisu uzročnici smrtonostnog gripa koji je dobio razmere epidemije u Meksiku. Svinja nije uzročnik, slobodno možemo da jedemo svinjsko meso, izjavila je Piku listu 20 minuta.

Pogrešno je govoriti o svinjskom gripu, trebalo bi da govorimo o meksičkom gripu, jer klasični svinjski grip nije opasan za ljude, objasnila je profesorka i dodala da zaraza nije nastala u kontaktu sa svinjama, već se on prenosi sa čoveka na čoveka.

Bez obzira na to Ministrastvo poljoprivrede Srbije je zabranilo uvoz mesa i živih svinja. Građani Srbije za sada su bezbedni od virusa svinjskog gripa, kao i stočni fond svinja i industrija koja se bavi preradom svinjskog mesa, rekao je agenciji Beta direktor Generalnog inspektorata Dušan Pajkić.

On je istakao da sve proizvođače i farme svinja svakodnevno kontroliše veterinarska inspekcija, ali i da svi uzgajivači znaju za obavezu obeležavanja i prijavljivanja svinja u registar. Pajkić je posavetovao uzgajivače da povedu više računa o higijeni, da postave dezinfekcione prepreke na ulasku na farme, spreče dolazak stranih osoba na farme i da svaki promet koji se obavlja bude prijavljen veterinarskoj inspekciji radi pregleda životinja.

Građanima je savetovao da ne kupuju životinje od preprodavaca, već samo proverene životinje koje poseduju svu prateću veterinarsku dokumentaciju koja može garantovati da su potpuno zdrave.

Bez obzira na sve mere opreza mogućnost da se svinjski grip pojavi i u Srbiji je realna zbog čega je Ministarstvo zdravlja Srbije oformilo posebnu radnu grupu koja će pratiti aktuelnu epidemiološku situaciju u zemlji.

Posebna radna grupa preporučuje svim građanima Srbije, koji se nalaze na privremenom boravku u Meksiku i SAD, da prate i sprovode uputstva i mere koje donose zdravstvene vlasti u Meksiku i SAD, istaknuto je na sajtu Ministarstva zdravlja.

Građanima koji su boravili u Meksiku i SAD, po povratku u Srbiju, preporučuje se da aktivno prate svoje zdravstveno stanje i da se u slučaju pojave respiratornih tegoba s povišenom temperaturom jave lekaru i posebno naglase da su boravili u području u kome je bilo svinjskog gripa.

Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu podigao je, takođe, mere bezbednosti na najviši nivo.

Svetska zdravstvena organizacija: Ne paničite

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na hitnom sastanku u Ženevi i zvanično objavila epidemiju nove vreste gripa u Meksiku i SAD. To je događaj koji treba da zabrine celo čovečanstvo i pozivam sve zemlje sveta da pojačaju nadzor radi utvrđivanja pojava neobičnih bolesti – sličnih gripu ili jakom zapaljenju pluća, rekla je generalna direktorka SZO Margaret čen.

Ona je, takođe, rekla da ne treba paničiti jer je svet danas bolje pripremljen da se izbori sa mogućom pandemijom gripa, posle pet godina rada na sprečavanju globalne epidemije ptičjeg gripa.

SZO i njeni partneri počeli su preliminarni rad na pripremi vakcine protiv svinjskog gripa ukoliko za njom bude bilo potrebe. Svetske farmaceutske kompanije i vodeći proizvođači vakcina saopštili su da su u stanju da isporuče na tržište nekoliko miliona lekova u cilju suzbijanja virusa takozvanog svinjskog gripa.

Lekovi tamiflu, švajcarskog Roša, i relenca, britanskog Glaksosmitklajna, se preporučuju u borbi protiv sezonskog gripa i pokazalo se da daju rezultate u borbi protiv novih vrsta virusa gripa.

Pretpostavlja se da će tamiflu biti najviše tražen ukoliko svinjski grip dostigne pandemijske razmere, pošto se taj lek pravi u obliku tablete, dok je relenca lek koji se inhalira.

Švajcarski Roš je saopštio da na zalihama ima tri miliona kutija tamiflua, od čega je jedna polovina u SAD, a druga u Švajcarskoj, i da je spreman da na preporuku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) distribuira lek.

Ručak za bebu

6. јул 2012.

Kada vašoj bebi počnete da spremate čvrstu hranu, verovatno ćete posle izvesnog vremena biti u dilemi «šta danas da joj spremim». Nudimo vam nekoliko zanimljivih recepata za bebin prolećni ručak.

Šnicle za bebu

100 grama dobro skuvanog mesa iseckati i dva puta samleti na mašini za meso. Dodati žumance, malo seckanog peršuna, malo soli i oblikovati tanju šniclu. Pržiti je na ulju sa obe strane. Gotovo izgnječiti viljuškom i dati bebi u pireu od povrća.
Koristi se u ishrani odojčeta sa navršenih devet meseci starosti.

Strugana džigerica

Potrebno: pileća ili ćureća džigerica (jedna džigerica – 30-40 g)
Opranu džigericu istrugati nožem, pri čemu se odvoje žilice. Kuvati u vodi sa ili bez povrća deset minuta.
Daje se odojčetu posle sedmog mesca života.

Šargarepa sa tikvicama i pavlakom

Potrebno: dve šargarepe, pola tikvice, dve kašičice pavlake, so.
Šargarepu dobro oprati i naseckati. Tikvicu oljuštiti i naseckati na kockice. Sve obariti u blago slanoj vodi, procediti i propasirati.
Dodati supu u kojoj je kuvano povrće i pavlaku.

Iz knjige:
«Bebi kuvar – ishrana odojčeta i majke dojilje»
Autor: Živka Vlajković, nutricionista

Med: kako ga izabrati?

6. јул 2012.

Med je najsavršeniji proizvod prirode, u njemu se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam. Vrsta meda zavisi od biljaka od kojih se dobija. Pčele sakupljaju nektar, sok koji cirkuliše u svakoj biljci, i u sebi nosi sve elemente po kojima med dobija epitete hranljivog i lekovitog.

Bez obzira na vrstu, med je jedna od najzdravijih namirnica – svaki med je dobar, a koji ćete izabrati, zavisi samo do vašeg ukusa.

Livadski med dobija se od nektara mnogih vrsta poljskog i livadskog cveća (majčina dušica, detelina, zdravac, noćurak, crni slez, ljubičica, beli bosiljak…) i najčešća je vrsta meda na tržištu.
Prijatnog je mirisa i ukusa, vrlo često sa jakom aromom, brzo kristališe zrnasto i homogeno.

Med od bagrema je, kada je čist, skoro belozelenkaste boje, i ima prijatan ukus. Vrlo sporo kristališe u vidu finih zrnaca i tada dobija mlečnobelu boju. Dobar je za smirenje i protiv nesanice, naročito ako se pije u kombinaciji sa odgovarajućim lekovitim čajem.

Med od lipe je žut, žutocrven ili crvenkast i ima miris lipovog cveta. Ima snažno antibakterijsko i antivirusno dejstvo, a uzimanje ove vrste meda preporučuje se kod gripa, prehlade, kašlja i bronhitisa.

Planinski med dobija se od nektara cvetajućih trava i žbunova (gloga, kupine, šumske jagode, divlje maline…) koji rastu po visokim planinskim terenima. Obično ima tamniju boju, specifičnog je mirisa i ukusa, prijatno nagorak.

Voćni med potiče od nektara procvetalih voćki (jabuke, kruške, šljive, kajsije, breskve…). Blede je boje, specifičnog mirisa voća od kojeg potiče i brzo kristališe. Ipak, ovaj med retko se nalazi u prodaji, jer se ostavlja pčelama za proletni razvoj.

Šumski med pčele proizvode sakupljajući mednu rosu ili izlučevine biljnih vaši. Boja ovog meda varira od tamnosive, zelenkaste do bledocrne. Jakog je mirisa i specifičnog ukusa, retko kristališe i dugo ostaje tečan. U odnosu na druge vrste meda, sadrži više mineralnih materija.

Kako živeti sa alergijom na jaja

6. јул 2012.

Mada najvećim delom ova vrsta alergije iščezava do kraja pete godine, kod svakog petog deteta zadržava se i u odraslom uzrastu.
U jajetu se nalaze moćni alergeni – brojni potentni glikoproteini koji mogu uzrokovati nastanak alergijske preosetljivosti (ovalbumin, ovomukoid, ovotransferin i lizozim). Ovoalbumin čini više od 50% ukupnih proteina belanceta, kako u sirovom jajetu, tako i u kuvanom.
Iako je većina ljudi sa alergijom na jaja zapravo alergična na proteine u belancetu, neki imaju problema samo sa žumancetom, a neki nisu tolerantni na oboje.

Alergija predstavlja abnormalnu reakciju imunog sistema na proteine iz jajeta, a javlja se pri njegovom uvođenju u ishranu. Do reakcije obično dolazi brzo, nakon nekoliko minuta, ali može da se javi i posle dva do četiri sata. Uglavnom traje manje od jednog dana.

Simptomi alergije na jaja uključuju klasične alergijske reakcije: kijavicu, najčešće svrab kože, urtikarije, upalu kapaka i beonjače oka, otok usana, nepca i jezika, mučninu, astmu, bol u trbuhu, povraćanje,…

Ovi saveti pomoći će vam da živite bez tih simptoma.

Izbegavajte jaja i hranu koja sadrži jaja uključujući i hleb, sladoled, majonez, prelive za salatu (dressing), paštetu i supe.

Pripazite i na pečenu hranu. To uključuje grickalice, prazna peciva, kolače, torte i kekse.

Izbegavajte pečenu hranu sa sjajnom korom, takva je hrana premazana žumancetom.

Jaja se takođe koriste u sojinom lecitinu (prirodni izvor vitamina B), pa pripazite i na to.

Proverite deklaracije proizvoda koje kupujete da ne bi sadržavali emulgatore ili koagulatore.

čitajte deklaracije na šamponima i kozmetičkim proizvodima.

Proverite vaše lekove. Proteini iz jaja se koriste u farmaceutskoj industriji.

U restoranima naručujte jednostavna jela, bez safta koje ostavljaju pečeno meso ili povrće.

U svojoj kuhinji izbacite jaja iz upotrebe, a umesto toga koristite banane, sojino mleko, tofu i potražite recepte bez jaja ili informacije šta sve može zameniti jaja.

Dozvoljene namirnice kod alergije na jaja:

• meso – jagnjeće, teleće, juneće, pileće, ćureće, guščije

• iznutrica – jetra

• riba – sveža ili zamrznuta

• voće, povrće

• masti – biljna ulja, mast, margarin

• pšenica, raž, ovas, kukuruz, pirinač, griz

• žitarice za bebe, kornfleks

• hleb – integralni

• keks bez jaja

• čaj, kakao, gorka čokolada

• šećeri – šećer, med, džem, marmelada

• so, začini

Kajganu zamenite sa tofu-om. Izrežite ga na manje delove i zasipajte lukom i biberom.

Uzimajte dodatke hrani kao što je vitamin C sa bioflavonoidima (prirodni pigmenti iz voća i povrća). On pomaže vašem telu da toleriše alergene i da podiže funkciju imuniteta.

Uzimajte proteine za probavu 2 puta dnevno.

Zanimljivo je da bolesnici alergični na jaja često imaju pozitivne kožne alergijske testove na piletinu, iako piletinu mogu jesti bez ikakvih alergijskih reakcija.

Rosacea – crvenilo lica

6. јул 2012.

Rosacea je učestala hronična kožna bolest, koja prvenstveno zahvata lice dok u ređim slučajevima mogu biti zahvaćeni i drugi delovi tela. Osim lica, i oči često mogu biti zahvaćene. Pravi uzrok bolesti još nije pronađen ali radi se o uticaju niza faktora okoline i nasleđa.
Zapaženo je učestalije javljanje bolesti kod osoba svetle puti, kod krvne grupe Rh A+ i kod osoba koje imaju migrenu. Bolest se najčešće javlja posle 30. godine – između 40 i 50 godina, a češća je kod žena. Nekad mogu biti zahvaćene samo oči bez kožnih promena. Tipičan je razvoj bolesti kroz niz faza koje se međusobno nadopunjuju.
Rosacea nema nikakve veze s aknama iako nekad slično izgleda.

Mogući uzroci bolesti:

• Nasleđe, Do sad nisu pronađeni HLA markeri.
Oko 30-40% članova porodice dobije rosaceju ako je imao neko od njihovih roditelja.
• Sunce, U razvoju bolesti sunce ima bitnu ulogu jer se rosacea često javlja na koži koja je oštećena suncem. Sunce oštećuje vezivo i time slabi zidove krvnih sudova što pridonosi širenju sudova i time razvoju bolesti.
• Poremećaj krvnih sudova, Danas se ovoj teoriji pridaje najveća pažnja u razvoju bolesti, jer ljudi koji boluju od rosaceje imaju sklonost crvenilu tj. širenju krvnih sudova na niz podražaja. Kao dokaz toj teoriji ide u prilog učestala pojava migrene kod ljudi koji imaju rosaceju.
Poremećaj mikrocirkulacije vena lica ima najvažniju ulogu u razvoju bolesti. Vene lica se dreniraju kroz beonjače čime se objašnjava zahvaćenost očiju.
• Hormonalni poremećaji, Učestala pojava rosaceje je zapažena u trudnoći, za vreme ciklusa i postmenopauzalno.
• Lekovi, Pojedini lekovi provociraju crvenilo lica poput nitroglicerina.
• Heliobacter pylori, Do sad nije dokazana direktna povezanost navedene bolesti i rosaceje. Poboljšanje rosaceje posle izlečenja H. Pylori se tumači protivupalnim delovanjem antibiotika.
U obzir dolazi još niz bakterija čiji bi produkti mogli imati uticaj na razvoj bolesti.
• Demodex folliculorum, Zapažena je povećana učestalost navedenog uzročnika bolesti kod rosaceje pa kod nekih bolesnika poboljšanje rosaceje nastupa nakon što se Demodex iskorenio.

Stadijumi bolesti:

1. Predispozicija – Kod predisponiranih pojedinaca dolazi do povremenog izbijanja crvenila na centralnom delu lica, a kod nekih na vratu i grudima. Do izbijanja napada dolazi usled delovanja provocirajućih faktora.
2. Eritematozni stadijum – Napadi crvenila su učestaliji i trajniji uz osećaj topline i pečenja lica. Većina pojedinaca navodi sklonost crvenilu lica od ranije. Moguć je razvoj otoka lica i pojava krvnih sudova. U manjem broju slučajeva oboleli navode osećaj pečenja lica.
3. Eritematoznozastojni stadijum – Navedeni simptomi iz prethodne faze postaju jače izraženi. Crvenilo lica postaje trajno. Dolazi do razvoja krvnih sudova. Otok lica može biti trajan. Dolazi do razvoja očnih simptoma u vidu peckanja i svrbeža očiju irazvoja crvenila beonjača.
4. Papulopustulozni stadijum – Bolest u ovom stadijumu može ličiti na teže akne zbog razvoja upalnih promena. Bitna razlika kod rosaeceje je što nema mitesera za razliku od akni. Dolazi do pogoršanja tena uz pojavu širokih pora i finomatoznih promena tj. bujanja vezivnog tkiva zbog čega dolazi do groteksnog izgleda.
Finomatozne promene su izražene samo kod muškaraca i najčešće je zahvaćen nos.

Tipovi rosaceje:

1. Trajni edem
2. Conglobata
3. Rosacea fulminans
4. Oftalmička
5. Lupoidna
6. Steroidna
7. Gram negativna
8. Halogena
9. Finomatozna

Provocirajući faktori:

Najvažnije je prepoznati provocirajuće faktore i što više ih izbegavati jer u suprotnom dolazi do daljeg razvoja bolesti uprkos terapiji. Kod svih bolesnika provocirajući faktori ne moraju biti isti.

• vrela hrana i pića
• jaki začini
• izvori topline
• hladnoća
• sunce i solarijum
• alkohol
• kozmetika koja sadrži alkohol (posebno losion posle brijanja)
• stres
• sredstva za negu s agresivnim sastojcima

Terapija:

1. Opšte mere – Potrebno je voditi računa da se izbegavaju alkoholni losioni ili slična agresivna sredstva za negu lica, jer većina bolesnika ima osetljivu kožu. Potrebno je što nežnije lice umivati mlakom vodom i sušiti mekim peškirom. Kod muškaraca se savetuje brijanje električnim aparatom. Potrebno je izbegavati Sunce i koristiti sredstva s zaštitnim faktorom. Kod neprijatnosti lica i crvenila mogu se koristiti oblozi hladne vode. Peeling i slične agresivne metode bolje je izbegavati. Kod crvenila lica se koristiti kamuflaža koja mora biti zelene boje.

2. Lokalna terapija – Temelj navedene terapije se sastoji uglavnom na protivupalnom efektu. Pojedina sredstva uz protivupalni efekat još smanjuju crvenilo lica. U tu svrhu se koriste antibiotici i azelaična kiselina. Od antibitotika se najčešće koristi: metronidazol, eritromicin i klindamicin. Pojedini autori navode antimikotike tj. sredstva protiv gljivica kao npr. ecalin. U obzir dolaze i retinoidi tj. derivati vitamina A kao npr. adapalen i tretionin. Potreban je oprez kod upotrebe antimikotika i retinoda jer navedena sredstva lako izazivaju iritaciju lica. Retinoidi izazivaju zadebljanje površinskog sloja kože tj. epidermisa čime se smanjuje crvenilo lica uz antiupalni efekt. Zamena za retinoide je retinaldehid koja zadržava njihova svojstva ali bez iritacije. U prošlosti su se koristili preparati na bazi katrana i sumpora koji se i danas koriste. Akaricidi tj. sredstva protiv D. Folliculoruma kao lindan i permetin gube na značaju. Od najnovijih lekova se navodi tacrolimus i askomicin

3. Sistemna terapija – Temelj terapije čine antibiotici čiji se efekt temelji na protivupalnom efektu. Najčešće se koriste: tetraciklini – minociklin i doksiciklin. U zadnje vreme koristi se i klaritromicin. Kod težih slučajeva se koristi metronidazol. Kod najtežih oblika se primenjuje isotretionin i sistemski kortikosteroidi. Protiv napada crvenila lica se koristi klonidin i beta blokatori.

4. Estetika – Protiv vidljivih krvnih sudova se primenjuje spaljivanje strujom i laser i IPL uređaj.
U novije vreme protiv crvenila lica se uspešno koristi IPL uređaj koji ujedno smanjuje i proširene pore. Kod bujanja vezivnog tkiva i lojnica koje je najčešće izraženo na nosu koristi se čitav niz metoda i sredstava koje se temelje na uništavanju navedenog tkiva.

Rosacea je vrlo učestala bolest čija dijagnoza danas ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje već se više radi o estetskom poremećaju. S današnjim sredstvima i metodama za lečenje postižu se odlični rezultati. Konačni rezultat će najviše zavisiti od samog pacijenta i njegovog ponašanja. Bitna je saradnja s oftalmologom jer nekad zna doći do težih oštećenja očiju ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči. U današnje doba nema više razloga za društvenu izolaciju obolelih pojedinica kao nekada, niti obeležavanja stigmom alkoholizma.

Zdravoholičarske priče – čokolada

6. јул 2012.

Današnja priča je posvećena njenom kraljevstvu – čokoladi.
Da li bi trebalo da se osećate krivim zato što ponekad jedete čokoladu. Da li je ona zdrava ili ne. Postoji mnogo priča o tome da čokolada ima u sebi moćne antioksidante kojih takođe ima i u zelenom čaju, spanaću, belom luku, kukuruzu, maslinovom ulju, jabukama, koji smanjuju rizik od kancera i srčanih oboljenja, odnosno koji preventivno utiču na proces čišćenja ćelija od toksina i slobodnih radikala koje organizam proizvodi i za koje se misli da ubrzavaju starenje.
Postoje stručna mišljenja i dokazi da čokolada povećava nivo dobrog holesterola, ali ipak ne bi trebalo da se zavaravamo oko toga da će čokolada rešiti zdravstvene probleme, posebno ako je konzumiramo u velikim količinama, jer čokolada ipak nije zdrava hrana, ona ima visok procenat masnoća, što znači i da je vrlo kalorična. Predlažem da u čokoladi uživate umereno i da ako ste iskreni obožavalac čokolade koristite crnu, za kuvanje ili čokoladu koja je siromašnija mastima, dijetetska i bez šečera. Ovakve čokolade možete kupiti u bolje snadbevenim prodavnicama zdrave hrane u odeljku sa dijetetskim proizvodima, gde možete naći i ostale slatkiše sa nižim kalorijskim vrednostima, bez belog šećera sa dodacima prirodnog šećera, fruktoze i ječmenog slada koji je izvanredna zamena za beli šećer, koji najradije nazivam – beli otrov.
čokolada i ostali slatkiši utiču na stvaranje endorfina koji deluje kao utisak zadovoljstva a naš nervi sistem se oseća slično kao kada ste zaljubljeni.

Da naglasim, nemojte preterivati, izaberite čokoladu bez šećera, sa nižim kalorijskim vrednostima, skromne količine čokolade neće ugroziti vaše zdravlje, posebno ako ne možete da živite bez iste.

Previše crvenog mesa znatno povećava rizik od smrti

6. јул 2012.

Američki naučnici su objavili nove dokaze koji upućuju na to da previše crvenoga mesa u ishrani znatno šteti zdravlju, objavio je BBC pre par dana.

Američko istraživanje, sprovedeno na pola miliona ljudi i objavljeno u Archives of Internal Medicine, ukazuje da velika količina crvenog mesa u ishrani u 10-godišnjem razdoblju uopšteno povećava rizik od smrti, a posebno od raka i kardiovaskularnih bolesti.

Ovo otkriće odnosi se na grupu ljudi koja je jela oko 160 grama crvenog mesa dnevno, što odgovara jednom većem odresku. Oni koji su jeli manje crvenog mesa, oko 25 grama dnevno, imali su znatno manji rizik od smrti. Ali, i njihov rizik za pojavu raka i bolesti srca bio je veći nego u eksperimentalnoj grupi koja je jela velike količine beloga mesa.

Naučnici američkog nacionalnog instituta za rak izračunali su da se 11 posto smrtnih slučajeva kod muškaraca i 16 posto kod žena može sprečiti prelaskom iz velike u malu grupu potrošača i konzumenata crvenog mesa.

Ali, naučnici upozoravaju da to ne znači da je potrebno potpuno se odreći crvenoga mesa jer ono u umerenim količinama može i koristiti zdravlju.
Niko ne govori da bi trebalo potpuno prestati da se jede crveno meso, ali dokazi iz velikih studija kao što je ova, govore nam da smanjenje konzumacije definitivno znatno smanjuje rizik od smrti od raka i ostalih bolesti, rekao je jedan od britanskih naučnika za BBC.

Tehnička obrada namirnica

6. јул 2012.

Tehnička obrada namirnica sastoji se od velikog broja operacija, koje su međusobno povezane. To su: sortiranje, čišćenje, pranje, usitnjavanje i obrada poluproizvoda.

čišćenje – u zavisnosti od vrste namirnica čišćenje je različito i obavlja se ručno ili mehanički. Postupci čišćenja namirnica su trebljenje, prosejavanje, odvajanje, ljuštenje i struganje.

Potrebno je u toku pripreme mesa odvojiti opne i žilice, masnoće i kožice sa živinskog mesa. Prilikom čišćenja voća i povrća odvajaju se oštećeni i uveli delovi, drugačije obojeni delovi koji mogu biti štetni po zdravlje, zatim delovi koji su nesvarljivi. Kod paradajza odvaja se peteljka i deo ispod peteljke ploda, zeleno obojen. U njemu se koncentriše solanin. Solanin se delimično razgrađuje u digestivnom traktu i može biti uzrok želudačno-crevnih poremećaja.

Solanin se nalazi i u drugim biljkama. U manjim količinama nalazi se u ljusci krompira i spoljnim delovim tkiva krompira. Njegova količina se povećava stajanjem krompira na suncu. Naročito se koncentriše u mestima oko klice, pa ih treba odstraniti. Kuvanjem se razgrađuje, pa se u kuvanom krompiru, kome je prethodno uklonjena klica, ne nalazi.

Prilikom ljuštenja treba se truditi da količina otpada bude što manja i to činiti specijalnim noževima za ljuštenje, jer se neposredno ispod ljuske nalaze najveće količine vitamina C. Postoje mesta na voću i povrću gde sa najviše koncentrišu pesticidi i druga hemijska jedinjenja koja se koriste u poljoprivredi. Ta mesta su:

• kora – citrusno i drugo južno voće, jabuka, avokada, plavi paradajz, lubenica, dinja, bundeva, krastava, tikvice
• mahuna povrća – grašak, bob, pasulj
• kožica – paprika, paradajz, breskva, grožđe
• deo ispod i oko peteljke – trešnja, višnja, jagoda, šljiva, grožđe, paradajz
• semenik, deo oko semenika – jabuka, dunja, kruška
• koštice – grožđe, kajsija, breskva
• koren – kupus, kelj, srce zelene salate
• spoljni listovi – kupus, kelj, glavičasta salata

Voće i povrće prska se hemijskim sredstvom za zaštitu od kvara i premazuje voskom, radi dužeg čuvanja u skladištima. Kožica voća i povrća, premazana voskom je sjajna. Treba je ukloniti blanširanjem. Koru citrusnog voća ne treba koristiti za pripremu kandiranog voća, slatkog ili deserta.

Pranje – pranjem namirnica sa njihove uklanja se prašina, insekti, mikroorganizmi i druge nečistoće. Zato povrće i voće treba temeljno prati, pre i posle ljuštenja, naročito ako se koristi u sirovom stanju. Brižljivim pranjem smanjiće se i sadržaji hemijskih sredstava korišćenih u poljoprivredi i drugih hemijskih kontaminenata.

U zavisnosti od vrste, namirnice se peru tuširanjem i potapanjem u vodu, pa naknadno se tuširaju.

Najbolje je namirnice oprati brzo pod mlazom tekuće vode, kako bi gubici u hranljivim sastojcima bili što manji. Pod slabijim mlazom vode pere se osetljivije voće kao što su jagode, maline, kupine i sl.

Povrće i voće koje se često prska treba potapati u vodu kojoj je dodato sirće ili natrijumbikarbonat. Namirnice se naizmenično, ali brzo, potapaju u vodu i tuširaju. Povrće i voće pere se sa peteljkama, koje se zatim odstranjuju. Usoljenu ribu ili dimljeno i sušeno meso treba potapati u vodu kako bi se smanjio sadržaj soli. Vodu treba menjati više puta.

Hladna voda (voda iz česme) koristi se za pranje svežeg voća, povrća i mahunarki. Mlakom vodom peru se suhomesnati proizvodi, suvo voće i žito. Pod mlazom toplije vode pere se u komadu: sirovo meso, riba, iznutrice i živinsko meso. Tako ne dolazi do isticanja mesnog soka u spoljašnju sredinu.

Posle pranja namirnice treba ocediti i dalje pripremati, kako bi se sprečio gubitak hranljivih sastojaka i moguće zagađenje.

Usitnjavanje – usitnjavanje se primenjuje pri obradi namirnica u sirovom stanju ili kulinarno pripremljenih namirnica. Usitnjene namirnice se brže vare, jer imaju veću površinu dodira sa sokovima za varenje. Brže podležu promenama i kvarenju, pa se ovi postupci obavljaju neposredno pred njihovu upotrebu ili dalju obradu. Usled bržeg i intenzivnijeg razmnožavanja bakterija usitnjene namirnice se brže kvare. U mlevenom mesu se brže razvijaju mikroorganizmi. Zato se usitnjene namirnice odlažu u frižider, u poklopljenoj posudi, ukoliko se odmah dalje ne pripremaju.

Odmrzavanje – je postupak kojim se odmrzavaju prethodno smrznute namirnice. Ovaj proces traje duže od procesa smrzavanja, pa je za kvalitet odmrznutih namirnica od posebnog značaja:

• da se zamrzavaju samo komadi veličine koji mogu da se dalje direktno pripremaju
• da se ne zamrzavaju usitnjene namirnice, jer su veći gubici u hranljivim sastojcima
• da se jednom odmrznuta namirnica ne sme ponovo smrzavati. Razmnožavanje mikroorganizama u odmrzunutom mlevenom mesu, kao i u gotovoj hrani, je znatno veće nego u sirovom, pod istim uslovima.

Odmrzavanje namirnica manjih težina može se obaviti na temperaturi frižidera, na temperaturi programa za odmrzavanje u mikrotalasnoj pećnici, pod tekućom hladnom vodom u originalnoj ambalaži ili se mogu direktno ubaciti u sud sa vodom koja ključa ili u pećnicu.

Šitaka i Reiši gljive u savremenoj zapadnoj medicini

6. јул 2012.

Šitake gljiva

Vekovima se plod šitake koristi, kako u kineskoj, tako i u tradicionalnoj medicini drugih azijskih naroda. Ekstrat ove gljive je skoro nezaobilazni tradicionalni lek u pokušaju očuvanja i poboljšanja funkcionisanja zdravog organizma i prirodnog produženja života. Veliki je broj pisanih dokumenata koji nam pokazuju da su ovu gljivu kinezi kroz vreme koristili u lečenju digestvnih tegoba, smirivanju različitih bolova, a naročito glavobolje, prehlada praćenih visokom temperaturom i groznicom, kao i kod ljudi sa srčanim tegobama. Danas ona ima nezaobilazno mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini u terapiji različitih trovanja, virusnih infekcija, povišenog krvnog pritiska ili poremećaja metabolizma masti.

Šitake danas

Sve ovo je otvorilo vrata ispitivanjima o mogućnosti primene šitaka gljive u savremenoj zapadnoj medicini. Na osnovu mnogobrojnih laboratorijskih istaživanja danas se pouzdano zna da ona sadrži značajne količine važnih vitamina i minerala. Bogatstvo vitaminima B grupe i vitaminom D, čine je važnim nutritivnim izvorom ovih, u mnogobrojnim fiziološkim procesima, neophodnim supstancijama. Ako se tome doda i visok procenata, za život važnih minerala, kalcijuma, magnezijiuma, fosora i gvožđa, postaje jasno odakle toliko ineresovanje za upotrebu ove gljive u svakodnevnoj ishrani.

Šitake gljiva je izgleda bogata i koenzimom Q10, supstancijom sa dokazanim antioksidantnim i imunoprotektivnim svojstvima.
Njeno osnovno blagotvorno dejstvo u normalnom funkcionisanju digestivnog trakta pripisuje se bogatstvu biljnih vlakana koje pospešuju tonus i peristaltiku u radu creva.

Šitaka sadrži, u visokoj koncentraciji supstanciju, neophodnu za sintezu vitamina D, ergosterol, pa je po nekim istraživanjima pokazano da svega nekoliko grama sušene gljive potpuno zadovoljava dnevne potrebe za ovim vitaminom, neophodnim za normalan razvoj i održavanje funkcije koštanog i mišićnog sistema, ali i za druge, za organizam neophodne procese.

Osnovni sastojak šitake sa mogućim terapijskim dejstvima se zove lentinan. Neki japanski naučnici su dokazali njegovo antineoplastično dejstvo i dobili nedvosmisleno pozitivne rezultate u pokušaju lečenja nekih vrsta tumora, pre svega sarkoma.

Terapijsko dejstvo

Izgleda da se povoljno terapijsko dejstvo prečišćenih ekstrakta ove gljive zasniva na imunostimulaciji i podizanju imunološke odrambrene snage organizma, a zahvaljujući stimulaciji povećanog stvaranja T-killer limfocita.
Osim toga, iz šitake su izolovane i supstancije sa antivirusnom aktivnošću, ali i sa mogućnošću stimulacije oslobađanja interferona. Ovo je dodatno otvorilo mogućnosti primene u lečenju nekih virusnih infekcija, gripa i drugih respiratornih infekcija, ali i virusnih hepatitisa.
čitav je niz radova objavljenih u medicinskoj literaturi koji pokazuju mogućnosti preventivne, ali i terapijakse upotrebe šitake, kao pomoćnog lekovitog sredstva.

Moguća primena

Umesto zaključka moglo bi se nabrojati samo neka od stanja gde primena ove gljive može biti od pomoći: pojačanje odbrambenog odgovora organizma u stanjima iscrpljernosti i intenzivnog dugotrajnog napora, usporavanje toka i olakšavanje tegoba kod virusnih respiratornih infekcija, hepatitisa i HIV infekcije, pomoćno dejstvo u terapiji nekih tumora, snižavanje povišenog krvnog pritiska, uravnoteženje poremećaja metabolizma masti, pomoćno terapijsko dejstvo kod urinarnih problema i dr.

Reiši gljive

Reiši gljive, čiji je japanski naziv Ling Zhi Reishi, se više hiljada godina koriste u tradicionalnoj medicini azijskih naroda i pripisuju im se čudotvorna svostva. Otuda i starokineski nazivi za ovu gljivu: drvo života, gljiva dugovečnosti ili nebeska trava. Još su lekari dinastije Ming opisali da dugoročno uzimanje ovih gljiva doprinosi dobrom zravlju i dugovečnosti. Vekovima je poznato da se ona bez štetnih efekata može uzimati svakodnevno. Imajući u vidu je drvenaste konziste konzistencije retko se koristi kao hrana. Najčešće su joj pripisivana delotvorna svojstva u smislu očuvanja dobrog zdravlja, jačanja odbrambernih sposobnosti i popravljanju iscrpljenosti ili umora, ali i u lečenju infekcija.

Poslednjih petnaestak godina interesovanje zvanične naučne javnosti je za ovom gljivom je intenzivno poraslo. Na osnovu mnogobrojnih istraživanja utvrđeno je da je Reiši gljiva bogata nekim ativirusnim i antibakterijskim supstancijama, sličnim drugim prirodnim antibioticima. Ganodermna kiselina, izolovana iz ove gljive ima dokazana antialergijska i imunostimulativna svostva. Naučnici su, osim toga, dokazali da neki polisaharidi, izolovani iz Reiši gljive mogu biti značajan pomoćni terapijski agens u lečenju nekih vrsta tumora. Neki drugi sastojci su u toku eksperimentalnih ispitivanja pokazali kardiotonično, andijabetično, antihipertenzivno, antiagregacijsko dejstvo ili povoljan efekat u snižavanju serumskog holesterola.

Reiši danas

Danas pouzdano znamo da ekstrat ove gljive može biti efikasno pomoćno lekovito sredstvo u pokušaju: jačanja imunloških odbrambenih mehanizama, popravljanju homeostaze fiziološkog rada unutrašnjih organa, lečenju virusnih i bakterijskih infekcija, naročito respiratornih puteva ili jetre, lečnju astme i hroničnog bronhitisa, snižavanju povišenog krvnog pritiska ili holesterola, kao i preventivnoj zaštiti jetre ili popravljanju njene funkcije kod dugogodišnjih toksičnih oštećenja lekovima ili alkoholom. Ako se ovome doda i popravljanje funkcije digestivnog sistema i izuzetno mala toksičnost, jasno je da Reiši gljiva ima svoje značajno mesto u alternativnoj medicini ili kao pomoćno lekovito sredstvo.

Zašto doručak?

6. јул 2012.

Započnite dan doručkom jer doručak obećava uspešan dan.

Voda i hrana nas održavaju, pokreću i čine zdravima. Navike i pravila o unosu hrane menjaju se tokom godina. često su običaji vezani za jelo bivali prilagođeni mogućnostima. Savremeni čovek pokušava da poštuje principe pravilne ishrane koji su naučno dokazano najkorisniji za njega.

Uz tri glavna obroka predlažemo i dva ili tri manja međuobroka. Roditelji, pokušajte svojim primerom pokazati deci kako da započnu uspešan dan!

Ujutro naš želudac pripravan strpljivo očekuje sadržaj za čiji smo unos često lenji.

Prednosti doručka

• osigurana je energija za učenje i igru
• dete ima dobru termoregulaciju
• deca su vedrijeg raspoloženja i razigrana
• otpornija su na bolest
• postižu bolje rezultate u učenju
• doručak pridonosi održanju konstantnog nivoa šećera u krvi tokom dana

Nedostaci vezani za preskakanje doručka

• deca su pospana i mrzovoljna
• deca koja ne doručkuju imaju slabiji imunitet
• otežano je realizovanje obaveza
• osobe koje preskaču doručak teže kontrolišu telesnu masu
• povećana je sklonost oboljenjima probavnog sistema

Zadatak za roditelje

Nutricionisti naglašavaju kako se navika redovnog konzumiranja doručka stiče u detinjstvu. Slično je i sa stilom jedenja, tj. upotrebom pribora za jelo.

Stoga, roditelji, pokušajte svojim primerom da pokažete deci kako da započnu uspešan dan!
Snosite veliki deo odgovornosti i doprinos za izgradnju prehrambenih navika svoga deteta tokom njegovog života.

Predlog za doručak

Napitak:

• prirodni sok od pomorandže, mandarine ili grejpfruta
• mleko (sa i bez dodatka)
• čaj (s medom, ječmenim sladom)

Pecivo od celovitih žitarica,
pahuljice,
namaz (nemasni sir, marmelade)

Vrste doručka

Doručak mora biti primeren dobu i dnevnim obvezama:

Rudarski doručak termin je za prvi jutarnji obrok koji znači unos velikog sadržaja visoke energetske vrednosti. Rudari su za svoju aktivnost (ekstra težak fizički rad) trebali veliki dnevni energetski unos, što je značilo planiranje nekoliko velikih obroka.

Školski doručak je lagan, bogat žitaricama i kompleksnim ugljenim hidratima, siromašan mastima i soli. Ne opterećuje probavni sistem i pridonosi visokoj koncentraciji i adekvatnom praćenju nastave.

Naveli smo vam brojne razloge zašto je doručak važan. Navedite nam svoje razloge zašto preskačete doručak.

Uređaj upozorava na opekotine od sunca

6. јул 2012.

Britanski naučnici razvili su uređaj koji pocrveni pre kože osobe koja je izložena sunčevim zracima, pa tako upozorava da je vreme za odlazak u hladovinu.

Istraživački naučni tim s University of Strathclyde objavio je svoj rad u stručnom časopisu Chemical Communications.

Profesor Andrew Mills, hemičar, predvodnik ovog istraživačkog tima, objašnjava kako ultraljubičasti sunčevi zraci podstiču hemijsku reakciju u uređaju oblikovanom poput tanke narukvice i tako izazivaju izlučivanje kiseline koja je odgovorna za upozoravajuću promenu boje.

Ljudi imaju predstavu da su hemijske reakcije nešto što se dešava u epruvetama, rekao je on. Ali evo, ovde imamo hemijsku reakciju u vrlo tankom sloju filma koji izaziva promene boja.”

Profesor Mills je napravio prototip-film koji se postepeno menja od žute do plave i središnji pojas pretvara u ružičasto. Kada središnja linija pocrveni, vreme je za odlazak u hladovinu, jer ako ostanete na suncu koža će početi da gori.

Po rečima naučnika, uređaj je moguće prilagoditi različitim tipovima kože.

Dečja izbirljivost

6. јул 2012.

Roditelji se često žale da je dete izbirljivo. Ponekad ova izbirljivost proističe iz podražavanja odraslih, najčešće jednog od roditelja. Ako tata ne voli jedno jelo, onda ga ne voli ni kćerka ni sin. Zbog toga je bolje pred decom ne govoriti o tome šta mama ili tata ne vole da jedu, ako od njih očekujemo da jedu sve. Još je bolje ne iznositi na sto jelo koje jedan od roditelja neće da jede.

Dečja izbirljivost može da bude vezana kako za ukus hrane, tako i za način serviranja.
Deca ne vole ljuta jela, ne prija im ni suviše masno jelo, jer je teško svarljivo. Deca ne vole ni pun tanjir, to je zastrašujuće velika količina i potrebno je mnogo vremena da se to savlada. Boja hrane takođe igra ulogu u izbirljivosti. Manje dete će lakše prihvatiti male komadiće hleba premazane pekmezom ili puterom, nego veliku krišku koju ne može samo da drži u šaci, što znači da ne može samo da se hrani.

Određen značaj ima i uzrast deteta – poneka jela dete zavoli tek kasnije.
Kada dete počne da uživa u igri, onda obroci predstavljaju grdno «gubljenje» dragocenog vremena, pa se može dogoditi da odjednom prestane da voli meso (izuzev mlevenog) i sve vrste hrane koju mora dugo da žvaće.

Oboljenja štitne žlezde

6. јул 2012.

ŠTIT U TEMELJU ZDRAVLJA

Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju sintezu proteina, ubrzavaju razgradnju masti, imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema … Organizmu ne prija ni smanjen ni uvećan rad žlezde

ŠTITASTA žlezda je najveća endokrina žlezda u našem organizmu. Ima izgled štita ili leptira i smeštena je na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, između krikoidne hrskavice i suprasternalne jame. Štitasta žlezda stvara i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin (T3), koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva u telu. Parafolikularne ili C – ćelije štitaste žlezde luče hormon kalcitonin, koji učestvuje u homeostazi kalcijuma u organizmu.
Svaka ćelija i tkivo u našem organizmu zavise od tiroidnih hormona. Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, povećavaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu. Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života. Nedostatak tiroidnih hormona u ovom periodu može da dovede do mentalne zaostalosti (kretenizma).

JOD „MERI“ ŽLEZDU

Struma označava svako uvećanje štitaste žlezde. Ovo uvećanje može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom ili povećanom funkcijom. Takođe, štitasta žlezda može biti uvećana difuzno (u celini) ili nodozno (što podrazumeva postojanje jednog ili više čvorova u štitastoj žlezdi).
Najčešći poremećaj rada ove žlezde jeste hipotireoidizam, koji nastaje kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Može nastati usled poremećaja u samoj žlezdi ili poremećaja nadzornih mehanizama u višim strukturama mozga (hipofiza, hipotalamus). Najčešći uzrok nastanka primarne hipotireoze jeste hronični autoimuni (Hashimoto) tireoiditis. Nastaje kao posledica oštećenja ćelija štitaste žlezde imunološkim mehanizmima (kada poremaćaj imunološkog sistema organizma uzrokuje napadanje sopstvenog tkiva). U ovom slučaju može doći do povećanja ili smanjenja štitaste žlezde (atrofije). Drugi uzroci hipotireoze su hirurško odstranjenje žlezde, lečenje radioaktivnim jodom ili spoljašnje zračenje u bolesnika sa tumorom glave i vrata.
I manjak i višak joda mogu uzrokovati hipotireozu. Manjak joda je najčešći uzročnik hipotireoze širom sveta, posebno u planinskim područjima. Lekovi mogu uzrokovati hipotireozu, kao što su metimazol, propiltiouracil (koji se koriste u terapiji hipertireoze), amiodaron, interferon alfa. Infiltrativne bolesti, kao što su fibrozna upala štitaste žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, sarkoidoza mogu biti uzroci hipotireoze.
Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a kod nekih su simptomi jako izraženi. Najčešće se javljaju umor, malaksalost, usporenost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, pospanost, nepodnošenje hladnoće, zaboravnost, teškoće sa koncentracijom, depresija, slabiji apetit, porast u telesnoj težini. Koža je bleda, suva, zadebljala. Kosa opada, javlja se blago oticanje oko očiju i periferni edemi. Pacijenti mogu imati usporen rad srca, blagu hipertenziju i porast nivoa holesterola u krvi, oslabljen sluh, zatvor, poremećaj menstruacionog ciklusa.
Pri sumnji na hipotireozu obavlja se merenje nivoa TSH i slobodnog tiroksina u krvi. TSH je tireostimulišući hormon koga luči hipofiza, koji, kako ime kaže, stimuliše proizvodnju hormona štitaste žlezde. Predstavlja najosetljiviji test i kada je povišen ukazuje na hipotireozu. Bolesnici, koji imaju hroničnu hipotireozu zahtevaju doživotno lečenje sinteskim tiroksinom.

HORMON KOJI DONOSI MIR

Hipertireoza ili pojačana funkcija štitaste žlezde se može javiti u bilo kom životnom dobu, najčešće između 20-50 godine života, češće u žena. Najčešći uzrok u 70-80 odsto bolesnika jeste preterana aktivnost cele žlezde, uzrokovana autoimunim procesom, koji se još zove i difuzna toksična struma ili Gravesova ili Basedovljeva bolest. Hipertireoza može nastati i zbog povećanog lučenja TSH usled tumora, odnosno adenoma hipofize (sekundarni hipertireoidizam). Trofoblastni tumor, horiokarcinom ili hidatifomna mola takođe mogu uzrokovati prekomernu proizvodnju ovog hormona.
Simptomi su posledica pojačanog delovanja hormona štitaste žlezde na celo telo. Bolesnici se žale na nervozu, nemir, emocionalnu labilnost, nesanice, česte stolice, preterano znojenje, nepodnošenje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju, dobar apetit uz smanjenje telesne težine, slabost proksimalne muskulature, poremćaj menstrualnog ciklusa. Koža je topla, vlažna, baršunasta. Prisutno je fino drhtanje prstiju i pojačani refleksi. Oči su često suzne, postoji retko treptanje, smanjena oštrina vida. Terapija podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika.
Razlikujemo akutni i subakutni tireoiditis. Akutni tireoiditis nastaje usled bakterijskih, gljivičnih infekcija, ili kao posledica tretmana radioaktivnim jodom (radiacioni tireoiditis). Subakutni tireoditis predstavlja hipermetaboličko stanje, koje nije rezultat pojačane funkcije štitaste žlezde već nastaje usled oštećenja tkiva i izlaska velike količine tiroidnih hormona u cirkulaciju, delovanjem virusne infekcije. Terapija u ovom slučaju je simptomatska. Povremeno se javlja i upala štitaste žlezde nakon porođaja kada govorimo o postpartalnom tireoiditisu.
Ređe se dešava da jedan ili više čvorova u štitastoj žlezdi budu preterano aktivni i izlučuju višak hormona, kada govorimo o toksičnom adenomu ili toksičnoj polinodoznoj strumi. Nodusi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Tvrdoća čvorova varira od mekanih do čvrstih, kalcifikovanih čvorova. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Karcinomi štitaste žlezde su najređe bolesti štitaste žlezde, većina sporo raste, smrtnost je niska kao i postoperativne komplikacije, posebno kod dobro diferentovanih karcinoma (papilarni i folikularni). Priroda čvora može se dokazati ultrazvučnom dijagnostikom, scintigrafijom kao i citološkom punkcijom. Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija.

ŽENE čEŠćE OBOLJEVAJU

Preko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja štitaste žlezde. U razvijenim zemljama sveta jedna osoba od 20 ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a 5-7 puta je češći u žena nego u muškaraca. Tiroidne bolesti su u najvećem broju slučajeva lečive i izlečive, ali ako se ne leče mogu da dovedu do teških poremećaja i smrti.

Šoju i tamari sos

6. јул 2012.

Danas ćemo da govorimo o slanim začinima koji se koriste u makrobiotici, ali naravno, što vam uvek naglašavam, možete ih koristiti i u bilo kojoj drugoj ishrani. Govoriću vam danas o začinima koji nam dolaze iz Japana i zovu se šoju i tamari sos. Ovo je posebna vrsta slanih začina koja se dobija fermentacijom soje i pšenice i nema nikakve veze ni sličnosti sa komercijalnim soja sosevima koji mogu da se kupe u jeftinoj ambalaži koja najčešće ne sadrži deklaraciju o svom sadržaju. Vrlo često sadrže i velike količine belog šećera i mnogih nedozvoljenih aditiva.

U DOBA VISOKE TEHNOLOGIJE, NUKLEARNE ENERGIJE I RAZVIJENE HEMIJE, ALI I STRAHA OD HEMIKALIJA, ADITIVA, PESTICIDA SVI ŽELIMO DA SE VRATIMO STAROM NAčINU ISHRANE, KOJI JE SKORO UVEK ZASNOVAN NA VEKOVNOM ISKUSTVU I TRADICIJI.

Potreba da hranom i vodom odbranimo svoje zdravlje od štetnih materija, izazvala je zadnjih desetinu godina masovan povratak alternativnim načinima ishrane, makrobiotici, vegetarijanstvu, dijetalnoj ishrani, mešovitoj ishrani koja je zasnovana na naučnim principima pa do najvećeg dostignuća čovečanstva u oblasti dijetetike, ćelijska hrana ili hrana iz tube za astronaute.

Makrobiotika je ishrana koja se planira u procentima što se tiče učešća pojedinih namirnica u celodnevnom unosu energije putem hrane. U ovakvom načinu ishrane najviše su zastupljene integralne žitarice, do 60 procenata, izbegava se upotreba mlečnih proizvoda i jaja i veoma retko se konzumiraju riba i morski plodovi. Naravno da proteini koji se unose ovim putem nisu kompletni, ali se ta ravnoteža postiže poznavanjem svake namirnice i pravilnim kombinovanjem istih, kako bi se sastavio obrok koji će biti dovoljan da obezbedi sve hranljive sastojke organizmu. Dolazimo polako do teme današnje priče, o upotrebi slanih začina u makrobiotici i o tome koliko je upotreba šoju i tamari sosa bitna i kvalitetna za našu ishranu.

Ako pođemo od toga da smo shvatili važnost unosa integralnih žitarica do 60 procenata u toku dana, sledeće što će da nas zanima je kako da sebi pripremamo sve te žitarice, a uvek kada ovo govorim, mislim, na ječam, ovas, proso, pirinač i raž, i kako da nam jelovnik ne bude siromašan i jednoličan. E baš su tu šoju i tamari da nam pomognu da dođemo do novih i izvanrednih ukusa.

Šoju sos se pravi od soje, pšenice, morske soli i vode. Ovi sastojci se ostave da fermentiraju i da ostare nekoliko godina u buradima koja su specijalno napravljena u Japanu od kedrovine. Razlika između šoju sosa i komercijalnih soseva od soje je u tome što ovi drugi dobijaju svoju oporu aromu, na uštrb kvaliteta veštačkim načinom za veoma kratko vreme. Šoju sos se obično dodaje prilikom kuvanja jela, a ne naknadno za stolom, a što se tiče ostalih načina njegove upotrebe, vrlo često se koristi kao preliv salatama, osnova za marinade i brze turšije. Može da se upotrebi kao začin za supe, rezance, pržena i ostala jela koja se spremaju na vodi. Osobina mu je da pomaže pri varenju žitarica i povrća. Šoju sos je bogat proteinima, mineralima i vitaminima B kompleksa. Vrlo se često koristi kao osnova za spravljanje domaćih lekova, ali se dodaje i pri spremanju banči čaja, što je japanska vrsta zelenog čaja. Na ovaj način u kombinaciji sa banči čajem jača krvnu sliku, otklanja umor i neutrališe kiselost u organizmu.

Tamari je fermentisan sos napravljen isključivo od soje i morske soli. Mnogo je cenjeniji od šoju sosa zbog svoje specifične oporosti. Pravi se od tečnosti koja ističe iz sojinih zrna prilikom fermentacije misa. Govorili smo već da je miso pasta namirnica koja se sprema na specijalan način od sojinih zrna posebnim postupkom fermentacije u trajanju od nekoliko godina. Iako je sličnog ukusa i izgleda kao šoju sos, tamari ima mnogo jači, oštriji i bogatiji ukus. Veoma je kvalitetan proteinski začin. Dodaje se u supe, variva, kuvane žitarice i salate.

Najvažnije od svega što sam vam danas govorila je činjenica da tamari i šoju sos možete da koristite umesto soli radi poboljšanja ukusa, a da pri tom unesete manju količinu soli od uobičajene. Šoju i tamari sos sadrže pravo bogatstvo aminokiselina, odlični su izvori proteina i mikroorganizama koji pomažu varenje.
Da bi se osetilo na nepcima ovo što vam govorim, neophodno je probati, a to kako će reagovati vaši organi za varenje, to bih želela da ja čujem od vas.

www.ducanzdravehrane.com

Zdravoholičarske priče – O đumbiru (video snimak)

6. јул 2012.

đumbir je junak današnje priče i za početak nešto najosnovnije o njegovom poreklu. U evropu je u 16 veku đumbir doneo Marko Polo iz jugoistočne Azije. Saznavši o kakvim lekovitim svojsvima je reč poneli su ga engleski moreplovci u domovinu. U Britaniji i njenim kolonijama đumbir, ili džindžer kako ga englezi zovu, koristi se za pravljenje osvežavajućih pića i poznatog piva od đumbira, ali i božićnog kolača. Ipak kao i u Aziji često se koristi i za pravljenje ukusnog i lekovitog čaja.

Lekovita svojstva đumbira poznata su od davnina. Kinezi ga više od 2500 godina koriste svežeg kao sredstvo protiv prehlade, groznice, glavobolje i bolova u mišićima, dok se suv i u prahu koristi za cirkulaciju u dlanovima i tabanima. Na Tibetu ga koriste rekonvalescenti, a Japanci koriste đumbirovo ulje za masažu, posebno onu koja smanjuje bol kičmenog stuba i zglobova. U indijskoj tradicionalnoj medicini koriste ga za olakšavanje artritisa. Antiseptička dejstva đumbira opravdavaju njegovo korišćenje gotovo u svakom jelu od ribe i morskih plodova. Drevni istočnjački vladari su ostavili u svojim zapisima od pre 3000 godina da đumbir ima magično dejstvo. Koristile su ga trudnice koje da bi sprečile mučninu jednostavno su spremale i jele biskvite sa đumbirom ili ga stavljale u hleb. Mučnina bi nestajala trenutno. čaj od đumbira žene azijskih zemalja tradicionalno koriste za ublažavanje menstrualnih tegoba, a i Indijke ga često piju.

Dakle, da objedinimo svojstva đumbira. Koristi se kao sredstvo za poboljšanje varenja, protiv jutarnje mučnine, naduvenosti i gasova u stomaku, ali i kao dopuna lekovima protiv infekcija izazvanih trovanjem hranom. Poznato je da đumbir poboljšava perifernu cirkulaciju, doprinosi regulisanju krvnog pritiska i koristi se u borbi protiv zapaljenja arterija. Pomaže u slučaju prehlade i olakšava iskašljavanje. Na žalost do svežeg đumbira je teško doći, uspeva u zemljama koje imaju umerenu klimu. U Beogradu može povremeno da se nađe u hipermarketima Vero i Merkator, a čula sam od svojih kolega iz Beograda da ga u kineskom tržnom centru ima često u radnji koja snadbeva kineze koji žive i rade u Beogradu. Ovaj narod ne odustaje od svog načina ishrane, gde god se nalazili u svetu. Oni sa sobom dovlače ogromne količine hrane i začina koji nisu iz našeg podneblja, i to koriste uglavnom za svoje potrebe. Nije retkost da otvaraju i restorane kako bi im bilo još lakše da koriste svoj način ishrane. Ako želite da nabavite svež đumbir to bi bio savet gde ga možete naći.

U redovnoj distribuciji proizvoda zdravije hrane možete naći đumbir u prahu. Poslužiće vam ako osetite da vas sustiže prehlada. U proključalu vodu stavite na vrh kašičice đumbira i isto toliko bibera. Inhalirajte se nekoliko minuta iznad ovog napitka, a onda ga i popijete. Prehlada će biti daleko od vas.

Koristite ga često i u pripremi variva, jela od ribe i pečuraka, samo vodite računa o količini. Vrlo je aromatičan i ako preterate sa količinom može potpuno da vam promeni ukus jela. Ako ga dodate kolačima ili pecivu dobićete nešto sasvim novo na svom stolu. I za kraj još jedan savet koji potiče iz kineske tradicionalne medicine. Preporučuje se za bolove u grlu. Pola kašičice đumbira se pomeša sa pola kašicice meda, od ove smese se prave kuglice koje jedete na svakih dva sata i bol će da nestane.

1...1.9371.9381.939...1.978 Stranica 1.938 od ukupno 1.978