Oboljenja desni nisu naivna

6. јул 2012.

Naša usta su puna bakterija koje zajedno sa pljuvačkom i ostatcima hrane, formiraju naskage oko i na zubima. Bolesti desni mogu da zahvate tkiva oko jednog ili više zuba. Započinju kada bakterije u naslagama izazovu zapaljenje desni. Zapaljenja desni mogu da budu od veoma blagog zapaljenja do ozbiljnog zapaljenja koje oštećuje meka tkiva i kost koja drži zub – zube.

Kod gingivitisa desni su crvene, oteknute, lako krvare i izaziva tek manju nelagodnost. Lako se može izlečiti detaljnijom i redovnom hidijenom zuba i usta ali ne lečen gingivitis vodi ka ozbiljnijem zapaljenju – periodontitisu. Periodontitis je zapaljenje zubne čašice, usled koga se desni povlače sa zuba i stvaraju se zapaljeni džepovi. Toksini bakterija i enzimi organizma počinju da uništavaju kost i vezivna tkiva koja drže zub – zube.

Bolestima desnih doprinosi pušenje, hormonalne promene koje čine desni osetljivijim, dijabetes, stres koji smanjuje sposobnost organizma da se bori protiv infekcije, neki lekovi pogotovo antidepresivi i neki lekovi protiv srčanih oboljenja i druga oboljenja kao npr. AIDS i genetska sklonost.

Oboljenja gingiva se najčešće javljaju između 30-te i 40-te godine života a mogu se sprečiti redovnim i pravilnim pranjem zuba, redovnom kontrolom kod stomatologa, uravnoteženom ishranom.

Sve više studija dokazuje koliko ozbiljna po opšte zdravlje mogu da budu jednostavna oboljenja desni. Ona mogu da budu jedan od uzročnika srčanog udara i dijabetesa.

čovek koji pati od oboljenja desnih u stvari pati od hronične infekcije, svaka infekcija koji god da deo tela zahvati utiče na funkcionisanje čitavog organizma. Tokom infekcije desnih stvara se ogroman broj bakterija, ako istovremeno imate problema sa srčanim zalistcima, bakterije mogu da inficiraju srce.

Nelečana oboljenja desni i zuba kod trudnica mogu da budu veoma štetna za nerođenu bebu i imaju kao rezultat rađanje bebe sa veoma malom telesnom težinom.

Bol u stomaku

6. јул 2012.

Stomak obuhvata područje koje se pruža ispod rebara do karličnih kostiju između slabina. Premda bol u stomaku može da nastane od tkiva stomačnog zida koje opkoljava trbušnu duplju (npr. koža i mišićni zid stomaka), obično se smatra da bol u stomaku potiče od organa smeštenih u trbušnu duplju a to su želudac, debelo, tanko crevo, jetre, žuči i pankreasa. Nekada je bol u stomaku izazvan poremećajima u drugim organima koji su blizu ali ne pripadaju trbušnoj duplji, npr. bubrega, uterusa, jajnika.

Bol u stomaku može biti izazvan zapaljenjem (npr. zapaljenje slepog creva, kolitis), usled kontrakcije ili rastezanja organa ( opstrukcije žučnog kanala usled kamenčića, otekle jetre usled hepatitisa, delimične ili potpune opstrukcije creva), može da nastane i usled smanjenog snabdevanja nekog od organa trbušne duplje krvlju kao npr. kod ishemičnog kolitisa. Bol u stomaku može da nastane i ako nije prouzrokovan jednim od prethodnih uzročnika kao naprimer kod sindroma iritiranih creva (IBS) kod koga se ne zna ša izaziva bol, smatra se da je tu uključena i kontrakcije i preterano osetljivi nervi unutar creva.

Bol u stomaku može da bude akutan kod koga treba razmotriti neophodnost hitne operacije ili može da bude hroničan kod koga se u odgovarajućem periudu primenjuje odgovarajuća terapija. Tokom dijagnostikovanja se uzima u obzir mesto, karakter bola kada se on smanjuje ili raste kao i da li ga prate simptomi kao što su povraćanje, zatvor, krvarenje iz rektuma, žutica.

Mesto gde se pojavljuje bol

Područje stomaka se može podeliti u 4 kvandranta: gornji desni, gornji levi, donji levi i donji desni kvandrant. Različiti regioni stomaka se mogu predstaviti i kao epigastrični region (u centru, tačno ispod rebara) periumbilikalni region (oko pupka) i pelvični region ( iznad karlične kosti)

Ako se bol širi polovinom ili se oseća u celom stomaku naziva se generalizovani bol a može se pojaviti kod mnogih različitih bolesti i uglavnom nestaje korišćenjem odgovarajuće terapije, najčešće ga izaziva loše varenje ili stomačni grip (gastroenteritis) .

Kada je bol skoncentrisan na određenom predelu stomaka mogući uzročni problemi mogu biti:

Epigastrični bol može nastati usled peptičnog čira, zapaljenja pankreasa, gastroezofagijalnog refluksnog oboljenja.

Bol koji se javlja u desnom gornjem kvandrantu stomaka: zapaljenja žučne kesice (holecistitis), hepatitisa, apcesa na jetri.

Bol u levom gornjem kvadrantu stomaka: oboljenja slezine ( infekcija, infiltracija, apces)

Periumbilikalni bol: opstrukcija creva, rani simptomi zapaljenja slepog creva

Desni donji kvandrant: kasniji simptomi zapaljnja slepog creva, ginekološka oboljenja (vanmaterična trudnoća, ciste na jajnicima, infekcije)

Bol u levom donjem kvandrantu divertikularna oboljenja ili kod žena ginekološka oboljenja.

Pelvični bol: infekcije urinarnog trakta ili opstrukcija bešike.

Bol u stomaku može da se širi, npr. kod zapaljenja pankreasa oseti se u epigastrijumu ali se širi prema leđima, kod holecistitisa bol se obično širi prema ramenima.

Bol u stomaku kod dece

Kod dece bol u stomaku može da bude slab do veoma jakog, ako duže traje dete bez odlaganja treba odvesti lekaru. Kod beba bol najčešće izazivaju kolike koje najčešće nestaju oko trećeg meseca života. Kako dete odrasta, bol u stomaku može nastati usled manjih poremećaja kao što je konstipacija-zatvora do emocionalnih problema koji se obično javljaju između 5 – 10 godine života. Zapaljenje pluće ili streptokokna infekcija grla može da izazove bolove u stomaku kao infekcije urinarnog trakta, alergija na laktozu u mleku izaziva bol i proliv.

Hitnu operaciju kod dece zahtevaju zavezana creva i zapaljenje slepog creva.

Karakter bola

Tup, gorući bol koji se smanjuje posle obroka je klasičan simptom peptičnog čira. Kollike ili bol koji se pojavljuje i nestaje obično nastaje usled opstrukcije nekog organa trbušne duplje kao kod kamena u uretri, ili začepljenih creva. Bol u donjem delu stomaka koji se karakteriše kao pekući bol najčešće nastaje usled infekcije urinarnog trakta.

Prateći simptomi pored bola

Ukoliko bol u stomaku nije praćen drugim simptomima najčešće nije ozbiljan problem. Kod pacijenata sa akutnim holecistitisom najčešće se javlja žutica i povremeno povraćanje. Diarea i ili proliv su česti prateći simptomi vezani za problemima sa želutcem i crevima. Konstipacija i eventualno otsustvo bilo kakve akcije creva može da ukazuje na tumor koji se razvija u crevima. Krvarenje vezano sa bolom u stomaku je uvek ozbiljan simptom a može da ukazuje na čir, divertikulitis ili tumor debelog creva.

Kod čira se bol obično povlači posle jela, kod iritiranih creva posle defekacije, kod zapaljenja pankreasa bol se ublažava kada osoba sedi uspravno ili se naginje napred, kod zapaljenja creva bol se pojačava kada se osoba kreće ili kašlje.

Tretman bola u stomaku zavisi od uzročnika i dijagnostikovanog oboljenja.

Patliđzan

6. јул 2012.

Patliđzan je povrtarska biljka iz porodice paradajza (pomocnice). Kao i svako povrće nema masnoća, 200 gr. ploda ima samo 38 kalorija. Bogat je izvor biljnih vlakana, od vitamina sadrži 1,5-10 mg% vitamina C, nešto vitamina grupe B, a karotina (provitamina A) samo u tragovima, dobar je izvor kalijuma, gvožđa i proteina.

Visok procenat biljnih vlakana (u 200g. ploda – 2g. biljnih vlakana) deluje na sniženje visokog nivoa holesterola u krvi. Visok sadržaj kalijuma obezbeđuje dobru regulaciju vode u ćelijama, gvožđe smanjuje umor a magnezijum obezbeđuje psihičku ravnotežu. U laboratorijskim uslovima se pokazalo da neke supstance iz ovog povrća uništavaju ćelije tumora i deluju antibakterijski.

Prilikom ispitivanja nutritivne vrednosti plavog patliđzana naučnici su se fokusirali na dejstvo antocijanina nazvanog nasunin koji se nalazi u kori plavog patliđzana i predstavlja jak antioksidans koji štiti ćelijske membrane od oštećenja. Takođe je jestivi deo patliđzana bogat fenolnim jedinjenjima, koji predstavljaju najjače antioksidanse koji svojim dejstvom deluju antimutageno (antikancerogeno), protiv mikroba i protiv LDL (lošeg holesterola).

Priprema se na sve moguće načine, jer je njegovo sočno i nežno meso podesno za svakovrsnu preradu. Posebno se ceni pečen i samleven s raznovrsnim dodacima kao pire. Poznati su pirei i namazi koji potiču sa Srednjeg istoka, a prave se mešanjem mesa pečenih patlidžana sa začinskim travama i aromatskim začinima kao što su beli luk, menta, bosiljak, limunov sok i maslinovo ulje. Na taj način pripremljene pikantne namaze ponegde nazivaju kavijarom za plitke džepove. I doista, kad se patlidžan pripremi po oprobanim, prefinjenim receptima, teško ga je identifikovati kao povrce, jer više nalikuje mesnoj pašteti nego povrću.

Za kraj recept -punjeni patliđzan

4 manja oprana patlidzana preseći uzdužno na dve polovine, polovine izdubiti, posoliti , ostaviti 30 minuta da nestane gorčine, prosušiti papirnom maramicom i 2-3 minuta propržiti na vrućem ulju. Mesnati deo iseckati na kockice, posoliti , ostaviti pola sata i propržiti na vrućem ulju, dodati na kockice nasečenu tikvicu , papriku, češnjak, 1 kašičicu Vegete, sve zajedno dinstati 10-ak minuta.

U još topli fil dodati naseckane masline, bosiljak,tunjevinu (dovoljna je jedna konzerva tunjevine u komadićima), indijski orah, maslinovo ulje i sve dobro promešati .

Polovine patliđzana napuniti filom i slagati u vatrostalnu posudu, zapeći u rerni 20 minuta na temperaturi 220 stepeni .

Pet koraka do dužeg života

6. јул 2012.

Prema jednoj od novijih studija dovoljno je primeniti samo pet zdravih životnih navika kako bi se značajno smanjio rizik od kardiovaskularnih oboljenja kod srednjovečnih i starijih muškaraca.

čak i muškarci koji se već leče od visokog krvnog pritiska ili visokog nivoa holesterola u krvi su pokazali smanjeni rizik od srčanih oboljenja kada su prestali da puše, smanjili povećanu telesnu težinu, svakodnevno vežbali, pili umerene doze alkohola i držali se zdravog načina ishrane.

Studija je obuhvatila 43 000 muškaraca između 40-te i 75-te godine života, vođena je 16 godina a bavila se uticajem 5 zdravih životnih navika na opšte zdravlje a to su održavanje idealne telesne težine i dnevno vežbanje u trajanju od 30 minua, umereno konzumiranje alkohola koje je u proseku bilo od pola čašice do 2 čašice alkohola dnevno, zdrav način ishrane u kojoj je u većoj meri zastupljeno voće i povrće, cerealije, koštičavo voće, leguminoze, piletina i riba, nizak unos trans i zasićenih masnoća i uzimanje multivitamina u trajanju od barem pet godina.

Među ispitanicima obuhvaćenim studijom 2 183 je imalo srčani udar ili neko ozbiljno koronarno oboljenje tokom perioda u kojem je vođena studija.

Ispitanici koji su u potpunosti prihvatili 5 zdravih navika 87% su manje razvili koronarna oboljenja u odnosu na one koji nisu prihvatili zdrave navike.
Takođe je utvrđeno da bi 62% koronarnih oboljenja moglo da bude sprečeno na ovaj način. Takođe je utvrđeno da bi ove zdrave navike mogle da spreče 57% svih koronarnih oboljenja među mškarcima koji se već leče od visokog krvnog pritiska ili povišenog holesterola.

Kako se izboriti protiv osećaja umora

6. јул 2012.

Obično oko tri sata popodne osećate da vam se sklapaju oči i energija nestaje što budi želju da dremnete ili nešto popijete ili pojedete kako bi ste izdržali ostatak dana.

Popodnevni umor (ili slični padovi u bilo koje doba dana) može biti prouzrokovan padom koncentracije šećera u krvi ili usled dehidratacije ili jednostavno usled neispavanosti. čokoladica ili šoljica kafe neće pomoći, možda će imati trenutno, kratkotrajno dejstvo ali posle kratkog vremenskog perioda energija ponovo pada.

Ipak postoji par saveta koji mogu pomoći da vas povrate nazad u formu za posao. Mali obroci na svaka tri ili četiri sata tokom dana su jedan od načina koji omogućavaju energetske padove. Ukoliko zbog dijete ili samog posla niste u mogućnosti da češće grickate evo predloga za pet instant enerdzajzera.

Nadohnadite tečnost – unošenje dovoljnih količina tečnosti je jedan od osnovnih načina da održite energiju, pa pre nego što posegnete za šoljicom kafe ili nekim energetskim pićem popijte jednu veliku čašu vode. Sa godinama mehanizmi za osećaj žeđi nisu uvek pouzdani, pa iako ne osećate žeđ veoma je moguće da dehidriranost izaziva osećaj žeđi….držite flašicu sa vodom uvek u blizini. Ukoliko voda nije dovoljna probajte sa ledenim ili toplim čajem, koji imaju prednost da su bogati i antioksidativnim supstancama, često i nekim drugim lekovitim materijama koje doprinose boljem zdravlju.

Dobro se naspavajte i ne propuštajte doručak – najvažniji je dobar noćni san, ukoliko ste nenaspavani to će najčešće izazvati energetske padove. Skladište šećera će te popraviti zdravim doručkom. Mnogi izbegavaju doručak što najčešće izaziva prepodnevnu pospanost. Brz zdrav doručak mogu da budu cerealije potopljene u mleko sa manje masnoća, ako ste u trku dovoljno je popiti jogurt ili pojesti bananu.

Užinajte – balansirana užina može da podigne nivo energije. Naravno ne bilo kakva užina, dobro je da sadrži ugljene hidrate i proteine. Neke vrste voća sadrže jednostavne ugljene hidrate koji se lako apsorbuju što utiče na brzu normalizaciju šećera u krvi. Prednost voća je što većina sadrži veće količine vode, biljnih vlakana, vitamine i minerale. Ako voću dodate namirnice sa malim sadržajem masnoća i proteina imaće te kontinuiran priliv energije. Takva užina bi mogla da bude: tvrdo kuvano jaje i đus, kifla od integralnog brašna sa jogurtom, dvopek i banana. Ako uvedete užinu kako bi potstkla energiju pazite na kalorije, ovi obroci treba da budu mali.

Jedite pre nego što počnete da vežbate. Pre nego što odete na trčanje ili u salu za vežbanje, pojedite obrok koji će sadržati male količine proteina i ugljene hidrate. Proteini omogućavaju obnovu mišića a ugljeni hidrati daju energiju koja je potrebna za fizičke napore. Ovaj obrok treba da bude lako svarljiv i naravno u malim količinama. Pre, tokom i posle fizičkih aktivnosti treba piti i dosta tečnosti. Ovaj obrok bi trebalo da se sastoji od npr. jedne čaše jogurta sa integralnom kiflom, sušeno voće, kikiriki, lešnike, bademe, kačkavalj, kikiriki puter.

Nastavite da se krećete – jedan od uzroka popodnevnog umora može da bude usled višečasovnog sedenja na poslu gde ne morate da pomerate ništa sem prstiju. Ustanite i prošetajte par minuta na svaki sat. Nađite razlog da prošetate par minuta i nemojte to smatreti gubitkom vremena, to kretanje može doprineti da budete produktivniji.

Kako da protumačite rezultate analize krvi

6. јул 2012.

Laboratorijski pregled krvi pacijenta je jedan od najvažnijih pokazatelje stanja organizma i ukazuju na neku skrivenu ili stanje već manifestovane bolesti.

U standardne preglede spadaju: vrednost bilirubina, kreatinina, GOT,GPT i td. često je potrebno samo nekoliko kapi krvi, da se dobije slika opšteg zdravstvenog stanja pacijenta ili podatak koji će ukazati na postojanje neke bolesti. Danas se radi oko 100 raznih laboratorijskih analiza i određuju njihove vrednosti.

Svaki čovek je u zavisnosti od telesne težine ima 5 do 8 litara krvi, koja snabdeva unutrašnje organe kiseonikom i hrnjivim materijama, sadrži bela krvna zrnaca koja predstavljaju odbrambane ćelije organizma u slučaju inekcija, reguliše zgrušavanje prilikom povreda kao i bazni i kiselinski odnos, pomaže pri izlučivanju otrovnih materija iz tela i pri transportu hormona koji upravljaju telesnim funkcijama. Analiza krvi spada u standardnu proceduru svakog pregleda pogotovo ukoliko se pacijent žali na simptome koji ne ukazuju na konkretno oboljenje i pomaže pri postavljanju tačne dijagnoze. Kod dijagnostikovanih oboljenja kod kojih je lečenje u toku, analiza krvi ukazuje na uspešnost primenjene terapije.

Virusne, bakterijske infekcije, bolesti autoimunološkog sistema kao što su reuma, leukemija, rak limfnih žlezda, bolesti pojedinih organa kao što su srce, jetra ili bubrezi, ciroza jetra, dijabetes mogu se konstatovati i samo laboratorijskim pregledom krvi.

Najčešće analize:

Sedimentacija – krv u epruveti se meša sa antikoagulansom, nako sat pa dva sata, laborant meri za koliko milimetara su se staložile krvne ćelije. Normalna vrednost iznosi 10 i 20mm/h, ukoliko je vrednost veća to znači da negde u organizmu postoji žarište infekcije.

Krvna slika – pre svega se određuje broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita ), belih krvnih zrnaca (leukocita) i ploćastih zrnaca (trombocita). Zavisno od toga da li je rezultat analize nekih od njih suviše visok ili nizak, može se dijagnostikovati zapaljenski proces, anemija, virusna infekcija, bolesti autoimunološkog sistema, tromboza ili srčano oboljenje.

Normalne vrednosti:
– crvena krvna slika: 5-6 miliona/mm3
– bela krvna zrnca: 5-10.000 miliona/mm3
– trombociti: 250.000-400.000miliona/mm3

Jetra– Svaka ćelija jetre sadrži enzime. U ćelijama jetre se čisti krv i razgrađuju supstance koje su najvažnije za život. Ukoliko neka ćelija jetre propadne, enzimi se izlučuju u krv, njihova koncentracija u krvi govori o pravilnosti funkcionisanja jetre. Tri najvažnija enzima su GOT čija je normalna vrednost 5 do 15u/l, GPT – 5 do 19u/l i GGT sa normalnim vrednostima 4 do 18 u/l.

Bilirubin nastaje prilikom razgradnje crvenih krvnih zrnaca u jetri usled čega je žuta boja žuči. Kod funkcionalnih smetnji jetre on se ne transportuje a njegova koncentracija u krvi ili vrednosti rastu. Normalna vrednost je <20.5umol/l.

Masnoće u krvi – holesterol i trigliceridi – Dobar ili HDL holesterol štiti krvne sudove od masnih naslaga, dok loš ili LDL holesterol doprinosi stvaranju naslaga na krvnim sudovima i njihovom oštećenju što je jedan od glavnih uzroka srčanog i moždanog infarkta.

Normalna vrednost HDL holesterola je 0,0 do 1.9mmol/l, LDL holesterola<4,5mmol/l.

Trigliceridi su takođe masnoće koje oštećuju krvne sudove, normalna koncentracija triglicerida je <1,7mol/l.

Da li bubrezi dobro rade i obavljaju funkciju filtriranja štetnih materija iz krvi vidi se iz vrednosti ureje, koja je produkt metabolizma belančevina. Normalna vrednost ureje je 2.7 do 8.3mmol/l.

Kreatinin se nalazi u ćelijama muskulature i predstavlja energetsku akumulaciju. Izlučuje se preko bubrega i važan je indikator kondicije i opšteg stanja organizma. Normalna vrednost kreatinina je 53-124mmol/l.

Mokraćna kiselina je produkt razgradnje takozvanih purinskih tela, koja se nalazi u jezgru svake ćelije. Ukoliko su rezultati mokraćne kiseline preterano visoki, dolazi do skupljanja sitnih kristala u zglobovima prstiju ruku i nogu. Tako nastaje giht. Normalna vrednost mokraćne kiseline je do 57 miligrama/decilitar.

Pankreas – za metabolizam šećera i masti telo koristi enzime pankreasa, amilazu i lipazu. Oba pokazuju da li pankreas pravilno funkcioniše u odnosu na hormone (proizvodnja insulina) i probavu. Normalne vrednosti lipaze su 190u/l, amilaze 125u/l.

Normalne vrednosti šećera u krvi su 3,33 do 6,10mmol/l, mnogo veće vrednosti ukazuju na eventualno postojanje šećerne bolesti.

Štitna žlezda – luči hormone tiroksin (T4) i trijodtiroksin (T3). Oba su neophodna za normalno odvijanje procesa metabolizma. Mere se vrednosti ukupnog T4 hormona i slobodnog FT4 koji nije vezan za belančevine. Normalna vrednost ukupnog T4 tiroksina je 58 – 161nmol/l a FT4 tiroksina 10.3 – 23.1pmol/l.

Koagulacija – vrši se pre svega kod pacijenata koji uzimaju lekove za razređivanje krvi kao preventivu od tromboze, kao terapiju posle infarkta i vrednost bi trebala da bude između 15 i 20%.

Analize krvi bi trebalo izvršiti barem jednom godišnje ako nemate nikakvih smetnji jer je rano otkrivanje bolesti od presudnog značaja za njihovo uspešno lečenje.

Nesanica i zdravlje

6. јул 2012.

Dobar san je od vitalne važnosti za zdravlje, pa bi navike u spavanju trebalo da budu redovno kontrolisane tokom pregleda. Sve je veći broj dokazaza da postoji snažna veza između kvaliteta sna i telesnog i mentalnog zdravlja.
Prema dr. Dr Phyllis C. Zee profesoru neurologije ukoliko imate loše zdravlje to će biti povezano sa nesanicom i obrnuto nesanica ili loš kvalitet sna je često put ka lošem zdravlju. Još uvek nije utvrđeno i na naučnicima je da to kategorično utvrde, da poboljšanje kvaliteta sna poboljšava stanja kod oboljenja kao što su npr. dijabetes ili hipertenzija. Ipak lekari bi trebaki da pitaju svoje pacijente o kvalitetu i kvantitetu njihovog sna, san bi trebao da bude još jedan od vitalnih znaka.

Nesanica je najčešći poremećaj sna koji predstavlja nedostatak sna ili manjak kvalitetnog sna i manifestuje se kao poteškoća da se zaspi, često buđenje tokom noći ili prerano buđenje. U ekstremnim slučajevima može doći do potpunog odsustva sna. Nesanica se ne definiše brojem prospavanih sati ili vremenom potrebnim da bi se zaspalo, jer su potrebe za snom različite – većina odraslih osoba spava sedam do osam sati, ali ima i onih kojima je i tri do četiri časa dovoljno za normalno funkcionisanje. Poremećaj može biti kratkotrajan, povremen i hroničan.
Prolazna nesanica traje od jedne noći do dve nedelje, dok se povremena javlja periodično. Ukoliko traje mesec dana ili duže, smatra se da je nesanica hronična.

Kratkotrajna i povremena nesanica se obično javljaju zbog specifičnog psihičkog stanja, stresa, okoline (buka, visoke temperature, promena u navikama itd). Hronična nesanica je složenija i često je rezultat kombinacije više faktora, uključujući i fizičke ili mentalne poremećaje. Jedan od najuobičajenijih uzroka je depresija. Drugi faktori mogu biti artritis, bolesti bubrega, astma, Parkinsonova bolest. Međutim, nesanica može biti i posledica loših navika poput konzumiranja određenih supstanci, hroničnog stresa i slično.

Nesanica ili loš kvalitet sna su veoma često povezani sa visokim krvnim pritiskom, slabošću srca, anksioznošću i depresijom prema studiji koja je obuhvatila 31 044 odraslih osoba. Do tada se smatralo da je nesanica nebitan pokazatelj ali je ova studija pokazala da je svega 4% ispitanika imalo nesanicu i bili potpuno zdravi. Takođe veliki broj ljudi koristi lekove za spavanje, čija efikasnost i sigurnost po zdravlje nije sigurno dokazana.

Studija koju su radili francuski naučnici je utvrdila da ljudi koji imaju alergijski rinitis imaju više problema sa spavanjem nego ljudi koji nemaju problema sa alergijom. Sa smanjenjem kvaliteta sna smanjuje se konsekventno i kvalitet života koja se ogleda u pospanosti, umoru, smanjenju koncentracije i slabijem pamćenju, smanjenoj seksualnosti , povećanim korišćenjem alkohola i sedativa. Eksperti se slažu da probleme sa snom ne bi trebalo ignorisati, jer mogu biti simptom ne dijagnostikovanih bolesti ili put ka njima.

O lekovitosti ljutih papričica

6. јул 2012.

Ljute papričice su dostupne tokom cele godine, neophodan su začin gurmanskim jelima, ili se služe uz jelo, izazivju suze i vatru u ustima.

Jedna od najvećih predrasuda vezanih za ljute papričice su da doprinose stvaranju čira i pogoršavju stanje hemoroida. Oba ova verovanja do sada nisu dokazana mnogobrojnim studijama , napokon Brazilci i Tajlanđani koji je najviše koriste u ishrani ne pate od čira i hemoroida više nego drugi narodi.

S druge strane medicina je dokazala lekovito dejstvo ljutih papričica koje se tradicionalno koristi u narodnoj medicini kroz vekove. Stimuliše cirkulaciju krvi, potstiče funkcije želutca, olakšava oslobađanje gasova iz creva-karminativ, nervinum, ima antiseptičko i antibakterijsko dejstvo. Lokalno u vidu masti, obloga, ulja za masažu deluje protiv zapaljenja kože i sluzokože i povećava njihovu prokrvljenost.
Smiruje zapaljenske procese – ljute papričice sadrže supstancu nazvanu kapsicin, koja daje ljutinu i tokom žvakanja stvara blagi karakterističan miris. Kapsicin je snažan blokator supstance P – neuropeptida koji je vezan za nastajanje zapaljenskih procesa. Što je ljuća papričica to znači da sadrži više kapsicina.

Proučavano je korišćenje kapsicina u lečenju bolesti koje zahvataju senzorna nervna vlakna uključujući bol usled artritisa, psorijaze i neuropatije usled dijabetesa. U svim slučajevima je dokazano da usled kapsicina koji je bio sastavni deo ishrane se smanjuje zapaljenski proces i duži su periodi u kojima se ne pojavljuje napadi bolova.

Analgetik– kapsicin se sada koristi protiv bola kod osteoartritisa kao i za smanjenje bola kod neuropatije nastale usled dijabetesa, olakšava bol koji prati psorijazu.

Povoljno dejstvo na kardiovaskularni sistem – snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, povećava sposobnost rastvaranja fibrina koji se nalazi u naslagama na krvnim sudovima. Kulture u kojima se konzumiraju ljute papričice mnogo manje pate od srčanog i moždanog udara kao i plućnih embolija.

Podstiče imunitet – crvene ljute papričice su bogate beta karotenima ili provitaminom A i vitaminom C. Vitamin A se smatra vitaminom koji deluje protiv infekcija jer ima esencielnu ulogu za zdravlje sluzavih membrana koje prekrivaju nosne prolaze, pluća, digestivni i urinarni trakt i koje predstavljaju prvu liniju odbrane organizma protiv patogena.

Zaustavlja širenje raka prostate – pema studiji publikovanoj u martu ove godine kapsicin kroz raznolike mehanizme zaustavlja širenje raka prostate. Kapsicin utiče i na ćelije raka prostate koje rastu pod uticajem muških hormona i na one na koje ne utiču hormoni.

Sprečavju pojavu čira – sasvim suprotno ukorenjenom shvatanju da ljute papričice potstiču stvaranja stomačnih čireva one neprotiv sprečavaju njihovu pojavu uništavajući bakterije i stimulišu lučenje stomačnih sokova koji štite tkiva želutca i creva.

Smanjuju rizik za oboljevanje od dijabetesa tipa 2 – prema studiji publikovanoj u julu 2006-te je utvrđeno da se količina insulina koja je potrebna da se smanji nivo šećera u krvi posle obroka smanjuje ako se konzumiraju ljute papričice. Tako s smanjuje verovatnoće da organizam razvije netoleranciju prema insulinu što je glavni uzrok dijabetesa tipa2.

Ne trteba preterivati u konzumaciji ljutih papričica jer prevelike količine mogu izazvati gastroenteritis i oštetiti jetru.

Lečenje bojama

6. јул 2012.

Terapija bojama koristi sedam boja kolornog spektra u cilju stvaranja ravnoteže i potsticanja centara energije – čakri kako bi stimulisali organizam da se svojim mehanizmima bori protiv bolesti. Ovom terapijom stvara se balans u enrgetskim centrima – čakrama koje tokom bolesti oskudevaju u energiji.

Uticaj boja na čovekovo zdravlje je počelo da se ispituje u evropi početkom 20 veka. Dr. Luscher je verovao da uticaj boja na čovekov organizam potiče još iz praistorijskog vremena, žuta i tamno plava boja utiču na različit intenzitet metabolizma i lučenje žlezda koje potstiču energiju koja je potrebna za lov tokom dana i noćni odmor. Ova teorija je dobila podršku 40-tih kada je ruski naučnik S. V. Krakov, utvrdio da crvena boja stimuliše simpatikus autonomnog nervnog sistema dok plava stimuliše parasimpatikus. Ova otkrića je 1958 potvrdio Robert Gerard, otkrivši da crvena boja stvara osećaj uzbuđenja i napetosti ili čak anksioznosti, dok plava stvara osećaj mira i dobrog i ima umirujuće dejstvo, takođe da se krvni pritisak povećava pod uticajem crvene boje a snižava plavom. Tako je naglasio da bi plava boja mogla da se koristi za smirenje i relaksaciju kod anksioznih pacijenata i za snižavanje povišenog krvnog pritiska.

Dr. Harry Wohlfarth je takođe kroz svoja mnogobrojna istraživanja i radove došao do zaključka da određene boje imaju merljiv i predvidljiv efekat na autonomni nervni sistem ljudi. Krvni pritisak, puls i ritam disanja raste pod uticajem žute, umereno pod uticajem naranđzaste i minimalno pod uticajem crvene boje, dok najviše opada pod uticajem crne, umereno pod uticajem plave i minimalno pod uticajem zelene.

Pedesetih godina svetlo bela svetlost punog spektra postaje sastavni deo tretmana u borbi protiv raka u SAD kao i u tretmanu bolesti kao što su anoreksija, bulemija, nesanica, zavisnosti od alkohola i droga i za smanjenje unosa preteranih količina lekova.

Plava svetlost se pokazala efikasnom u tretmanu reumatoidnog artritisa, gde izlaganjem pacijenta plavoj svetlosti u različitim vremenskim periodima u trajanju do 15 min. značajno smanjuju osećaj bola. Plava svetlost je bila korišćena u lečenju povređenih tkiva, za prevenciju stvaranja ožiljaka u tretmanu raka i benignih tumora kao i lečenju bolesti pluća i kožnih bolesti.

1990-te na godišnjem kongresu o dostignućima u nauci u SAD istraživači su izvestili o uspešnom korišćenju plave svetlosti u lečenju širokog spektra psiholoških problema uključujući bolesti zavisnosti, poremećaja u ishrani, impotencije i depresije.

Crvena svetlost sa drugog kraja svetlosnog spektra se pokazalo da je efektivna u tretmanu migrene, glavobolje i raka. Rezultat svih ovih saznanja je da su boje široko prihvaćene kao terapeutsko oruđe u različitim medicinskih tretmana.

Najnovija metoda, razvijena u poslednje dve decenije je fotodinamična terapija ili skraćeno PDT. Bazira se na otkriću da se određene intravenozno unete fotosenzitivne hemikalije ne samo akumuliraju u kanceroznim ćelijama, indentifikuju ih već ih i uništavaju kada su aktivirane crvenom svetlošću, pa se može koristiti i za dijagnostikovanje i za tretman malignih tumora.

Otkriveno je i da crvena svetlost pojačava snagu pojedinca za 13,5% i 5,8% povećava električnu aktivnost u mišićima ruku, pa se koristi da poboljša rezultate atletičara kojima je potreban krtkotrajan i brz priliv energije dok plava svetlost potstiče postojanu energiju.

Lečenje bojama je bazirano na drevnim znanjima i ezoteričnoj nauci koja je potvrđena saznanjma moderne zapadnjačke nauke.

čaj mnogo zdraviji od vode

6. јул 2012.

Grupa lekara sa Kraljevskog univerziteta u Londonu je vodila skorašnju studiju koja je odbacila prethodno verovanje da preterano konzumiranje čaja može dovesti do gubitka telesnih tečnosti i dehidratacije. Suprotno od ovog verovanja zaključak ovog istraživanja je da je čaj mnogo korisniji organizmu od vode. Pored činjenice da čaj bolje rehidrira organizam nego voda oni sadrže snažne antioksidanse i antikancerogene agense, najviše zahvaljujući flavoidima i polifenolima koji su prirodan sastojak čajeva.

Studijom je pokazano da ako i pijete šoljicu veoma jake kafe ili čaja neznatno gubite tečnost. Listovi su bogat izvor flavonida koji funkcionišu kao antioksidansi. Oni predstavljaju biljne pigmente koji poboljšavaju korišćenje vitamina C koji je sam za sebe jak antioksidans. Flavonidi su potrebni i za održavanje zidova kapilara i štite od infekcija. Usled nedostatka flavonida lako se stvaraju modrice.

Flavonidi kao jaki molekularni antioksidansi štite od molekularne oksidacije koju izazivaju slobodni radikali. U našem organizmu se svaki dan obavi bezbroj hemijskih reakcija. Deo hemijskih reakcija se odvija zahvaljujući slobodnim radikalima koje su štetneza ćelije. Veliki broj slobodnih radikala reaguje sa delovima DNA ili delovima drugih ćelija i oštećuje ih, antioksidansi imaju kontra reakciju i neutrališe te organske neprijatelje.

Tokom ove studije, istraživači su analizirali veliki broj studija o dejstvu vode i čajeva na zdravlje. kao rezultat se pojavila i činjenica da čaj rehidrira organizam isto kao i voda, ali za razliku od vode ima magične sastojke koji štite od mnogih bolesti.

Studijom je dokazano da dnevnim konzumiranjem 3 do 4 šoljice čaja smanjuje verovatnoću od srčanog udara, čaj čisti usta od štetnih bakterija koje se nakupljaju u naslagama oko zuba pa tako štiti od karjesa, redovnim konzumiranjem čaja jačaju kosti i zubi.

Mnogi ljudi pogrešno veruju da čaj dehidrira i da od njega postaju žedniji. čajem se nadohnađuju telesne tečnosti pored toga što ima korisno dejstvo na opšte zdravlje.

Inekcijom protiv bora

6. јул 2012.

Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, ali neki eksperti veruju da bi novi preparat nazvan ArteFill, ili permanentni filter, koga je dovoljno samo jednom ubrizgati inekcijom, mogao doživotno da izbriše bore.

Još uvek se ne slažu svi da će ovaj preparat koji trenutno čeka odobrenje od US Administracije za hranu i lekove, opravdati svoja obećanja.

ArteFill je inače bio glavna tema na skorašnjem godišnjem sastanku dermatologa u San Diegu.

Dr Richard Ellenbogen, kozmetički hirurg iz Los Anđelesa tvrdi da ova hemikalija nije dobra jer ostavlja ružna ispupčenja (granulome) ispod prevoja kao što su usne ideo oko nosa i obraza gde se javljaju takozvane bore osmeha.

Lekari, zagovornici ovog novog sredstva tvrde da se granulomi ne pojavljuju ako se ArteFill dobro primeni, oni tvrde da i drugi filteri koji se danas primenjuju nose rizik za pojavu granuloma i ožiljaka. Izglađivanje bora sa takozvanim filterima mekih tkiva kao što je Restilen ili kolagen je veoma skupa i zahtevna tehnika a i dejstvo i najizdržljivijih filtera nestaje u preoseku za 6 meseci do jedne godine. Prema njima Arte Fill je drugačiji, sačinjen je od polimetil-meta-akrilata (PMMA), koji predstavlja najkorišćeniji veštački materijal za implante. Pored PMMA gel sadrži još koalgen i 0.3 procenta lidokaina koji smanjuje bol tokom ubrizgavanja ovog sredstva.

Odobrenje od FDA je zatraženo samo za korišćenje ovog sredstva za glačanje takozvanih bora osmeha. Kompanija koja ga je proizvela tvrdi da je ovaj proizvod za razliku od drugih otporan na prirodne enzime iz organizma koji razlažu druge filtere. ćelije nazvane makrofagi (ćelije čistači), takođe ne diraju PMMA, što drugim rečima znači da se sićušne mikrogranule ovog preparata vremenom ne apsorbuju niti razlažu u organizmu.

Lekari zainteresovani za primenu filtera u kozmetici su podeljenih mišljenja prema ArteFill-u, od onih koji tvrde da će ga slobodno koristiti kada bude odobren do onih koji tvrde da je rizik od lošeg rezultata njegove primene toliko veliki da ga netreba preuzimati.

Većina lekara smatra da ovo sredstvo neće zameniti filtere koji se već koriste u kozmetičkoj hirurgiji kao što je Restilen čije dejstvo traje godinu dana ili kolagen čije je dejstvo šest meseci.

S obzirom da se sva ova sredstva uključujući i Arte Fill ubrizgavaju u predeo oko bora i dalje će smeti da ih primenjuju nad pacijentima samo lekari – dermatolozi.

Manje testosterona, kraći životni vek muškarca

6. јул 2012.

Ono što muškarca čini muževnim je – testosteron, glavni muški polni hormon. Testosteron utiče na spoljašnji izgled, polni potencijal i na sastav feromona. Muškarci sa više testosterona su u proseku mišićaviji, bolje građeni u boljoj formi, samouvjereniji, borbeniji i polno moćniji. On već i biološki deluje tako da pruža dobro raspoloženje, potstiče optimizam, hrabrost i libido.

U proseku muškarci maju 260 – 1000 nanograma testosterona na decilitar krvne plazme.Simptomi nedostatka testosterona zavise od uzrasta u kom se pojavi, nedostatak u pubertetu karakteriše uvećanje grudi – ginekomastija, nedostatak dlačica na telu, nerazvijenost polnih organa i mišića, kod zrelih muškaraca uzrokuje nestanak libida, erektilnu disfunkciju, slabost u mišićima, osteoporozu, gubitak dlačica sa tela, depresiju.

Novijom studijom je dokazano i da muškarci sa smanjenim nivoom testosterona su skloniji preranoj smrti nego oni sa normalnim nivoom testosterona u krvi. Studijom je obuhvaćeno 850 medicinskih istorija muškaraca, preko 40-te godine života.

Kategorizovani su u 3 grupe: muškarce sa niskim , normalnim i nepouzdanim nivoom testosterona, kod polovine je bio normalan nivo testosterona, 19% je imalo nizak nivo i 28% promenjiv nivo ovog hormona.

Pored drugih faktora, pronađeno je da nizak nivo testosterona smanjuje životni vek muškaraca. U odnosu na muškarce koji su imali normalan nivo testosterona, oni sa promenjivim su u 38% slučajeva kraće živeli, dok oni sa niskim nivoom su u 68% slučajeva imali kraći životni vek.

Glavni faktor koji prouzrokuje smanjnje nivoa testosterona u organizmu muškaraca je prouzrokovan različitim bolestima. Tokom bolesti snižava se nivo testosterona, tokom ozdravljenja i po ozdravljenju, nivo testosterona postaje normalan, ali ako je bolest hroničnog karaktera nivo ovog hormona ostaje nizak.

Ova studija nije obuhvatila istraživanje da li bi nadohnađivanje testosterona sintetičkim uticalo na produženje životnog veka.

Uzimanje testosterona kroz inekcije, flastere ili gel ne obezbeđuje organizam precizno i uravnoteženo kao što je slučaj kod prirodne proizvodnje ovog hormona kod osoba koje ga imaju u granicama normale. Osim te neuravnoteženosti, koja izaziva nagle poraste i padove u agresivnosti, samopouzdanju i polnoj želji, postoji mogućnost ubrzanja rasta tumora prostate, ako je on već nastao.

Nevolje sa očima tokom leta

6. јул 2012.

Zaštitite oči naočarima za sunce – UV zraci nose mnogo više energije nego vidljivo svetlo i na taj način mnogo veći rizik od oštećenja oka usled apsorbovanog UV zračenja nego usled apsorpcije drugih vrsta svetlosti. Na zemlju dospevaju UV-A i UV-B zraci koji mogu da prouzrokuju ili ubrzaju nekolicinu bolesti oka. Oštećenja oka izazvana ovim zracima nastaju tokom dugog vremenskog perioda i obično su trajna.

Plavi zraci su vidljiv deo svetlosnog spektra npr. svetlo koje se reflektuje sa površine vode sadrži plave zrake svetlosnog spektra. Oči ne mogu jasno da se fokusiraju ukoliko su izloženi plavim zracima. Naučnici smatraju da usled višegodišnjeg izlaganja ovom delu svetlosnog spektra kod ljudi se razvija oštećenje retine i kod nekih slepilo posle 60-te godine života.

Treba izabrati naočare sa dovoljno tamnim staklima koje će prijati očima ali opet dovoljno svetlim da ne smanje vidljivost. Naočare za sunčanje koje štite od plavog dela sunčevog spektra treba da budu umereno tamne obojene sivo, braonkasto ili zeleno.

Ukoliko kupujete naočare za sunčanje sa plastičnim staklima izaberite one koje su otporne na ogrebotine i obavezno pročitajte specifikaciju proizvođača koji bi trebao da naglasi kolika je zaštita od UV zračenja. Standardi po kojima bi trebalo da budu proizvedene naočare za sunčanje su:
–Kozmetičke naočare za sunčanje – štite od ne preterano jakog sunčevog zračenja – blokiraju 0 do 60% vidljivog svetla, 87.5% UV-A zraka i 95% UV-B zraka.

–Naočare za sunčanje za opštu primenu – štite od 60 do 92% vidljive svetlosti i UV-A zraka i 95 do 99% of UV-B zraka.

– Naočare za sunčanje specijalne namene – štite od 97% vidljive svetlosti, 98.5% UV-A zraka i 99% UV-B zraka, pogodne su ako ste veći deo dana izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti ali se ne preporučuju za vožnju.

Leti se često događa da zbog malo vetra, prejakog sunca, peska na plaži ili nekog truna koje upadne u oko se javi crvenilo oka propraćeno neugodnom upalom i problemima sa vidom.

Crvenilo očiju može nastati usled mnogih činioca, često vezanih za uslove spoljašnje sredine.

Strano telo– leti je oko izloženije mikrotraumama uzrokovanim stranim telima. Pesak ili prašina nošeni vetrom mogu da prouzrokuju mala oštećenja na konjuktivi ili rožnjači usled kojih se javlja crvenilo oka propraćeno suzenjem, peckanjem ili umerenim bolom. Ovo je manji problem koji se najčešće može rešiti ispiranjem oka tekućom vodom i ukapavanjem kapljica za oči (koje se kupuju u apoteci bez lekarskog recepta), koje ublažavaju nadraženost i olakšavaju izbacivanje stranog tela. Nikako nemojte da trljate oko jer možete pogoršati ozledu oka. Ako bol potraje treba se obratiti očnom lekaru.

Virusni ili bakterijski konjuktivitis – predstavlja upalu konjuktive, usled koje se javlja crvenilo, preteranu osetljivost na svetlo i žućkasti sekret. češće je virusnog nego bakterijskog porekla. Virusni konjuktivitis izaziva virus koji se prenosi direktnim kontaktom npr. adenovirusi ili rinovirusi koji izazivaju prehladu kao i virusi herpesa. Virus zahvata celi organizam ali se nekad primarno ispoljava zapaljenjem konjuktive oka. Bakterijski konjuktivitis izazivaju bakterije kao npr. Haemophilus, streptokoki, stafilokoki, koje dospevaju u oči najčešće preko prljavih ruku.

Ako je crvenilo propraćeno jakim bolom, možda je infekcija zahvatila i rožnjaču a ne samo konjuktivu. Treba otići na pregled kod očnog lekara a leči se ukapavnjem kapljica ili masti koje sadrže antibiotike ili kortikostereoide a lečenje traje između 7 dana i 3 nedelje.

Suve oči – suvoća oka se javlja usled vetra, planinskog vazduha ili nasledne sklonosti a često izaziva crvenilo i upalu konjuktive. Kada se smanji količina suza očne jabučice se teže kreću pa se oko nadražuje. Na suvoću oko može reagovati i preteranim suzenjem.

Ne postoji lek koji konačno reševa ovaj problem. Ukoliko su uzroci ovg problema uslovi okoline oni se mogu rešiti korišćenjem veštačkih suza koje se mogu bez recepta kupiti u apoteci. Problem se na isti način rešava ako je uzrok propadanje suzne žlezde – Sjoergenova bolest – samo tada kapi za oči ili gelove treba redovno koristiti.

Keratokonjuktivitis je ozbiljno zapaljenje koje zahvata i konjuktivu i rožnjaču a prati ga jači bol i obilno suzenje. Mogu ga izazvati hemijski ili fizički činioci kao npr. ultraljubičasti zraci ili kaustične hemikalije, kao i virusi i bakterije. Ukoliko je konjuktivitis praćen jakim bolom treba obavezno otići kod očnog lekara jer ga treba ozbiljno lečiti zbog mogućeg trajnog oštećenja rožnjače. Prepisuju se antivirusni lekovi – masti sa aciklovirom i antibiotske kapi kako bi se sprečilo da se nakalemi bakterijsko zapaljenje. Lekovima se vrlo brzo olakšavaju tegobe za 2 do 3 dana ali do potpunog ozdravljenja dolazi između 7 dana i 3 nedelje.

Alergijski konjuktivitis obično se javlja tokom proleća i leta usled kontakta sa polenom biljaka na koje je organizam preosetljiv. I u ovom slučaju treba se obratiti očnom lekaru koji prepisuje antihistaminike koji se mogu uzimati kao tablete pa deluju na ceo organizam ili i kapi za oči za lokalni primenu.

Namirnice za vrele letnje dane

6. јул 2012.

Leto je deo godine koje obiluje voćem i povrćem i deo godine koje treba iskoristiti da unosite što više svežih namirnica čime će te poboljšati zdravlje.

-Jedite mnogo svežeg voća, povrća i proizvoda od integralnih žitarica, izbegavajte testo i masne sosove.

-Pijte vodu i pre nego što osetite žedj, izbegavajte jako hladne i gazirane napitke.

-Ograničite unos čvrstih masti- do 10% dnevno

-Jedite što više ribe.

-Smanjite unos mesa, ne preterujte sa proteinskom ishranom i sa jako slatkim namirnicama.

-Raporedite dnevni unos hrane na 5 do 6 manjih obroka

Birajte voće i povrće bogato vitaminom C kao što su nektarine, višnje, maline, kukuruz koje se sada mogu naći na pijacama. Jedan klip kukuruza obezbeđuje 3g biljnih vlakana, folate, vitamin C, magnezijum i kalijum. Njegovim kuvanjem oslobađaju se antioksidansi koji pomažu da se smanji rizik od srčanih oboljenja i raka.

Paradajz je veoma popularna namirnica, bogata likopenom i drugim fitohemikalijama koje smanjuju rizik od raka prostate. Bogat je vitaminom C i kalijumom, zato ga koristite kao salatu ili prilog sendvičima.

Šljive su takođe dobar izvor vitamina C a obezbeđuju i osnovne antioksidanse i to više od bilo kog drugog voća.

Jedan grejpfrut dnevno snižava nivo LDL holesterola i triglicerida.

Sa početkom leta počinje i sezona roštilja. Naučnici tvrde da meso pečeno na roštilju sadrži makar dve kancerogene materije, za koje se ne zna u kojoj meri povećavaju rizik od raka. Ipak se ne treba svega odreći, postoje načini tokom pripreme roštilja kojim se smanjuje njegovo eventualno štetno dejstvo. Crvena mesa treba očistiti od masnoća. Piletinu i crvena mesa bi trebalo makar pola sata pre pečenja držati u nekoj marinadi, čime dublji slojevi mesa ostaju sočni i smanjuje se količina kancerogenih materija. Potamnela mesta na mesu od pećenja na roštilju treba ostrugati. Riblje filete koje želite da pečete na roštilju trebalo bi zajedno sa marinadom u kojoj ste ih držati staviti u specijalne plastične vrećice za pečenje i tako ih peći što poboljšava ukus.

Na kreaju za one koji ne mogu bez roštilja savetuje se da jedu manje porcije mesa i uz obrok puno svežeg i pečenog povrća.

Vežbe pomažu u borbi protiv raka debelog creva

6. јул 2012.

Antikancerogeni efekat fizičkih vežbi se ispoljava zahvaljujući povećanju nivoa proteina koji blokiraju rast ćelija i prouzrokuju njihvu smrt , prema timu Australijskih istraživača.

Redovnim vežbama se usporava nagao rast ćelija što je glavna karakteristika kancerogenih ćelija.
Vođe istraživačkog tima Dr Andrew Haydon ne može da kaže koliko treba vežbati da bi se ispoljio ovkav efekat na ćelije raka.

Oni su indentifikovali nove slučajeve kolorektalnog kancera u studiji koja je obuhvatila 41,528 odraslih osoba u razdoblju između 1990 i 1994. godine.
Onda su uporedili osnovni indeks telesne mase, nivo fizičke aktivnosti i osnovne nivoe dva proteina: insulinu sličan faktor rasta koji vezuje protein-3 ili IGFBP-3, i insulinu sličan faktor rasta – 1 ili IGF-1.

Analize su onda bazirane na 443 pacijenta obolela od raka debelog creva koji su praćeni duže od 5 godina.

Među ispitanicima koji su bili fizički aktivni, povećanje IGFBP-3 je uticalo da se 48% smanji smrtnost usled bolesti, dok kod fizički neaktivnih nije bilo veze između koncentracije IGF-1 ili IGFBP-3 i procenta preživljavanja ove teške bolesti.

Zaključak je bio da povećanje nivoa IGFBP-3 vežbanjem blokira proliferativan efekat IGF-1. Za IGF 1 je utvrđeno da stimuliše rast ćelija, zaustavlja njihovu smrt i pomažu angiogenezi, tj. stvaranju formacije novih krvnih sudova koje su potrebne ćelijama tumora da bi rasle.

Istraživanje nije obuhvatilo koliko je potrbno vežbana kako bi se smanjio kolorektalni kancer.
Ovom studijom je ispitivan efekat fizičke aktivnosti na prognozu obolelog od raka debelog creva i kakvi mehanizmi stoje iza ove pojave. Druge studije su pokazale da više vežbanja poboljšava prognozu preživljavanja kod ove teške bolesti.

Kako soja narušava zdravlje

6. јул 2012.

Soja je potekla sa Orjenta.Tokom dinastije čou (246 p.n.e.) soja se smatrala jednom od pet svetih biljaka i nije se koristila za ishranu. Kasnije razvojem poljoprivrede, zbog svog korena koristila se kao biljka u smeni gajenih kultura jer je vezivala azot. Tek dosta kasnije, otkrivanjem procesa fermentacije počinje da se koristi za ishranu kao tamari, soja sos, miso. Tako počinje da se širi u ostale delove orjenta, Japan i Indokinu.

Kinezi ne jedu soju za razliku od drugih leguminoza , zbog toga što soja sadrži velike količine štetnih supstanci. Prva među njima je snažni inhibitor enzima koji blokira akciju tripsina i drugih enzima potrebnih za razlaganje proteina.
Ovi antinutritijenti se ne deaktiviraju u potpunosti kuvanjem i mogu da prouzrokuju ozbiljne stomačne probleme, redukuju varenje proteina i izazovu hroničan nedostatak amino kiselina. U eksperimentima nad životinjama koje su hranjene hranom bogatom inhibitorima tripsina razvilo se uvećanje i patogeno stanje pankreasa uključujući i rak.

Soja takođe sadrži hemaglutinin, supstancu koja izaziva povišenje krvnog pritiska i zgrušavanje krvi. Tripsin inhibitori i hemaglutinin imaju snažno umirujuće dejstvo. Ove dve supstance se deaktiviraju tokom fermentacije, ipak kod nekih proizvoda kao što je tofu samo im je smanjena količina ali nisu potpuno eliminisani.

Soja je takođe bogata fitatima koji predstavljaju organsku kiselinu koja blokira apsorciju esencijalnih minerala – kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka u crevima. Fitati se ne eliminišu kuvanjem, njihova koncentracija se smanjuje tek dugim, sporim procesom fermentacije. Kada se fermentirani proizvodi soje jedu uz meso ili ribu njihovo dejstvo se značajno smanjuje, Japanci jedu tofu uz ribu. Vegeterijanci koji konzumiraju tofu kao zamenu za meso i ribu rizikuju da pate od jako izraženog nedostatka ova četiri minerala. Posledice nedostatka kalcijuma, magnezijuma i gvožđa su poznate ali nedostatak cinka nije još uvek dovoljno proučen. Cink je nazvan mineralom inteligencije jer je neophodan za optimalan razvoj i funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Ima ulogu u sintezi proteina i formiranju kolagena, kao i u regulisanju nivoa šećera u krvi, važan je i za zdrav reproduktivni sistem. Cink je jedna od komponenti mnogobrojnih enzima i ima ulogu u imunom sistemu. Fitati pronađeni u soji sprečavaju adsorpciju cinka mnogo intenzivnije nego ostalih minerala.

Danas je rašireno gajenje soje a industrija proizvoda od soje unosan biznis jer je poslednjih 20-tak godina promovisana u svetu kao zdrava hrana, bogata proteinima, siromašna masnoćama, bez holesterola.

Soja je često reklamirana kao efikasna hrana u sniženju nivoa holesterola, ipak testovi rađeni nad ljudima nisu dokazali ovakvo njeno dejstvo. Reklanira se i kao hrana efikasna u prevenciji raka. Antikancerogena supstanca – vrsta izoflavona – je pronađena u na klasičan način fermentiranim proizvodima od soje ali u ne fermentisanim proizvodima kao što je mleko od soje, tofu ili kuvana soja ove materije nisu zastupljene. Neki istraživači smatraju da je nagli porast obolelih od kancera jetre i pankreasa u Africi, usled uvođenja soje u ishranu stanovništva.

Soja je bogata omega 3 masnim kiselinama ali tokom pravljenja ulja iz soje koristi se visoka temperatura i pritisak kao i rastvarači kao što je heksan pa se one gube.

Fermentisani proizvodi od soje sadrže proteine, vitamine, anti-kancerogene supstance i važne masne kiseline pa se mogu smatrati kompletnim nutritijentima. Produktima od soje ipak nedostaju vitalne amino kiseline koje sadrže sumpor pa se nikada ne sme smatrati kao zamena za meso i mleko. Tvrdnja da fermentisani proizvodi od soje predstavljaju dobar izvor vitamina B12, neophodan za zdravu krv i nervni sistem, nije naučno dokazana. Soja ne obezbeđuje važne vitamine koji se rastvaraju u masnoćama -vitamin D i retinol (vitamin A), koji deluju kao katalizatori za odgovarajuću adsorpciju i korišćenje svih minerala i vitamina rastvorljivih u vodi.

Ovi aktivatori rastvorljivi u masnoćama su nađeni samo u nekim namirnicama životinjskog porekla kao što su meso, puter, jaja, ribe i školjke. Karotini biljnog porekla i izlaganje suncu nije dovoljno da zadovolji potreba organizma za vitamin A i D.

Samo su fermentisani proizvodi od soje bezbedni ako su proizvedeni od organski gajene soje i ako se unose uz ostale namirnice koje su uključene u Orjentalni način ishrane kao što je pirinač, morska hrana, meso i fermentisano povrće. Moderni proizvodi od soje kao što ke mleko od soje, sojino meso i mlečni proizvodi od soje mogu ako se konzumiraju kao zamena za meso da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

O znojenju i upotrebi dezodoranasa

6. јул 2012.

Jesu li dezodoransi neizostavni deo higijene tela. Ne za sve ljude! Postoje ljudi koji ne podnose ni najmanji miris kože i drugi koji znoj smatra prirodnom pojavom. često je odnos prema upotrebi dezodoranasa pitanje vaspitajna, kulture pa i seksualnosti.

Postoji puno zabluda vezanih za znanje o znojenju i o upotrebi dezodoranasa, razmotrićemo neke od njih.

Znojenje je prirodna pojava – tačno – ono omogućava održavanje stalne temperature tela, kada je hladno znojenje se smanjuje. Pod uticajem vrućine, fizičkih napora ili temperature, ono se pojačava kako bi isparavanje sa površine kože osvežilo telo, snizilo temperaturu i održalo normalan rad organa.

Neki ljudi se ne znoje – netačno – obično oni kojima se čini da se ne znoje obično ne koiste dezodotanse ali na njihovu sreću oni se znoje kao i ostali samo što njihov znoj manje neprijatno miriše.

Dezodoransi štete zdravlju kože jer nisu prirodni – netačno – u najmanju ruku dezodorans nije ništa manje neprirodan nego sapun kojim uklanjamo prljavštinu sa kože i sprečavamo razvitak štetnih mikroorganizama. Dezodorans osim toga uništava mirise koji se nakupljaju pri znojenju.

Dezodorans i antiperspirant su isto – netačno – Dezodorans uklanja mirise koji nastaju raspadanjem znoja na koži. Antiperspiranti privremeno smanjuju količinu znoja, zatvarajući pore na delu kože na koji ga nanosimo. Dvi dezodoransi sa dugotrajnim dejstvom (od 24 sata ) ujedno imaju i antiperspirantno dejstvo.

Antiperspiranti ili sredstva protiv znojenja sadrže derivate aluminijuma – tačno – To je jedina danas poznata formula koja uspešno suzbija preterano znojenje. Dezodoransi obično ne sadrže derivate aluminijuma Soli aluminijuma delimično zapušavaju kanal žlezde znojnice ili sužavaju otvor pore na koži.

Soli aluminijuma su štetne – tačno i netačno – Već dvadeset godina se optužuju da toksično deluju na nervni sistem ali u svim do sad preduzetnim studijama nije dokazano ovakvo njihovo štetno dejstvo čak i kada se piju kao lek protiv gorušice.

Štetno dejstvo je da soli aluminijuma nadražuju kožu kod ljudi sa osetljivim tipom kože pa se oni moraju zadovoljiti samo upotrebom dezodoranasa

Nije potrebno tuširanje dok se koristi dezodorans sa dugotrajnim delovanjem – netačno – Iako suzbijaju neprijatne mirise i ublažavaju znojenje, dezodoransi ne odstranjuju nečistoće i bakterije sa kože. Redovno tuširanje ili kupanje ne smanjuje dejstvo dezodoransa na koži pa ga je dovoljno naneti na kožu svaki drugi ili treći dan, posebno ako imate osetljivu kožu.

Roll-on i dezodoransi u sticku su manje delotvorni od dezodoransa u spreju – netačno – Sprej samo ostavlja osećaj svežine u trenutku kada ga nanosimo na kožu ali nije ni manje ni više delotvoran od ostalih dezodoranasa.

Naon depiliranja ne valja stavljati dezodorans – tačno – Posebno ne dezodorans na bazi alkohola. Najbolje je naneti talk i tek sutradan upotrebljavati dezodorans.

Ako se ne menja odeća ni dezodorans neće pomoći – tačno – Odeća natopljena znojem širi će neprijatan miris uprkos dezodoransu. Važno je svakodnevno menjanje rublja, majci i košulja koje se nalaze u direktnom dodiru sa telom. U sintetičkoj odeći znojenje je mnogo intenzivnije nego u odeći od prirodnih vlakana, pa bi tokom leta bilo bolje noseti pamučnu odeću.

Dezodoransi iz parfemskih kolekcija imaju mnogo slabije dejstvo – tačno – To su dezodoransi sa snagom mirisa toaletne vode. Pogodniji su za osobe koje se manje znoje.

Tokom vrelih dana pijte više vode

6. јул 2012.

Voda je glavna hemijska komponenta našeg organizma, 60% našeg tela je sačinjeno od nje. Neophodna je za metabolizam npr. ispira toksine iz vitalnih organa, nosi nutritijente do ćelija, održava telesnu temperaturu stabilnom, podmezuje zglobove, služi kao medium za hiljade hemijskih reakcija u organizmu, pomaže procesu varenja.

Vreli letnji dani povećavaju verovatnoću od dehidriranosti, koja može voditi ka bolestima vezanim za visoku temperaturu. čak i veoma slab stepen dehidriranosti stvara osećaj iscrpljenosti.

Visoke temperature, vezane sa niskom vlažnošću prouzrokuju dehidrataciju, ali sve probleme možete sprečiti ako gde god krenete sa sobom ponesete flašu sa vodom. Ljudi ne reaguju na osećaj žeđi ali kada već osete žeđ već su u stanju delimične dehidriranosti. Tokom vrelih dana treba piti tečnost ne vezano za osećaj žeđi.

Posebno osetljivi na visoke temperature i dehidrataciju su deca i starije osobe. Deca često ne primećuju žeđ zauzeta igrom pa bi roditelji trebalo češće da ih opominjete da piju tečnosti čak i kada se ne žale na žeđ. Kod starijih osoba promene u telu usled starenja, medikamenti koje koriste ih čine osetljivijih na nedostatak tečnosti.

Stručnjaci preporučuju da se aktivnosti koje se vrše izvan kuće tokom vrelih dana pomere ili na rane jutarnje časove ili tokom kasnog popodneva ili večeri uz redovno korišćenje preparata za sunčanje.

Ukoliko ne možete da izbegnete poslove izvan zatvorenih prostorije preduzmite sve mere predostrožnosti kao što su popite vodu pre nego što izađete, ponesite vodu sa sobom, ponesite sa sobom voće i povrće jer je ono takođe dobar izvor tečnosti.

Ipak prema nekim istraživačima ne treba preterivati ni sa unosom tečnosti, jer se znojem gube soli iz organizma. Prema njima treba piti tačno onoliko vode koliko organizam zahteva pa ne važe preporuke da se svima preporučuje da leti piju i 3 – 5 l vode.

čir povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja

6. јул 2012.

Ljudi koji su inficirani sa određenom vrstom bakterija, Helicobacter pylori koji prouzrokuje čir na želutcu imaju povećani rizik od oboljevanja od nekih kardiovaskularnih oboljenja.

Prethodni rezultati istraživanja kojima je potvrđen uticaj bakterije H. pylori na razvoj čira na želutcu ređe i raka na organima u trbušnoj duplji, dala su oprečne rezultate u dokazivanju njenog uticaja na kardiovaskularna oboljenja.

Ovo ispitivanja je obuhvatilo preispitivanja 17 publikacija koje su obuhvatile 600 pacijenata i u kojima je ispitivna veza između infekcije bakterije H. pylori i oboljenja srca i krvnih sudova.

Povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja je dokazan kod pacijenata zaraženim CagA-pozitivnom H. pylori, vrstom ove bakterije koja nosi sitoksin – pridruženim genom (Cag)A koji 2 puta povećava rizik od srčanih oboljenja.

CagA-negativni H. pylori, ne povećava rizik od srčanih oboljenja, čak pružaju zaštitu od oboljenja krvnih sudova koje snabdevaju mozak krvlju.

Ovakvi zaključci mogu značajno da pomognu u zdravstvenoj zaštiti, jer se smatra da 20% do 30% populacije je inficirano CagA-pozitivnom vrstom H. pylori.

Kajsije

6. јул 2012.

Pored njihovog sjajnog ukusa i mirisa, kajsije su zdrave i bogate vitaminima. Kajsije su jedan od najbogatijih prirodnih izvora vitamina A, C, B kompleksa, kalijuma i beta karotena pa pomaže organizmu da se odbrani od bakterijskih infekcija, obnovi oštećena tkiva, u razvoju jačih zuba i kostiju i poboljšava vid.

Kinezi koriste kajsije kao lek i kao voćku dugovečnosti, miris cveta kajsije služi za pravljenje parfema.

Nutritijenti iz kajsije štite srce i oči a biljna vlakna štite od bolesti. Na zdravlje srca izuzetno povoljan efekat ima visok sadržaj beta-karotina i likopena koji štite LDL holesterol od oksidacije.

Vitamin A, koji je snažan antioksidans štiti ćelije i tkiva od oštećenja koja prouzrokuju slobodni radikali, utiče i na bolji vid jer slobodni radikali mogu da oštete sočivo oka.

Degenerativan efekat slobodnih radikala ili oksidativni stres može da vodi razvoju katarakte ili slabijem snabdevanju oka krvlju što prouzrokuje makularnu degeneraciju. Unosom vitamina A za 40% se smanjuje verovatnoća pojave katarakte.

Kajsije su i dobar izvor biljnih vlakana, koja povoljno utiču na digestivni trakt pa su kajsije dobra prevencija protiv konstipacije ili pojave bolesti kao što je divertikoloza. Zahvaljujući celulozi i pektinima služi kao blagi laksativ, a blago alkalnom reakcijom povoljno utiče na varenje ukoliko se jede pre svakog obroka.

Preporučuje se anemičnim osobama zbog njenog visokog sadržaja gvožđa, takođe povećava količinu hemoglobina.
Svež sok od kajsije se koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Povoljno deluje na kožu pa bi ih trebalo jesti ukoliko patite od ekcema, opekotina.
Bogata je vitaminom B 17- amigdalin, koji pomaže u borbi protiv raka jer uništava ćelije raka i pomaže u prevenciji njegove pojave. Amigdalin napada ćelije raka tako što uništava enzim kancerogenih ćelija koji se razlikuje od istog enzima u normalnim ćelijama.

Vitamin B17 se korist kao glavna terapija obolelih od raka u klinikama širom sveta pored ostalih netoksičnih lekova i odgovarajućeg načina ishrane.
Seme kajsije je bogato proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, koje se koriste u kozmetičkoj industriji u preparatima namenjenim suvoj, starijoj i izboranoj koži.