NA LICU PIŠE SVE

6. јул 2012.

Ponekad je dovoljan i malo pažljiviji pogled u ogledalo da biste videli šta se događa u vašem organizmu. Zahvaljujući pomoći medicinskih stručnjaka, evo nekoliko oboljenja koja se na taj način mogu otkriti.

1. Uši
Tvrdi čvorići na spoljnim uglovima uveta mogu da signalizuju kostobolju ili da budi znak povećane količine mokraćne kiseline u ćelijskom tkivu. Zato treba izbegavati alkohol i hranu s visokim sadržajem purina (iznutrice, piletinu i mahunarke), koji pospešuje stvaranje mokraćne kiseline.

2. Nos
Tvrda koža oko nosa može upućivati na rozaceu. Ovo često i hronično oboljenje javlja se usled zakrčenja krvnih sudova na licu, pa nos tada postaje baburast i otečen. Ukoliko imate ovaj problem, izbegavajte konzumiranje začinjene hrane i alkohola, kao i izlaganje suncu.

3. Koža
Crvenilo na licu može ukazivati na srčana oboljenja, lupus ili menopauzu, ako je u pitanju žena.
Otečeno lice može biti znak oslabljenog rada štitaste žlezde, a kad štitnjača sporije radi, metabolizam se usporava, što dovodi do povećanja telesne težine, uključujući i lice.
Bolna i suva koža, koja tera na češanje, obično je simptom ekcema.
Ako je koža lica veoma bleda, to ukazuje na anemiju i nedostatak gvožđa u organizmu.

4. Kosa
Bubrezi kontrolišu rast kose, pluća sjaj, a slezina stvaranje peruti. Kad kosa počne da sedi, to je znak da se troši životna energija iz bubrega, a u slučaju da slezina dovoljno ne nahrani kožu, stvara se perut, što ukazuje i da je kvalitet krvi loš.

5. Oči
Obešeni kapci mogu upućivati na moždani udar i u retkim slučajevima na rak pluća. Crvenilo očiju najčešće je bezopasno. Ipak, ako primetite da su beonjače često crvene, to može biti povezano s povišenim krvnim pritiskom ili visokom temperaturom. Crvenilo očiju može biti i posledica upale rožnjače oka ili alergijskog konjuktivitisa.
Titranje oka javlja se usled pojačanog stresa. Ukoliko to stanje traje duže od sedam dana, može ukazivati na multiplu sklerozu.
Beli prsten oko šarenica može biti znak povišenog holesterola. Osim toga, na ivicama kapaka ili na koži oko očiju mogu se pojaviti male bele tačkice, koje su zapravo naslage holesterola.
Bledi kapci znak su anemije.

6. Usne
Suve, ispucale i bolne usne mogu značiti da vam nedostaje gvožđa u krvi ili vitamina B2. Drugi mogući uzrok ovih simptoma su dijabetes, koji još prate žeđ, umor i česti odlasci u toalet.

„Dr Gugl” ugrožava zdravlje

6. јул 2012.

Hipohondri, ljudi koji bez osnova veruju da pate od ozbiljnih i neizlečivih bolesti, ekspanzijom interneta prerasli su u sajberhondre – osobe koje svoje dijagnoze traže na internetu, a kod doktora odlaze samo da bi im to potvrdili.

Srpski lekari zato se sve češće sreću sa situacijama da moraju pacijente da razuvere da nemaju ono što im je Gugl izbacio i upozoravaju da onlajn dijagnoze pacijentima pričinjavaju mnogo više štete nego koristi.
– Najtraženiji pojmovi na internetu u vezi sa zdravljem već godinama su „simptomi”, „krv”, „rak”, a sve češće i „hemoroidi” i „štitna žlezda”. Pre masovne upotrebe interneta od hipohondrije je patilo oko pet odsto ljudi. Taj broj se danas drastično povećao, pa neke procene kažu da virtuelno pretraživanje podataka o bolestima koristi čak milijardu i po ljudi na planeti.
Pre nego što im utvrde dijagnozu doktori se prvo namuče da uvere pacijente da njihova pronađena dijagnoza nije ispravna. U vezi s tim specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Vračar” dr Milica Nikolić upozorava i da ovakvo onlajn lečenje ni najmanje nije bezazleno. Ona izdavaja situaciju kad pacijent nešto pročita na internetu, a zatim ode do apoteke i kupi lek, najčešće antibiotik.
– Takvo samolečenje može da poremeti kliničku sliku i da intenzivira simptome koje ne bi trebalo. Onda silno vreme prođe dok se ne vratimo na pravi put i dok kao lekar ispravim greške koje je pacijent sebi naneo. Imala sam primer pacijenta koji je osećao umor. Zatim je čitao onlajn od čega to može biti. Onda je, prema savetima koje je našao na nekom sajtu, dao krv u laboratoriji. Kad tu nije potvrdio svoje sumnje, počeo je da pije razne suplemente za poboljšanje imuniteta. Pošto ni to nije pomoglo došao je kod mene u ordinaciju i nakon nekoliko jednostavnih procedura otkrila sam da ima ozbiljnu urinarnu infekciju koja je zahvatila i bubrege – priča svoja iskustva sa pacijentima dr Milica Nikolić.

Ko je sajberhondar
najmanje dva puta nedeljno posećuje medicinske sajtove

registrovan je na minimum jednom forumu na kome se diskutuje o zdravlju

ubeđen je da su informacije sa interneta sto odsto proverene

nakon posete lekaru na mreži traži potvrdu njegovih reči

Gastritis i čir

6. јул 2012.

Šta je gastritis, koji najčešće predstavlja prethodnicu nastanka čira, bjašnjava pukovnik docent dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju VMA

Ustaljeno mišljenje da su gastritis i čir želuca i dvanaestopalačnog creva karakteristični za prolećne i jesenje dane sve manje ima uporište u stručnim krugovima. Tegobe jesu izraženije u ovim godišnjim dobima, ali zahvaljujući definisanom uzročniku ovih bolesti – bakteriji helicobakter pylori, mogu da se ispolje u bilo kom trenutku. Šta je gastritis, koji najčešće predstavlja prethodnicu nastanka čira, objašnjava pukovnik docent dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju Vojnomedicinske akademije.

– Gastritis predstavlja zapaljenje sluzokože želuca, koje nastaje kao posledica konzumiranja alkohola, ali i upotrebe antiinflamatornih lekova kao što su „acetisal“, „diklofen“, „brufen“… Može da nastane i usled oštećenja izazvanih autoimunim procesima u organizmu i drugim različitim supstancama, kao i infektivnim delovanjem bakterije helicobakter pylori. Kod autoimunih dešavanja, organizam sam proizvodi antitela koja napadaju sluzokožu želuca uzrokujući gastritis. Ta vrsta gastritisa obično je udružena sa drugim autoimunim bolestima, kao što je dijabetes melitus tip 1. Gastritis može da bude akutan, ili hroničan i u tom slučaju traje godinama.

* Kako se gastritis manifestuje?

– Najčešće se manifestuje bolovima u epigastrijumu, odnosno delu neposredno iznad želuca. Bolovi su praćeni pečenjem, mučninom, povraćanjem, gubitkom apetita, nadimanjem, podrigivanjem. Osećanje težine u želucu posle jela takođe je prisutno, a ponekad se javlja i gubitak telesne težine. Da bi se sprečio gastritis, pažnju treba usmeriti na ishranu. To znači da treba jesti češće, ali manje obroke, i obavezno izbegavati jako začinjenu, masnu, prženu i kiselu hranu, alkohol i cigarete. Pušenje može biti posebno opasno, jer oštećuje sluzokožu želuca i pojačava lučenje želudačne kiseline, što može da izazove ne samo gastritis, nego i tumore želuca.

* Koliko je za gastritis zaslužna bakterija helicobakter pylori?

– Oko 50 odsto svetske populacije zaraženo je bakterijom, ali svi nemaju ove tegobe. Zašto neki imaju gastritis, drugi čir, a jedni nemaju nijednu od ovih bolesti – nije razjašnjeno. Međutim, zna se da promene na želucu ovog tipa nastaju kao posledica stresa, pušenja, načina života, nasleđa. Upotreba lekova za ublažavanje raznih bolova, protiv prehlada, koje se najčešće javljaju u proleće i tokom jeseni, takođe su uzroci nastanka ovih tegoba, zbog čega se bolesti smatraju sezonskim.

NEMA VAKCINE– Iako je genetska struktura helicobakter pylori poznata, vakcina protiv njega ne postoji. Mutacije bakterije toliko su brze da je nemoguće proizvesti vakcinu koja bi imala bilo kakvu uspešnost. Na sreću, nisu svi njeni sojevi jednako opasni, odnosno neke forme su u odnosu na druge dobroćudnije – ističe dr Radoje Doder.

* Kako se potvrđuje sumnja na prisustvo gastritisa?

– Da bi se uspostavila dijagnoza neophodno je da se uradi laboratorijska analiza koja obuhvata kompletnu krvnu sliku sa sedimentacijom, jetrene i bubrežne funkcije, glikemiju i gvožđe. Radi se i izdisajni test za helicobakter pylori, pregled stolice, gastroskopija i biopsija želuca. Ako je uzrok bakterija, preporučuje se terapija kombinovana od dva antibiotika i blokatorima protonske pumpe u trajanju od sedam dana. Nekada je potrebna i drugačija kombinacija lekova da bi se gastritis izlečio. Međutim, ako je gastritis izazvan alkoholom i antiinflamatornim lekovima, dovoljno je obustaviti njihovo konzumiranje.

* A kada je reč o čiru na želucu i dvanaestopalačnom crevu?

– Kao glavni uzročnik za ulkus na želucu i dvanaestopalačnom crevu označena je bakterija helicobakter pylori. Međutim, za ovu bakteriju zanimljivo je i to što se dovodi u vezu sa MALT limfomom, atrofičnim gastritisom i karcinomom želuca. Zahvaljujući dvojici australijskih naučnika koji su našli vezu između bakterije i navedenih bolesti, i za to dobili Nobelovu nagradu pre nekoliko godina, razotkrivena je enigma koja je mučila i lekare i pacijente.

* Ko su naučnici koji su došli do ovog otkrića?

– Patolog Robin Voren i gastroenterolog Bari Maršal bili su ubeđeni da je bakterija, koja inače živi na sluznici želuca i creva, glavni krivac nastanka čira, a možda i još nekih drugih bolesti. Međutim, problem je bio u tome što, bez obzira na brojne pokušaje laboratorijskih eksperimenata, to nisu mogli da potvrde. A onda se to dogodilo sasvim slučajno, kako u nauci najčešće i biva. Dr Robin Voren je bio opsednut idejom da je helicobakter glavni izazivač čira. A onda, za uskršnje praznike, on je biopsije sa bakterijom zaboravio da skloni u frižider. Kada se posle nekoliko dana vratio, u epruvetama, koje su ostale na temperaturi od 37 stepeni, bila je promenjena boja. Sve je ukazivalo da se nešto dogodilo. Dr Bari Maršal je dokazao da je svuda bila inkriminisana bakterija. Naravno, stručna javnost to nije prihvatila kao otkriće, jer nije bilo potvrđeno na ljudima. Da bi ih ubedio da je zaista reč o spornoj bakteriji, dr Robin Voren nije imao drugog izbora, pa je sam popio sadržaj iz epruvete i na taj način pružio neoboriv dokaz.

* Šta je ovo otkriće promenilo u odnosu na obolele?

– Do tog otkrića važilo je pravilo da je za čir na želucu u 70 odsto slučajeva kriva kiselina iz želuca, a u dvanaestopalačnom crevu u čak 90 odsto. Ali, posle ovog otkrića lekari su bili u prilici da prvi put primene terapiju prema uzroku. Ovo je vrlo važno imajući na umu da od svih pacijenata obolelih od čira, čak polovina ima bolest zahvaljujući helocobakteru. Inače, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu oko 20 odsto boluje od čira na dvanaestopalačnom crevu, deset odsto ima čir na želucu, a jedan odsto čir na jednjaku.

* Gde je ulkus izazvan bakterijom helicobakter najviše zastupljen?

– U visoko razvijenim zemljama ima ga znatno manje, što je i razumljivo ako se zna da se bakterija u organizam unosi preko prljavih ruku i hrane. Naravno, njeno prisustvo u organizmu ne znači da obavezno dovodi do bolesti. Statistika pokazuje da sa ovom bakterijom živi od 40 do 60 odsto ljudi, među kojima oboleva svaki sedmi. Kod ostatka populacije ona postaje normalan stanovnik na sluzokoži, stvarajući sebi povoljne uslove za opstanak. Međutim, iako ne izaziva čir, njeno prisustvo ne može se smatrati apsolutno dobroćudnim. Svetska zdravstvena organizacija je svrstava u kancerogen prvog reda, jer može da izazove ozbiljno maligno oboljenje. Koliko je ozbiljna možda najbolje pokazuje podatak da već 25 godina postoji posebno Evropsko udruženje za helicobakter pylori. Ono precizno definiše bolesti koje treba da se leče, jer je uzročnik helicobakter. U tom smislu uvek treba obratiti pažnju na ulkus bez obzira na to da li krvari ili ne, obavezno na MALT limfom, stanje želuca posle operacije karcinoma, atrofični gastritis i pangastritis, odnosno upalu celog želuca koji još nije atrofirao.

* Kako se prisustvo helicobaktera dokazuje i leči?

– Helicobakter se dokazuje neinvazivnim i invazivnim testovima. U svakom slučaju najbolja je gastroskopija, biopsija i PH analiza. Za pacijente starije od 40 godina, gastroskopija predstavlja metodu izbora, jer se sa njom stanje želuca najbolje sagledava. Terapija u lečenju je i ovde kombinovana kao u slučaju gastritisa, odnosno kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline (blokator protonske pumpe) i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Ova trostruka terapija sa dva antibiotika pokazala se najdelotvornijom. Terapija traje sedam dana, a efikasnost u eradikaciji, odnosno iskorenjivanju bakterije postiže se u čak 85 odsto slučajeva.

Prevencija je najbolji lek za moždani udar

6. јул 2012.

Svake godine se u Srbiji registruje oko 25.000 pacijenata koji su imali moždani udar. Ova poražavajuća statistika svrstala nas je među vodeće zemlje u svetu po broju novoobolelih. Poznato je da je lečenje ove bolesti teško, veoma skupo i, što je najvažnije, krajnje neizvesno. Zbog toga lekari kažu da je prevencija najbolji lek.

– Moždani udar ima dva pojavna oblika. U 80 do 85 odsto slučajeva reč je o ishemijskom moždanom udaru ili infarktu mozga, koji je posledica zapušenja krvnog suda koji dovodi krv do mozga. Ostalih 15 do 20 odsto moždanih udara uzrokuju moždana krvarenja, koja su najčešće posledica visokog krvnog pritiska i pucanja aneurizme – objašnjava dr Milan Savić, direktor bolnice „Sveti Sava“.

Uzroci

Najčešći uzrok koji dovodi do ishemijskog moždanog udara je ateroskleroza. Starenjem na zidovima krvnih sudova dolazi do formiranja plaka, što dovodi do njihovog sužavanja, a nekada čak i do potpunog začepljenja. Obično se promene javljaju na velikim krvnim sudovima kao što su vratni krvni sudovi koji su glavni put za dotok krvi u mozak. Njihovo zapušenje je uzrok moždanog udara.

Drugi uzrok šloga su suženja i, na kraju, zapušenja malih krvnih sudova u mozgu. Takođe, šlog može prouzrokovati i kardioembolizacija, odnosno tromboza koja je poreklom iz srca. Tromb koji se formira u srčanoj šupljini putem krvotoka dospeva u mozak, gde se zaglavi i tako dolazi do prekida cirkulacije u nekom delu mozga.
Ređi uzroci šloga su zapaljenja krvnih sudova, traume, autoimune bolesti.
– Faktori rizika koji dovode do ateroskleroze, zapušenja malih krvnih sudova i tromboze su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povećan holesterol i trigliceridi, razne srčane bolesti, a najčešće poremećaj srčanog ritma, zatim gojaznost, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost. Mi smo među vodećim zemljama u svetu po broju moždanih udara baš zbog toga što imamo dosta nelečenih hipertenzija, neregulisanog nivoa šećera u krvi, zbog velikog broja gojaznih, slabe fizičke aktivnosti – priča dr Savić.

Svaki minut je dragocen

Za dobru kontrolu faktora rizika važnu ulogu imaju preventivni zdravstveni pregledi, posebno nakon 40. godine. Rutinskim pregledima u domovima zdravlja može se otkriti da li neko ima visok pritisak, povišen šećer u krvi, trigliceride, holesterol i najvažnije je da se kod njih na vreme započne terapija. Dr Savić kaže da kod pacijenata kod kojih su otkriveni faktori rizika povremeno treba odraditi ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata koji će pokazati da li je već došlo do sužavanja krvnih sudova.

Ukoliko ipak dođe do moždanog udara, svaki minut za pacijenta je dragocen. Samo u prva četiri i po sata moguće je primeniti trombolitičku terapiju koja daje najbolje rezultate.

– Naravno, ne mogu svi pacijenti sa moždanim udarom da prime trombolitičku terapiju. Zbog toga je važno da se po prijemu u bolnicu brzo uradi neurološki i internistički pregled, zatim EKG, kompletna laboratorija, skener glave. Tek nakon toga utvrđuje se da li je pacijent pogodan da primi trombolitičku terapiju ili ne – objašnjava naš sagovornik.
Ova terapija se ne daje pacijentima koji imaju krvarenja u mozgu ili, pak, krvarenja u gastrointestinalnom traktu, zatim onim pacijentima kojima pritisak ne može da se spusti, koji imaju veoma visok nivo šećera u krvi, kao i onima koji su prošli terapijski prozor od četiri i po sata tako da su promene definitivne.

Razbijanje tromba

Pacijenti koji se oporave od moždanog udara moraju posebno da povedu računa o svom zdravlju, jer su oni u dva do tri puta većem riziku da dožive ponovo šlog. Takođe imaju višestruko povećan rizik od nastanka srčanog udara, jer je u osnovi ista patologija. Zato je važna i sekundarna prevencija. Pacijentu se mora utvrditi uzrok zbog čega je nastao moždani udar. Ukoliko je to suženje na krvnom sudu, lekar ga mora uputiti hirurgu da reši taj problem ili pak ako postoji tromb, mora biti uključena terapija za njegovo razbijanje.

Statistika
U razvijenim zemljama od 200 do 250 novoobolelih od moždanog udara na 100.000 stanovnika
U Srbiji od 300 do 350 novoobolelih godišnje na 100.000 stanovnika, što čini od 22.000 do 25.000 novoobolelih godišnje
Moždani udar je vodeći uzrok smrti kod žena i drugi uzrok smrtnosti kod muškaraca
Oko 20 do 25 odsto pacijenata se potpuno oporavi ili ima minimalnu invalidnost

Simptomi šloga
Oduzetost, slabost ili trnjenje leve ili desne ruke i noge
Poremećaj vida, ispadi u vidnom polju
Poremećaj govora, zaplitanje pri govoru i nerazumevanje drugog o čemu priča
Vrtoglavice i nemogućnost održavanja balansa
Glavobolja
Povraćanje

8 saveta za negu kose

6. јул 2012.

Lepa i negovana kosa je san svake dame. Zanosna griva je i jedan od najjačih argumenata u zavođenju. Za vas smo izdvojili 8 korisnih saveta kako da negujete kosu.
Ako pušite, uzimate alkohol, dugo se izlažete sunčevim zracima i vetru, posledice loših navika odraziće se na vašoj kosi. Ona će sporije rasti, biće suva i lomljiva.

BLAGI ŠAMPONI
Nečista kosa izaziva zatvaranje folikula dlake i tako usporava njen rast. Perite kosu često, ali blagim šamponima. Važno je da posle pranja pravilno frotirate kosu. Nemojte je gužvati i jako trljati peškirom. Time ćete oštetiti spoljni omotač dlake, sasušićete ga, pa će kosa leteti i izgledati neuredno.

PAŽLJIVO SUŠENJE
Kosu treba sušiti deo po deo. Veliki pramen kose stavite u peškir i pritisnite obe strane da upije što više vode. Ako imate suvu i lomljivu kosu, upotrebljavajte šampone i regeneratore sa vitaminima. Isušivanje kose možete da sprečite tako što ćete izbegavati upotrebu figara, pegle za ispravljanje kose i drugih aparata koji emituju toplotu. Kada koristite ove aparate, prethodno nanesite preparat koji štiti kosu od toplote.

KOVRDŽE
Ukoliko imate kovrdžavu kosu, koristite serum namenjen kovrdžavoj kosi koji sprečava isušivanje, mršenje i pucanje. Ako vam je kosa naelektrisana, nemojte nositi kape i šalove od sintetike. Sintetička vlakna, naime, stvaraju veliko naelektrisanje između pramenova. Koristite isključivo četku od prirodne dlake. Takođe je važan pravilan izbor preparata. Kosu perite šamponima namenjenim naelektrisanoj kosi i ona će biti svilenkasta.

DUGA KOSA
Dugačku kosu treba da tretirate kao oštećenu čak i kad je zdrava. Koristite blage, hidratantne šampone, stavljajte regenerator koji se ne ispira i jednom nedeljno pakovanje.

IZBEGAVAJTE REP
Nemojte prečesto vezivati kosu u rep jer će više pucati. Izbegavajte i šnalice, štipaljke i ostali asesoar jer oni oštećuju vlas.

LIčNI PRIBOR
Redovno čistite i perite češljeve i četke i ne delite pribor ni sa kim. Radite to bar dvaput nedeljno kako biste uklonili naslage masnoće i nečistoće. Redovno provetravajte prostorije kako biste stimulisali folikule kose.

ULJE OD JOJOBE
Ukoliko imate tanku, osetljivu kosu, koristite proizvode za masažu vlasišta od kojih će vam kosa izgledati sjajno i biće zdravija. Jednom nedeljno nežno masirajte glavu uljem od jojobe.

VEŽBE ZA RAST
Postoje vežbe kojima možete ojačati kosu. One pospešuju dotok krvi u srce, a njegov ubrzani rad čini da više krvi dospe u folikul dlake. Lezite tako da vam glava visi nadole i ostanite desetak minuta u tom položaju. Tako ćete poboljšati dotok krvi i ubrzati rast kose.

Istine i zablude o dečjem imunitetu

6. јул 2012.

Saveti pedijatra: Kako da budu zdravi i tokom zime

Promenljivo vreme pogoduje razvoju virusa, pa zato ne iznenađuje talas prehlada koji je zahvatio najmlađe. Ipak, postoje delotvorni trikovi koji će mališanima ojačati imunitet, a organizmu pružiti zaštitu od uzročnika bolesti. Više o tome za “Blic” govori dr Mirjana Mićović, pedijatar.

Manje slatkiša
Deca vole slatkiše, koji smanjuju udeo ostalih hranljivih materija u svakodnevnim obrocima. Zato im ograničite unos slatkog. Doručak i večera treba da se baziraju na mleku i ugljenim hidratima, prepodnevna užina treba da bude voćna, popodnevna užina može da bude jogurt sa dodatkom zdravih biskvita, a ručak pravilno odabrane i izbalansirane namirnice – sveže salata, supice od povrća, čorbica s junetinom, bareno povrće i meso bareno ili pečeno bez masnoća ili jaje.

čaša zdravlja
Da biste očuvali zdravlje mališana, najbolji su sveže isceđeni voćni sokovi, zatim limunada s malo meda ili žutog šećera, čajevi, mešavina sveže ceđenih sokova, na primer limun, pomorandža i jabuka. Odličan je i vitamisnki koktel od šargarepe, mandarine i limuna, koji dete treba da pije jednom dnevno (pravi se od dve mandarine, jednog limuna i tri ili četiri šargarepe s malo meda). Veoma efikasan je i jogurt s probiotikom, koji blagotvorno deluje na crevnu floru, čime jača imunitet.

Ehinacea
Brojna klinička ispitivanja su dokazala da ehinacea simuliše imunitet, ublažava bol i da ima antivirusno i protivupalno delovanje. Ehinacea povećava broj leukocita u krvi, i na taj način štiti organizam od upale. Ukoliko već želite da koristitite neke suplemente da biste mališanu ojačali imunitet, treba da znate da ne smete da im dajete preparate koji u sebi sadrže alkohol, kao i da se obavezno pridržavate preporučenih doza za određen uzrast. I još jedna stvar, nijedan preparat ne treba da dajete detetu duže od šest nedelja.

Vitamin C
Ovaj vitamin je već dugo poznat kao jedan od najefektivnijih sredstava za jačanje imuniteta, prvenstveno zbog svog antioksidativnog delovanja. Ima ga u voću i povrću (s tim da su njime najbogatiji: kivi, narandže, limun, grejp, kiseli kupus…). Do pete godine pedijatri ne preporučuju gotove sirupe jer insistiraju na tome da dete kroz ishranu dobija sve neophodne vitamine i minerale.

Matična mleč
Matična mleč podstiče regeneraciju svih ćelija u telu, uravnotežava varenje i stimuliše imunitet. Odlična je za primenu kod dece koja, uz oslabljeni imunitet, imaju i slab apetit. Preporuka je da matičnu mleč koristite najviše tri meseca i da tada pravite pauzu. Ukoliko je dete mlađe od dve godine, alergično je na polen ili na med, upotreba matičnog mleča nije preporučljiva.

Riblje ulje
Riblje ulje sa standardizovanim razmerama omega-3-kiselina (EPA i DHA) i bogato vitaminima A i D odličan je izbor za jačanje dečjeg imuniteta. Prilikom kupovine, pripazite da se radi o kvalitetnom i proverenom proizvođaču koji garantuje da u ribljem ulju nema prisustva teških metala i otrova.

* Jogurt: Ovaj mlečni napitak je pun probiotika, koji su zaduženi za dobar imunitet čitavog organizma.
* Vitamin D: Budite sigurni da vaš mališan provodi dovoljno vremena na suncu i da uzima dovoljno ovog vitamina iz hrane
Zdrav žvot: Podrazumeva dobru hranu, dovoljno sna i psihičke aktivnosti koje će organizam održavati svežim

Jasan vid za 20 sekundi

6. јул 2012.

Počeo je da se primenjuje novi, bezbolni zahvat kojim se otklanja staračka dalekovidost, kaže dr Nada Radović, specijalista oftalmologije
Laser pomaže zdravoj populaciji koja slabo vidi na blizinu

Prvi put u Srbiji lekari laserom otklanjaju staračku dalekovidost. To je sve dosad bila zapostavljena oblast hirurgije, objašnjava dr Nada Radović, pionir primene femtolaserske tehnologije koja omogućava lekaru da otkloni pomenutu anomaliju ne otvarajući oko pacijenta.
Dr Radović je specijalista oftalmologije i lekar u beogradskoj Klinici Miloš, specijalnoj bolnici za oftalmologiju. Godinama radi sa pacijentima koje muči slab vid, ali je tek od pre neki dan u mogućnosti da ljudima sa staračkom dioptrijom kaže: „Bacite naočare”.
– Uz pomoć femtolaserske tehnologije se ne otvara oko pacijenta, ali se svejedno na njegovoj rožnjači formiraju koncentrični prstenovi koji deluju kao multifokalna stakla sa više dioptrija – objašnjava naša sagovornica.

– Zahvat ne boli i traje 20 sekundi na jednom oku. Dva sata posle intervencije pacijent čita bez naočara i sutradan može na posao.

Ova oblast medicine stalno se razvija. čoveku sa nekoliko dioptrija već pomažu multifokalna stakla pa on više ne mora da poseže čas za naočarima za blizinu, čas za onima za daljinu. Godinama se već kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam otklanjaju hirurškim putem. Laser još jedino nije pomagao zdravoj populaciji starijoj od 45 godina kod koje je vid polako počeo da popušta.

– Staračka dalekovidost ili prezbiopija nije bolest, ali jeste problem. Javlja se već posle 45. godine, čovek sve slabije vidi objekte koji su mu blizu i počinje da nosi naočare.

Stariš, sve slabije vidiš, uzmi naočare – ovako se otprilike gleda na stanje staračke dalekovidosti. Veruje se da ljudi u izvesnim godinama treba da kupe naočare i da od toga ne prave neki veliki problem. Međutim, dr Radović objašnjava da stvari nisu toliko jednostavne i da ovo pomagalo nije rešenje za sve.

– Radni vek se produžava. Od zaposlenih se i te kako očekuje da rade i kada vid počne da im slabi. Ali naočare nisu spas za one koji se bave pojedinim zanimanjima. Prepreka su da bi neko bio pilot, policajac, vojnik…

Skidanje dioptrije zato nije, veruje naša sagovornica, stvar estetike ili luksuza, kao što mnogi misle. Osobe koje odlaze na operaciju ne rade to iz hira ili mode kao što je to često slučaj sa estetskom hirurgijom. Pacijenti dr Radović koji nose naočare često joj se žale da se osećaju hendikepirano.

– Zato i jeste važno što sada postoji alternativa ovim pomagalima.

Lasersko otklanjanje staračke dalekovidosti prava je stvar za zdravu populaciju kojoj se, zbog godina, vid muti na „blizinu”. Femtotehnologija će biti tehnologija budućnosti jer stanovništvo stari i stalno pristižu osobe sa ovim problemom.

Naočare i sočiva ipak ne mogu da zastare jer će, kako kaže dr Radović, uvek biti onih koji odbijaju operaciju, makar i laserom.

Telo bez celulita za 30 dana

6. јул 2012.

čak 70 odsto celulita je dug nezdravom stilu života, a za 30 odsto je kriva genetika. Da biste se rešili pomorandžine kore sa kukova, stomaka i zadnjice, četiri nedelje se pridržavajte specifičnih vežbi i pravilne ishrane.
Nisu neophopdne skupe kreme i preparati, dovoljno je da se posvetite svom telu i uspeh je zagarantovan

HODAJTE
Ne zvuči inovativno, ali je šetnja najbolji način da poboljšate svoje zdravlje i stanjite bedra. Hodajte redovno i brzo. Da biste postigli rezultate za 30 dana hodati jedan i po do pet kilometara dnevno, šest dana nedeljno.
Ekstra savet: Pronađite rutu koja će vam biti zabavna, a za boji učinak neka bude brežuljkasta. Uvek nosite udobnu obuću. Pre šetnje ne zaboravite na istezanje mišića. Hodajte brže nego inače i dopustite rukama da se njišu, ramena zabacite unazad, bradu držite visoko i gledajte ravno napred.

CILJANE VEŽBE

Za postizanje glatke i zategnute kože važno je da vežbate. Nije neophodno preznojavanje u tertanama, klubovima. Ove vežbe ćete moći da radite u svojoj sobi.
Kick-kick: Sedite na pod, s jednom nogom savijenom u kolenu tako da vam je stopalo ravno na podu, dok je druga noga ispružena. Podignite ispruženu nogu i zadržite je pet sekundi. Istu vežbu ponovite s drugom nogom.
Poni: Stanite na kolena i laktove, a leđa držite ravno. Polako podižite levu nogu u kolenu savijenu pod uglom od 45 stepeni. Stopalo neka su iznad visine zadnjice. Zadržite nogu u vazduhu pet sekundi i ponovite pet puta. Istu vežbu ponovite i s drugom nogom.
Vežbe uz zid: Stanite desetak centimetara od zida, sa stopalima ka napred. Spuštajte se niz zid dok ne dođete u položaj kao da sedite. U tom položaju se zadržite od 30 sekundi do dva minuta.
Ekstra savet: Da bi vaši kukovi bili čvrsti, butine zategnute posle svakog hodanja radite vežbe. Ponavljajte ih što češće.

KALORIJE
Jedite kad ste gladni. Nikad nemojte dopustiti da pregladnite, samo ćete se prejesti i pijte dovoljno vode.
Uvek jedite sedeći – tako ćete uživati u hrani i uštedeti kalorije. Takođe, bez obzira što ste na dijeti ne unosite manje od 1.500 kalorija dnevno.

Ekstra savet: Obavezno brojte kalorije. Tako, recimo, ako vam je željena težina 65 kilograma i imate između 18 i 30 godina, dnevno treba da unosite 2.300 kalorija. Ako imate između 35 i 55 godina, broj kalorija je 2.050, a ako imate između 55 i 75, dnevni unos kalorija pada na 1.800.

Kako ostaviti cigarete

6. јул 2012.

Kako ostaviti cigareteU našoj zemlji, prema poslednjim statistikama, više od polovine muškaraca i trećina žena su duvanski zavisnici. Mnogi od njih se pitaju kako ostaviti cigarete. Jedna od takozvanih pošasti novog doba je upravo duvan, koji šteti, kako pušačima, tako i njihovoj okolini. Novim zakonima, koji propisuju stroge kazne za pušače, država je rešila da krene u borbu protiv ovog poroka. Međutim, našu borbu protiv duvana vodimo mi sami, sopstvenom snagom volje i karakterom.
Pre svega, potrebno je odrediti prioritete u životu. Da li stvarno želimo ceo život da šetamo žute zube i nokte, sivkast ten, neprijatan miris u kosi i odeći, ili da budemo zdravi, lepi i prvenstveno, da više nemamo potrebu za cigaretom?

1) Neočekivana odluka. Najbolje odluke u životu se uglavnom donose na prečac. Presecite, i recite sebi ‘od sutra više neću pušiti’. Dokažite da ste karakter, nebitno koliko godina ‘staža’ imate iza sebe.

2) Apstinencijska kriza. Kao i kod svake zavisnosti, i ovde se javlja period kriziranja, jer ipak nije lako naglo prekinuti i odvići organizam od nečega na šta je navikao dugi niz godina. Ali istrajte. Ukoliko vas zadesi kriza, popijte čašu vode, žvaćite žvaku, uzmite kockicu čokolade i snabdejte se ljutim bombonama, koje će vam doslovno ‘ubiti’ želju za nikotinom.

3) Nikotinska alternativa. Ukoliko ste konačno doneli odluku, ali vam apstinencija za nikotinom baš i ne ide od ruke, i nisu vam dovoljne samo ljute bombone, kupite nikotinske flastere, i koristite ih prema uputstvu.

4) ‘Ugojiću se’. Najveća zabluda, i najveći izgovor da se ne ostavi duvan. Istina je da će nam se apetit malo pojačati, jer se organizam ipak oporavlja i oslobađa nikotina, pa nam je potrebna dodatna energija. Ali da li će se neko ugojiti ili ne, ukoliko ostavi cigarete, ipak više zavisi od njegove snage volje i uma, i životnih navika.

5) Podrška okoline. Najbitnija stavka, posle donošenja odluke. Istina, nije lako tek tako se osloboti cigareta, bilo podredno, bilo neposredno. Velika je šansa da se posle donošenja odluke o prestanku pušenja, nađete u društvu pušača. Možete pasti u iskušenje, međutim, nemojte to sebi dozvoliti. Ponovite u sebi razloge zbog kojih ste odlučili da ostavite duvan, i budite istrajni u nameri da ih ispunite. Objasnite krugu najbližih da će vam trebati njihova bezrezervna podrška, i da veruju u vas.

Napomene:

– Nikakvi preparati, tablete ili čajevi za ostavljanje cigareta, ne mogu vam pomoći, koliko to možete sami sebi. Zato, samo hrabro napred, i srećno.

Šta je to što nam krade energiju

6. јул 2012.

Stres, preopterećenost, neuredan život… Umor je odbrambena reakcija organizma, koji nam tako stavlja do znanja da smo preterali. To je simptom na koji treba obratiti pažnju. Pospanost, iscrpljenost, bezvoljnost…
Umor je sastavni deo svakodnevnog života, ali ponekad može da postane hroničan, a može da ukazuje i na neku bolest. Uzroci umora su mnogobrojni. Ponekad je to odgovor na probleme u ličnom i profesionalnom životu, katkada je za umor odgovorno neko psihičko oboljenje, a u 16 odsto slučajeva on je posledica infektivne bolesti.

Da li mnogo telefonirate?
Gubite mnogo telesne tečnosti iz usta kad mnogo pričate, objašnjava Džanel Berlou iz privatne londonske klinike TMI. Ona kaže da je kod radnika koji su zaposleni na centrali to glavni razlog zamora. To važi za sekretarice ili biznismene koji dobar deo poslova obave telefonirajući. Dehidratacija dovodi do zgrušnjavanja krvi, čime se smanjuje dovod kiseonika u ćelije celog organizma. Ako ste primetili da u toku radnog vremena mnogo telefonirate, postarajte se da pijete više vode.

Nizak pritisak?
Dok je visok krvni pritisak opasan po zdravlje, nizak pritisak po pravilu izaziva osećaj zamora i iscrpljenosti. Iako ne znamo precizno zašto je tako, pretpostavljamo da on dovodi do toga da se mozak ne snabdeva optimalnom količinom krvi, kaže dr Piter Rou sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD. Najkarakterističniji simptom niskog pritiska jeste vrtoglavica kad naglo ustanete.

Da li ste zimska beba?
Ako ste rođeni u decembru ili januaru, veća je verovatnoća da ćete biti umorni uveče nego osoba koja je rođena u junu ili julu. Takozvane letnje bebe su pospane ujutru, a živahne predveče. To je zaključak istraživača sa Univerziteta u Bolonji. Izlaganje sunčevoj svetlosti 10 do 20 minuta ujutru probudiće sove, dok će šoljica kafe (50 ml) posle podne osokoliti ševe, to jest jutarnje tipove.

Kad alkohol postaje problem

6. јул 2012.

Ovo je pitanje koje mi često u praksi postavlja zabrinuta supruga ili majka (mada poslednjih godina i zabrinuti muževi i očevi). I kao i kod svih zavisnosti ključno pitanje je Gde je ta granica?

Kada živite u okruženju u kome se pod dobrim provodom podrazumeva ubijanje od alkohola, u kome je stvar inicijacije u svet odraslih deljenje piva sa ćaletom, ne čudi da majke ne mogu svojoj deci da otimaju flašu iz ruku, jer ipak, Kako da mu zabranim kada svi drugari iz njegovog društva piju?! I zaista, svedoci smo mnogih neobičnih činjenica: pa tako i pored nastojanja države da je spreči, prodaja alkohola maloletnim licima je, nažalost, i dalje naša svakodnevnica. Industrija pića često sponzoriše sva veća socijalna dešavanja, te stoga ne iznenađuje kada umesto uzivikivanja imena timova, navijači na reklamama dozivaju piva. Ako tome dodamo ustaljeni šablon, da je domaćin veliki onoliko koliko može različitih pića da ponudi, a gost primeren tek ukoliko sve to može i da popije, logično sledi da se alkoholisano stanje toleriše kao normalno. A ime alkoholičara je krajnja nužda, i to jedino za izuzetno problematične pijance, u najmanju ruku agresivne, ili bar u poodmakloj fazi ciroze jetre.

Dakle, sredina sa svojim specifičnostima sa jedne, i nevidljiva i mnogima nepoznata granica bolesti tj. zavisnosti sa druge strane, dovode do stvaranja alkoholizma pojedinca i zakasnele reakcije okoline. Stoga se pitanje sa početka sa razlogom i postavlja.
Alkoholna zavisnost tj. alkoholizam je prema definiciji jednog od naših najpoznatijih alkohologa: Svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara određene probleme i teškoće (zdravstvene i/ili socijalne) i zahteva stručnu pomoć.

To praktično znači – nezavisno od količine i vrste pića koje neko pije, i koliko često to čini, ukoliko to po njega stvara određenu posledicu, zagazio je u polje patološkog. Međutim, smatram da ćemo potpuniji odgovor dobiti ako sagledamo faze razvoja alkoholizma:
1. Faza društveno prihvatljivog pijenja – koja nije faza bolesti i koja predstavlja društveno adekvatno pijenje, u pogledu količine i učestalosti, karakteristično za veliki deo populacije.

2. Faza navikavanja – koja isto tako nije faza bolesti, već postepeni prelaz iz društveno adekvatnog tj. umerenog u društveno neadekvatno i patološko pijenje. U okviru ove faze organizam se priprema i navikava za sve učestalija opijanja, kroz vezivanje pijenja za određena socijalna dešavanja (slavlja, žurke, izlasci u grad) i određene situacije (ručkovi, večere, gledanje sportskih utakmica). Iako izgledaju bezazleno, jer se u Srbiji tolerišu kod mačo muškaraca i pravih Balkanaca, ove dve faze su upravo i put nastanka problema.

3. Faza psihološke zavisnosti, ili kako se često naziva predtoksikomanska prva faza alkoholizma kao bolesti, koju karakterišu: povećanje tolerancije organizma na alkohol, što znači da se svaki put pije sve više (svi znaju hvalisavce koji nikako da se napiju), i psihička zavisnost odnosno snažna želja i potreba alkoholičara da neprijatna stanja rešava i otklanja opijanjem, kao i da prijatna stanja učini još prijatnijim upotrebom alkohola tj. opijanjem.

4. Poslednja faza alkoholne zavisnosti je faza potpune psihofizičke zavisnosti tj. toksikomanska faza – karakterišu je četiri simptoma: gubitak kontrole nad pijenjem tzv. fenomen prve čaše, alkoholna amnezija ili narodski rečeno prekid filma, nemogućnost apstinencije, i pad tolerancije tj. tendencija da alkoholičar pije manje količine piće nego ranije usled oštećenja organizma i pijenja po principu dolivanja.

Dakle, odgovor na pitanje kad alkohol postaje problem leži u trećoj predtoksikomanskoj fazi, i u njena dva simptoma: potreba za većom količinom alkohola nego ranije, kao i snažna želja i potreba da određena prijatna ili neprijatna stanja prati upotreba alkohola. Ovde je poslednji trenutak da se društvu kaže Ne, hvala, da ne bi došlo do Dobar dan, ja sam Taj i Taj, i ja sam alkoholičar. Stoga, kada vas naredni put domaćin sa vrata ponudi da probate njegovu domaću, ili kada izađete za vikend – razmislite pre nego što popijete.

Piše: Milan Radovanovic

Klimakterijum kod muškaraca

6. јул 2012.

I organizam muškarca takođe prolazi kroz promene i poremećaje u vezi sa gašenjem funkcija polnih žlezda. Kao što je već rečeno, postoje izvesne razlike između ženskog i muškog prelznog doba. Može se reći da su ove razlike izražene najviše u pogledu inteziteta i učestalosti poznatih klimakteričnih smetnji. One su često mnogo blaže nego kod žena.
Prelazno doba kod mnogih muškaraca može čak proći bez vidljivih simptoma, mada ima slučajeva gde se pokazuju svi karakteistični simptomi u veoma izraženom stepenu. Da bi se bolje objasnile ove razlike i shvatilo u čemu se sastoje, i ovde je potrebno da se u najkraćim crtama upoznamo sa osnovnim činjenicama u vezi sa radom i delovanjem muških seksulnih žlezda.

Muške polne žlezde – semenici, testisi – kod začetka se razvijaju u trbušnoj duplji u blizini bubrega. U toku daljeg razvoja ploda za vreme trudnoće i njegovog života u materici oni se postepeno spuštaju u mošnice, gde im je normalno mesto. Ako ostanu u trbušnoj duplji, one su manje, ne razvijaju se i ne sadrže spermatozoide – muške polne ćelije, jer ih u tim uslovima ne mogu proizvoditi.

Kao i ženska polna žlezda – jajnik, i semenik ima dve funkcije. On proizvodi muški polni hormon – testosteron i stvara muške polne ćelije – semeglavce, spermatozoide. Spermatozoidi su mnogo manje ćelije od jajašceta ali im je struktura mnogo složenija. Dok je jajašce okruglog oblika i strukture obične ćelije, dotle je spermatozoid ćelija koja se sastoji iz nekoliko delova (glava, vrat i rep). Sem toga, dok je jajašce nepokretna ćelija, spermatoziod je veoma pokretan. Još jedna i bitna razlika je u tome što se spermatozoidi u normalnom i zdravom testisu proizvode neprekidno do potpunog gašenja funkcije testisa. Jajnik, međutim, ima određenu količinu polnih ćelija još pre rođenja.

Muški polni hormon – testosteron – utiče na stvaranje i razvoj primarnih i sekundarnih seksualnih karaktera, tj. na razvoj polnih organa muškarca i ispoljavanje karakterističnih znakova muškosti, kao što su skelet, glas, telesni oblici, kosmatost (brada, brkovi) i dr. To dejstvo imaju još neke supstancije – androgene supstancije. Kao što smo već spomenuli, ove androgene supstancije nalaze se i u ženskom organizmu i stvaraju se u kori nadbubrežnih žlezda. Tako isto u organizmu muškarca ima i estrogenih – ženskih hormona.

Prelazno doba – klimakterijum – kod muškaraca obično nastaje nešto kasnije no što je to slučj kod žena. Sem toga, ono kod muškaraca traje duže i ima umereniji tok. Naročito kada su smetnje neznatne, klimakterijum muškarca često prolazi da se i ne zapazi. Naravno, u pogledu ispoljavanja klimakteričnih pojava i smetnji i kod muškarca postoje individualne razlike, kao što smo ih videli kod žena. Isto tako, sve nepravilnosti i smetnje koje su opisane kod žene u prelaznom dobu mogu se ispoljiti i kod muškaraca u to vreme. Međutim, dok prestanak menstruacije, koja je vidljiv znak polne aktivnosti, obeležava početak klimakterijuma, kod žena, odnosno početak gašenja polne funkcije, dotle kod muškaraca nema takvog vidljivog znaka koji bi obeležio početak prestanka polne funkcije, što daje osnova da se muškarac smatra duže mladim. Jedino ova činjenica može da objasni zašto kod nekih žena prelazno doba predstavlja pravu životnu dramu, a kod mnogih muškaraca, čak i kod onih sa znatno izraženim smetnjama, klimakterijum neprimetno prođe. Uticaj psihičke komponente kod žena lako dolazi do izražaja zbog ostvarenog vidljivog povoda u gubitku menstruacije.

Prestanak menstruacije podseća ženu na početak gašenja seksualnih funkcija koje su bitna odlika onog dela njenog života koji odlukuje uspon životne snage i mladosti. Ovo podsećanje je za nju neugodno i često izaziva osećaj tuge i kod najsvesnijih i najupućenijih osoba. Muškarci su pošteđeni ovog podsećanja i njihova psiha nema podsticaja na reakciju.
Prestanak vidnog znaka seksualne aktivnosti – menstruacije – oko 40-45. godine nedvosmisleno upozorava ženu na gašenje polnih funkcija, što ona pogrešno prima kao gubitak dela životne sposobnosti. Osećajući se oštećenom, manje vrednom, ona se povlači u sebe i ugušuje svaki seksualni impuls, bojeći se da ne bude protumačen kao odraz klimakterične neuravnoteženosti.

Kod muškarca, međutim, ova psihička komponenta izostaje i on često pada u drugu krajnost. Naime, gonjen unutrašnjim hormonskim poremećajima i neuravnoteženošću, a ponekad i saznanjem da je tu početak kraja, mnogi muškarac odmaklih godina upada u seksualne, ljubavne avanture i reakcije (brak starih sa veoma mladim osobama, neosnovani nastupi ljubomore i sl.), a da nije svestan da je sve to posledica disharmonije usled poremećaja unutrašnje ravnoteže kao posledice gašenja funkcija polnih žlezda.

Glavni simptom poremećaja i smetnji u prelaznom dobu kod muškarca je na prvom mestu subjektivna nervoznost. Nesnosan osećaj nervoznosti često se objašnjava zamorom. Jedan od simptoma muškog klimaksa je smanjenje potencije – seksualne moći. Zatim se često ispoljava depresija, smanjenje pamćenja i koncetrisanja. Slabljenje polnog nagona, lako zamaranje i poremećen san takođe su neugodnosti koje prate poremećaj unutrašnje ravnoteže usled gašenja funkcija polnih žlezda. Ali sporiji tok ovog procesa daje mogućnost brzoj i lakšoj adaptaciji organizma muškarca, koji na taj način brže svlađuje disharmoniju koj se pojavljuje.
Muškarac, dakle, zlazi u prelazno doba nešto kasnije i laganije. Njegov organizam mnogo brže i lakše uspostavlja unutrašnju ravnotežu. Stoga je pojava toplih talasa i navale krvi u glavu veoma redak simptom u klimakterijumu muškarca.
Ali se i kod muškaraca u ovom periodu života mogu ispoljiti teži poremećaji, u čemu konstitucionalni faktori nesumljivo imaju znatan udeo. Tako, ponekad, teži slučajevi duševne promene mogu da dovedu i do stanja prave psihoze.

Dužina trajanja ovih simptoma kod muškaraca je manja nego kod žena. Ona se kreće od nekoliko meseci do više godina. Kao i kod žena, dužina prelznog doba različita je kod raznih osoba.

Kao što smo videli, i u pogledu polnog života prelazno doba takođe ispoljava neke promene i poremećaje. Usled neuravnotežene proizvodnje hormona (pojačano lučenje folikulina, hiperfunkcije hipofize) često se pojavljuje pojačan polni nagon. S tim u vezi kod žena u menopauzi nije retka pojava onanije (samozadovoljavanja). Kod muškaraca, međutim, pojačan polni nagon i slabljenje potencije koji prati muški klimakterijum, često stvaraju psihički konflikt koji traži rešenje u neskladnim bračnim i vanbračnim vezama, koje su već pomenute. Nesumnjivo da ovakvi konflikti imaju odraza na brak i mogu ozbiljno ugroziti bračnu zajednicu, ali razumno shvatanje ovakvih stanja, koje zahteva dovoljnu zdravstvenu prosvećenost i neophodnu toleranciju, može doprineti da se lako prebrode ove fiziološke krize i bez potresa pređe u stanje prirodne harmonije.

U prelaznom dobu često slabi interesovanje za seksualni život. Međutim, pored ređih slučajeva potpune frigidnosti, zanimljivo je da i posle potpunog gašenja funkcije polnih žlezda, već u odmaklim godinama starosti, kod žena postoji očuvan polni prohtev. Kod nekih muškaraca takođe se pojvljuje slabljenje interesovanja za seksualni život, što može da dovede i do potpune nezainteresovanosti.

Primer
Razumevanje i strpljenje za avanture muža u klimakterijumu
Kao primer navodimo istoriju jednog bračnog para približnih godina starosti, koji su stupili u brak iz ljubavi u mladosti. Žena je prebrodila menopauzu bez naročitih smetnji između 44.i 46. godine. Bračni par je imao već i unuke kada je otac, dotle primeran muž i roditelj, ozbiljan i ugledan službenik, počeo da zanemaruje ženu i porodicu zbog „velike ljubavi koja se rodila prema jednoj mladoj osobi istih godina njegove starije kćeri. Ova strast je dovela do odluke za razvod braka. Dotle vanredno dobar otac i muž koji je sve davao za svoju porodicu, skoro nije više mario za nju ni koliko za sasvim strane i nepoznate osobe. Ovakvo stanje se produžavalo skoro dve godine.
Samo veliko razumevanje, taktičan i strpljiv postupak žene, dece i najbliže okoline pomogli su da ovaj muškarac, prebrodi svoju klimakteričnu krizu i da ovaj brak nađe opet svoju domaću sreću.

Nesanica

6. јул 2012.

I’ll sleep when i’m dead (Spavaću kad budem mrtav), pevao je Bon Džovi u slavu provoda, ali bez sna se ne može. Tokom sna, osećaji se isključuju na veći deo spoljašnjih nadražaja, moždane funkcije se umiruju, mišići se opuštaju, a probava radi pojačano da bi nas što manje zamarala tokom budnog stanja. Spavanje je ne samo korisno, nego i životno važno za organizam, ali nemaju svi normalan san.

Vrste nesanice
Može biti delimična ili ređe, potpuna. Može da se manifestuje u prekratkom spavanju ili sniženim kvalitetom sna, a u oba slučaja osoba se subjektivno ne oseća odmornom i svežom nakon buđenja. Kod jednog tipa nesanice ne uspevate da zaspite onda kada vi to želite, nego se vrtite po krevetu i sve ste nervozniji.
Pri drugoj vrsti nesanice, možete da zaspite relativno brzo, ali se budite više sati pre željenog buđenja i više ne možete da zaspite. Ređe se dešava da osoba više noći zaredom ne može da zaspi.
Otprilike, jedna trećina ljudi doživi nesanicu barem jednom u životu, a kod 5 odsto populacije ona je toliko teška da zahteva lekarski tretman.

Prolazna ili kratkotrajna nesanica obično je izazvana stresnim događajem, brigama zbog životnih problema, promenom okoline ili vremenske zone, bolešću ili lekovima. Kod većine pogođenih takvom nesanicom ritam i kvalitet spavanja vraćaju se ubrzo nakon što prođe situacija koja je izazvala poremećaj.

Blaža ili akutna nesanica može se ublažiti ili ukloniti promenom navika koje se tiču ishrane, vežbanjem, opuštanjem i drugih aktivnosti tokom dana, posebno uoči spavanja.

Ako problemi s nesanicom traju mesec ili duže, radi se o hroničnoj nesanici. Ona može biti posledica kliničke depresije ili teskobe, stanja koja nepovoljno utiču na biološki sat koji kontroliše spavanje. Takođe može nastati zbog dužeg uzimanja alkohola ili opijata, zatim zbog prejake funkcije štitne žlezde, a ponekad se javlja bez medicinski prepoznatljivog uzroka.

Ako imate hroničnu nesanicu, obratite se lekaru. Moguće je da je primarni problem depresija ili zabrinutost, uzrujanost, strah… pa će tretman nesanice uključivati i terapiju protiv depresije. Ako je problem samo u biološkom satu, to jest u hormonalnom ciklusu koji reguliše osećaj pospanosti i budnosti, mogla bi pomoći izlaganje jakom svetlu ili večernje uzimanje melatonina, hormona sna.

Prevelika pospanost
Javlja se zbog toga što osoba ne može da odspava svoju uobičajenu noćnu rundu, recimo zbog rada u smeni, noćnog učenja, burnog društvenog života ili porodičnih potreba. Ovakva pospanost obično jenjava brzo nakon što prođu okolnosti koje sprečavaju normalan noćni san.

Složenija pospanost manifestuje se obično povećanom potrebom za spavanjem, čak i ako osoba svakodnevno dugo spava. Obično se smatra da potreba za spavanjem dužim od 10 sati dnevno već vuče na hipersomniju.

Ali, nije samo dužina spavanja relevantna za dijagnozu prevelike pospanosti, već i dalji osećaj umora i pospanosti čak i nakon 10 do 12 sati spavanja.
Uprkos dugom noćnom spavanju, mnogi pospanci imaju potrebu da odremaju i tokom dana. Ovaj tip hipersomnije može biti rezultat nekih oblika depresije, drugih smetnji ili smanjene funkcije štitne žlezde. Takođe, uzrok mogu da budu neki lekovi, kao što su sredstva za smirenje, neki antidepresivi i alkohol.

Ako patite od dnevne pospanosti jer zbog ritma života ne uspevate da se naspavate noću, moglo bi biti dovoljno promeniti okolnosti koje vas sprečavaju da zaspite u razumno vreme. Ali, ako patite od opšte pospanosti, i ako ona traje mesec dana ili duže, verovatno će biti potrebna lekarska intervencija.
Primera radi, uvođenje režima redovnih telesnih vežbi, promene u pogledu ishrane, promene u dozama ili vrstama lekova ako su oni odgovorni za pospanost, davanje hormona štitne žlezde…

Sedam dobrih načina da prekinete pušenje VIDEO

6. јул 2012.

Prošlo je gotovo 20 godina otkako je popušio zadnju cigaretu. Ipak, i danas sanja kako je pali i uvlači prvi dim. Ovo iskustvo zajedničko je većini bivših pušača i tek je jedan od simptoma zavisnosti od cigareta.
Nikotinski snovi mogu potrajati godinama nakon što su nestali svi simptomi fizičke zavisnosti, kažu stručnjaci. „Blic“ je istražio i otkrio sedam načina za ostavljanje cigareta koji se kod nas uspešno primenjuju.
Statistika pokazuje da je u Srbiji od 2000. godine učestalost pušenja opala za 6,9 odsto. Nasuprot tome, pušača još ima mnogo, tako da poslednji podaci pokazuju da u našoj zemlji ovu ružnu naviku ima 33,6 odraslih, odnosno 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena.
Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević juče je na Svetski dan bez duvanskog dima rekao da je učestalost pušenja među muškarcima opala za 9,8 odsto, a među ženama za samo 3,8 odsto.
Stručnjaci smatraju da terapija za odvikavanje od pušenja mora biti multidisciplinarna. Samo medikamentima neće se postići dobar uspeh jer cigarete, uz fizičku, izazivaju i psihičku zavisnost koje se pušači moraju osloboditi sami ili uz pomoć psihologa.
– Idealno je ako mogu sami spontano da ga ostave. Nekima to uspeva samo ako piju vodu. Treba uvesti red da organizam dobije vodu ujutru, po podne i uveče, i to svaki put pred unošenje hrane. To pokreće proces ubrzanog izbacivanja zaostalih produkata duvana. Ako to ne radimo, organizam je u stanju da spontano izbaci samo šest do osam odsto tih produkata – objašnjava za „Blic“ dr Petar Borojević iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ i rukovodilac detoksikacionog savetovališta za odvikavanje od pušenja.

Dr Borojević kaže da pored uzimanja vode postoji još šest metoda za ostavljanje pušenja. Jedna od njih uopšte nije skupa i svako je može koristiti. To je topla voda.
– Pre svake cigarete treba uzeti gutljaj tople vode iz bojlera. Treba je držati u ustima dva-tri minuta, pa progutati. Za osam do deset dana čovek može spontano da ostavi duvan – objašnjava dr Borojević.
– Za borbu protiv pušenja postoji i terapija lekovima. U pitanju su „tabeks“ ili „ziban“. Međutim, idealna kombinacija je detoksikaciono savetovalište i „ziban“. Pacijenti koji dolaze u savetovalište nemaju krizu, ne ugoje se – objašnjava doktor.

Postoji još jedna, davno zaboravljena metoda, a to je srebro-nitrat. U apoteci se kupi rastvor srebro-nitrata i pre paljenja cigarete ovaj se rastvor u ustima promućka. Posle toga pušač ima takozvani metalni ukus u ustima kada zapali cigaretu.

Sredstva i metode
1. pijenje vode minut pred obrok
2. pijenje tople vode pre pušenja
3. nikotinska žvaka
4. elektronska cigareta
5. tableta „tabeks“
6. tableta „ziban“ (plus savetovalište)
7. rastvor srebro-nitrata

UKOLIKO BI VAM VIŠE ODGOVARALA POMOć STRUčNjAKA U ODVIKAVANjU OD PUŠENjA OBRATITE SE NAJBLIŽOJ USTANOVI.

SAVETOVALIŠTA ZA ODVIKAVANjE OD PUŠENjA U PULMOLOŠKOJ SLUŽBI SRBIJE (PRUŽANjE STRUčNE POMOćI PUŠAčIMA)

Individualan metod odvikavanja od pušenja

Beograd – Klinički centar Srbije, Institut za plućne bolesti i tuberkulozu, Služba za odvikavanje od pušenja SOP, Mr sci Ika Pešić, tel. 011/361-7777 lok. 3287
čačak – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, Prim.dr Nada Lazović, tel. 032/224-222
Kragujevac – KCB, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, Prim.dr sci. med. Vladana Milošković, tel. 034/370-020
Kraljevo – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Jovanka Luković, tel. 036/301-236
Šabac – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Mira Polić, tel. 015/343-322
Užice – Dom zdravlja, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Dobrosav Šarović, tel. 031/513-988
Ivanjica – Dom zdravlja, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Radovanka Predragović, tel. 032/711-670
Guča – Dom zdravlja, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Duško Šuluburić, tel. 032/854-257
Valjevo – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, Prim.dr Živana Vitorović, tel. 014/221-480
Niš – Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Goran Janković, tel. 018/339-688,333-335
Klinički centar, Institut za mentalno zdravlje i Psihijatrijska Klinika, dr Vladan Radivojević tel. 018/338-707
Zaječar – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Omer Omanović, tel. 019/425-811
Smederevo – Medicinski centar, Grudno odeljenje, Prim. dr Dragan Aleksić, dr Vesna Jevtić, tel. 026/612-493,
Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr. Dragan Rudinac, dr. Zorica Živanović, tel. 026/223-522 lok. 164
Pančevo – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Nada Petkovska, tel. 013/319-900
Vršac – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Ljiljana Jeslišić, dr Dragoljub Cvetković, tel. 013/821-271
Kovin – Dom zdravlja, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Ljiljana Palić, tel. 013/741-464
Gornji Milanovac – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Jelka Drinčić, tel. 032/711-670
Novi Pazar – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr fetija Rašljanin, dr Suad Ličina, dr Asim Leković, tel. 022/314-722
Kruševac – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Milka Vranjanac, dr Ljiljana Dosković, tel. 037/421-8/’!. ž
Trstenik – Dom zdravlja, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Milka Vranjanac, dr Ljiljana Dosković, tel. 037/712-020
Sombor – Medicinski centar, Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu, dr Dragan Stanković, dr Ratko Paskaš, tel. 025/22-993
Obrenovac – Dom zdravlja, Služba za rad sa odraslima, dr Mirjana Šarčević, vms Ljiljana Babić, tel. 8721-872 lok. 28

Grupni metod odvikavanja od pušenja

Beograd – Savez Srbije protiv pušenja, dr Petar Borović, tel. 011/456-652 i
Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, Prim. dr Zorica Plašić, vms Emilija Vranić, tel. 011/2412-466

Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, u Gradskom zavodu za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze u Beogradu, osnovano je Savetovalište za odvikavanje od pušenja. Pod motom Prekini sada – sedam koraka do slobode, ovaj grupni metod pokazao se, zasad, efikasnim. Program se primenjuje u oko 80 zemalja sveta i, prema dosadašnjim rezultatima, između 40 i 90% učesnika zauvek ostavlja pušenje.
Preševska (Rifata Burdževića) 33, tel: 011/38-11-800 lokal 215

Novi Sad – Dom zdravlja, dr Dragana Zarić, tel. 021/369-099 lok. 268,
021/616-821
Niš – Klinički centar, Institut za mentalno zdravlje i Psihijatrijska Klinika. dr Vladan Radivojević, tel. 018/338-707

SMRT VREBA IZ KLIMA-UREđAJA

6. јул 2012.

Uređaj za regulaciju toplote je dobar sluga, ali loš gospodar – ako ga pravilno upotrebljavamo, može nam olakšati sve vrelija leta, ali ako se ne držimo jednostavnih pravila – može nas čak i ubiti! Kurir donosi odgovore na sva pitanja koja ste ikad imali o klima-uređajima
Klima-uređaj – prijatelj ili neprijatelj?
Leta su sve surovija, temperature sve ekstremnije, a poznato je da one izazivaju malaksalost i opštu slabost, naročito kada živa u termometru pređe 30. podelak. Uključiti klimu u ovakvim situacijama je sasvim razumno rešenje, zar ne?
Ali oprez!česte glavobolje, nesanica i nervoza, bolovi u mišićima, kašalj, bronhitis i upala pluća samo su neki od simptoma koji vas moraju naterati da se zapitate – koristim li pravilno rashladni uređaj?
Bacili vrebaju
U manje kvalitetnim aparatima zadržavaju se buđ, spore gljiva i bakterija, drugi mikroorganizmi, insekti, pesak, prašina, dlačice… Kondenzovana vlaga u toplom periodu godine, u kombinaciji s pomenutim „otpadom“, čini „dobitnu kombinaciju“ za razvoj mikroorganizama koji izazivaju teške posledice. U izuzetnim slučajevima, moguć je čak i smrtni ishod!
Najgora od svih bakterija koje možemo da „zaradimo“ od klima-uređaja jeste legionela, koja izaziva tzv. legionarsku bolest, od koje se može i umreti.
Ipak, kada se ovaj rashladni uređaj koristi pravilno, stručnjaci tvrde da nema rizika za zdravlje. Ovo, međutim, podrazumeva redovno čišćenje i spoljne i unutrašnje jedinice klime, ali i održavanje propisane razlike u temperaturi u odnosu na spoljnu sredinu – ona ne sme biti veća od pet-šest stepeni!

Razlika u temperaturi
Nagle promene temperature izazivaju nagle reakcije organizma, kada je razlika između temperature u klimatizovanoj prostoriji i spoljašnje temperature veća od 10 stepeni. Krvni sudovi se ne mogu tako brzo skupljati i širiti kako se menja temperatura, pa čak i mladi ljudi mogu osetiti jak bol u grudima. Potencijalno najopasnije su situacije kad se iz klimatizovanih 18 stepeni izađe na 40 stepeni Celzijusa – tada možete i da padnete u nesvest!

Na udaru klime
Hladan vazduh ne sme biti direktno usmeren na vrat, lopatice, leđa – zbog opasnosti od išijasa i ukočenja. Treba čuvati i lice, da ne bi došlo do paralize živca na licu odnosno facijalnog grča!

Posebno oprezni moraju biti pacijenti sa neurološkim problemima, posebno onim koji su doživeli šlog, i pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Kurir pita, prim. dr Snežana Matić-Besarabić odgovara

Kakve opasnosti vrebaju od vrućina?
– Pri pregrejavanju prostorija, zimi i za vreme letnjih vrućina, dolazi do poremećaja termoregulacije i do povećanog odavanja toplote u većem obimu od stvaranja, i u takvim uslovima mogu se javiti nazebna oboljenja. Najčešće obolevaju deca.
Koja je idealna temperatura u prostoriji?– Nije svuda isto. U Engleskoj je optimum 18-22 stepena Celzijusa, u Rusiji 18-20, a u SAD 20-22. Za žene se preporučuje nešto viša, a pri fizičkim aktivnostima nešto niža temperatura.
Koliko ima istine u tvrdnji da „klime seju bacile“?– Dokazano je da u velikim centralizovanim rashladnim sistemima može doći do rasejavanja mikrobioloških agenasa koji mogu izazvati pre svega respiratorna oboljenja. Dakle, istina je.

Kolika bi smela da bude maksimalna razlika između spoljne temperature i temperature u klimatizovanoj prostoriji?– Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi smela da bude veća od pet stepeni Celzijusa, odnosno do pet.

Kurir pita, serviser Dejan Guli odgovara

čišćenje obavezno i dvaput godišnje!

Dejane, koliko često i kako da čistimo klimu?

– Generalno, čišćenje klima-uređaja vrši se jednom godišnje. Međutim, u zagađenijim delovima grada neophodno je čak i dva puta godišnje. Kompletno servisiranje traje otprilike sat vremena, a cena mu je oko 2.500 dinara. Bitno je da neko stručan obavi taj posao, jer ukoliko se filteri ne očiste dobro, može doći do pregrevanja kompresora i stvaranja bakterija.

Što se tiče unutrašnjih filtera, oni se čiste jednom u 15 dana i za to nije potreban stručnjak. Filteri se peru tako što se potope u mlaku vodu, u koju može da se doda i neko sredstvo za čišćenje. Tako potopljeni se ostave do 30 minuta, zatim isperu mlazom vode, prosuše i vrate na unutrašnju jedinicu – savetuje Dejan Guli, serviser koji se održavanjem klima-uređaja bavi 10 godina.

Legionarska bolest

Najopasnije od svih oboljenja koja se mogu preneti preko klima-uređaja jeste legionarska bolest. Evo nekih osnovnih podataka o njoj.
Naziv: legioneloza ili legionarska bolest
Uzročnik: bakterija legionela

Pojava: prvi put 1976. godine, na skupu Američke legije (organizacija ratnih veterana) u Filadelfiji. Obolela 221 osoba, umrle 34.

Simptomi: počinje slabošću, malaksalošću, glavoboljom i bolovima u mišićima. Telesna temperatura raste i do 39 stepeni, bolesnik kašlje, ali ne iskašljava. Napada pluća. Najčešće stradaju dijabetičari, alkoholičari, bolesnici koji idu na dijalizu i drugi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Bolest se, ako se na vreme otkrije, uspešno leči antibioticima.

Kurirov klimometar

Kad rashlađujete prostoriju u kojoj boravite, držite se sledeće tablice. Uključujte klimu samo kad je to zaista potrebno! (Kurir je ovu tabelu napravio na osnovu mišljenja više lekara)

40 33
39 32
38 31
37 30
36 29
35 28
34 27
33 26
32 25
31 24
*u stepenima Celzijusa

Šta je tačno, a šta nije

Izloženost klima-uređaju prouzrokuje opštu slabost
Osobe koje duže vreme provode u prostoru rashlađenom klima-uređajem zaista se žale na opštu slabost. Razlog za to je smanjenje broja jona u vazduhu, pošto su oni bitni za zdravlje disajnog sistema i celog organizma. Danas postoje klimatski uređaji koji istovremeno proizvode jone, a koriste se i jonizatori, pa su negativni efekti svedeni na najmanju meru.

Razlika između temperature vazduha u prostoriji i temperature vazduha napolju ne sme biti prevelika
Nagle i česte promene temperature dovode do prehlade ili drugih smetnji disajnih puteva. Da bi se ovo sprečilo, najbolje je ogrnuti se nečim laganim (npr. košuljom) kada se ulazi u previše rashlađene prostorije.

U klima-uređaju mogu se razviti bakterije i drugi štetni organizmi
Bakterije i drugi štetni organizmi veoma lako se namnože u klima-uređajima jer u njima ima dosta vlage, koja pogoduje njihovom razmnožavanju.

Deca i starije osobe ne bi trebalo da borave u klimatizovanim prostorijama
Starije osobe teško podnose vrućinu, koja izaziva dehidraciju i umor. Mala deca nemaju potpuno razvijen sistem termoregulacije, pa njihova telesna temperatura uveliko zavisi od temperature okoline. Kako starijim osobama, tako i deci, vazduh rashlađen klima-uređajem pogoduje tokom letnjih vrućina.

Važno je pravilno usmeriti rashlađen vazduh iz klime
Klima ne sme da „duva“ direktno u telo, pogotovo ne dok sedimo za pisaćim stolom ili ležimo na krevetu, jer preti opasnost od mijalgija (bolova u mišićima) i ukočenosti mišića.

Za neke prostorije prikladniji je ventilator
Ventilator ne rashlađuje vazduh, već telo, jer utiče na isparavanje znoja s površine kože. Zbog toga se ne preporučuje stajanje blizu ventilatora, pošto suviše snažna ili direktna struja vazduha može izazvati bolove u mišićima, glavobolju i ukočenost vrata.

Noću treba isključiti klima-uređaj
Najbolje je klimu uključivati samo preko dana, a ako su noćne temperature visoke, ostaviti je da radi na minimumu, jer se telo za vreme sna hladi.

Sprečite sunčanicu i toplotni udar: Saveti za bezbedan boravak na suncu

6. јул 2012.

Letnja žega nikome ne prija, pa tropske vrućine mogu da izazovu ozbiljne tegobe i kod potpuno zdravih osoba. Zato se u danima s ekstremno visokim temperaturama treba pridržavati osnovnih pravila – na jakom suncu boravite što kraće, oblačite se i hranite lagano i uzimajte što više tečnosti. Ne preporučuje se da dugo boravite u sparnim i zagušljivim prostorijama, ali je zato često tuširanje mlakom vodom poželjno.
U najtoplijem delu dana na ulicu ne treba da izlazite bez šešira ili marame na glavi, a preporučuje se da nosite laganu odeću svetlih boja. Da biste sprečili dehidrataciju, treba da uzimate dva do tri litra tečnosti dnevno, najbolje obične vode ili mineralne negazirane vode s malo limuna.

POSLEDICE JAKOG SUNCA
Ukoliko zanemarite zaštitu, usled dugog boravka na jakom suncu i pregrejavanja tela možete da doživite sunčanicu i toplotni udar. Do tegoba uzrokovanih vrućinom dolazi kada telo više nije u mogućnosti da održava normalnu telesnu temperaturu. Kod ljudi se temperatura tela reguliše znojenjem, ali u slučaju produženog i intenzivnog izlaganja vrućini, to ponekad nije dovoljno.
Osnovni simptomi sunčanice pokazuju se postepeno, a na nju ukazuju suva koža i crvenilo lica, povišena temperatura, zujanje u ušima, jaka glavobolja. Može da dođe i do kratkotrajnog gubitka svesti zbog pada krvnog pritiska.

ORGANIZAM TRAŽI VODU
Slični simptomi prate i toplotni udar. Međutim, u ovom slučaju tegobe nisu posledica delovanja sunčevih zraka na glavu, već nagle promene telesne temperature. Do toplotnog udara može da dođe, recimo, kada uđemo u pregrejani automobil koji je dugo stajao na suncu ili kada sa velike spoljne temperature uđemo u previše rashlađen stan. Zbog poremećaja termoregulacije dolazi do malaksalosti, vrtoglavice, ubrzanog lupanja srca i tegoba koje prate sunčanicu.
Osobu koja je doživela toplotni udar ili sunčanicu treba skloniti u hladovinu, osloboditi suvišne odeće i stavljati joj hladne obloge. S obzirom na to da je organizam izgubio dosta tečnosti, osobi koja je kolabirala treba dati vodu, ali u malim gutljajima.

OBAVEZNA TERAPIJA ZA HRONIčNE BOLESNIKE
Žegu i sparinu posebno teško podnose hronični bolesnici, kojima visoke temperature pogoršavaju simptome osnovnih bolesti. Najteže je osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, angine pektoris, visokog pritiska, bubrežnim bolesnicima i pacijentima koji su preležali infarkt miokarda. Za njih je jako važno da se pridržavaju mera zaštite od vrućina i da se ne izlažu preteranom naporu, jer to može da pogorša bolest. Naravno, najvažnije je da redovno uzimaju prepisane terapije.

SKLONITE DETE SA JAKOG SUNCA
Na visoke temperature posebno su osetljiva deca, a naročito bebe između šestog meseca i prve godine života, jer nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem. Zato u danima kada je temperatura izrazito visoka bebe šetajte samo u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima. Decu ne treba utopljavati, ali je važno da im dajete što više tečnosti. Pratite ponašanje svog deteta, jer razdražljivost ili plačljivost često ukazuju na to da je žedno.
Ni starija deca ne bi trebalo da se izlažu suncu između 10 i 18 časova, posebno na betonskim i asfaltnim površinama. Ukoliko dete u tom periodu, ipak, boravi napolju, glavu treba da mu zaštitite šeširićem ili kačketom, a telo namažete kremom za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom.

Nedostatak vitamina D povezan sa pojavom srčanog udara

6. јул 2012.

Prema rezultatima jedne novije studije nedostatak vitamina D može da poveća rizik od infarkta i moždanog udara kod srednjovečnih ljudi.

Vitamin D – kalciferol je vitamin koji se rastvara u masnoćama. Može se uneti hranom a stvara ga i sam organizam posle izlaganja suncu. U organizmu se nalazi u nekoliko različitih oblika a svaki oblik vitamina D ima različitu aktivnost. Neke forme su relativno neaktivne u organizmu i imaju ograničenu mogućnost da funkcionušu kao vitamini, jetra i bubrezi pretvaraju vitamin D u njegovu aktivnu formu.

Glavna biološka uloga vitamina D je da održi normalan nivo kalcijuma i fosfora u krvi. Vitamin D pomaže apsorpciju kalcijuma što je neophodno za čvrste kosti.

Tek novijim studijama je otkrivena veza između nedostatka vitamina D i pojave srčanog i moždanog udara.

Dr. Thomas J. Wang i njegove kolege su u svom istraživanju pratili zdravstveno stanje 1,739 pacijenata između 1996 i 2001. Na početku studije ni jedan od ispitanika nije imao srčani niti moždani udar ni kardiovaskularne problem. 29% ispitanika je patilo od niže koncentracije vitamina D u krvi. Tokom narednih 5 godina 50% ispitanika iz populacije sa sniženim sadržajem vitamina D u krvi je doživelo infarkt, moždani udar ili je imalo ozbiljne kardiovaskularne probleme.

Posle obrade podataka o godinama starosti ispitanika i drugih značajnih faktora koji doprinose kardiovaskularnim oboljenjima utvrđeno je da između ostalih uzroka, nedostatak vitamina D udvostručava rizik za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, infarkta i moždanog udara.

U ovom tranutku se ove tvrdnje dalje ispituju dok se ne dođe do još pouzdanijih podataka na osnovu kojih će biti utvrđeno kome, kada i kolike količine suplementa vitamina D treba preporučiti kao prevenciju od kardiovaskularnih bolesti.

Za sada se suplementi vitamina D preporučuju samo bebama koje se doje jer u ljudskom mleku nema dovoljno vitamina D, mada neki pedijatri ne preporučuju dodatak vitamina D ako se beba izlaže suncu.

Dnevne potrebe za vitaminom D se povećavaju sa godinama tako da je za osobe između 19-50 godina potrebno 200 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D, između 51-69 goodine se ova količina udvostručuje – 400 IU i iznad 70 godina 600 IU.

U namirnicama vitamina D ima u nekim ribama kao što je losos, sardine, kuvanoj govedini, žumancetu ( u jednom žumancu ima 25 IU vitamina D).

Izlaganje suncu je takođe važan izvor vitamina D Ultravioletni (UV) zraci potstiču sintezu vitamina D u koži. Kreme za sunčanjem sa većim zaštitnim faktorom od 10 onemogućavaju sintezu vitamina D u koži ali su ipak neophodni za korišćenje ukoliko se osoba zadržava na suncu duže od 10 do 15 minuta.

Nedostatak vitamina D se retko javlja kod zdravih osoba i najčešće se manifestuje kod dece kao rahitis a kod starijih osoba kroz pojavu osteoporoze, tek je ovim novijim ispitivanjem utvrđeno da je povezan i sa pojavom kardiovaskularnih oboljenja.

Ipak će proteći još neko vreme dok se ne utvrdi da li je i koja količina suplementa vitamina D potrebno preporučiti starijim osobama.

Preterana količina unetog vitamina D može biti toksična a trovanje je praćeno mučninom, povraćanjem, gubitkom apetita, zatvorom, slabošću, povećanom koncentracijom kalcijuma u krvi što opet može dovesti do nenormalnosti u ritmu srčanih otkucaja. Hipervitaminoza se ne može javiti usled preteranog unosa vitamina D namirnicama, samo preteranim unosom suplemenata koji sadrža vitamin D.

Da li suplementi vitamina mogu da potstaknu energiju?

6. јул 2012.

Verovatno ste čuli ili videli reklame tipa Vitamini za više energije!, osim marketinškog slogana koji će vas možda ubediti da se borite protiv osećaja umora i iscrpljenosti nekim čudotvornim koktelom vitamina ova tvrdnja nije istinita jer se energija nadohnadjuje kalorijama iz hrane .

Vitamini su neophodni za normalno odvijanje biohemijskih procesa u organizmu koji omogućuju život. Za razliku od ugljenih-hidrata, proteina i masnoća vitamini nisu izvor energije, tokom razlaganja ne oslobađaju ni jednu kaloriju.

Istina je da se neki od B vitamina pretvaraju u supstance zvane koenzimi a oni aktiviraju enzime koji su neophodni za oslobađanje energije tokom razlaganja ugljenih hidrata, proteina i masnoća.

Iako tek pomažu funkcionisanje enzima koji oslobađaju energiju od ugljenih hidrata, masnoća i proteina ne znači da vitamini nisu izuzetno važni, neki su neophodni za normalno odvijanje hemijskih reakcija kojima se oslobađa energija neophodna za normalno funkcionisanje.

Ukoliko ste zdravi, imate pretežno ujednačenu i raznovrsnu ishranu, nisu vam potrebni nikakvi suplementi vitamina B niti drugih vitamina da bi ste se osećali snažnije i energičnije.

Suplementi vitamina mogu da budu potrebni ljudima koji se nepravilno hrane ili slabo jedu kao posledica bolesti, usamljenosti, siromaštva ili alkoholizma.

Nedostatak nekih vitamina može nastati tek ukoliko je organizam u dužem vremenskom periodu lišen unosa tog vitamina. Avitaminoza je ozbiljno stanje koje u krajnjoj liniji može dovesti i do smtti ali je praćeno obično simptomima letargije, slabosti i nedostatka energije.

Ako ste zdravi ali osećate nedostatak energije nemojte očekivati da će taj problem rešiti vitamini, razmislite i proverite da vaš nedostatak energije možda potiče zbog nekog zdravstvenog ili psihičkog problema i ako to stanje duže potraje obratite se lekaru.

Kojoj vrsti ljubavnika pripadate?

6. јул 2012.

Eksperti tvrde da postoji 6 različitih načina na koje bi ste mogli da budete zaljubljeni, a ljubavni stil se može menjati tokom razvoja ljubavne veze. Poznavanje sopstvenog stila vam može pomoći da shvatite na koji se način zaljubljujete i kako se vaše ljubavne veze razvijaju što vam opet može pomoći da se potrudite da vaša veza ostane zdrava i srećna.

ROMANTIK – volite da se zaljubljujete, oduševljeni ste svojom novom ljubavlju obično u pogledu njenih fizičkih atributa, doživljavate razočarenja kada se ona menja tokom vremena.

Ako pripadate ovakvoj vrsti ljubavnika treba stalno da se potsećate da prava ljubav ne zavisi samo od spoljašnjeg izgleda niti je neophodno da romansa izbledi sa vremenom čemu mogu da pomognu zajednički planovi npr. zajedničko putovanje koje bi moglo da obnovi prvobitni sjaj nove ljubavi.

ZAHTEVAN tip ljubavnika – imate kriterijume koji su vam važni i od kojih nećete odstupiti čak i kada ste u kvalitetnoj vezi. Obično vršite pritisak na partnera da živi i pridržava se vaših standarda.

Pothitno treba da odustanete od svojih lista zahteva, u ljubavi je važno prijateljstvo, ljubav i tolerancija.

OPSESIVAN tip – želite da provedete svo svoje slobodno vreme sa voljenom osobom, stalno strepite nad vašom vezom čak i ako ste u njoj više godina. Ovakav ljubavnik može da bude suviše zahtevan ili ima svoja ushićenja i padove koji mogu da izluđuje partnera.

Nemojte suviše da opterećujete svog partnera, čak i preterana pažnja može da bude opterećujuća, bitno je da u razgovoru sa svojim partnerom pokušate da shvatite zbog čega ste toliko nesigurni i pronađete način da vašoj vezi date dugoročnu perspektivu.

POŽRTVOVAN tip – vrlo lako možete da se nađete u situaciji u kojoj mislite da više dajete nego što vam je uzvraćeno.Stalno požrtvovano zadovoljavate sve potrebe vašeg partnera čime zaboravljate na sopstvene potrebe.

Važno je da imate sopstveni život izvan svoje veze ili braka, razvite svoja sopstvena interesovanja, prijateljstva i odvojite vreme da radite ono što volite bez prisustva vašeg partnera.

POVRŠAN tip – volite udvaranje, dosađujete se u dugoj vezi, stalno su vam potrebna nova iskustva.

Izbegavajte situacije koje bi vas mogle odvesti u ljubavnu aferu, odolite iskušenju, pokušajte da sa vašim partnerom radite nove stvari, što bi moglo da vam pomogne da ga vidite u novom svetlu.

DRUGARčINA – jednog trenutka možete postati svesni da provodite suviše vremena sa nekim a odmah zatim da ste se baš u njega zaljubili, što u perspektivi može da preraste u veoma čvrstu ljubanu vezu.

Ne treba da dozvolite da drugarska veza bude suviše platonska, potrebni su van i trenutci romanse – npr. planiranje romantične večere za dvoje, ili uputiti povremeno strastveni poljubac koji će njega a isto tako i vas potsetiti da je on – ona seksi i privlačna.

Veštački zaslađivači izazivaju stomačne probleme

6. јул 2012.

Prilikom kupovine namirnica koje su na izgled veoma zdrave jer ne sadrže šećer ili su sa smanjenim procentom masnoća treba biti svestan aditiva koji im se dodaju u zamenu a mogu izazvati simptome sindroma iritiranih creva.

Sindrom iritiranih creva je u poslednjem desetleću jedna od veoma čestih tegoba, u Evropi jedan od šestoro ljudi ima simptome ovog poremećaja.

Simptomi sindroma iritiranih creva se pojavljuju povremeno a oni koji pate od njih se retko zbog njih obraćaju lekaru. Simptomi su: variranje između proliva i zatvora, osećaj da cereva nisu ispražnjena posle defekacije, bol u stomaku koji se javlja tokom večeri, nadut stomak, gasovi.

Veštačke masnoće kao Olestra i veštački zaslađivači kao što je Sorbitol mogu da potstaknu pojavu simptoma sindroma iritiranih creva.

Nedavno su lekari iz Berlina u britanskom Medicinskom žurnalu objavili slučaj dvoje pacijenata koji su unosili velike količine Sorbitola, žvačući dnevno 15 do 20 žvaka bez šećera. Patili su od hronične diareje, bolova u stomaku i naglog gubitka težine. Kada su se odvikli od ove neobične navike vrlo brzo im se povratilo i normalno funkcionisanje creva.

Sorbitol, poznat kao E420, se loše absorbuje u crevima i ima laksativno dejstvo. Ljudi koji često koriste žvake bez šećera ne mogu da povežu svoje probleme sa stomakom sa ovim žvakama.

Sorbitol ne samo da može da izazove probleme sa stomakom već i gubitak težine čak i do 20% od prethodne.

1...1.9421.9431.944...1.977 Stranica 1.943 od ukupno 1.977