Kako nadoknaditi kilograme koji nedostaju?

6. фебруар 2005.

Za suviše tanke osobe uvećanje i održavanje normalne telesne težine je isto tako teško kao onima koji dietom žele trajno da skinu višak kilograma. Kod preterano tankih ljudi kod kojih nije u pitanju poremećaj u načinu ishrane kao što su anoreksija i bulemija, snažnu ulogu igra genetska sklonost. To su ljudi sa atletskom konstitucijom, veoma brzim metabolizmom, za koje je borba za dobijanje nekog kilograma konstantna frustracija ista onoj kod punačkih ljudi koji pokušavaju da skinu višak kilograma.

U borbi za koji dodatni kilogram pomoći će vam ovi prosti koraci:

Postavite sebi dostižan cilj, kao što je na primer da dobijate 1 kilogram mesečno.

Vodite dnevnik dnevnog unosa hrane, pomoću koga će te upoznati vaše navike u ishrani i pokušajte da preračunate koliko kalorija unosite dnevno. Nemojte ništa da menjate, jedite onoliko koliko bi ste normalno jeli i preračunajte koliko kalorija dnevno unosite.

Započnite borbu za kilograme dan posle proračunavanja kalorija koje uobičajeno unosite. Počnite da unosite hranom 500 kalorija više. Umesto da jedete ceo dan pokušajte da unosite 5 obroka dnevno, 3 veća i 2 užine. Pokušajte da jedete redovno na svaka 2,5 do 3 sata. Neka obroci budu malo veći ili kaloričniji, kalorije neka potiču od proteina a manje od masnoća,npr. za doručak pojedite jedno parče hleba više, pijte kafu sa mlekom, u salate stavljajte malo više nesaturisanih ulja, dobro je jelima dodati raznorazne kalorične prelive, uvedite sebi dezert posle obroka.

Pijte makar 8 čaša vode, i sokova i pokušajte da spavate 8 sati dnevno.

Uvedite sebi redovne fizičke vežbe, iako kalorije pomažu da se sagore kalorije, važno je da uvedete redovne fizičke aktivnosti kako bi vam kosti ostale snažne, razvili se mišići i potstakao apetit.

Redovna fizička aktivnost bi mogla da bude 30-to minutna šetnja, pet dana u nedelji. Kombinujte sa vežbama u gimnastičkoj sali, dobro bi bilo da prvo dobijete savete kojom vrstom vežbi da se bavite od nekog fitnnes trenera. Ipak se potrudite da ne budete preterano aktivni, ako ste tokom dana stalno na nogama i aktivni, odvojite makar pola sata za relaksaciju.

Na kraju nedelje merite svoju telesnu težinu jer tek tada možete očekivati da se skazaljka na vagi pomeri ya kojih 200 do 300 grama.

Takođe treba imati na umu da posle izvesnog vremena, zacrtanog načina ishrane prestajete da dobijate na telesnoj težini. Kada se 2 nedelje skazaljka na vagi ni malo ne pomeri to znači da je potrebno uvesti dodatnih 250 kalorija u ishrani.

Praćenjem ovih saveta sigurno će te videti neki napredak. Ipak zahvaljujući genetici ako je npr. vaš otac bio mršav do svoje 40-te, najverovatnije će te i vi proći njegovim koracima. Većina ljudi počinje da dobija kilograme sa godinama, zbog toga što su manje aktivni, zreliji i imaju više vremena za jelo. Ovo vam neće odmah pomođi ali ipak nudi optimizam za budućnost.

Kada dostignete željenu težinu treba da zadržite životne navike koji ste stekli kako bi zadržali teškom mukom stečene kilograme.

Ishrana kao bitan činioc kontrole visokog krvnog pritiska

3. фебруар 2005.

Dokazano je da zdrava ishrana tokom života može da služi u prevenciji visokog krvnog pritiska ili da doprinusi, pored lekova u snižavanju povišenog krvnog pritiska.

Vegeteijanski način ishrane

Generalno vegeterijanci imaju niži krvni pritisak i u manjem broju oboljevaju od visokog krvnog pritiska i ostalih kardiovaskularnih oboljenja. Eksperti smatraju da je tipična vegeterijanska ishrana bogatija kalijumom, ugljenim-hidratima, nezasićenim masnoćama, vlaknima, kalcijumom, magnezijumom, vitaminima C i A, koji svi imaju povoljan uticaj na krvni pritisak.

Ishrana bogata vlaknima je veoma efikasna u prevenciji i tretiranju mnogih oblika kardiovaskularnih oboljenja, uključujući i hipertenziju. Na povišeni krvni pritisak najbolje utiču vlakna koja su rastvorljiva u vodi, a sadrže ih ovsene mekinje, pektini jabuke, ne glazirane žitarice, sve one pored toga što snižavaju krvni pritisak, smanjuju nivo LDL holesterola, povoljno utiču na gubitak viška kilograma, pomažu u izbacivanju teških metala iz organizma.

Šećer – povišava krvni pritisak, nije sasvim poznato na koji način ali se pretpostavlja da potstiče produkciju adrenalina, koji za uzvrat povišava krvni pritisak.

Trebalo bi slediti način ishrane u kojoj su namirnice bogate kalijumom (viće i povrće) i esencijalnim amino-kiselinama a izbegavati masnoće, šećer i so.

DASH ( Dietary Approaches to Stop Hypertension ) je način ishrane u kojoj su povećane dnevne doze voća i povrća, hrane sa niskim procentom masnoće pogotovo, zasićenih masti, ukupne količine masti i holesterola. DASH dijeta uključuje ne glazirane žitarice, belo meso, ribu i koštiničavo voće, a smanjeno unošenje masnoća, crvenog mesa, slatkiša i zaslađenih pića.

Smanjenje soli i natrijuma u isheani – ključno je u ishrani smanjiti unos soli i natrijuma. Pre upotreba lekova u kontroli hipertenzije, ljudi sa visokim krvnim pritiskom su imali samo jednu opciju da drastično smanje unos soli i drže se dijete u kojoj je smanjen unos kalorija, čime su mnogi od njih mogli da snize povišeni krvni pritisak..

Prekomerno unošenje soli, kombinovano sa smanjenim unosom kalijuma, uzrokuje povećan volumen tečnosti i oišijen funkcionisanju mehanizama za regulisanje krvnog pritiska.

Smanjeno unošenje soli nije dovoljno efektivno dok se ne dopuni većim unosom kalijuma. Većina nas unosi monogo više soli nego što bi trebalo. Preporučeno je da se dnevno unosi manje od 2.4 grama natrijuma, što je srazmerno količini od 6 grama soli tj. jedna kafena kašika kuhinjske soli. lekar može da preporuči još nižu količinu soli jer to takođe sprečava povećanje krvnog pritiska i utiče da prepisani lekovi efikasnije deluju protiv hipertenzije.

Povrće koje treba uzimati u prevenciji i protiv visokog krvnog pritiska

Celer (Apium graveolens)- u orjentalnoj medicini se tradicionalno koristi celer za snižavanje povišenog krvnog pritiska, koju potkrepljuju neka novija istraživanja.

Beli luk (Allium sativum) veoma je koristan u borbi protiv visokog pritiska. Povoljno deluje protiv svih kardiovaskularnih oboljenja. U ispitivanju, pacijenti su jeli jedan češanj belog luka 12 nedelja i posle tog perioda značajno im je snižen krvni pritisak naročito diastolnii nivo holesterola.

Crni luk (Allium cepa), snižava sistolni pritisak za 25% a diastolni za 15%.

Paradajz, bogat je u gama-amino bitričnim kiselinama, sastojku koji može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska.

Tajni život spermatozoida

10. јануар 2005.

Sperma, seme ili ejakulat se sastoji od muških polnih ćelija (spermatozoida) i sekreta iz raznih žliezda (semenskih mehurića, prostate i bulbouretralnih žlezda). Svrha tog sekreta je ishrana spermatozoida i zaštita od kisele sredine koja se nalazi u vagini kao prepreka oplodnji.

Volumen i sadržaj ejakulata zavisi od dužine perioda između ejakulacije. Prosečan volumen ejakulata se kreće od 2.75ml ili od 2 do 6 ml, veći volumen je povezan sa dužim periodom apstinencije. Ejakulat u proseku sadrži oko 180 miliona spermatozoida ali ih može biti i preko 400 miliona. Oba, kvalitet i kvantitet sperme su važni za plodnost. Muškarac se smatra neplodnim ukoliko količina spermatozoida padne ispod 20 miliona/ml.

Potreban je samo jedan spermatozoid da oplodi jajnu ćeliju. Zašto onda mali broj spermatozoida čini muškarca neplodnim?

Fertilan muškarac izbacuje 2 do 5 ml. ejakulata. U svakom mililitru se nalazi oko 100 miliona spermatozoida. Ukoliko koncentracija padne ispod 20 miliona spermatozoida po ml sumlja se na neki problem sa fertilnošću. 20 miliona se i dalje čini ogromnim brojem pa u čemu je problem?

Deo problema leži u tome da samo mali deo sperme koji dospeva u vaginu završava u uterusu. Od onih koji dospevaju do materice mali broj nalazi put do jajovoda a od njih mali broj nalazi put do jajne ćelije. Tako mali broj spermatozoida dospeva do jajne ćelije.

Drugi deo problema je da jajna ćelija spremna za oplodnju ne čeka prvi spermatozoid koji dospe do nje da je oplodi. Jajna ćelija je pokrivena tankim slojem koji služi kao blokada koja sprečava ulazak spermatozoida. Potreban je napad mnogih spermatozoida kako bi jedan mogao da prodre u jajnu ćeliju. Tako ako nemate puno takmičara niko neće ostati na finišu. Najverovatnije je ovo način prirodne selekcije koja omogućava najzdravijem spermatozoidu da prenese gene na sledeće generacije.

Vreme koje je potrebno od koitusa da spermatozoid uđe u Falopijevu tubu je 5 min. Sperma ostaje fertilna od28 – 48 časova do nedelju dana.

Koliko dugo sperma može da živi na otvorenom zavisi od uslova okoline, u proseku može da živi više od nekoliko sati a u telu žene više od sedam dana. Uništava je voda usled osmotskog šoka, takođe sapun i sredstva za tuširanje.

Postoji rizik od trudnoće ukoliko sperma dođe u kontakt sa vaginom na bilo koji način uključujući i spermu na prstima. Ukoliko sumljate da je sperma došla u kontakt sa vaginom u roku od pet dana treba da potražite hitnu kontracepciju ako ne želite da zatrudnite. Ako sumljate da ste zatrudneli možete da koristite test za trudnoću, većina tvrde da su pouzdani svega par dana posle zakašnjenja menstroacije.

Da li ste pripremili kožu za leto?

7. јануар 2005.

Leto je period koji kod mnogih izaziva zabrinutost kako će izgledati sa manje garderobe nego što su navikli. Problem sa letnjom kožom je zimsla koža, koja tokom duge hladne zime postaje suva.

Najbolji način da pripremite kožu za leto je redovnim pilingom, čime će te se otarasiti mrtvih ćelija kože.

U najdubljem sloju kože nalazr se ćelije keratinociti. Te ćelije se obnavljaju otprilike svakih 28 dana u mladoj koži, a u zrelim godinama taj proces traje 60 dana. Keratinociti ne nestaju, već stare i putuju kroz slojeve kože prema površini, a zamenjuju ih nove mlade ćelije. Kada dospeju na površinu kože keratinociti umiru i tada se zovu korneociti ili rožnate ćelije kože. To su ćelije koje se vide na površini kože i koje se ljušte ako površinu kože zagrebete noktom. Sa starenjem kože mrtve ćelije se gomilaju na površini kože, stvaraju slojeve koji sprečavaju normalno izlučivanje kože i upijanje hranjivih i hidrantnih materija. Ten dobija sivkastu boju.

Piling kreme za telo su u obliku gela ili kreme, nanose se na vlažnu kožu, blagim kružnim pokretima se utrljaju i zatim isperu.

Posle pilinga hidratišite kožu nekim hidrantnim preparatom. Ako je koža tek malo dehidrirana možete koristiti mleko za telo, ako je suva onda hidrantnu kremu. Da koža bude glatka i baršunasta hidrantne kreme ili mleko treba koristiti posle svakog tuširanja, pilinga ili brijanja.

Zaštitite kožu od sunca. Koliko treba da bude visok zaštitni faktor kreme za sunčanje zavisi od toga koloko je vaša koža svetla. Ljudi sa svetlim tenom, kosom i očima treba da koriste kreme sa višim zaštitnim faktorom od ljudi tamnijeg tena. Za sve važi da krema treba da ima SPF 15 i više, da se nanosi 15 do 20 min. pre izlaska napolje ili na plažu. Kremu treba često nanositi jer im je dejstvo oko 2 sata.

Ožiljke koji na suncu potamne ili posvetle treba mazati kremom sa zaštitnim faktorom 30.

Tokom leta je aktuelno odstranjivanje dlačica. Mogu se uklanjati električnim depilatorom, hladnim ili toplim voskom, brijačem. Ako depilaciju radite električnim depilatorom nekoliko dana pre depilacije uadite piling, depilirajte se posle tuširanja, efekat traje oko 3 nedelje. Trake i vosak za depilaciju odstranjuju dlačice ali i hidrolipidni film sa kože, zbog toga posle depilacije treba naneti kremu ili gel koja koži nadohnađuje vlažnost, smiruje nadraženu kožu i crvenilo.

Pedikir stopala – gruba i tvrda koža na stopalima i petama je znak da je koža suva. Treba redovno skidati rožnate naslage abrazivnim sunđerom, kamenom ili piling kremom za stopala i kremom za omekšananje i osvežavanje.

Jaja u ishrani

5. јануар 2005.

Skoro dve decenije, naučnici su preporučivali da se ograniči unos jaja u ishrani, pogotovo žumanca jer sadrži holesterol. Smatralo se da je holesterol iz namirnica odgovoran za povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Sada se preispituje preporuka da se nedeljno unosi 2 do 3 jaja ponovo preispituje, jer su mnoga istraživanja utvrdila da kardiovaskularne bolesti potstiču zasićene i saturisane masti pre nego holesterol.

Kao namirnica, jaja su veoma korisna onima koji moraju da smanje dnevni unos kalorija. Veće jaje sadrži samo 71 kaloriju, i vrlo malo ukupnih masnoće, oko 5 gr. i to u zdravijoj ne saturisanoj formi. Prema mnogim istraživanjima utvrđeno je da se posle dugotrajnog dnevnog unošenja 1 do 2 jaja neznatno povišava nivo holesterola u krvi i to HDL ili dobrog holesterola.

Tek veoma mali broj ljudi treba da smanji unos jaja u ishrani i to oni koji istovremeno imaju povšen i holesterol i trigliceride u krvi jer se smatra da su osetljivi na holesterol u namirnicama. Ostali uključujući i one koji imaju povišen nivo holesterola u krvi mogu da uživaju u jajima. Za prevenciju kardiovaskularnih bolesti mnogo je važnije ograničiti unos masnoća pogotovo zasićenih i saturisanih masti, zato je bolje jesti jaja sa povrćem i žitaricama nego crvena mesa sa puno masnoća.

Jedno jaje sadrži:

71 kaloriju, 6,3g proteina, 4,9g masnoća, 190mg holesterola, vitamina B12 0,6mcg, 1mg folne kiseline.

Od preporučenih dnevnih doza nutritijenata, jedno jaje sadrži: 9% vitamina A, 10% vitamina D, 10% vitamina E, 14% riboflavina, 2% vitamina B6, 2% kalcijuma, 6% fosfora, 2% magneyijuma, 4% gvožđa, 5% cinka.

Jaja sadrže karotenoide, koji se bolje apsorbuju nego oni biljnog porekla (iz spanaća ili šargarepe), pa su prirodna zaštita od nekih očnih oboljenja koje su povezane sa starenjem. Jaja takođe sadrže vitamin D koji potstiče kalcijum da kosti ostanu snažne. Sadrži i 6% folne kiseline koja je zaštitnik od srčanih oboljenja kod starijih osoba.

Gubitak radnog mesta opasniji nego što se mislilo

2. јануар 2005.

Iako je, nažalost uobičajeno da gubitak posla ili naglo osiromašenje vode ka depresiji, najnovije istraživanje pokazuje kako nezaposlenost ima dodatne posledice na pogoršanje psihičkog zdravlja u smislu trajnosti i do dve godine negativnih posledica.

Na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje , u okviru Centra za preventivno istraživanje depresije u Mičigenu, SAD, dr Ričard H. Prajs, autor ove studije ističe: Nije samo činjenica izgubljenog posla ta koja vodi ka pogoršanom psihičkom stanju. Reč je o tome da je taj događaj u životu pojedinca samo inicijator u celoj kaskadi uzročno-posleodičnih pogoršanja koje vode i ka drugim nervnim i psihosomatskim bolestima. NIje sam gubitak posla uzrok pojave depresije, već je taj događaj izazivač krize koja genereriše mnoštvo negativnih reakcija i bočnih granjanja ka različitim oboljenjima.

Prajs i kolege istraživali su povezanost gubitka posla sa pojavom depresije kod 756 bivših zaposlenih, prosečne starosti 36 godina i bez posla oko tri meseca. Svi su bili uvereni da nemaju nikakve šanse da povrate poslovni status koji su imali ranije, iako su svi bili fakultetski obrazovani.

Prva pojava materijalnih nedaća u životu samo dodaje ulje na vatru, pa se kriza posle gubitka posla učvršćuje i počinje da zrači novim posledicama, od kojih je depresija samo pojavna strana celokupnog sindroma. Prajs napominje da se prve posledice zaokružene bolesti mogu nekada pojaviti i posle dve godine od gubitka posla.

Na samom početku, uz depresiju javlja se dvostruki simptom gibitka samopouzdanja i otpor prema stvaranju novih društvenih veza, a i postojeće zamiru ili se njihov kvalitet brzo urušava.

Kako Prajs i kolege navode, a objavljuje Žurnal profesionalnog mentalnog zdravlja, zapaženo je da se simptomi pogoršanog opšteg zdravlja, ili poremećenog sistema stvaranja društvenih veza javlja kod 60 % ispitanih posle šest meseci od gubitka posla, dok se kod 37% ove pojave javljaju tek posle dve godine.

Prajs, doduše tvrdi da nije provereno, ali da sve ukazuje kako nezaposleni imaju niži stepen poštovanja sigurnosti na poslu, kada se jednom i vrate na posao.

Prajs smatra da je ovo samo posledica opšte nesigurnosti posle dužeg perioda neangažovanja.
U Srbiji ove se godine može očekivati povećanje nezaposlenosti za 20 posto, procjenjuju u Institutu za tržišna istraživanja, jer kreće proces restrukturiranja osam velikih javnih preduzeća koja zapošljavaju oko 130.000 ljudi.

Trenutačno je, prema podacima tog instituta, evidentirano gotovo 960.000 nezaposlenih ljudi, a stopa nezaposlenosti procjenjuje se na 28,17 posto, pa bi prema ovakvim podatcima bili veoma povoljno tle za izradu jedne opsežne studije na temu nezaposlenost i njeni efekti na zdravlje.

Prevencija zimskih zaraznih bolesti

11. новембар 2004.

Vreme pojave pojedinacnih ili epidemijskih zimskih zaraznih bolesti traje od krajaa jeseni do pocetka proleca. Uzrokovane su, od vremena pojave antibiotika, sve rjede raznim bakterijama, najcesce virusima. Na viruse antibiotici ne deluju.

Najcesce su zimske zarazne bolesti deci svojstvene razne djecje zarazne bolesti i brojne obicne prehlade ili kijavice, pa malo ozbiljniji febrilni katar svih disajnih puteva i, kao najozbiljnije – grip. Grip (Influenza) nedeljama znacajno rusi imune obrambene snage organizma, zato su komplikacije ceste. Srecom, vakcinisanje protiv gripe uspesnono je. Vakcinisanje protiv obicne prehlade (hunjavice) i febrilnog katara besmisleno je jer se ne može vakcinisati protiv stotinjak raznih mogucih virusa koji ih uzrokuju.
U zimskim klimatskim okolnostima i uz neprihvacanje odredenih zastitnih mera, smanjuje se otpornost ljudskog tela spram uzrocnika zaraznih bolesti, smanjuje se imunitet.

Nepovoljne zimske okolnosti

1) Nagla promjena klime, cesto s dnevnim padom temperature za preko 10C, predstavlja ogromno opterecenje za organizam, koji troši snage za prilagodbu na zimske uvjete i time ima manje snage za imune obrambene procese.

2) Diše li se na usta, sluznica dišnih organa hladi se, a tada se teže brani od zaraznih klica.

3) Zimi sunce kratko sije pa nema dovoljno ultravioletnih zraka, cije je svojstvo da ubijaju zarazne klice.

4) Zimske padaline (kiša ili snijeg) vlaže odjecu ili obucu, koji isparavanjem otpuštaju tjelesnu toplinu.

5) Otpuštanje tjelesne topline pojacavaju i jaki zimski vjetrovi, a tako djeluje i propuh u prostorijama.

6) Hladne noge i mokre carape djeluju reflektorno na sluznicu nosa i hlade je.

7) Uska i mokra obuca, bez sloja zaštitnog maziva, hladi nogu.

8) Pri padalinama nosi se nepropusna zaštitna kabanica, ona pojacava znojenje, a prijeci isparavanje i tako se vlaže rublje i odjeca.
9) Tanka odjeca ili premalo slojeva odjece i rublja ohladuju telo.

10) Zimi hrana sadrži malo svježeg voca i povrca, a oni su izvor obrambenih vitamina A i C.

11) Gradski smog, kucna prašina, neišcetkana odjeca – nosioci su velikog broja zaraznih klica.

12) Pušenje jako oštecuje sluznicu dišnih organa, zato pušaci, kao i djeca medu pušacima, zimi cešce obolijevaju od zaraznih kataralnih bolesti dišnih organa.
13) Pregrijane prostorije sa suhim zrakom suše sluznice, one postaju ranjive i propusne za klice. A hladne prostorije hlade sluznice, kožu i telo.

14) Zimi cesto mnogo ljudi boravi u zatvorenim prostorijama i prostorima (sredstva javnog prometa, cekaonice lijecnickih ordinacija, vrtici, škole), pa se zarazne klice, kapljicama od kašlja ili kihanja, iz nezašticenih ustiju ili nosa lako prenose na zdrave ljude.

15) Neoprane ruke, u koje se kašljalo ili kihalo, pune su klica.

16) Postoje skupine ljudi i stanja kad je znatno smanjena otpornost protiv zaraznih klica: djeca, i to nadasve u pubertetu, trudnice i porodilje, ljudi stariji od 60 godina, bolesnici od zaraznih kronicnih bolesti, npr. bronhitisa, plucnog emfizema, srcanih bolesti, šecerne bolesti, alkoholicari, slabije ishranjeni, loše socijalno-ekonomske prilike, loše higijenske prilike, iscrpljenost, osobe koje nisu cijepljene protiv zaraznih bolesti.

Osobne zaštitne mjere

One jacaju imune snage tijela i otežavaju širenje i razmnožavanje klica.

1) Na jacanje tjelesne otpornosti valja se privikavati od malih nogu, npr. ujutro izmjenicni tuš: 3 minute vruca, 20 sekundi hladna voda, tako tri puta uzastopce, ili masiranje hladnim vlažnim rucnikom, šetnja na svježem zraku, svaki dan brzim korakom 30 do 40 minuta.

2) Mora se disati samo na nos, u nosu se zrak zagrije, a dlacice i sluz zadrže prašinu i zarazne klice na njima.

3) Korisno je zimsko suncanje, npr. u planinama.

4) Odjeca i rublje moraju biti suvi.

5) Treba izbjegavati propuh i skloniti se od jakih zimskih vjetrova. 6) Stopala moraju biti suha, u vunenoj suhoj carapi.
7) Obuca mora biti zašticena masnom naslagom i udobna.

8) Kabanica i odjeca moraju biti porozni, od pamucnog ili vunenog materijala, ne od plastike ili gume, zimi u više slojeva. 9) Treba nositi odjecu koja odgovara momentalnoj temperaturi, makar se odjecu mijenjalo više puta dnevno.

10) Ako okolnosti ne dopuštaju trošenje svježeg voca i povrca, tada treba dnevno uzimati farmaceutske preparate koji sadrže potrebne vitamine i minerale.

11) Treba što manje boraviti u zagadenom gradskom zraku, savjesno cistiti od prašine prostorije i odjecu.

12) Ako se vec pušac ne može odviknuti od pušenja, ne smije svojim pušenjem ugrožavati zdravlje nepušaca, narocito djece.

13) Vlažnost prostorija treba iznositi 50-60%, temperatura oko 19C, uz redovnu umjetnu ili prirodnu ventilaciju, cesta, a kratka zracenja.

14) Zimi treba izbjegavati mjesta nakupljanja mnogo ljudi. Cekaonice u djecjim ordinacijama trebale bi imati odvojeni prostor za prehladenu i za ostalu djecu. Prehladeni ljudi, pogotovo djeca, moraju se odvojiti od zdravih, uputiti na lijecenje kod kuce.
15) Kihati i kašljati moramo u rupcic, a ako slucajno kihnemo u golu ruku, tada se njome ne smijemo rukovati niti dirati predmete dok se ne opere.

16) Treba biti odmoren i ispavan.

17) Treba izbjegavati alkoholna pica.

18) Djeca moraju redovno obavljati zakonom propisana cijepljenja. Tako su neke djecje zarazne bolesti skoro iskorijenjene (djecja paraliza, difterija). Protiv gripe trebali bi se cijepiti bar svi spomenuti pripadnici ugroženih skupina i javni radnici.

Opasnost zanemarivanja hronicnog artritisa

11. новембар 2004.

Brzo otkrivanje i lecenje bolesti od koje boluje oko 2,5 miliona ljudi u Evropi, od toga 75 posto žena, veoma je važno jer ona može skratiti ocekivani životni vek cak i za deset godina.

Nažalost, Evropljani nisu svesni opasnosti od reumatoidnog artritisa, ignorisu simptome i odgadaju lekarski pregled, pokazalo je istrazivanje.

Vecina oštecenja zglobova, koja dovode do ozbiljnog gubitka njihove funkcije, nastaje u roku od dve godine nakon pojave bolesti. Ako osjecate bol u zglobovima, ako su oni ukoceni, osobito u jutarnjim satima, i ako je rec o malim zglobovima na rukama i nogama koji su, uz to, i oteceni, svakako posjetite lekara, savetuje dr. Ferdinand Breedveld, strucnjak za reumatoidni artritis sa sveucilišta u Leidenu, u Nizozemskoj.

Pedeset posto od 2800 osoba iz pet država koje su ispunile upitnik agencije za istraživanje javnog mišljenja ne zna da reumatoidni artritis uzrokuje nesposobnost za rad, a 55 posto ispitanika ne zna da ta bolest može skratiti i životni vek.

Mnogi ne razlikuju reumatoidni artritis, bolest kod koje telo napada vlastito tkivo, od osteoartritisa, cešce bolesti koja nije toliko ozbiljna, a uzrokovana je trošenjem zglobova uzrokovanim starenjem.

Samo 40 posto osoba koje su ispitane u ovome istraživanju povezivalo je bol, ukocene i otecene te deformirane zglobove sa simptomima reumatoidnog artritisa, a polovina ispitanih izjavila je da ne bi otišla lekaru cak ni kad bi ti simptomi bili prisutni celi mjesec.

Rano otkrivanje i pocetak lecenja posebno je važan za žene, jer se kod njih bolest brže razvija, a one su i izložene vecoj opasnosti od pojave sekundarnih bolesti poput bolesti srca i krvnih sudova, smatra prof. Breedveld.

Uzrok reumatoidnog artritisa nije poznat, a naucnici pretpostavljaju da je povezan s genetskim nasledjem.

Poremecaj licnosti

10. новембар 2004.

Pod poremecajem licnosti misli se na ustaljeni i duboko ukorijenjeni nacin ponašanja i razmišljanja koji se smatra društveno neprilagodjenim ili abnormalnim. Skup ponašanja koji se najcešce poistovjecuje s neuroticnošcu. Poremecaji licnosti ne moraju biti uocljivi kao psihicki problem, ovde ipak nije riec o potpuno svesnom nacinu ponašanja. Naime, zbog same krutosti i neprilagodljivosti karaktera osoba se za razliku od zdrave osobe ne zna, a bez pomoci strucne terapije uglavnom i ne može ponašati drugacije od naucenog kalupa. Uz razne poremecaje licnosti, vrlo cesto javljaju se i psihicki poremecaji poput depresije ili fobija.
Poremecaj licnosti može negativno uticati na posao, porodicni život i društvene kontakte osobe. Treba imati na umu da kod razlicitih osoba postoje razlicito intenzivni poremecaji, od blagog do vrlo ozbiljnog, zavisno od toga koliko je poremecaj uticao
na ponašanje i sposobnost objektivnog razmišljanja. Dok vecina osoba može živeti prilicno normalno uz blagi poremcaj licnosti (krute crte licnosti), u periodu povecanog stresa simptomi poremecaja ce biti uocljiviji i uzrokovati probleme u normalnom
funkcioniranju.
Osobe s poremecajem licnosti poseduju nekoliko zajednickih crta ukljucujuci: manjak samopoštovanja, poteškoce u uspostavljanju i održavanju uspešnih meduljudskih odnosa, neprikladne emocionalne reakcije, specifican nacin na koji doživljavaju sebe i druge.
Što se tice uzroka jednako su brojni kao i osobe koje pate od poremecaja. Uz genetske odrednice najcešce je riec o neodgovarajucem vaspitanju ili životnom okruženju koji je potisnuo normalan emocionalni razvoj.
Poremecaje licnosti najcešce se diele na:
Grupu A (ekcentricna grupa):
Paranoidna licnost
Šizoidna licnost
Šizotipna licnost

Grupa B (dramaticna grupa):
Antisocijalna licnost
Narcisoidna licnost
Histrionska licnost
Granicna licnost (Emocionalno nestabilna licnost)

Grupa C (bojažljiva grupa):
Povucena licnost (koja izbegava)
Nesamostalna licnost (ovisna, nesigurna)
Opsesivno-kompulzivna licnost

Kakva veze imaju zubi sa memorijom?

12. октобар 2004.

čini se da zubi imaju veći značaj za našu memoriju nego što smo ranije mislili, rekao je novinaru France pressea profesor psihologije na švedskom univerzitetu Umeaa, Jan Bergdahl, stomatolog i jedan od autora istraživanja.

U istraživanju, delu šire studije o ljudskom pamćenju, od 1988. je sudelovalo 1.962 ljudi u životnom razdoblju od 35 do 90 godina. Naučnici su nastojali da uporede memoriju osoba koje imaju zube i memoriju onih sa veštačkim zubima.

Rezultati ranije izvedenih istraživanja japanskih naučnika nad pacovima i majmunima pokazali su vezu broja zuba u vilicana životinja i njihove memorije, prof. Bergdahl istice kako je ovo istraživanje važno jer je prvo takvo sprovedeno nad ljudima. Takode istice kako zajedno sa grupom kolega naučnika uskoro namerava da objavi precizne podatke o tomekoliko zuba osoba mora da izgubi pre nego što to pocne da utiče na njenu memoriju. Bergdahlov tim takode namerava da istražit na koji nacin gubitak zuba utice na gubitak memorije i kakav uticaj na memoriju imaju zubni implantati.

Profesor istice kako bi ovo istraživanje u buducnosti moglo da znatno utice na brigu o zubima kod osoba trece životne dobi. Mislim da cemo svi dvaput promisliti pre nego što se odlucimo na vadenje zuba, veruje švedski profesor.

Zavisnička veza alkohola i pušenja

12. октобар 2004.

Dovoljno je da ljudi kod druženja uzmu nekoliko limenki piva i da raspolažu kutijom cigareta. Uz razgovor se pijucka pivo i puši i sve izgleda sasvim normalno. Sveža naučna otkrića grupe istraživača s Purdue University u SAD, otkrivaju nove i zanimljive činjenice, izgleda postoji neka veza između potrebe za cigaretom i alkohola. Očigledno je da jedno vuče drugo, nova čaša piva traži novu cigaretu i tako redom!

I vi u mozgu imate centar za uživanje!
Za eksperimente naučnici su izdvojili 60 dobrovoljaca od kojih je polovina dobijala uobičajeno piće tonik/votka, a druga polovina je dobijala samo tonik. Istovremeno je merena njihova želja za pušenjem. Dobiveni rezultat je više nego zanimljiv, kod grupe koja je pila alkohol, potreba za pušenjem je bila 35% veća! Stefan Tiffany koji je predvodio multidsiciplinarni istraživački tim, kaže, kad čovek želi da puši, srce ubrzava rad, koža postaje vlažnija, dlanovi se znoje, a temperastura prstiju naglo padne. Po svemu sudeći veza alkohol/pušenje dolazi iz centra u mozgu koji možemo nazvati centar za uživanje (pleasure center). Nekoliko, a najviše desetak sekundi nakon uvlačenja duvanskog dima, nikotin i oko 4000 drugih hemijskih jedinjenja dolazi u mozak, gde logično, izazivaju svoje delovanje. Sada se čini izvesnim da ta mešavina hemikalija direktno ide na taj centar za uživanje, a alkohol se na isti način tome pridružuje! Istraživači idu tako daleko da kažu kako se sa prestankom pušenja uz pivo ili neko drugo alkoholno piće, može bitno popraviti svoje raspoloženje preko vikenda. Sledi još jedan zaključak, želite li da prestanete sa pušenjem, trebali biste da prestanete da pijete najmanje 6 meseci jer uzajamna zavisnička veza alkohola i pušenja vrlo je jaka.

Prehrambeni aditivi

11. октобар 2004.

Poznato je da se mnogim prehrambenim proizvodima dodaju prehrambeni aditivi, odnosno, prirodne i sinteticke kemijske tvari da im se produži trajnost, poveca prehrambena vrijednost, da bi se olakšala prerada i pripravljnje hrane te da bi se poboljšali okus, boja, miris, sastav ili izgled. Mnogi se protive upotrebi aditiva, no ponekad, doista s pravom, aditivi mogu biti vrlo znacajni (Drvo znanja).

Gotovo sve namirnice bez dodatka aditiva u kratkom se roku pocinju kvariti. Ponekad to kvarenje nije toliko izraženo pa se zrnca šecera samo skrutnu u grumen te je neprikladan za upotrebu. Druge namirnice, poput mljecnih proizvoda, mesa, ribe, voca i povrca rado se ukisele, užegnu, usmrde ili istrunu te hrana postaje cak i otrovna. Stoga se dodaju aditivi tj. konzervansi koji usporavaju ili sprjecavaju rast mikroorganizama u hrani te drugi, pod nazivom antioksidansi koji usporavaju propadanje masti i ulja. Postoje i konzervansi koji održavaju vlažnost hrane ili je suše, ovisno što se traži, ili stvaraju preduvjete za djelovanje drugih aditiva. Nadalje, neki aditivi ocvršcuju, glaziraju, prekrivaju ili razrahljuju hranu, pa joj na taj nacin produžuju vijek trajanja.

Najbrojnija skupina aditiva su sredstva za korekciju boje, mirisa i sastava, a napose ona za poboljšanje okusa. Sve zajedno znamo pod imenom kozmeticki aditivi ili senzorni modifikatori jer mijenjaju naš doživljaj hrane. Mnoge namirnice tijekom procesa proizvodnje izgube vecinu vitamina i minerala koji se naknadno dodaju. Aditivi su važni kod pripremanja hrane za oboljele od šecerne bolesti ili kod osoba koje zbog drugih zdravstvenih razloga moraju ograniciti unos energije i natrija.

E-brojevi

Na naljepnici gdje je naveden sastav proizvoda na odredenom artiklu, ponekad se mogu pronaci mnogi aditivi oznaceni E-brojevima. Ti brojevi odnose se na umjetne i prirodne aditive cija je upotreba odobrena u zemljama Europske zajednice. E-brojeve imaju mnoga bojila, konzervansi, antioksidansi, emulgtori, sredstva za zgušnjavanje dok ih sladila, otapala i sredstva za izbjeljivanje, skrucivanje i pojacavanje okusa nemaju.

Preporuka strucnjak je da jedemo što manje preradene hrane, a što više prirodne hrane. No, u današnjem svijetu je to prakticki nemoguce. Upotreba aditiva omogucuje bolje iskorištavanje namirnica što je potrebno uzeti u obzir u svijetu u kojemu je toliko gladnih. Nadalje, bez aditiva, da se bi hrana pokvarila, hrana bi se moral dopremati svakodnevno i u malik kolicinama što je nemoguce u velikm gradovima s užurbanim nacinom života. Uz to, izbor namirnica bio bi oganicen zbog sezonskog dozrijevanja plodova i zbog manjeg broja preradevina.

Problem nastaje na poledini medalje. Nemoguce je zabraniti neogranicenu upotrebu aditiva pa mnogi aromatski preparati nemaju svoj E-broj i ne moraju se oznacavati na deklaracijama o sastavu namirnica. To znaci da su moguce zlouporabe. Osim toga, mnogi aditivi mogu u nekih stvoriti razlicite zdravstvene reakcije poput alergije, astme, probavnih smetnji ili hiperaktivnosti u djece. Neke su zemlje potpuno zabranile upotrebu odredenih aditiva.

Opasni nenavedeni dodaci

Uz navedene aditive na deklaraciji, proizvod cesto može sadržati i nespomenute aditive poput zaostatka tvari korištenih za pospješivanje rasta ili procesa proizvodnje. Takoder, poznato je da voce i povrce, kao i žitarice koji se nalaze na prodajnom mjestu cesto sadrže ostatke insekticida i fungicida.

Nakon klanja stoke, u meso cesto znaju dodavati kemikalije za konzerviranje, omekšavanje ili boju. Nesilicam se u hranu dodaju aditivi koji bojaju žutanjak no, to se ne navodi na kutiji s jajima.

Zamke u deklaracijama

Deklaracija mnoge zbunjuje i cesto stvara pogrešan dojam. Primjerice, ako proizvod ima u deklaraciji naveden nizak sadržaj soli i šecera, ne znaci da ih ima u maloj kolicini vec da s u naknadno dodani. Isto tako, bez umjetnih sladila u pravilu znaci da je dodan šecer, dok bez šecera znaci da artikal sadrži umjetno sladilo. Još jedna zamka leži u rijeci prirodan jer sve što je prirodno ne znaci da je i dobro. Neka prirodna bojila ne moraju biti prirodna za hranu kojoj su dodana.

Razumijevanje deklaracije kao i njeno redovito citanje omogucit ce nam da koliko toliko kontroliramo unos aditiva u organizam. Ubrzo, mnogi ce doci do zakljucka da je sastav vocne kreme i juhe iz vrecice gotovo identican ciji su glavni sastojci šecer, škrob i masnoce. Pojedini su sastojci na deklaraciji napisani redom, prema zastupljenosti, pa ako je namirnica sastavljena vecinom od šecera i škroba, ta ce dva elementa biti na vrhu popisa dok ce boje, konzervansi, emulgatori i stabilizatori biti navedeni svojim pravim imenom ili pod svojim E-brojem. Sredstva za pojacavanje i poboljšavanje okusa navode se medu zacinima.

Proširene vene

8. октобар 2004.

Pojava celulita i tamno plavih mrlja na nogama prvi su znaci lose venske cirkulacije. To nije samo estetski i kozmeticki problem, vec i upozorenje da nesto nije u redu sa vasim zdravljem. Kada zidovi vena, cije kontrakcije potiskuju krv navise prema srcu, izgube elasticnost krv ne uspeva da savlada silu zemljine teze i zadrzava se na periferiji. Vremenom slabi i funkcija venskih zalistaka koji, takode, potpomazu cirkulaciju. Zato se na venskim sudovima stvaraju prosirenja, koja su podlozna cestim zapaljenjskim procesima.

Prosirene vene se najcesce javljaju kod osoba ciji posao zahteva dugotrajno stajanje, kod onih sa vecom telesnom tezinom od normalne i tokom trudnoce. U trudnoci, prosirenja nastaju zbog preteranog opterecenja nogu usled povecane telesne tezine i ova laksa tegoba obicno nestaje nakon porodaja, bez lecenja. Utvrdeno je da nasledni faktori takode uticu na nastanak ove bolesti, tipicne za savremenu zenu.

Svako ko je izlozen riziku da dobije prosirene vene, trebalo bi da se pridrzava sledecih pravila:

– Ako dugo stojite, pokusajte sa jednostavnim vezbama: nekoliko puta se podignite na prste i spustite, a zatim blago odignite nogu od zemlje i savijte je u kolenu i kruzite stopalom. Ovako se aktiviraju misici potkolenice i krv se potiskuje nagore.

– Izbegavajte toplotu – kupanje vrucom vodom, dugotrajno izlaganje suncu ili boravak u blizini grejnih uredaja, narocito u automobilu, jer se pod uticajem toplote sire krvni sudovi, sto nosi rizik od zapaljenja i sitnih potkoznih krvarenja. Spavajte sa blago podignutim nogama jer se tako smanjuje uticaj gravitacije i pospesuje povratak venske krvi u srce.

– Izbegavajte cigarete i regulisite telesnu tezinu. Prekomerna tezina izlaze srce i pluca vecem naporu, sto prouzrokuje zastoj u venskoj cirkulaciji. Nikotin iz cigareta smanjuje „oksigenaciju (primanje kiseonika) krvi u plucima.

– Kontrolisite funkciju organa za varenje. Neka u vasoj ishrani bude dosta voca i povrca. Pikantna hrana, alkohol i kafa u manjim kolicinama nisu stetni, jer uticu na suzavanje krvih sudova.

– Uska odeca narusava normalnu cirkulaciju. I obuca treba da bude pazljivo odabrana – udobna, komotna, stikle ni previse visoke ni previse niske. Elasticne carape vrse umeren pritisak na krvne sudove i njihovo nosenje moze biti korisno, ali se prethodno treba konsultovati sa lekarom.

– Kada ste na putovanjima mislite na zdravlje svojih vena. Bez obzira da li ste u avionu, vozu, autobusu ili automobilu (ako ne vozite) ispravite noge u kolenima, radite vezbe koje povoljno uticu na cirkulaciju i uvek kada je to moguce napravite po koji korak.
Akcija

Fizicka aktivnost je veoma korisna ali svi sportovi nisu podjednako dobri za cirkulaciju. Najbolji su dzoging i plivanje. Dzoging utice na poboljsanje misicnog tonusa i cirkulacije, ako se praktikuje na meksoj podlozi (nikako asfalt) i u odgovarajucoj obuci. Plivanje aktivira sve misice i poboljsava cirkulaciju jer u vodi nema gravitacije. Biciklizam se takode preporucuje zato sto su tada pokreti nogu harmonicni i povecava se tonus misica. Ali, vozite bicikl po ravnim terenima da biste izbegli preterani napor koji dovodi do ubrzanog rada srca i povecanja krvnog pritiska. Tenis moze da bude opasan za osobe sa prosirenim venama, jer zahteva nagle i brze kontrakcije misica i obicno se igra na tvrdim podlogama, sto moze da pogorsa stanje venskih zalistaka.

Nezna stopala

Posle dugog i napornog dana posvetite malo nege vasim stopalima, prijace im. Prvo ih potopite u vrucu vodu u koju cete dodati 2-3 soljice maslinovog ulja ili jednu saku eukaliptusovog lisca. Drzite noge u ovoj mesavini 15 minuta, a zatim prospite vodu i u istom lavoru napravite kasu od jedne solje nekuvanih zobenih pahuljica i cetvrt solje vode. Dobro izmasirajte stopala pripremljenom kasom, narocito pete, palceve i delove koji trpe najveci pritisak dok hodate, jer se na njima najcesce stvaraju zadebljanja, a zatim odstranite zobene pahuljice mokrom krpom. Kamenom za pete cete najlakse ukloniti zadebljanja. Izaberite dovoljno veliki, kako biste mogli da ga drzite u saci. Trljajte stopalo dovoljno snazno ali i pazljivo da ne biste povredili kozu. Nemojte to ciniti previse cesto – najvise jednom nedeljno, jer ce se inace brze stvarati nova zadebljanja. Trebalo bi da imate svoj licni kamen za pete. Dobro ga operite i osusite nakon svake upotrebe. Bas kao i cetkica za zube i kamen ima svoj rok trajanja. Ako primetite da vise ne moze da vam dobro uglaca stopalo, zamenite ga. Stopalo je prepuno akupunkturnih i refleksoloskih tacaka, koje odgovaraju razlicitim organima i delovima tela. Cak i ako ne znate njihov precizan raspored, masaza ce vam prijati mada je ne obavlja profesionalac. Mozete zamoliti nekog od ukucana ili pokusati sami da vrsite pritisak na odredene tacke. Uz koristan nadrazaj sitnih neuroloskih vlakana, poboljsacete cirkulaciju krvi i ubrzati eliminaciju toksicnih materija iz celija.

https://www.srpskadijaspora.info/prof-dr-vladan-popovic-hirurgija-prosirenih-vena-lek-za-lak-hod/

Herpes

6. октобар 2004.

Herpes je infekcija prouzrokovana sa dva razlicita ali usko povezana virusa – herpes simplex tip 1 (HSV-1) i herpes simplex virus tip 2 (HSV-2). Do infekcija sa oba tipa virusa lako dolazi, oba izazivaju slicne simptome. Moze se pojaviti oko usana ili u blizini njih, u ustima – oralni herpes, ili blizu polnih organa onda je to genitalni herpes.

Simptomi herpesa koji se pojavljuje oko usana ili u ustima su pojava svraba na usni ili oko nje, to mesto je crvenije i toplije od okolne koze. Obicno dan posle to mesto nabubri i na njemu se formiraju plikovi puni tecnosti.

Simptomi genitalnog herpesa su crvenilo, bol u inficiranoj zoni, plikovi, peckanje prilikom uriniranja.

Vecina ljudi nema simptome i ne zna da nose ove viruse, dok se ponovo ne inficiraju.

Kako se herpes prenosi?

Herpes se prenosi dodirom, poljupcem, seksualnim konaktom. Sluzokoze su veoma osetljive na infekciju, dok se preko koze prenosi samo ako je koza ostecena, npr. postoje opekotine, posekotine ili neka druga vrsta zapaljivog procesa.
Sto se tice genitalnog herpesa mogucnost da se infekcija prenese sa partnera koji je inficiran ali nema simptome na drugog je samo 10%.

Posle inficiranja virusom herpesa simptomi kod primarne infekcije se javjaju nakon 2 do 3 nedelje, mada period moze biti i kraci i duzi.
Simptomi se obicno zalece za 2 nedelje, mada je infekcija dugotrajnija i bolnija kod ljudi koji pate od neke druge bolesti koja slabi imuni sistem kao sto su leukemija ili HIV.

Simptomi se mogu ublaziti hladnim oblogama, mesto gde se pojavila infekcija treba odrzavati suvim jer vlaga usprava zaceljivanje, bol i groznicu ublazava aspirin ili neki drugi analgetik i antipiretik.

Virusi herpesa se ne mogu potpuno izleciti tj. unistiti. Oni se samo povlace a prouzrokuju ponovne simptome nakon nekoliko meseci.Ponovna pojava simptoma herpesa se javlja kod oprilike 50% ljudi koji ga nose u organizmu a ponovna pojava je takodje individualna pa se kod nekih javlja retko a kod nekih veoma cesto vise od 6 puta godisnje. Javlja se ponovo kada padne otpornost organizma usled stresa, hirurske intervencije, menstroacije, opekotina od sunca i.td. Mogucnost ponovne pojave simptoma mozemo spreciti urednim zivotom, pravilnom ishranom, dovoljnom kolicinom sna i odmora, uravnotezenom psihom.

Infekcije urinarnog trakta – šta (ne) znamo i kako da se čuvamo?

Utice li hrana na raspoloženje?

5. октобар 2004.

Veza izmedu hrane i raspoloženja vekovima intrigira coveka. Konzumiranje hrane za covjeka predstavlja poseban užitak i, kada i koliko je to moguce, jede hranu koju voli, a izbegava onu koja mu ne prija. Tri hiljade godina stare Aryuvedske sage opisuju kako na prirodni telesni ritam uticu doba dana, sezone i hrana. Sada, novija istraživanja sve cešce razmatraju opravdanost starih verovanja, a posebno su interesantna ona o uticaju hrane na hemijske materije u mozgu. Postoje teorije da hrana utice na otpuštanje i cirkulisanje odredenih materija koje se nazivaju neurotransmiteri. Neurotransmiteri prenose informacije koje odašilje mozak te pri tom uticu izmedu ostalog i na raspoloženje, apetit, razmišljanje, osecanja, ponašanje. Serotonin, dopamin i norepinerfin su neurotransmiteri, koji su, kako se veruje, najosjetljiviji na odredene komponente hrane.

Serotonin je odgovoran za osecanje optimizma, opuštenosti i uopsteno, osecanje zadovoljstva. U zavisnosti od dobu dana, serotonin može uzrokovati pojacano osjecanje umora i iscrpljenosti. Visok nivo serotonina rezultira depresijom, poteškocama u spavanju, slabom koncentracijom i pojacanom željom za hranom.

Dopamin i norepinerfin odgovorni su za stanje budnosti, uzbudenje, mentalnu oštrinu i pojacanu aktivnost. Nizak nivo rezultira depresivnim raspoloženjem, umorom i slabom koncentracijom, dok visok nivo moze uzrokovati anksioznost i nemir.

Mozak ove neurotransmitere sintetizira iz aminokiselina. Triptofan i tirozin su aminokiseline koje igraju najvecu ulogu u vezi izmedu hrane i raspoloženja: triptofan se prevodi u serotonin, a tirozin je sastavni dio dopamina i norepinerfina.

Hrana od koje postajete energicni

Ukoliko se osecate tromo, namirnice bogate proteinima mogu «podici» Vaš energetski nivo da željenog nivoa. Proteini, kojih u velikim kolicinama ima u mesu, mleku, ribi, soji i mahunarkama, snabdece mozak tirozinom koji ce se potom prevesti u dopamin i epinerfin. U roku od nekoliko sati osjecati cete se energicno, spremni za akciju i puni samopouzdanja.

Ipak, imajte na umu, proteinski obrok nije dobro konzumirati pre spavanje jer bi u tom slucaju san mogao izostati.

«Antidepresivi» na tanjiru

Ukoliko želite da se opustite i smirite, sastavni deo Vašeg jelovnika trebalo bi da budu ugljenihidrati – testenina, povrce bogato skrobom, žitne pahuljice, integralna peciva. Ugljenihidrati povecavaju apsorpciju triptofana koji se u mozgu prevodi u serotonin. U roku od 30-tak minuta pošto ste pojeli ugljenohidratni obrok, osecatece te se smireno i opušteno.

Ipak, svi ugljenohidrati ne deluju jednako na opuštanje. Najbolje je konzumirati kompleksne ugljikohidrate (cele žitarice i njihove proizvode koji ukljucuju integralne pekarske proizvode, integralnu testeninu i pirinac). Kompleksni ugljenihidrati razgradjuju se kroz duži vremenski period te tako omogucavaju stalnu cirkulaciju serotonina tijelom.

Iako je triptofan aminokiselina, dakle sastavni deo proteina, konzumiranje proteina nema smirujuci efekt. Razlog tomu je što se proteini sastoje od velikog broja aminokiselina koje se medusobno takmice za ulazak u mozak. S obzirom da je triptofan velik molekul, prednost ce imati one manje, te ce triprofanu biti uskracen prelaz kroz moždanu barijeru.

Postoji li veza izmedu odredene hrane i hemijskih materija u organizmu koje uticu na raspoloženje, pokazace vreme, odnosno studije koje ce se, do konacnih zakljucaka i preporuka, nastaviti sprovoditi.

U meduvremenu, ne bi trebali zanemarivati svoja ocekivanja vezana uz hranu. Jer, ukoliko verujemo da ce nas konzumiranje odredene hrane i pica uciniti sretnima i popraviti naše raspooženje, onda verovatno i hoce, cak i ukoliko namirnica ne sadrži «magicni» sastojak. Nema sumnje da ukus hrane i užitak konzumiranja iste može uciniti da se osecamo dobro! Dobra hrana, u dobrom društvu nesumnjivo podiže raspoloženje. Prema tome, odgovor na pitanje iz naslova je potvrdan.

Cimet – poboljšava ukus i raspoloženje

5. август 2004.

Cimet se još pre 4500 godina pominje u jednom starom kineskom herbarijumu ali su za njega znali i Egipcani i Fenicani. Na istoku je tokom milenijuma korišcen protiv prehlada, povišenih temperatura, otežanog varenja, nadimanja, meteorizma i zamora.

Evropljani su ga otkrili 1500. godine kada su Portugalci zauzeli Cejlon. Urodjenici sa ostrva uzimali su ga kao lek protiv zamora i za jacanje energije. Pušili su ga i koristili u obliku mirisnih ulja.

Cena cimeta kao zacina je tada bila neverovatno visoka, pa su Holandani i Portugalci sto godina ratovali da bi ga se domogli.

Kasnije, kad su Englezi okupirali Cejlon, stavili su monopol na taj proizvod. Tek pri kraju XIX veka cimet je prestao da bude engleski ekskluzivitet i proširio se po celom svetu.

Bolji su štapici

Najviše se ceni cimet sa Madagaskara, ali i onaj sa Cejlona i Sejšela. Prodaje se u prahu i u štapicima. Bolje ga je kupiti u štapicima zato što cimet u prahu može da bude pomešan sa manje kvalitetnim vrstama. Štapici u stvari predstavljaju urolanu koru drveta koja se kasnije struže radi posipanja hrane.

Kako se koristi

Cimet se dobro slaže s cajem i vinom, a ne slaže se s masnocama koje ogranicavaju svojstva koja stimulativno deluju na nervni sistem i krvotok.

Da biste u potpunosti koristili energetski potencijal cimeta, obratite pažnju s cime cete ga kombinovati.

– u caju

– s kiselim mlekom

– s vinom – posipati meso

– posipati šlag

– posipati sladoled

– stavljati ga u mleko i kremove

– posipati kajganu

– stavljati ga u vodu za kupanje

– mirisati ga više puta tokom dana

– sagorevati ga s tamjanom

Dosadan i pasivan posao može ubrzati smrt

3. јул 2004.

Osobe koje vecinu svog radnog života provedu na poslu gdje mogu vrlo malo utjecati na ono što rade i kako ce to raditi umiru ranije nego njihovi poslodavci koji mogu donositi odluke, bar tako ukazuju novija istraživanja.

Dr. Benjamin C. Amick III, University of Texas Health Science Center Houston, i njegove kolege kažu kako osobe s malom mogucnošcu donošenja odluka o poslu umiru ranije od onih na vrlo zahtjevnim radnim mjestima. Mnogi poslovi nad kojima uposlenici nemaju kontrolu ukljucuju ponavljane radnje s vrlo malo varijacija vještina koje koriste. To sprjecava ljude da se više angažiraju oko svog posla. Ako ljudi ne rade znacajne poslove, to utjece na njihovo zdravlje, kaže Amick, jer zbog toga je veca vjerojatnost da ce razviti neki oblik rizicnog ponašanja. Osim toga, pasivni poslovi, na kojima se ljudi bore da ostanu budni i koncentrirani, mogu cak biti i jako stresni, objašnjava on. Prethodna istraživanja su pokazala kako nezanimljivi poslovi mogu uzrokovati otpuštanje hormona stresa.

Ova se otkrica temelje na istraživanju fizickih i psiholoških radnih stanja clanova 5 000 kucanstava. Istraživaci su pratili sudionike istraživanja od 1968. do 1991, godine odredujuci udio vremena koji osoba provede na razlicitim vrstama poslova. Poslovi su bili grupirani s obzirom na mogucnost odlucivanja o radu, psihološkim zahtjevima, sigurnosti, potpori i fizickim zahtjevima. Rezultati su objavljeni u casopisu Psychosomatic Medicine.

DR. Amick i njegov tim su otkrili kako ljudi koji donose najmanje odluka imaju 43% vecu vjerojatnost da ce prije umrijeti nego osobe koje imaju veliku mogucnost odlucivanja. Taj povecan rizik traje još 10 godina nakon što osoba napusti taj posao.

Osobe koje radni vijek provode na pasivnom poslu opisanom kao nezahtjevan i bez kontrole nad tim što i kad se radi, imaju 35% vjerojatnosti da ce umrijeti 10 godina nakon što napuste taj posao. Nasuprot, osobe koje provode svoj radni vijek na psihološki zahtjevnim poslovima ne pokazuju vecu vjerojatnost prijevremene smrti u usporedbi s osobama ciji je posao manje stresan.

Istraživanje ukazuje kako osobe koje rade u ugodnom radnom okruženju, punom potpore i sigurnosti te s vrlo umjerenim fizickim zahtjevima ne žive duže od osoba koje nemaju te prednosti na poslu.

Osobe koje rade na poslovima gdje nemaju autonomiju nad radnim procesom trebale bi poraditi sa svojim nadredenima na tome da dobiju više kontrole nad poslom koji rade, preporucuje dr. Amick. Povecan osjecaj kontroliranja posla osoba ima ako koristi više vještina za njegovo obavljanje, ako ima više mogucnosti odlucivanja o tome što i kada ce raditi, a na taj nacin radnik postaje i bolji timski igrac.

Dr. Amick kaže kako je potrebno radnicima dati barem vrlo skroman osjecaj kontrole nad svojim radnim mjestom jer to ima utjecaja na trajanje njihova životnog vijeka.

Hepatitis A – bolest prljavih ruku ruku

12. јун 2004.

Virusni hepatitis je zapaljenje jetre koja uzrokuje oštecenje jetrenih ćelija (hepatocita). Prouzrokuju ga razliciti virusi – A, B, C, D i E. Osim ovih virusa, akutni hepatitis mogu prouzrokovati i drugi virusi kao npr. Cytomegalovirus, Epstein-Barr virus, Coxackie virus i dr.
Virusni hepatitis cesta je bolest savremenog covecanstva. Razlika medu pojedinim tipovima hepatitisa je u nacinu prenosa, zastupljenosti medu populacijom, nacinu na koji dolazi do oštecenja jetrinih ćelija i posjedicama koje ova bolest može uzrokovati. Infekcija bilo kojim tipom virusa hepatitisa može uzrokovati akutni virusni hepatitis dok virusi B, C i D u jednog dela bolesnika mogu uzrokovati i hronicni hepatitis.

Hepatitis A, poznat i kao bolest prljavih ruku, pojavljuje se sporadicno ili u epidemijama, a do infekcije dolazi konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane virusom hepatitisa A (tzv. fekalno-oralni put zaraze). Zato rizik zaraze virusom hepatitisa A najviše zavisi od higijenskih i sanitarnih uslova života. Najcešci je kod dece i mladih osoba.
Osoba je najviše zarazna nedelju dana pre pocetka simptoma i tokom prve nedelje trajanja simptoma. Prosecno razdoblje od trenutka zaraze do pojave simptoma (inkubacija) je 28 dana. Simptomi se cešce ocituju kod odraslih nego kod dece i uglavnom pocinju naglo – povišena temperatura, umor, gubitak apetita, mucnina, bolovi u stomaku u podrucju jetre, tamna mokraca, svetla stolica, žuta boja kože i beonjača. Jetreni enzimi (serumska alanin aminotransferaza – ALT i aspartat aminotransferaza – AST) su povišeni i cesto pokazuju vrlo visoke vrednosti. Simptomi obicno traju manje od dva meseca, s tim da se vecina bolesnika oporavi za šest meseci bez ikakvih posledica, drugim recima ne postoji hronicni oblik ove infekcije.
Posebno lecenje hepatitisa A ne postoji. Pacijenati treba da miruju tokom jedne do cetiri nedelje posle postavljene dijagnoze i konzumirati hranu bogatu belancevinama. Trenutno postoji dosta pouzdana vakcina koja daje 90%-tnu zaštitu od hepatitisa A, a preporucuje se osobama koje odlaze u podrucja gdje je ucestalost ove bolesti dosta velika. Zaštita traje najmanje 20 godina.

Kako spreciti hepatitis A? – Uvek prati ruke nakon korišćenja WC, promene pelena, pripreme i konzumacije hrane…

Jabuka

12. јун 2004.

Potice iz Azije (severozapadni deo Himalaja), gajena je 1000 godina pre nove ere. Rasprostranjena je sirom sveta, poznato je oko 10.000 kulturnih sorti sa jestivim plodom razlicite velicine, boje, oblika, ukusa i vremena dozrevanja pa je na trpezama širom sveta rasprostranjena tokom cele godine.
Jabuka je oduvek imala sjajnu zdravstvenu reputaciju. Bogata mineralima, vitaminima A,B1,B2,C…a siromašna kalorijama (samo 45 kal. na 100gr.), koristi se protiv anemije, reumatizma, nesanice, zamora, gojaznosti, lupanja srca, bolje varenje hrane, katara creva i želutca za negu i regeneraciju kože i dr.
Jabuka za zdravlje i vitkost- pouzdano umiruje glad daje osjecaj punoce i sitosti, rastvara masne celije i celulit, a zahvaljujuci pektinima pouzdano ima antiholesterolska svojstva. Jabukovo sirce prema dr. Dzervisu, sadrzi visok procenat kalijuma, kljucnog minerala koji vezuje sve druge. Smanjuje osjecaj gladi, Za mršavljenje ujutru piti našte srca cašu vode sa 1 do 2 kašicice jabukovog sirceta, bez zasladjivanja, 60 dana.
Umesto jabukovog sirceta moze se piti nezasladjen caj od kora ploda jabuke.

Za bolji rad srcanog misica- tri puta dnevno piti sok iscedjen iz svežih jabuka, po jednu casu pola sata pre jela ili jedan sat posle jela.

Za umirenje kao blagi sedativ i za miran san- jesti jabuke kuvane u vinu ili vitaminski caj od sušenih jabuka. Može se jesti i vocna salata od jabuka i banana prelivena medom i sokom od limuna ili pomorandze.

Protiv depresije, melanholije i potištenosti- kupati se u toploj vodi u koju se doda 5l. jabukovog sirceta i 1l. caja od smrekovih bobica.
Protiv glavobolje prouzrokovane povisenim pritiskom, piti jabukovacu i ušmrkavati po 10 kapi jabukovog sirceta u nos 3 do 4 dana pre i posle podne.

Jabuke odlicno deluju na sistem za varenje. Jabucne i vinske kiseline koje one sadrže regulišu kiselost želutca, pa pomažu varenje belancevina i masnoca. Izvrsne su za cišcenje organizma od otrova jer potstcu rad jetre i mokrenje, cime pomažu pri razgradjivanju mokracne kiseline. Zbog tih osobina korisne su kod problema sa jetrom i žuci, gastritisa, cirova organa za varenje, gihta, zadržavanja tecnosti, mokracnih kamenaca i glavobolje.

Protiv proliva- jesti nastruganu jabuku koja je ostavljena da malo odstoji ili jednu kašiku praha napravljenu od osušenih ljuski jabuke kuvati 15 minuta u 200g. vode ili mleka pa to piti umesto vode.

Protiv zatvora- Svakog dana pojesti po jednu pecenu jabuku s hlebom sve dok se zatvor ne otkloni.

Ublazite simptome starenja kose

9. јун 2004.

Kao sto vec posle 30. godine koza lica pocinje da stari i da se bora, zbog cega morate da koristite anti-age krene, tako se menja i kvalitet kose. Tokom vremena ona gubi svoj sjaj i sve vise se pojavljuju sede vlasi. Ovo se ne moze spreciti, ali pomocu novih kozmetickih preparata, koji su namenjeni bas ovakvoj kosi, mogli bi ste da ublazite simptome starenja kose.

U periodu od 4 do 6 godina raste zdrava kosa i to otprilike 1 centimetar mesecno. Nakon toga kosa pocinje da otpada, praveci mesta za nove vlasi, koja ce izrasti iz istog korena. Medjutim kako starimo, dolazi do poremecaja u ovom procesu. Kod zena za vreme menopauze dolazi do smanjenja produkcije estrigena i kvalitet kose pocinje da se menja. Posto se smanjuje cirkulacija krvi u korenu kose, u nju ne dopire dovoljno hranjivih sastojaka. Posledice toga su da nova kosa raste mnogo sporije i njen kvalitet je mnogo losiji. Poredjenja radi kod devojaka izmedju 20 i 30 godina na glavi se nalazi oko 280 dlaka po kvadratnom centimetru.

Do 70-te godine broj dlaka po kvadratnom centimetru iznosi 180. Medjutim, pocetkom menopauze, dlake pocinju da nicu na potpuno neodgovarajucim mestima kao sto su obrazi, vrat, nausnice. Glavni krivac za to su muski hormoni koji se takodje nalaze u zenskom organizmu. Zbog oslabljene produkcije estrogena oni postaju sve dominantniji.

Sede vlasi su ustvari vlasi bez boje. One su genetski uslovljene i nastaju kada u folikulima kose melanociten ne proizvodi boju. Ukoliko zelite da prikrijete sede vlasi, najbolje je da upotrebite ehoton ili kolor sampon, koji ce kosi dati novi sjaj i delimicno ublaziti razliku izmedju sedih vlasi i ostatka kose. Medjutim, trebalo bi da ih upotrebljavate nakog svakog drugog ili treceg pranja kose. Ukoliko imate sedih vlasi, odlicno cete ih prikriti i pramenovima u prirodnim nijansama.

Ukoliko imate vise od 40 godina, sigurno se pitate zasto vasa kosa nije vise tako sjajna kao sto je bila nekada. Zasto je kosa uprkos odlicnoj nezi, sve suvlja i osetljivija? Naravno i ovome je glavni uzrok estrogen. Usled oslabljenog rada lojnih zlezda, koje luce mast, kosa nije dovoljno zamascena, pa se brzo susi i postaje osetljiva. Tome doprinose i drugi faktori kao sto su: mini val, feniranje, farbanje, jako sunce. Zbog svega toga ona postaje slaba i bez sjaja.

Na trzistu postoje preparati koji su namenjeni zreloj i sedoj kosi. Iako oni ne mogu da potstaknu rast kose, pomocu njih se moze obnoviti i ojacati koren kose. Obicno su to samponi i fluidikoji sadrze akacija kolagen, slican kolagenu koze, koji je zaduzen za vlaznost. Takodje postoje samponi i balzami koji sadrze proteine i odlicni su za suvu i ostecenu kosu.