Kontracepcija za muškarce

6. јул 2012.

Odavno se najavljuju pilule za kontracepciju koje će koristiti muškarci slične onima koje koriste žene, ali prva sredstva za kontracepciju koja će se pojaviti na tržištu najverovatnije neće biti hormonalna.

FDA (Food and Drug Administration) je odobrila nehormonalno kontraceptivno sredstvo namenjeno muškarcima nazvano IVD ( Intra Vas Device ), koje zaustavlja kretanje spermatozoida.

Istraživanja koja su vršena prvo nad životinjama a zatim i nad 90 muškaraca su potvrdila njegovu delotvornost bez loših sporednih efekata koje izazivaju kontraceptivna sredstva izrađena na bazi hormona.

Ova mala naprava jednostavno funkvioniše tako što komplet cevčica blokira kretanje spermatozoida kroz tubu kojom se sperma kreće ka izlazu, nazvanu vas deferens. S obzirom da se radi o napravi a ne o pilulama kojima se manipuliše hormonima, muškarci ne moraju da brinu da će dobiti akne, dobiti na težini, ili će im opasti seksualna želja.

Tokom prvog ispitivanja delotvornosti IVD-a kod 30 muškaraca, efekat je bio 100% tj. u spermatozoidnoj tečnosti ili nije bilo uopšte spermatozoida ili ih je bilo suviše malo da bi izazvali trudnoću. Ispitivanja kod majmuna su pokazala da naprava gubi delotvornost posle 7 meseci korišćenja, kod ljudi izdržljivost aparata nije testirana jer je otklanjana već sledećeg dana.

Ovakva metoda kontracepcije bi otklonila potrebu za vezeoktomiju, hiruršku intervenciju koja traje 15-tak minuta, kojom se zatvara vas deferens a za koju se opredeljuje 500,000 Amerikanaca, kako bi se oslobodilo upotreba kondoma. Vazeoktomija je zahvat koji muškarca trajno čini neplodnim.

Razloge za korišćenje ovakve naprave za kontracepciju je opisao jedan od muškaraca koji je učestvovao u ispitivanju rečima da se opredelio zbog toga što njegova žena nije htela da koristi pilule za kontracepciju, za šta je nije krivio jer kaže da ni on ne bi pristao da mu pilule na bazi hormona prave haos od organizma a s druge strane ostala sredstva za kontracepciju su im kvarila najintimnije trenutke.

Postizanje hormonalne ravnoteže ishranom

6. јул 2012.

Hormoni se mogu normalizovati unošenjem većih količina određenih namirnica i smanjenjem unosa namirnica koje nepovoljno utiču na hormonalnu ravnotežu.

Eksperti veruju da je najbolje uvesti način ishrane koji je fokusiran na umereno do veće unošenje određenih vrsta proteina, umereno unošenje masnoća (zdrav izvor masnoća) i visok unos povrća i voća, dok bi unošenje određenih vrste ugljenih hidrata trebalo ograničiti.

Praćenjem ovog tipa ishrane, funkcionisanje određenih ključnih hormona će biti potstaknuto, što će uticati na iščezavanje češžnje za većinom namirnica, takođe će te manje unositi brzu hranu. Ove preporuke nisu striktan način ishrane ali bi se pravila trebalo pridržavati tokom čitavog života.

Namirnice koje treba redovno unositi:

–Voće i povrće – pomaže u promeni T4 u T3 (aktivniji oblik tiroidnog hormona)

– Proteini – namirnice bogate proteinima će povećati nivo insulinu sličan, faktor rasta-1 (IGF-1), i hormona sličnog adrenalinu – dehidroepiandrosteron (DHEA), koji stupa u reakciju sa neželjenim efektom kortizola u telu, snižava visok nivo insulina i pomaže u transformaciji T4 u T3.

– Masnoće – (uključujući i saturisane masnoće) – normalan nivo masnoća potstiče funkcionisanje svih polnih hormona kao i hormon rasta (HGH), ipak treba voditi računa da u preterano velikim količinama, masnoće snižavaju nivo HGH i tiroidnim hormonima.

–Voda

Namirnice koje treba izbegavati

– Žitarice i cerealije – treba smanjiti unos ovih namirnica jer svaki put kada poraste nivo insulina u krvi zbog unošenje ovih namirnica bogatih glikolima nivo ostalih hiperglikogenih hormona kao što su DHEA, HGH, testosteron, estradiol i glukagona pada. Žitarice vezuju stereoidne hormone u crevima, što onemogućava njihovu resorpciju u krvotok.

– Mlečni proizvodi – ljudski organizam ne može potpuno da razgradi proteine iz melečnih proizvoda jer odrastanjem gubimo enzim zadužen za razgradnju ovih proteina. Sir je namirnica koju je teško svariti.

– Šećer – prerađena hrana, bogata šećerom ne daje energiju, naprotiv čini vas umornim. Med je bolji od šećera ali i on utiče na nivo insulina, dovoljno fruktoze je moguće uneti voćem.

– Kafa – dehidrira telo, snižava nivo melatonina tokom noći a uvećava koncentraciju kortisola.

– Alkohol kod muškaraca povećava nivo estrogena ( što vodi uvećanju grudi), deluje i na uvećavanje prostate.

Prirodan pristup

Možete potstaći nivo HGH prirodno:

– unošenjem značajnih količina kalorija konzumiranjem voća, povrća, jaja, mesa – pogotovo živinskog porekla i ribe

– izbegavajte alkohol, sirće i pića sa kofeinom

Nega kože u 40-toj

6. јул 2012.

Vreme prolazi, telo se menja a oko 40-te godine života to postaje očigledno. Koža gubi tonus, kompaktnost, menja se pigmentacija kože, javljaju se bore. Na sve ove promene utiču i spoljašnji faktori od kojih se mlađa koža uspešno brani. Sa godinama na koži se mogu pojaviti akne, ona može postati suva, može pojačano da luči, javljaju se bore ali se na sve ove promene može uticati jer je koža organ koji se stalno obnavlja i menja.

U zreloj koži postepeno dolazi do atrofije, usporava se međućelijska izmena materija, zbog čega se na površini kože nakuplja veća količina rožnatih ćelija, slabi aktivnost fibroblasta koji proizvode kolagen i elastin. Usporava se površinska cirkulacija, smanjuje se količina vode u tkivu kože, kao i količina magnezijuma i fosfora. Kože postaje osetljivija i podložnija infekcijama, sporije se obnavlja.

U menopauzi se u zavisnosti od hormonalnih promena koje se tada dešavaju usled povišenog nivoa androgenih hormona javlja ili masna koža i akne ili ako je njihov nivo snižen suva koža usled čega se brže pojavljuju bore. Na sve ove promene koje se javljaju u zelom životnom dobu se može uticati na više načina.

Akne – zahtevaju temeljno čišćenje kože lica ujutru i uveče, kako bi se površina kože i otvori lojnih kanalića oslobodili od svih nečistoća. Treba izegavati čišćenje agresivnim proizvodima koji nadražuju i isušuju kožu jer oni potstiču pojačan rad lojnih žlezda i povećeno lučenje sebuma zbog pokušaja da se poboljša hidrolipidni film kože. Ishrana je takođe bitna ali je svako slučaj zaseban pa treba kroz jedan kraći vremenski period pratiti koje namirnice izazivaju pogoršanje stanja kože. Lice treba štititi od sunca ali isto tako i od laka za kosu, jer on sadrži materije koje tiho oštećuju kožu. Za negu kože treba koristiti hidrantne kreme, bez previše masnih sastojaka, koji zatvaraju pore i sprečavaju normalno pražnjenje lojnih kanala. Redovnim pilingom i to blagim koji ne nadažuje kožu pomaže koži da se brže obnavlja.

Bore – za pojavu bora presudan uticaj opet imaju hormoni jer utiču na međućelijsku razmenu materija, proizvodnju elestina i kolagena, uzrokuju suhoću kože, promenu pigmentacije i pojavu bora. Korišćenje kozmetičkih preparata protiv bora vidno povoljno deluje na kožu ali pomaže i zdrava ishrana, izbegavanje stresa i umereno sunčanje. Tržište je bogato kremama protiv bora, treba birati one koje sadrže aktivne sastojke koji imaju dokazano dejstvo protiv bora a to su:
Retanol – ubrzava odstranjivanje mrtvih ćelija sa površine kože koje zatvaraju pore i usporavaju proces obnavljanja kože, bore izgledaju manje a koža ima svežiji izled.
AHA ili voćne kiseline – imaju blagi piling efekt.
Koenzim Q10 se koristi kao antioksidans, potstiče stvaranje novih ćelija što znači da poboljšava kompaktnost i čvrstinu kože.

I muškarcima otkucava biološki sat

6. јул 2012.

Ne opada samo reproduktivna sposobnost kod žena sa godinama, sve je lošiji i genetski kvalitet sperme kako muškarac ulazi u godine.

Najnovija studija je pokazala da se kod muškaraca već u dvadesetim godinama postepeno počinje da povećava verovatnoća da će biti neplodni, da će im žene prolaziti kroz neuspešne trudnoće ili da će na decu preneti genetske mutacije koje prouzrokuju zakržljalost. Sve više muškaraca se opredeljuje sve kasnije za očinstvo, u Americi oko 40% muškaraca postaju očevi između 35 i 49-te godine života a svega 20% pre 30-te godine. Studija je i pokazala da je parovima gde je muškarac stariji potrebno više vremena da žena zatrudni.

Poznato je da je verovatnoća da su neki tipovi DNA oštećeni sve veća sa godinama, a što je veći procenat spermatozoida sa oštećenom DNA manja je verovatnoća za uspešno očinstvo i zdravo dete.

Poznato je da plodnost žena opada sa godinama, što duže žena odlaže trudnoću veći je rizik od pobačaja i rađanja dece sa bolestima kao što je Daunov sindrom. Reprpduktivni period žene se skoro naglo završava sa menopauzom. Međutim i muškarci imaju biološki sat samo se on drugačije ispoljava.

Kod muškaraca se promene dešavaju postepeno što se tiče plodnosti i sposobnosti da stvore zdravo dete.

Studijom je obuhvaćeno genetski pregled uzoraka sperme od 97 zdravih muškaraca starosti od 22 do 80 godina. Studija je prvo pokazala da pokretljivost spermatozoida i njihova sposobnost da se kreću u pravoj liniji opada sa godinama i da je to u strogoj proporciji sa fragmentacijom DNA.

Studija je takođe pokazala da sa većom starošću oca postoji veća verovatnoća da se deca rode sa genetskom mutacijom koja se kod dece prouzrokuje patuljast rast, deca sa ovom mutacijom imaju kratke ruke i noge i mogu maksimalno da porastu do 1.2 m.

Ipak je ova studija tek jedna od prvih u utvrđivanju kako starenje muškarca utiče na pood, sledeći studijama treba isključiti druge faktore koji mogu izazvati genetske mutacije kod dece.

Da li su detoksikacione dijete delotvorne?

6. јул 2012.

Sam pojam detoksikaciona dijeta zvuči privlačno zbog dubokog uvrtenja da voda koju pijemo i hrana koju unosimo sadrži veliki broj različitih toksičnih supstanci, koje se akumuliraju i štete zdravlju. Ipak, da li one zaista doprinose zdravlju?

Šta su detoksikacione dijete?

Postoje razne detoksikacione dijete kojima je zajedničko da savetuju ishranu koja se bazira na svežem povrću,i voću i jogurtu sa druge strane savetuje se striktno izbegavanje namirnica kao što su meso, riba, alkohol i razni stimulansi uključujući i kafu. Preporučeno trajanje ovakvog načina ishrane takođe varira ali je to obično 7 do 10 dana.

Posle nedelje ovako limitiranog načina ishrane, nije začuđujuće što ljudi izjavljuju da se osećaju čilije i manje letargično. Ipak ovu su simptomi smanjenog unosa kalorija pre nego posledica eliminacije toksina iz tela.

Premda se posle detoksikacione dijete većina ljudi oseća bolje sa naučnog stanovišta nema mnogo dokaza da ona pomaže u oslobađanju od toksina kao i da je to uzrok da se čovek oseća zdravije i sa više energije. Tačno je da hrana kojom se hranimo sadrži neke toksične supstance ali na sreću ljudski organizam može da izađe na kraj sa takvim toksinima i oni se efikasno otklanjaju i izlučuju zahvaljujući jetri.

Osnovna nelogičnost vezana za detoksikacionu dijetu je da voće i povrće sadrže malo toksina dok unošenje mesa i ribe vodi ka akumulaciji štetnih supstanci u telu. U suštini, pre je suprotno, istinita tvrdnja, povrće kao što je kupus i luk imaju visok sadržaj prirodnih toksina, dok ih u mesu i ribi ima veoma malo. Najveća je ironija što jetra, organ u kome se vrši detoksikacija, najefektivnije razlaže i eleminiše toksine iz namirnica bogatih proteinima kao što su riba i meso.

Voće i povrće su važan sastavni deo zdrave, balansirane ishrane ali isto tako nije za preporuku da se ishrana danima sastoji samo od ovih namirnica, isto su tako značajni i proteini i ugljeni hidrati u svakodnevnoj ishrani.

Detoksikaciona dijeta kao vid restriktivnog načina ishrane promoviše biljne suplemente i funkcionalne namirnice.

Probiotici postaju popularni suplementi, koji se uzimaju zbog svog povoljnog efekta na bakterije koje sačinjavaju stomačnu floru (takozvane dobre bakterije). Probiotici koje sadrže suplementi ili takozvani bio jogurti su žive bakterije koji povoljno utiču na funkcionisanje creva i imunitet.

Jedan od najčešćih uzroka letargije je konstipacija (zatvor), pa se detoksikacionom dijetom preporučuju laksativi. Sigurno da sporo prolažemnje razložene hrane kroz creva može da pveća apsorpciju nekih potencijalno toksičnih supstanci ali mnogo bolji način da ne dođe do toga je unošenje hrane koja sadrži puno biljnih vlakana . Tako mekinje pomažu čišćenju creva i zbog toga su nazvani prirodna metla. Uzimanje suplemenata koji deluju kao laksativi nije dobra ideja jer mogu da dovedu do dehidratacije, debalansa minerala i problema sa digestivnim traktom.

Proširene vene – najčešća pitanja

6. јул 2012.

Šta su proširene vene?
Proširene vene su uvećane vene koje mogu da budu boje kože, tamno ljubičaste ili tamno plave boje. često izgledaju kao užad, vijugave i kvrgave. Otekle su i razvijaju se iznad površine kože. Najčešće se pojavljuju na listovima nogu ili sa unutrašnje strane nogu. Tokom trudnoće mogu se pojaviti proširene vene u oblasti anusa – hemoroidi.

Šta prouzrokuje pojavu proširenih vena?

Srce pumpa krv bogatu kiseonikom i hranjivim materijama u arterije koje je nose u sve delove tela a vene nose krv siromašnu kiseonikom iz svih delova tela nazad do srca. Kontrakcijom mišića nogu krv se pumpa nazad ka srcu iz nižih delova tela. Vene imaju zalistke koji omogućuju da se krv kreće samo u jednom pravcu – ka srcu. Ovi venski zalistci sprečavaju da se krv vraća nazad prilikom uspinjanja . Ukoliko ovi zalistci postanu slabi krv se vraća nazad u donje delove vene gde se može skupljati. Ovaj problem se zove venska isuficijencija. Sakupljena krv, proširuje vene.

Koliko su proširene vene čest problem?

Proširene vene su veoma čest problem javljaju se kod oko 50 do 55% žena i 40 do 45% muškaraca, posle pedesete godine javljaju se kod jednog od dvoje ljudi.

Kod kojih se ljudi češće javljaju proširene vene?

Veliki broj faktora utiče na pojavu proširenih vena a oni mogu biti: sa godinama, ukoliko u porodici neko pati od proširenih vena, hormonalne promene tokom puberteta, trudnoće ili menopauze, tokom trudnoće usled povećanja količine krvi koja protiče venama i arterijama, prekomerna debljina, povrede nogu, prekomerno stajanje, preterano izlaganje suncu pogotovo kod ljudi sa svetlom bojom kože.

Zašto se proširene vene najčešće pojavljuju na nogama?

Sila gravitacije, pritisak telesne težine i sam zadatak da se krv nosi iz donjih delova tela gore ka srcu čine vene nogu specijalno osetljivim na pojavu proširenih vena. U odnosu na ostale delove tela, vene nogu imaju najteži zadatak vraćanja krvi u srce, one trpe veliki pritisak a pritisak može da bude jači od snage venskih zalistaka.

Da li su proširene vene bolne i opasne?

Proširene vene se uglavnom tokom vremena dalje uvećavaju i stanje se pogoršava a izrazito proširene vene mogu prouzrokovati zdravstvene probleme kao što su:

– Izrazita venska isuficijencija usled koje se javlja sporije vraćanje krvi iz nogu u srce, ovo stanje može da prouzrokuje stvaranje krvnih ugrušaka i pojavu infekcija. Krvni ugrušci mogu da budu veoma opasni zbog toga što mogu da se pokrenu iz vena nogu i odu u vene pluća, ovo stanje može da bude opasno po život jer može da onemogući normalan rad srca i pluća.

– Rane ili ulceracije tkiva i kože oko proširenih vena.

– Proširene vene prati osećaj iritacije, otoci i bolni osip u blizini oteklih vena.

Koji su simptomi proširenih vena?

Najčešći simptomi su: pulsirajući bol, noge se brzo zamore, težina u nogama, oticanje nogu, osećaj ukočenosti u nogama i iritirajući osipi na koži u blizini proširenih vena.

Šta treba sprovesti kao preventivu pojavi proširenih vena?

Ne može se uvek sprečiti pojava proširenih vena ali se može smanjiti pojava novih proširenih vena:

Ukoliko je koža nogu izložena suncu treba koristiti preparate za sunčanje, redovno vežbanje koje pojačava snagu nogu, poboljšava cirkulaciju, pogotovo je dobro pešačenje i trčanje. Kontrolišite telesnu težinu, svaki prekomerni kilogram pojačava opterećenje na noge . Nije za preporuku sedeti prekrštenih nogu, dobro je podići noge tokom odmora. Izbegavajte preterano dugo sedenje i stajanje. Ukoliko morate dugo da stojite premeštajte svoju težinu sa noge na nogu svkih par minuta. Ukoliko morate dugo da sedite, svakih 30 minuta treba da ustanete i prošetate makar par minuta. Izbegavajte tesnu odeću koja pritiska struk, prepone ili noge. Jedite hranu koja nije suviše slana i bogata biljnim vlaknima kao što je voće, povrće i leguminoze.

Kada se treba obratiti lekaru zbog proširenih vena?
Ukoliko su proširene vene otekle, crvene ili tople na dodir ili ukoliko smatrate da one izazivaju probleme u cirkulaciji krvi u nogama, ukoliko su blizu zgloba, ukoliko se usled njih javljaju otoci i rane.

Kako se leče?

Pošto se venski zalisci ne mogu popraviti, niti hirurški zameniti, jedini je način lečenja – ukloniti ih. Time će se ukloniti i osnovna karika u mehanizmu nastanka proširenih vena. Proširene vene treba ukloniti kako bi se uspostavila normalna venska cirkulacija i u površinskim venama. Time se onemogućuje prevelik dotok venske krvi u duboki venski krvotok i komplikacije koje su sa tim povezane, a ako je prisutna otvorena rana, ona će spontano zarasti za 4 do 6 nedelja.
Kada ukloniti proširene vene? Pproširene vene treba operisati kada su one vidljive i kada se ultrazvukom utvrdi oštećenje venskih zalistaka.
Operacija proširenih vena se radi ambulantno, u lokalnoj anesteziji , a pacijent neposredno nakon zahvata ide sam kući, bez tuđe pomoći.

Operacije proširenih vena se rade savremenom tehnikom, kroz otvore u koži od samo 2-3 milimetra, koje ne treba zašivati. Nakon nekog vremena ožiljci postaju nevidljivi, pa se, osim funkcionalnog, postiže i odličan estetski učinak.
Svaki poremećaj površinskog venskog sistema nastalu zbog proširenih vena treba lečiti odmah. Operacija kojom se u ranom stadijumu uklanjaju proširene vene nije nikako zahvat koji se preduzima radi izgleda, nego operacija koja treba da spreči oštećenje dubokih vena i kasnije vrlo teške komplikacije.

Sedam saveta da ubr zate metabolizam i brže sagorite masti

6. јул 2012.

Brzina vašeg metabolizma je istinski ključ brzog i efikasnog sagorevanja masnih naslaga. Predstavljamo sedam jednostavnih saveta za podsticanje nivoa metabolizma.

Vaš metabolički nivo određuje koliko brzo ćete dobiti ili gubiti masti u organizmu. Ovde možete naći neke brze savete, koje možete da primenite odmah, da biste razmrdali vaš metabolizam i povećali sagorevanje masnih naslaga.

Redovno doručkujte

Nije nikakav mit da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Ukoliko preskačete doručak, misleći da time štedite unete kalorije ili vreme, razmotrite sledeće…

Vaše telo je bilo u prinudnom stanju posta osam ili više sati. Kada se probudite i ne obezbedite mu nikakvu hranu, njegova prirodna reakcija je samoodbrana. Ono misli da nastupa glad i stoga automatski usporava vaš metabolizam na najniži nivo, da bi sačuvalo kalorije. Ne samo da sve što pojedete dalje u toku dana ima daleko veću šansu da završi kao mast nataložena oko vašeg struka, već su i šanse da sagorite masti tog dana minimalne.

A najgore tek sledi… kasnije u togu dana ćete prilično ogladneti i verovatno žudeti za nekom hranom koja uopšte nije dobra za vas. Sa trenutno sporijim metabolizmom (jer ste preskočili doručak), zalepiće vam se mnogo više tog „ne tako kvalitetnog“ obroka nego obično.

Jedite češće

Pored preskakanja doručka, sledeći po važnosti ubica metabolizma je dugo čekanje između obroka. Svaki put kada nešto pojedete, vaš metabolizam skoči da bi obradio hranu. Što češće jedete, češće ćete ubrzati vaš metabolizam.

Međutim, jako je bitno da jedete manje obroke, jer pet obilnih obroka umesto tri dnevno neće mnogo pomoći sagorevanju masti! Pokušajte da jedete pet ili više puta dnevno, uključujući zdrave užine između glavnih obroka.

Vežbajte intnezivno

Metabolički nivo vašeg organizma je u direktnoj vezi sa intenzitetom vežbi koje izvodite. Dok se šetate sagorećete kalorije i blago podignuti nivo metabolizma čak i neko kratko vreme posle, ali se to ne može porediti sa efektom koji ćete postići visoko intenzivnim intervalnim treningom. Takav vid treninga može ubrzati vaš metabolizam punih 24 sata pa i duže nakon vežbanja.

čak i ukoliko ne možete da izdržite visoko intenzivni trening, uvek možete da pronađete načine da lakše oblike vežbanja, kao što je šetanje, učinite intenzivnijim, npr. šetajući brže, šetajući uzbrdo, šetajući sa tegićima itd.

Vežbajte sa opterećenjem

Trening sa opterećenjem i tegovima izgrađuje mišiće, a mišićna masa ima izuzetno veliki uticaj na stopu metabolizma vašeg organizma. Mišićno tkivo je veoma metabolički aktivno. Vaše telo sagoreva dosta kalorija samo da bi ga održalo.

Trening sa opterećenjem ima na vaš metabolizam trostruko dejstvo. Ne samo da sagorevate kalorije za vreme vežbanja, već povećavate metabolički nivo i dugo nakon završetka vežbanja (pod uslovom da je vaš trening intenzivan). Dodajte tome i ekstra mišiće koje gradite primenjujući ovakav način treninga i možete sami da uvidite koliko trening sa opterećenjem stimuliše vaš metabolizam.

Devojke i žene ne treba da se boje da će ih trening sa tegovima učinitim muškobanjastim, jer njihov organizam ne poseduje u tolikoj meri hormon testosteron, koji je najzaslužniji za mišićni rast. A korist je izuzetna, jer ćete dobiti izvajane i vretenaste mišiće, kao takmičarke u fitnesu.

Jedite više proteina

Upoređujući tri glavna makronutrijenta (proteine, ugljene hidrate i masti), proteini zahtevaju najviše energije da bi bili svareni u organizmu. Stoga su proteini manje podložni pretvaranju u mast i skladištenju u telu. Proteini će vam takođe pomoći da izgradite više mišića.

Ne preporučujem vam da preterujete sa unosom proteina, ali se ipak usredsredite i pokušajte da vaš organizam snabdete dovoljnom količinom kavilitetnog proteina iz raznovrsnih izvora (posna junetina i teletina, piletina, riba, jaja, soja itd.). Na taj način ćete vaš metabolizam održavati na visokom nivou.

Unosite vitamine

Nivo vašeg metabolizma se u suštini svodi na hemijske rekacije u vašem telu. Vitamini, minerali i voda su bitni elementi tih hemijskih reakcija. Ukoliko nemate na raspolaganju dovoljno ovih komponeneti, onda kada su vašem telu potrebni, ono će biti limitirano onim što je prisutno.

Vaš metabolizam možete sebi predstaviti i kao montažnu traku u fabrici automobila. Ne možete napraviti kompletan automobil, ukoliko nemate sve delove na raspolaganju. Na primer ukoliko imate na raspolaganju vrata za sklapanje samo 100 automobila, ali takođe imate još 200 komada na traci bez vrata, propuštate mnogo potencijalne proizvodnje.

Redovnim uzimanjem multivitamina, ne samo da ćete podržati vaš metabolizam, već unaprediti i opšte zdravlje. Obratite pažnju da se raznorazni sokovi i napici sa dodatkom vitamina ne računaju u kvalitetne izvore!

Smanjite unos masti

Hrana bogata mastima se duže vari u organizmu i ostavlja osećaj sitosti znatno duže. Dok je osećaj sitosti svakako dobar kada želite da izgubite masti, jer vam se neće dešavati nekontrolisani napadi za hranom, sa druge strane unošenje obroka koji će vas podstaći da čekate duže periode između jela može imati za rezultat usporavanje vašeg metabolizma.

Ovime se vraćamo na tačku o potrebi za češćim obrocima. Ukoliko jedete obrok bogat masnoćama za doručak, može se desiti da nemate želju za ponovnim jelom sve do ručka, koji može biti i za više od pet sati. Idealno bi bilo, da ako možete jedete na svaka 3 sata.

Ukoliko tražite način da svom metabolizmu date podstreka, isprobajte ove savete. Viši nivo metabolizma vam može dramatično pomoći sa gubitkom masnih naslaga.

Vaša Jelena

Tomić Jelena

viši sportski fitnes trener i instruktor aerobika

tomic.jela@gmail.com

———————————————————————

individualni programi vežbanja * personalni treninzi

Kada je nivo šećera u krvi nizak

6. јул 2012.

Hipoglikemija ili nizak nivo šećera u krvi se javlja kada nivo glukoze padne toliko nisko da organizam nema dovoljno energije za sve njegove aktivnosti.

Ugljeni hidrati su glavni izvor glukoze, pirinač, hleb, makarone, cerealije, mleko, voće i slatkiši su namirnice bogatih ugljenim hidratima.

Posle obroka, molekuli glukoze se apsorbuju u kvotok i nose do ćelija gde se koriste kao izvor energije. Insulin koga stvara pankreas, pomaže da glukoza uđe u ćelije. Ukoliko unesete više glukoze nego što su potrebe vašeg organima višak se čuva u jetri i mišićima u formi zvanoj glikogen. Organizam može da koristi zalihe glukoze kad god je potrebna za energetske potreba između obroka. Višak glukoze se takođe može konvertovati u masnoće i čuvati u masnim ćelijama.

Kada nivo glukoze počne da opada, glukagon, drugi hormon koga stvara pankreas, signalizira jetri da razlaže glikogen i tako oslobodi glukozu, pa njen nivo u krvi ponovo raste.

Hipoglikemija se najčešće javlja kod ljudi koji pate od diabetesa ali se može javiti i kod onih koji ne pate od ove bolesti.

Simptomi hipoglikemije i kod jednih i kod drugih su veoma slični i ispoljavaju se kao glad, nervoza, znojenje, drhtavica, vrtoglavica, blaga glavobolja, pospanost, osećaj zbuinjenosti, teškoće u govoru i osećaj slabosti.

U većini slučajeva kod reaktivne hipoglikemije uzroci tačno još nisu poznati, neki smatraju da su neki ljudi osetljiviji na hormon epinefrin, koji prouzrokuje mnoge simptome hipoglikemije, dok drugi smatraju da deficit u hormonu glukagona vodi do hipoglikemije.

Uzroci koji mogu izazvati nizak nivo šećera u krvi su preskakanje obroka, nedovoljna količina unete hrane, naporan rad i telesne vežbe ili kod obolelih od diabetesa veća doza insulina ili nepravilno uzimanje insulina.

Simptomi se kod reaktivne hipoglikemije mogu olakšati unošenjem manjih obroka svaka tri sata, redovnim telesnim vežbama, svakodnevnim unošenjem raznovrsnih namirnica (integralnog hleba, pirinča, krompira, voća i povrća), izbegavanjem veće količne hrane bogate šećerom, pogotovo na prazan stomak.

Liposukcija i opasnosti koje nosi

6. јул 2012.

Liposukcija je jedna od najpopularnijih zahvata u estetskoj hirurgiji kojom se osim odstranjivanja suvišnih masnih naslaga efikasno i preoblikuju određeni delovi tela kod onih koji nemaju problema sa viškom kilograma.

Regije koje se najčešće tretiraju su stomak, bedra, spoljna strana butina, unutrašnja strana butina i kolena, ruke, podvaljak. Sklonost ka nakupljanju masnog tkiva u bokovima, natkolenicama i stražnjici odlika je tzv. ženskog ili ginoidnog tipa tela. Zbog toga su naslage masnog tkiva na ovim delovima tela vrlo otporne na dijete i vežbanje. Mnogi postaju obeshrabreni nakon što počnu gubiti kilograme, a oblik ovih delova tela ostaje isti. Ukupne proporcije tela nisu zadovoljavajuće i odeća ne stoji dobro. U ovim slučajevima liposukcija uspešno rešava višak masti i poboljšava simetriju tela.

Kako se izvodi liposukcija?
Pre zahvata, lekar označi delove tela na kojima će se obaviti liposukcija. U venu se postavi infuzija kako bi količina tečnostie u telu ostala ista tokom zahvata. Zahvat se može izvesti pod oštom anestezijom ili kombinacijom sedacije i lokalne anestezije. Za vreme zahvata hirurg napravi mali rez, obično na mestu pregiba tela ili nabora kože kako bi bio što manje uočljiv. Kroz taj rez uvodi se cevčica, kanila, u masno tkivo. Kanila se koristi za razbijanje masnih naslaga i oblikovanje tela u željene proporcije. Višak masnog tkiva se usisava snažnim vakuum koji kožu, krvne sudove, mišiće i živce ostavlja neoštećenim.

Relativno novija metoda je korišenje ultrazvuka za razbijanje masnih naslaga (UAL: ultrasound assisted lyposuction). Ovom metodom smanjuje se ozleda tkiva i krvarenje. Posobno je korisna za delove tela sa mnogo vezivnog tkiva.

Vrsta zahvata zavisi od dela tela sa koga se odstranjuje mast, količini masti koja se želi odstraniti.

Sam zahvat traje od jednog do dva sata i ukoliko nema komplikacija pacijent može da napusti kliniku posle jednog do dva sata.

Bolovi nakon zahvata nisu jaki. Dan ili dva nakon zahvata možete se osećati umorno, kao nakon napornog vežbanja. Noge i bokovi mogu biti ukočeni, bolni, otečeni, krvariti ili neosetljivi. Lekar može propisati antibiotike i analgetike nakon zahvata. Iz operativne rane može viriti cevčica, dren, kroz koji otiče upalna tečnost. Šavovi se odstranjuju nakon 7-10 dana, osim ako se ne radi o resorptivnim koncima koji se ne vade.
Šest nedelja nakon zahvata na operisanim delovima tela potrebno je nositi čvrsti steznik. Steznik smanjuje bolove i otok i omogućuje oblikovanje tela.
Otoci i krvi podlivi povlače se najkasnije tri nedelje posle zahvata. Kako bi se ubrzao proces zaceljivanja i izbegle komplikacije, potrebno je što pre početi s laganim vežbama. Na posao se možete vratiti nakon nekoliko dana, ako se radi o sedećem poslu. Naporne fizičke aktivnosti mogu se obavljati nakon 6 nedelja.

Nakon zahvata ponekad postoje:
– jamice na operisanoj koži
– kvrge
– neosjetljivost tog dela tela
– ožiljavanje
– promena boje kože
– mlohava koža
Ovi problemi mogu se rešiti dodatnim zahvatom.
Nakon UAL liposukcije moguće su opekotine kože i tkiva zbog otpora.
Ozbiljnije komplikacije uključuju:
– stvaranje krvnih ugrušaka
– infekcija
– prekomerni gubitak tečnosti
– šok
– nakupljanje tečnosti u plućima
– predoziranje lekovima
Ove, ozbiljnije, komplikacije češće se pojavljuju ako je odstranjeno mnogo masnog tkiva, ako su izvedena dva ili više zahvata i ako je prilikom zahvata korištena opšta anestezija.

Kada se opredeljujete za liposukciju iako ona zvuči kao ostvarenje vaših želja uvek treba imati na umu da je to hirurški zahvat posle koga su moguće komplikacija.

Ishranom protiv bolnih menstroacija

6. јул 2012.

Bolne menstroacije se javljaju kod polovine žena a u 10% slučajeva je bol veoma intenzivan pa onemogućava normalne aktivnosti. Kod nekih žena bolne menstroacije nestaju posle poraođaja ali kod većine se nastavlja tokom čitavog reproduktivnog perioda.

Još 60-tih godina je postalo jasno da je za ovo odgovorna hemilalija – prostaglandin, ona se stvara od tragova masnoća koje se čuvaju u ćelijskim membranama i prouzrokuju zapaljenje, takođe izazivaju kontrakcije mišića i krvnih sudova i bol.

Kratko pre početka menstroacije ćelije endometrijuma koje pretstavljaju spoljašnji sloj materice stvaraju velike količine prostaglandina, kada počnu da se odlubljuju tokom menstroacije oslobađa se prostaglandin. Prostaglandin deluje na konstrikciju krvnih sudova materice i prouzrokuje kontrakcije mišića materice prouzrokujući bolne grčeve. Manji deo prostaglandina odlazi u krvotok, prouzrokujući glavobolju, mučninu i proliv.

Količina prostaglandina koju stvara endometrijum kao i njegova koncentracija u krvi je mnogo veća kod žena koje imaju menstroalne bolove nego kod drugih.

Protiv bolova deluju nestereoidni antizapaljenski lekovi kao što je Ibuprofen, naproksen i td. kao i pilule za kontracepciju jer utiču na debljinu endometrijuma, što je endometrijum tanji manja je i koncentracija prostaglandina a samim tim i tegobe tokom mensroacije.

Takođe se tokom meseca menja i koncentracija estrogena, koncentracija estrogena zadnjeg dana menstroacije i tokom naredne dve nedelje raste a onda naglo pada otprilike tokom ovulacije a zatim ponovo raste tokom druge polovine meseca. Tokom menstroacije odlubljuje se sloj materice praćeno bolnim grčevima.

Hrana može da utiče na nivo hormona u krvi, neka povečava njegovu koncentraciju u krvi a druga je snižava. Masnoće povećavaju koncentraciju estrogena u krvi i to bilo koja vrsta masnoće- piletine, ribe, govedine, maslinovo ulje, bez obzira da li je biljnog ili životinjskog porekla.

Kada se smanji količina masnoća koje unosite tokom ishrane vidno se smanjuje koncentracija estrogena i to već tokom prvog meseca. Ova pojava je veoma zainteresovala i istraživače raka jer smanjenjem nivoa estrogena smanjuje se i rizik oboljevanja od raka dojke. Takođe je dokazano da dieta sa malo masnoća, pogotovo vegeterijanska dieta značajno smanjuje simptome PMS-a i menstroalne bolove.

Prema tome zanačajno se mogu smanjiti bolovi tokom menstroacije izbegavanjem namirnica životinjskog porekla i smanjena korišćenje ulja, i njihova zamena grahoricama i povrćem koja pojačava eliminaciju estrogena. Trebalo bi da se ishrana pretežno sastoji od integralnih žitarica, povrća kao što su brokuli, spanać, šargarepa, krompir, leguminoza kao što je pasulj, grašak i voća.

Potrebno je izbegavati i smanjiti na najveću moguću meru proizvode životinjskog porekla, upotrebu ulja, margarina i drugu masnu hranu…sve što je prženo, puter od kikirikija i td.

Ovu su velike promene u ishrani a za prelazak na ovakav način ishrane je potrebno barem 2 nedelje.

Kafa ne utiče na povećani rizik od srčanih bolesti

6. јул 2012.

Prema jednom od novijih istraživanja dnevno konzumiranje 6 i više šoljica kafe ne potstiče pojavu srčanih oboljenja. Grupa naučnika je proveravala rezultate dve višegodišnje studije rađene u Americi, posle čega su izjavili da podatci ne daju nikakve dokaze da konzumacija kafe povećava rizik od koronarnih oboljenja.

Jednom studijom je obuhvaćeno 44,000 muškaraca i 84,400 žena, svi su bili u srednjim 40-tim do ranim pedesetm godina i pre početka ispitivanja nisu patili od srčanih oboljenja. Praćenje ispitanika je trajalo 20 godina, oni su svake druge godine obavljali kompletan lekarski pregled i ispunjavali upitnik o ishrani u kome su bila i pitanja o konzumiranju kafe.

Dnevni unos kafe se kretao od jedne do šest i više šoljica kafe dnevno.

Posle 20 godina…rezultati su bili – Od ukupnog broja muškaraca 1,449 osoba je doživelo i preživelo infarkt a 724 ispitanika je umrlo usled nekog koronarnog oboljenja, kod žena je od ukupnog broja ispitanih 1,561doživelo lakši oblik infarkta a 693 slučaja se završila smrću. .

Razmatrala se i dugačka lista faktora koja povećavaju rizik od srčanih oboljenja, neka od njih su: godine, da li je pušač, fizička aktivnost, upotreba hormona(za žene), telesna težina, da li je u porodici bilo obolelih od srčanih bolesti, upotreba aspirina, vitamina E i da li su patili od povišenog krvnog pritiska, povišenog holesterola i dijabetesa.

Svrha je bila da se fokusiraju samo na uticaj kafe na sčana oboljenja. Posle razvrstavanja naučnici nisu otkrili veći rizik od srčanih oboljenja među onima koji piju kafu čak i kod onih koji su prijavili da piju više od šest šolja kafe dnevno.

Ova studija je više ukazala na to da su oni koji više piju kafu najčešće pušači, pušenje povćava rizik od srčanih oboljenja i druge zdravstvene probleme. 30% procenata muškaraca i više od polovine žena koji su pili više od šest šoljica kafe obuhvaćenih ovom studijom su takođe bili i pušači. Ova navika objašnjava zašto su neke od prethodnih studija povezale unošenje kafe sa oboljevanjem od srčanih bolesti.

Sezona krpelja je počela

6. јул 2012.

Sa prolećem dolaze i krpelji, čija aktivnost uglavnom traje od proleća do jeseni. Krpelji se hrane krvlju gmizavaca, ptica i sisara. Usni organi su im prilagođeni da probodu kožu i sisaju krv pa na taj način mogu da budu prensioci nekih virusnih, rikecijskih, spirohetalnih i protozoarnih bolesti.

Odrasli krpelji parazitiraju na većim životinjama (pas, jelen, srna, govedo), a razvojni oblici na sitnim glodarima i manjim mesožderima. Bolesti koje kod nas prenose krpelji su u prvom redu krpeljni meningoencefalitis i Lyme-borelioza, ali takođe i mediteranska groznica, Q-groznica i tularemija i babezioza.

Lajmska borelioza (Lyme-borelioza) je multisistemska bolest uzrokovana Borreliom burgdorferi, a prenose je krpelji. Bolest se javlja tokom cele godine, ali najčešće u maju i junu.

Na mestima uboda od krpelja javljaju se prstenaste kožne promene -(erythema migrans – EM) Od nekoliko dana do nedelju može doći do širenja borelije krvlju i zahvatanja drugih organa, pogotovo nervnog sistema, kože, srca i zglobova . Posle više meseci i godina mogu se razviti kasne manifestacije sa afekcijom zglobova, nervnog sistema i kože . Kao i druge spirohetoze (sifilis, povratna groznica, leptospiroza), pokazuje sklonost toka bolesti na mahove.

U dijagnostičke svrhe koriste se serološke analize, lančana polimerazna reakcija (PCR) i izolacija uzročnika na modifikovanom Kellyjevom mediju.

Rana infekcija (stadijum 1) ili lokalizovana erythema migrans nastaje 2-3 nedelje posle uboda krpelja i unošenja uzročnika u kožu. Širi se centrifugalno, najčešće kao prstenasto ili difuzno crvenilo okruglastog ili eliptičkog oblika, a može biti praćeno povišenom temperaturom i opštim simptomima kao i lokalnim simptomima (pečenje, svrab, bol, povećanje regionalnih limfnih čvorova).

Antibiotska terapija bitno skraćuje trajanje eritema i u znatnoj mjeri je prevencija kasne manifestacije.

Rana infekcija (stadijum 2) ili diseminirana infekcija se može javiti nekoliko dana ili nedelja nakon uboda krpelja, kada se borelije putem krvi ili limfe raspršuju po organizmu. Kod oko 2-8% bolesnika pojavljuju se sekundarno prstenasti eritemi (crvenilo) i ponekad makulopapulozni osip. Osim kožnih, javljaju se i neurološke i srčane manifestacije kod 4-8% bolesnika. Kod ovih bolesnika jevljaju se smetnje provodljivosti električnih impulsa, kao i akutni mioperikarditis -zapaljenje srčanog mišića i ovojnice srca – i fatalni pankarditis tj. upala svih slojeva srca).

Kasna infekcija (stadijum 3) ili perzistentna infekcija manifestira se hroničnim artritisom, progresivnim encefalomijelitisom (zahvaćen mozak i kičmena. moždina) i kožnom bolešću.

Lyme-borelioza se u svim stadijumima leči antibiotski, a najčešće se koriste azitromycin, doksiciklin, amoksicilin, ceftriakson, minociklin, penicilin G i dr. u zavisnosti od o stadijuma, od čega zavisi i doza i trajanje terapije. Važno je naglasiti da antibiotska terapija sprečava progresiju bolesti u dalje stadijume.

Prevencija bolesti koje prenose krpelji uključuje – izbjegavanje područja prenaseljenih krpeljima, pogotovo u proleće i leto kada se hrane nimfe. Krpelji pogotovo vole vlažna i senovita mesta, rubove šuma, nisku vegetaciju u grmove i visokotravnata staništa.

Lična zaštita sastoji se u nošenju svetle odeće (da se krpelj što lakše uoči), košulja s dugim rukavima i pantalone uvučene u čarape. Budući da su krpelji obično smešteni blizu zemlje, nošenje gumenih čizama može dodatno zaštititi. Nošenje glatke odeće otežava krpeljima da se prihvate. Budući da je za infekciju borelijama potrebno obično više od 24h (obično oko 36h), nakon svakoga izleta potrebno je pomno pregledati kožu i na vreme izvaditi krpelja.

Krpelja je najbolje vaditi pincetom, jednoličnim, strpljivim pokretom i laganim okretanjem. Može se omamiti eterom ili ugušiti uljem ili lakom za nokte i zatim izvući pincetom.

Krpeljni meningoencefalitis (KME) izazvan je Flavivirusom. Posle uboda krpelja virusi se umnožavaju lokalno u ćelijama kože , zatim odlaze u regionalne limfne čvorove putem limfnih žila, a preko širokih limfnih puteva u krvotok (viremija). Primarnom viremijom zahvaćena su mnoga tkiva. U sekundarnoj viremiji, koja sledi posle primarne, virus zahvata srednji nervni sistem (SŽS). Infekcija oštećuje nervne ćelije pa izaziva odbrambeni odgovor organizma i edema moždanog tkiva.

U teškim slučajevima dolazi do trajnih oštećenja nervnih ćelija, a u najtežim bolest se može završiti smrtnim ishodom. Sekundarna viremijska faza u kojoj je zahvaćen mozak javlja se kod 35% bolesnika. Imunološki ombrambeni odgovor kod ostalih bolesnika sprečava širenje virusa putem krvi.

Simpteomi: Posle inkubacije od 7-14 dana, dolazi do prodromalne faze (poput gripe) sa povišenom temperaturom i opštim simptomima, glavoboljom i gastrointestinalnim tegobama. Likvorski nalaz je u tom periodu obično negativan, a od lab. nalaza često se nađe smanjen broj leukocita i trombocita i ponekad povišene vrednosti jetrenih aminotransferaza. Ova prva faza traje obično nekoliko dana (1-8 dana) i obično praćena asimptomatskim razmakom od nekoliko dana (4-14).

Druga faza bolesti započinje obično naglo, jakom glavoboljom i temperaturom (i do 40 stepeni C), uz izražene meningealne simptome, fotofobijom, mučninom, povraćanjm i vrtoglavicom.

Lečenje je simptomatsko uključujući antiedematoznu, antikonvulzivnu i drugu potpornu terpapiju.

Jaja doprinose zdravlju

6. јул 2012.

Jaja su bogata nutritijentima, sadrže u značajnim količinama skoro sve esencijalne vitamine i minerale kao i neke druge komponente koje povoljno deluju na zdravlje. Proteini iz jajeta su visokog kvaliteta i predstavljaju standard za poređenje kvaliteta proteina iz drugih namirnica.

Doručak je najbolji način da se započne dan, oni koji ne preskaču doručak žive duže, manja je verovatnoća da će se ugojiti tokom života i imaju smanjeni rizik od dijabetesa. Jaje za doručak može da poboljša takođe pamćenje i kognitivne sposobnosti

Jaja su savršeno rešenje za dijetu kojom se unosi malo ugljenih hidrata. Ni jedna namirnica ne ispunjava tako dobro sve uslove koje postavlja popularna Aktinsova dijeta, tj. dijeta kojom se unosi malo ugljenih hidrata a puno proteina kao jaja. Jaja sadrže oko 6 gr proteina, 4.5 gr masnoće, što je samo 7% od dnevnih potreba. Samo jedna trećina su zasićene masnoće dok 2 grama čine mono-nesaturisane masnoće. Jaje je i jedna od najjeftinijih namirnica koja je izvor visoko kvalitetnih proteina.

Studije vođene na univerzitetu u Arizoni su zaključile da će nivo holesterola u krvi kod zdravih ljudi ostati isti ako osoba jede jedno jaje dnevno.

U preporukama za zdravu ishranu više ne postoje ograničenja koliko žumanaca osoba sme da konzumira nedeljno.
Jedan od esencijalnih nutritijenata – holin igra važnu neurološku ulogu u razvoju mozga i njegovim memorijskim fukcijama. Otkrivano je da nedostatak holina pre rođenja ima negativan uticaj na razvoj delova mozga povezanih za sposobnost učenja i pamćenja. Jaje sadrži 125mg holina, što zadovoljava 22% od dnevne potreba kod odraslih.

Makularna degeneracija, oboljenje koje se javlja sa starenjem je jedan od glavnih uzroka slepila. S obzirom da se produžio životni vek stanovništva postaje veoma važna prevencija ove bolesti. Naučnici su otkrili da neki antioksidansi, pogotovo lutein i zeaksantin mogu da igraju važnu ulogu u smanjenju rizika od oboljevanja od ove ozbiljne bolesti oka.

Promene na koži u trudnoći

6. јул 2012.

Za vreme trudnoće zbog imunoloških, endokrinih, metaboličkih i vaskularnih promena trudnice su podložne kožnim oboljenjima. Nakon usađivanja jajašca i stvarnja posteljice, organizam trudnica biva preplavljen hormonima, posledice svih tih promena mogu se uočiti na koži, kosi, noktima i sluzokoži.

Promene na koži mogu da budu privremene ili stalne,praćene svrabežom ili pojavom mehurića i – ili opštim simptomima (temperaturom, glavoboljom, groznicom) i mogu se pojaviti po celom telu ili samo na nekom delu.

Promene na koži koje normalno prate trudnoću

– Promene pigmentacije – nastaju zbog delovanja hormona koji u trudnoći potstiču melanocite, ali i pod uticajem estrogena i progesterona, pa mogu biti vidljive i kod uzimanja kontraceptivnih pilula. Promene pigmentacije kože su česte u prvom tromesečju trudoće a najčešće su uočljive promene pigmentacije dela oko bradavica, genitalna i linea alba ( središnja crta na stomaku).

Melasma – promena pigmentacije vezana za trudnoću i istovremena izloženost suncu bez korišćenja krema za sunčanje. Na licu se pojavljuju simetrične, svetlosmeđe mrlje okruglog ili ovalnog oblika, oštro ograničene od okolne kože, lokalizovane na čelu, obrazima i iznad gornje usne. Javlja se kod 50 do 75% trudnica, izraženija je kod osoba tamnije puti. Nakom porođaja može spontano da nestane ali u 30% slučajeva ostaje trajno.

Žutica je generalizovana hiprpigmentacija kože koja se javlja u adnjem tromesečju trudnoće zbog fizioloških promena funkcije jetre. Potpuno nstaje posle porođaja.

Mladeži se mogu promeniti tokom trudnoće. Najčešće se povećavaju, ali se može pojaviti i neravnomerna promena pigmentacije, može doći i do stvaranja novih.

– Promene dlaka i vlasi – ispoljava se kroz pojačanu dlakavost na nogama, rukama, leđima u predelu bradavica, zbog delovanja hormona a ove dlake nestaju po porođaju. Moguće promene vlasišta se razvijaju od 4 do 20 nedelja posle porođaja kada dolazi do difuznog proređivanja kose.

– Promene na noktima – mogu se javiti u bilo kom periodu tokom trudnoće a ispoljavaju se kao omekšanje noktiju, listanje, uzdužno stvaranje brazda ili zadebljanje noktiju na rubovima.

– Promene vezivnog tkiva ili stvaranje strija – to su ružičaste do bele, nekoliko milimetara široke brazde na bedrima, trbuhu i grudima, koje najčeće nastaju u drugom tromesečju zbog prekomernog rastezanja kože i povećane aktivnosti nadbubrežn žlezde. Prema nekim dermatolozima svakodnevna masaža maslinovim uljem može umanjiti strije.

–Promene krvnih sudova – kako trudnoća odmiče, tako napreduju i promene na krvnim sudovima. Mogu se javiti teleangiektazije (proširenja površinskih kapilara), teleangiektatičkih mladeži, hemangiomi, proširenje vena na nogama i u predelu rektuma i pojava edema-otoka. Crvenilo dlanova može da nastane u prvom tromesečju trudnoće, zbog delovanja estrogena i povećanog volumena krvi a nestaje posle porođaja.

– Promene na sluzokoži – manifestuje se kao gingivitis – zapaljenje, edem, krvarenje i ranice u području zubnog mesa. Javljaju se skoro kod svake trudnice a nestaje posle porođaja, ublažava se pojačanom higijenom i povećanim unosom vitamina C.

– Pruritus – Pojava svraba, celog tela ili na delovima kože je česta pojava u trudnoći. Najizraženija je u području stomaka. Za ublažavanje se koriste uljane kupke i preparati protiv svraba za lokalnu upotrbu.

Promene na koži koje nisu normalne

Ove bolesi kože treba da nadgleda i leči dermatolog u saradnji sa ginekologom.

Bolesti kože koje se javljaju isključivo u trudnoći,
Impetigo herpetiformis je dermatoza koja se javlja u zadnjem tromesečju trudnoće. Karakteriše je pojava eritemetoznih (crvenih) naslaga, obrubljenih sinim pustulama uz visoku temperaturu.

Pruritus gravidarum – svrab – javlja se kod 3% trudnica u zadnjem tromesečju trudnoće zbog zastoja žuči u žučnim kanalima u jetri. Obično započinje u predelu trbuha i strežnjice a zatim se širi po celoj koži trupa i ekstremiteta. Promene mogu biti praćene mučninom, povraćanjem, gubitkom apetita, tamnom mokraćom i svetlom stolicom. Svi simptomi nestaju posle porođaja.

Pemphigus gestations – herpes gestantios je retka dermatoza koja se najčešće javlja u drugom tromesečju trudnoće a traje još 4 nedelje posle porođaja. Karakteriše je izuzetan svrab i pojavom plikova u delu oko pupka, leđa, grudnog koša i ekstremiteta. Posle pucanja plika koža zarasta bez ožiljka ali sa pojačanom pigmentacijom.

Prurigo gestationis – najčešće počinje između 25. i 30. nedelje trudnoće. Pojavljuju se malo izdignuta, blago crvena poručja na kojima se javljaju papule-plikovi. Ove promene su najčešće nakoži stomaka i ramena. Nestaju u roku od tri meseca posle porođaja.

Pruritičke urtikarijske papule i plikovi se javljaju oko 35. nedelje trudnoće, najčešće u prvoj trudnoći i kod žena koje su preterano dobile na težini. Smatra se da je reč o kasnijem tipu alergijske reakcije, moguć je prevremeni porođaj.

Nespecifičene promene na koži u trudnoći – postojeće promene na koži tokom trudnoće mogu da nestanu ili da se pogoršaju. U trudnoći se obično povlače: psorijaza, sarkoidoza, akne, atopijski dermatitis kod koga obično dolazi do povlačenja mada je moguće- ređe njgovo naglo pogoršanje.

Lečanje dermatoza u trudnoći je obično ograničeno na pimnu preparata za lokalnu upotrbu. Svaka promena na koži tokom trudnoće zahteva konsultaciju pre svega sa ginekologom koji prati trudnoći, koji zatim trudnicu može uputiti dermatologu.

Na pomolu možda novi način lečenja raka

6. јул 2012.

Prema rezultatima skorašnje studije, naučnici su pronašli način da unište kancerogene ćelije, ubrizgavajem sićušnih – nano čestica sa lekom. Ove čestice napadaju bolesne ćelije dok zdrave ćelije ostaju ne dotaknute.

Tim naučnika je koristio ove sitne čestice na ćelijama gajenim u laboratorijskim uslovima a zatim na miševima obolelih od tumora prostate. Maligni tumor se kod njih dramatično razvijao, a korišćenjem terapije svi su miševi preživeli.

Nano čestice nose lek docetaxel i rastvaraju se u unutrašnjoj ćelijskoj tečnosti oslobađajući anti kancerogeni lek. Da bi bili sigurni da će nano čestice napadati samo kancerozne ćelije , čestice sadrže DNA ili RNA molekule koje imaju sposobnost da prepoznaju površinu molekula na kanceroznim česticama i da se vežu za njih, izbegavajući zdrave ćelije. Nano čestice zbog njihovih malih dimenzija, žive ćelije gutaju kada dospeju na njihovu površinu.

Samo jedno ubrizgavanje je kod pet miševa od sedam dovelo do potpunog razaranja tumora dok je kod ostale dve tumor bio značajno smanjen.

Iako se kod miševa pokazalo da je terapija bezbedna potrebno je dokazati da je ovakav vid terapije bezbedan i za ljude a potrebno su i dalja ispitivanja dok ne postane široko korišćen u lečenju raka.

Šta su probiotici i kako pomažu zdravlju

6. јул 2012.

Probiotici se mogu definisati kao namirnice ili proizvodi koji se proizvode uz pomoć bakterija ili gljivica i takvi se konzumiraju ili služe kao dodatci jelu. Mnogi probiotici se proizvode procesom fermentacije laktoze a najčešći mikroorganizmi koji se koriste za stvaranje probiotika su Lactobacillus i Bifidus bakterija često zvane mlečna i kiselinska bakterija.

Možete povećati unos probiotika povećanim unosom jogurta i sireva uz koje se mogu unositi namirnice koje pojačavaju dejstvo probiotika a to su začini, čajevi, crveno vino, jabuke i grahorice.

Probiotici su dobri mikroorganizmi od kojih većina već živi u našem organizmu, uglavnom u crevima. Posao dobrih mikroorganizama je da stimulišu imuni sistem i očuvaju dobro zdravlje organa za varenje.

čovekovo telo je domaćin velikom broju mikroorganizama od kojih su većina naši prijatelji, jedan od fenomena življenja je simbioza sa drugim organizmima. Dok patogeni mikroorganizmi izazivaju bolesti, dobri mikroorganizmi sarađuju sa imunim sistemom kako bi patogene mikroorganizme držali pod kontrolom ili ih izbacili iz organizma.
Dobri mikroorganizmi – između ostalih iz hrane ili probiotskih preparata održavaju ravnotežu tj. patogeni mikroorganizmi ostaju u malom broju u organizmu i ne štete mu.Takođe stimulišu imuni sistem i poboljšavaju digestivne funkcije.
Probiotike treba unositi u organizam kada je organzam pod stresom ili izložen nekoj bolesti (tada je narušen balans intestine flore dominacijom patogenih mikroorganizama), posle uzimanja antibiotika. Tokom perioda kada se osoba nalazi pod stresom ili je bolesna patogene bakterije pokazuju tendenciju da se umnože i onda je to važan način da se održi nivo dobroćudnih mikroorganizama na što višem nivou.

Dnevnim unosom probiotičkih proizvoda i zdrave osobe mogu imati samo koristi, posebno u uslovima zagađenosti okoline u kojoj živimo….zagađenje, pušenje, stres, brza hrana…sa kojima se naš organizam stalno mora da izbori.

Kako deluje stres?

Svi znamo da postoje različiti tipovi stresa koji mogu da imaju razarajući efekat na čovekov organizam i zdravlje. Stres može biti dijetetski (svakodnevna neuravnotežena ishrana, držanje rigoroznih dijeta za gubljenje viška kilograma ili unošenje minimalnih količina namirnica usled poremećaja u ishrani – anoreksija ili bulemija), spoljašnji (veoma visoke ili niske temperature, veoma suva ili vlažna klima, izloženost vazdušnom zagađenju) ili psihološki stres (stres u kancelariji, kući, školi..)

Stresovi bilo kog tipa podstiču razvoj bilo koje bolesti, ali ljudi pokazuju tendenciju da razviju neku od bolesti digestivnog trakta. Zašto stres najjače negativno utiče na digestivni trakt?
Kada smo izloženi sresu povećava se broj bakterija Koli , mehanizam koji bi inače kontrolisao broj ovih patogenih bakterija postaje manje efektivan, i kavlitet i kvantitet masnih kiselina koje se stvaraju u digestivnom traktu se takođe menja. Drugim rečima funkcionisanje digestivnog trakta postaje ozbiljno narušeno a kod osbe se javlja diarea.

Sporedni efekat antibiotika – antibiotici su neprevaziđeni lekovi u lečenju bakterijskih infekcija, ali uništavajući patogene bakterije uništavaju dobroćudne bakterije. Blagotvorni mikroorganizmi mogu biti oslabljeni 6 meseci posle sedmodnevnog uzimanja antibiotka.

Ukoliko uzimate probiotike putem hrane ili kao suplemente, ove korisne bakterijske kulture mogu da preokrenu štetne efekte antibiotika i spreče razvoj štetnih bakterija, takođe mogu da stimulišu produkciju imunoglobulina u crevima što pojačava imuno odgovor organizma.

Bakterije kao što su Laktobacilus i Bifidus bakterije mogu da proizvedu različite antimikrobne agense koji su efektivni protiv velikog broja patogena kao što su salmonela, šigela, stafilokokus i ešerihija koli.

Probiotici takođe mogu pomoći:

-Kod dece ili odraslih koji imaju proliv

– Ljudima koji se ne hrane zdravo tj. ne unose dovoljno voća i povrća bogatih biljnim vlaknima, dobrim bakterijama je potrebno puno biljnih vlakana kako bi mogle da se razvijaju.

– Pacijentima koji se često leče od gljivičnih infekcija kao što je Kandida.

– Sportistima koji uzimaju suplemente jer probiotici omogućuju bolju apsorpciju ovih nutritijenata.

Sindrom nervoznih creva

6. јул 2012.

Savremeni čovek, izložen svakodnevnim stresovima na svim socijalnim nivoima – od punjenja potrošačke korpe do pronalaženja parkinga – mora da brine o svom zdravlju na najbolji mogući način. Koliko puta ste, uostalom, čuli ljude u svom okruženju da kažu: “Prevrnuo mi se stomak kada sam to video”, ili “Zgrčio mi se stomak od besa”, itd. Takvo stanje većina ljudi prihvata zdravo za gotovo, gotovo i ne shvatajući da svojim ponašanjem uništava vlastito zdravlje.

Ako vam stomak ipak zahvati nervoza izazvana svakodnevnim problemima, pa to počne da se događa svakodnevno, trpeće vaša ishrana, poremetiće se vaš metabolizam… drugim rečima, otvorićete širom vrata svim bolestima ovoga sveta!

Knjiga koja je pred vama objasniće vam, krajnje uverljivo, da je vaš stomak raskrsnica između zdravlja i bolesti. Pokazaće vam kako ga i zašto sistematski uništavate i na koji način možete to da sprečite, da ga negujete i suštinski popravite kvalitet svog života!

Zato ne oklevajte da se suočite sa problemom koji se zove SINDROM NERVOZNIH CREVA. Kada pročitate ovu knjigu steći ćete priliku da upoznate svoj organizam. Sigurni smo da će vam se svideti i da ćete, ako se nadalje budete vladali kako treba, steći u njemu velikog i važnog prijatelja.

Gastritis

6. јул 2012.

Gastritis nije specifična bolest, odnosi se obično na nekoliko različitih stanja koja sva imaju za rezultat nespecifične upalne promene želutca. Može biti prouzrokovan unošenjem preterane količine alkohola, dugotrajnog korišćenja nestereoidnih antizapaljenskih lekova kao što su aspirin i ibuprofen, ili infekcijom bakterijama, najčešće ga izaziva Helicobacter pylori. Ponekad se može razviti posle velikih operacija, povreda, zadobijanja opekotina ili snažnih zapaljenskih procesa.

Simptomi gastritisa koji su često veoma umereni i kratkotrajni su: pekući bol u gornjem delu stomaka koji može ili da se pojača ili smanji posle uzimanja hrane, mučnina, gubitak apetita, podrigivanje ili stomačni vetrovi, osećaj nadutosti posle obroka.

Gastritis koji se iznenada pojavljuje (akutni gastritis) je obično praćen kombinacijom mučnine i pekućeg bola u gornjem delu stomaka, dok hronični gastritis koji se razvija postepeno obično karakteriše tup bol, osećaj nadutosti i gubitak apetita posle nekoliko zalogaja.

Gastritis je često lako pomešati sa nekim drugim oboljenjima koja daju slične simptome. Gastroenteritis – često nazivan stomačnim gripom koji nastaje usled virusne infekcije a simptomi koji ga prate su proliv, grčevi u stomaku, mučnina i povraćanje i loše varenje. Obično prolazi za nekoliko dana za razliku od gastritisa koji obično duže daje simptome.

Gorušica – prati je osećaj pekućeg bola iza grudne kosti najčešće odmah posle obroka. Pojavljuje se kada se stomačne kiseline nađu u ezofagusu koji povezuje jednjak i želudac.

čir na želutcu – ukoliko je pekući bol u želutcu stalan i oštar, koji se često pogoršava noću ili kada je stomak prazan najčešće ukazuje na čir na želutcu. Uzroci čira i gastritisa mogu da budu isti a najčešće ih izaziva bakterija H. pylori i ove dve boljke mogu da prethode jedna drugoj.

Neulcerozna dispepsija koju karakteriše loše varenje i ne mora da bude simptom bolesti. Tačan uzrok nije poznat ali se može javiti usled stresa, preterivanja u prženoj, začinjenoj i masnoj hrani usled koje nastaje bol u gornjem delu stomaka, podrigivanje i stonačni vetrovi i mučnina koje karakterišu ovo stanje.

U želutcu započinje varenje hrane pokretima snažnih mišića kojima se hrana meša i usitnjava i istovremenim lučenjem žlezda koje se nalaze u zidu želutca i luče gastrične sokove koje sačinjavaju enzimi i stomačne kiseline. Jedna od njih hlorovodonična sona kiselina je toliko kaustična da može da rastvori gvozdeni ekser. Tkiva želutca su zaštićena od korozivnih kiselina mukoznom bikarbonatnom barjerom kojom je obložen. Gastritis se razvija kada su ove i druge zaštitne barjere oštećene usled čega se javlja zapaljenje tkiva želutca.
Najčešći uzrok je infekcija bakterijom Helicobacter pylori , smatra se da se prenosi sa čoveka na čoveka oralno – fekalnim putem ili se unosi kontaminiranom hranom ili vodom. Ljusi se inficiraju najčešće još u etinjstvu a ova infekcija može da ih prati čitavog života. Mukozni zaštitni omotač želutca može da oštete neki lekovi kao što su aspirin i ibuprofen, preterano i dugotrajno uzimanje alkoola , stres, snažne infekcije, operacija, autoimuna oboljenja.

Skoro svako tokom života makar jednom doživi probleme sa varenjem. Većina stomačnih problema su kratkotrajna i prolaze bez posledica i ne zahtevaju lekarsku pomoć. Ukoliko simptomi gastritisa traju nedelju dana ili duže treba da se obratite lekaru. Lekaru se treba hitno obratiti ako stomačne probleme prati povraćanje krvi ili krv u stolici.

Ne lečen gastritis najčešće vodi pojavi čira na želutcu a neke forme hroničnog gastritisa povećavaju rizik od nastajanja raka, pogotovo ako je praćen istanjivanjem tkiva želutca i promenama u ćelijama tkiva.

Opasnosti koje krije brza hrana

6. јул 2012.

Tipičan fast food obrok ima veoma visoku energetsku vrednost. Svaki ovakav obrok ima 2 puta više kalorija od prosečnog obroka iz naše tradicionalne kuhinje.

Prema novijim istraživanjima osobe koje se često hrane ovakvom hranom goje se čak i ako imaju osećaj da ne unose više hrane nego uobičajenim obrokom.

Ljudi ne poseduju sposobnost da prepoznaju hranu bogatu kalorijama. Obično merimo unos kalorija prema veličini porcije hrane, nesvesni da porcija brze hrane uprkos sličnoj veličini, u odnosu na zdrav obrok ima mnogo više kalorija.

Druga opasnost koju krije brza hrana je da ona može da izazove zavisnost sličnu onoj od nikotina ili morfijuma. Istraživanje sprovedeno nad pacovima je utvrdilo da vremenom postaju zavisni od šećera i masnoća koje sadrži brza hrana. Kada su prestali da dobijaju obroke brze hrane eksperimentalni pacovi su zapadali u anksiozna stanja koje je pratila drhtavica i cvokotanja slično simtomima viđenim kod ljudi u zavisničkoj krizi, koji su tek prestali da puše ili uzimaju morfijum. Naučnici smatraju da hrana bogata šećerima i masnoćama stimuliše lučenje hemikalija koje stvaraju osećaj zadovoljstva a promene imaju dugotrajni efekat slično kao kod drugih vrsta zavisnosti.

Dugotrajnim unošenjm brze hrane koja izaziva osećaj zadovoljstva menja se ispoljavanje gena usled čega nastaje zavisnost od ovakvog tipa hrane.

Postoje naučnici koji se ne slažu sa ovakvom teorijom, oni jednostavno smatraju da obrok brze hrane izaziva samo brz porast nivoa šećera u krvi i njegov nagli pad što je uzrok prirodne želje za uzimanjem sličnog takvog obroka, prema njima krivac je nagli pad koncentracije šećera u krvi a ne zavisnost.

Katarakta

6. јул 2012.

Katarakta je strukturna, fizička, biohemijska i optička promena u očnom sočivu, koja menja transmisiju i refrakciju svetlosnih zraka narušavajući oštrinu i definisanost lika na retini. U narodu je poznata kao siva mrena i najčešći je uzrok slabog vida.

Najčešće se javlja kod starijih osoba, kod ljudi starijih od 65 godina 45,9%, a praktično sve osobe starije od 70 godina imaju oređeni stepen zamućenja sočiva.

Uzroci katarakte su različiti: oboljenje majke ili ploda tokom trudnoće (urođene katarakte), genetski poremećaji (juvenilna katarakta), hronična oboljenja organizma (dijabetes), dugotrajna upotreba nekih lekova kao što su kortikostereoidi, dejstvo jonizujućeg zračenja, usred očnih oboljenja kao što je glaukom, povrede oka ali je najčešći uzrok nastajanja katarakte proces starenja.

Jedini način lečenja katarakte je hirurškim putem. Metode hirurškog načina lečenja su intrakapsularna, ekstrakapsularna ekstrakcija (klasična operacija), fakoemulzifikacija (operacija laserom). Intrakapsularnom ekstrakcijom se uklanja sočivo u celini. Ekstrakapsularnom ekstrakcijom se otklanja samo deo prednje kapsule sočiva, nukleus i kortikalne mase a ostavlja deo prednje kapsule, zadnja kapsula i zonularni oslonac za potrebe implantacije intraokuarnog sočiva. Suština fakoemulzifikacije je u ultrazvučnom razmekšavanju nukleusa uz istovremenu aspiraciju i irigaciju kroz mali, hermetizovani rez. Ovakav mali rez (1,5 do 2,8 mm) koji se ne ušiva, u potpunosti zarasta za 2 do 5 dana a pacijenti se vraćaju u normalne aktivnosti. Prednosti ovog tretmana su zbog boljih rezultata lečenja i mogućnosti ambulantnog, jednodnevnog tretmana.

Uporedo sa trendom laserske operacije katarakte ide i trend ugradnje fleksibilnih mekih intraokularnih sočiva a trenutni trendovi u svetu idu u pravcu tehnološkog usavršavanja sočiva.

Danas se može smatrati savremenom i pouzdanom metodom je fakoemulzifikacija ultrazvukom, kroz prorez 2,8mm, proširenu na 3,5mm radi inplantacije monofokalnog sočiva. Intervencija traje oko 10 minuta u lokalnoj anesteziji a pacijent je sposoban da napusto kliniku već posle 30 minuta.

Indikacije za operaciju katarakte je redukcija vidne oštrine na 0.7 koja značajno otežava čitanje i vožnju jer sa sobom nosi i pad kontrasnog vida i osećaja za boje. Takvi pacijenti imaju i teškoće pri kretanju, naročito niz stepenice što je čest uzrok teških povreda, pa ih treba na vreme poslati na operaciju.