Prolećni umor

6. јул 2012.

Proleće je doba godine kada treba napuniti baterije i osloboditi telo od otrova i ponekog suvišnog kilograma. U proleće naše telo prolazi kroz proces detoksikacije ili eliminacije otrova, u kojem učestvuju organi kao što su debelo crevo, jetre, bubrezi, pluća, limfni čvorovi i kože. Otrovi modernog doba – zagađenje, hemikalije i druge otrovne materije – nakupljaju se uglavnom u masnom tkivu.

Kako zima posustaje, i naša ishrana trebala bi da bude laganija, a idealno bi bilo sprovesti pročišćavajuću kuru od nekoliko dana kako bi se organizam koliko-toliko oslobodio toksina nakupljenih od teške zimske hrane i premalo kretanja. Prolećna hrana bi u svakom slučaju trebala da bude sezonska, prilagođena podneblju u kome živite.

Od žitarica prednost dajte ječmu, prosu, heljdi i raži, a smanjite proizvode od belog pšeničnog brašna. Svakako bi trebalo što češće konzumirati povrće, posebno zeleno lisnato, prema mogućnostima začinjeno svežim korenom đumbira. Takođe, preporučljivo je, što je moguće više u jelovnik uključiti povrće poput rena, celera, cvekle, šargarepe, rotkvica, kelerabe – to su namirnice koje se tradicionalno opisuju kao moćni čistači jetre, bubrega i krvi. Kombinacija peršuna i celera služi kao prirodni diuretik, a posebno je učinkovita kod povišenog nivoa mokraćne kiseline.

Ekstrakt korena maslačka i čaj od sleza pomaže pri izlučivanju otpadnih materija iz bubrega, a biljka Uva ursi od koje se pravi tradicionalni uvin čaj odličan je diuretik i čistač urinarnog trakta.

Od voća odaberite jabuke, šipak i drugo sočno sveže, ali i suvo voće. Mlečni proizvodi neka budu malomasni, a crveno meso treba jesti što manje.

Izbor pravih namirnica ključ je uspeha, ali je isto tako važna i njihova pravilna kombinacija. Tako voće nikako nemojte jesti iza glavnog jela, već bar 2 sata posle.
Ono neka vam bude zaseban obrok. Isto tako, mleko nikako nemojte piti nakon mesnog ili ribljeg obroka, već ga kombinujte sa hlebm, zdravim kolačima i drugim žitaricama.

Osim pravilnog izbora namirnica i njihovog kombinovanja, bitna je i količina konzumirane hrane. Velik deo ljudi ne oseća refleks sitosti, već nakon obroka trpi težinu u želucu i celom telu, tromost i mentalnu tupost.

Ali baš suprotno, hrana je tu da se osećamo ispunjeni novom energijom, pa je treća stepenica u pravilnoj probavi i iskorištenju materija i adekvatna količina koja ne bi trebala prelaziti 2/3 ispunjenog želuca. Od toga, deo neka svakako bude voda koju u gutljajima možete ispijati tokom obroka.

Jedan sat pre i nakon jela ne treba piti nikakvu tečnost jer ona razređuje sokove za varenje i usporava varenje. To se pogotovo odnosi na hladnu tečnost koja je jedan od najvećih neprijatelja pravilnog varenja.

Vreme je za vitamine i minerale

Proleće je doba godine kada je našem imunološkom sistemu potrebna dodatna potpora. Mnogi od nas posežu za dodacima u ishrani, najčešće vitaminsko-mineralnim preparatima, kako bi se osigurali od potencijalnih prehrambenih propusta ili sa željom da se zaštite od bolesti.

Međutim, dodaci ishrani se ne smeju razmatrati kao zamena za uravnoteženu ishranu. Pažljivim osluškivanjem našeg tela i sami možemo najbolje pratiti signale koji nastaju zbog neadekvatne ishrane, stila života ili određenih zdravstvenih tegoba. Signali su slabljenji imunitet, učestale infekcijame, anemija, loš kvalitet kose, kože, noktiju, smanjeni apetit, grčevima mišića, umorom, slabosti, iscrpljenosti, potištenosti, nesanicom, sporim zaceljenjem rana.

Komplikacije izazvane visokim krvnim pritiskom

6. јул 2012.

Krvni pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova – na arterije, vene i komore srca. Normalan krvni pritisak kod odrasle osobe je u proseku: gornji-sistolni 120 mm Hg tokom kontrakcije srca i donji ili diastolnu 80 mm Hg tokom opuštanja srca.

Visoki krvni pritisak – hipertenzija se diagnostikuju kada su gornj-sistolni i donji-diastolni pritisak konstantno iznad prosečnih vrednosti. Iako je visok krvni pritisak veoma često oboljenje i zbog toga može zvučati bezopasno, dugotrajan povišeni krvni pritisak može dovesti do veoma opasnih po život oboljenja.

Viok krvni pritisak se često naziva tihim ubicom jer često nema simptoma. Najčešće se dijagnostikuje tokom rutinske kontrole, od simptoma česte su glavobolje ili izuzetna iscrpljenost.

Tačni uzroci visokog krvnog pritiska nisu poznati ali se znaju činioci koji povećavaju rizik od pojave povišenog krvnog pritiska a to su : pušenje, gojaznost, ishrana bogata masnoćama i so, stres i neka druga stanja i oboljenja kao što je visok nivo holesterola u krvi, oboljenja bubrega i moždani udar.

Diagnostikovanje visokog krvnog pritiska – s obzirom da visoki krvni pritisak ne daje neke spcijalne simptome jedini način da bude dijagnostikovan je da se redovno kontroliše. Krvni pritisak može da bude viši posle velikih napora ili vežbi ali ako su vrednosti krvnog pritiska konstantno u dužem vremenskom periodu povišene treba se obratiti lekaru i redovno piti lekove koje je prepisao. Lekar posle uzimanja anamneze kompletnim lekarskim pregledom utvrđuje kako visok krvni pritisak utiče na kompletno zdravlje.

Komplikacije usled povišenog krvnog pritiska – posle izvesnog perioda povišeni krvni pritisak počinje da izaziva komplikacije na drugim organima zbog oštećenja krvnih sudova. Komplikacije mogu biti:

– Aneurizma – visok krvni pritisak može da izazove proširenje krvnih sudova. Ako se aneurizma pojavi u velikim krvnim sudovima mozga ili aorti svojim prskanjem može da izazove naglu smar.

– Moždani udar – usled visokog krvnog pritiska krvni sudovi zadebljavaju usled akumulacije holesterola na krvnim sudovima. Blokirane arterije u mozgu vode ka moždanom udaru.

– Otkazivanje bubrega – blokiranje krvnih sudova bubrega može dovesti do njihovog okazivanja.

– Oštećenje vida usled blokade krvnih sudova oka.

– Otkazivanje srca – visok krvni pritisak posebno opterećuje srce što vremenom može dovesti do njegovog iznenadnog otkazivanja.

Ne postoje lekovi kojima se povišeni krvni pritisak može izlečiti ali se može kontrolisati i sprečiti ozbiljne komplikacije. Lekar će prepisati odgovarajuće lekove a ono što još možete da uradite je da izmenite način ishrane, preporučuje se ishrana sa manje masnoća i soli, smanjte višak kilograma, svakodnevno bavljenje aerobikom snižava krvni pritisak, stabiliše rad srca i smanjuje rizik od srčanog udara, prestanite da pušite, ako nemožete da smanjite stresove makar nađite vreme za relaksaciju.
Neophodno je redovno uzimanje lekova koje lekar prepiše i to najverovatnije do kraja života kao i i redovne lekarske kontrole.

Zalogaji puni snage

6. јул 2012.

Poznato je da su ishrana i zdravlje tesno povezani. Neke namirnice mogu da potpomognu pojavu povišenog holesterola ili hipertenzije, druge, pak, mogu da nas zaštite od kardiovaskularnih oboljenja i nekih vrsta tumora. Dakle, ako hoćete da živite dugo i zdravo, pravilno se hranite.

Evo 20 šampiona među namirnicama za koje stručnjaci tvrde da treba što češće da budu zastupljeni u vašoj ishrani. To znači da najmanje jednom nedeljno treba da se nađu na vašem jelovniku. Zašto? Zato što će vas zaštititi od bolesti, pomoći vam da ostanete mladi i obezbediti vam dodatnu energiju.

Beli luk – Sadrži neke supstance na bazi sumpora koje imaju antibiotsko dejstvo, šire krvne sudove i sprečavaju zgrušavanje krvi. U kombinaciji sa kalijumom, selenom i vitaminima A i C, te supstance jačaju imunološki sistem. Evropska studija Beli luk i zdravlje potvrdila je da redovno konzumiranje belog luka snižava krvni pritisak i holesterol, sprečava arteriosklerozu i štiti od tumora, naročito od tumora creva.
Kad kupujete, birajte glavice koje su teške i čvrste, imaju suvu ljusku i kompaktne čenove. Ne kupujte mekane glavice sa mrljama od buđi ili glavice koje su proklijale.

Šargarepa – Podstiče porizvodnju T limfocita i tako jača imunološki sistem, štiteći nas od virusa i slobodnih radikala. Za sve to zaslužan je betakarotin, kojim je šargarepa izuzetno bogata. Američka uprava za hranu i lekove preporučuje redovno konzumiranje šargarepe zato što smanjuje rizik od nekih kožnih oboljenja i tumora.
Kad kupujete, birajte čvrste šargarepe intenzivne boje, a ne korenje koje ima tragove buđi ili je proklijalo.

Crni luk – Istraživači sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji ustanovili su da najmanje 10 odsto njegove težine otpada na supstance koje blokiraju dejstvo raznih kancerogenih jedinjenja. Njima treba dodati i adenozin, koji razređuje krv i snižava krvni pritisak. Dejstvo tih supstanci najbolje dolazi do izražaja ako se crni luk jede sirov.
Kad kupujete, birajte teške glavice koje nisu proklijale i imaju suvu, sjajnu koru bez tamnih mrlja.

Zelena salata – Zahvaljujući visokom sadržaju biljnih vlakana i jedinjenjima koja joj daju karakterističan gorkasti ukus, zelena salata podstiče izbacivanje toksina iz organizma, što naročito prija jetri.
Kad kupujete, birajte glavice sa neoštećenim listovima intenzivne boje.

Kupus, karfiol, kelj, brokoli – Istraživači sa Njujorškog univerziteta otkrili su da osobe koje često jedu takozvano kupusno povrće imaju manje izglede da obole od raka, naročito raka digestivnog trakta, pluća i dojke. Kupus i kompanija, naime, sadrže vitamin C i brojne antioksidanse koji sprečavaju formiranje kancerogenih jedinjenja i blokiraju dejstvo estrogena, hormona koji učestvuju u razvoju nekih vrsta tumora.
Kad kupujete, birajte glavice sa čvrstim, sjajnim i neoštećenim listovima.

Orasi – Redovno konzumiranje oraha (dovoljno je četiri do pet dnevno) snižava holesterol i sprečava srčana oboljenja. Tome doprinosi visok sadržaj vitamina grupe B, a pre svega folne kiseline (B9), koja sprečava taloženje masti u ćelijama, ali i esencijalnih masnih kiselina koje obezbeđuju elastičnost krvnih sudova i razređuju krv. Tome treba dodati i visok sadržaj minerala (cinka i bakra) i vitamina E, jednog od najefikasnijih antioksidanasa.
Kad kupujete, birajte teške plodove bez boje, previše tamna boja ukazuje da su orasi previše stari, a previše svetli plodovi su verovatno tretirani nekim hemijskim sredstvom za izbeljivanje.

Limun – Sadrži kalijum, koji predstavlja protivtežu natrijumu, odgovornom za povišen krvni pritisak. Osim toga, sadrži dragocena esencijalna ulja (snižavaju loš holesterol), limunsku kiselinu (ima dezinfekciono dejstvo) i vitamin C (neutrališe slobodne radikale i podstiče cirkulaciju). Stručnjaci američkog Nacionalnog instituta za rak ustanovili su da svi agrumi smanjuju rizik od raka usne duplje, organa za varenje, pankreasa i grlića materice.
Kad kupujete, birajte zrele plodove sjajno-žute kore.

Grašak – Sadrže manje biljnih belančevina, a više vitamina C nego druge mahunarke. Bogat je i vitaminima B1 i B9 (folna kiselina), kao biljnim vlaknima koja smanjuju apsorbovanje masti i šećera i ubrzavaju prolazak hrane kroz creva.
Kad kupujete, birajte čvrste, teške mahune sjajnozelene boje, kad ih prelomite, zrna treba da budu sjajna i čvrsto prikačena peteljkicom za mahunu.

Pasulj i boranija – Sadrže fitoestrogene, supstance bliske ženskim hormonima koje nas štite od raka dojke i debelog creva. Prema jednoj studiji Univerziteta Kentakija, porcija mahunarki dnevno snižava holesterol za 20 odsto u roku od tri nedelje. Za to su zaslužna vlakna koja ograničavaju apsorpciju masti i blagotvorno deluju na creva.
Kad kupujete, ako je reč o pasulju, zrno treba da bude suvo i čvrsto, ako su posredi sveže mahune, onda treba da budu glatke i sjajne.

Šumsko voće – Zahvaljujući zajedničkom dejstvu flavonoida i vitamina C, pomaže ćelijama da ostanu mlade i usporava starenje. Jagode i maline nas štite od virusnih infekcija i jačaju imunološki sistem.
Kad kupujete, birajte mesnate, zdrave i zrele plodove lepe boje, izbegavajte previše krupne i oštećene plodove.

Jabuka – Pektin, vlakno prisutno prvenstveno u kori, vezuje toksine i pomaže muskulaturi creva da izbaci ostatke svarene hrane. Zahvaljujući takvom dejstvu, snižava loš i podiže dobar holesterol. Istraživanje sprovedeno u Holandiji pokazalo je da redovno konzumiranje ovog voća smanjuje rizik od infarkta za 50 odsto.
Kad kupujete, birajte sveže i čvrste plodove lepe boje.

Belo meso – Nutricionisti sa italijanskog Nacionalnog instituta za izučavanje hrane i ishrane u Rimu savetuju da se crveno meso što češće zamenjuje belim zato što sadrži manje holesterola i zasićenih masti, a obezbeđuje organizmu kvalitetne belančevine, vitamine iz grupe B i gvožđe.
Kad kupujete, opredelite se za meso kontrolisanog porekla sa veterinarskim žigom.

Začinsko bilje – Supstance izolovane iz raznih biljaka koje se u kulinarstvu koriste kao začini imaju slično dejstvo kao acetil-salicilna kiselina, aktivni princip aspirina. To prvenstveno važi za kapsaicin iz ljutih papričica i đumbira i eugenol iz karanfilića, supstance koje sprečavaju zgrušavanje krvi i zapaljenske procese. S druge strane, mnoge aromatične biljke, kao što su peršun, ruzmarin i šafran, sadrže supstance koje usporavaju proces starenja.
Kad kupujete, proverite da li je sačuvalo intenzivan miris, bez obzira da li je suvo ili sveže.

Pirinač – Skrob iz pirinča lakše se vari od onog iz testenine i krompira, a pruža duži osećaj sitosti. Integralni pirinač je najzdraviji zato što obiluje biljnim vlaknima i drugim dragocenim supstancama, među kojima su i liponska kiselina, koja oslobađa jetru od toksičnih materija i poboljšava apsorbovanje hranljivih sastojaka, i gamaoritanol, moćni antioksidans. Od minerala, obiluje selenom, strukturnog elementa enzima glutationa, koji štiti organizam od tumora.
Kad kupujete, birajte pirinač u vakuum-pakovanju, obratite pažnju na rok trajanja.

Mleko i sirevi – Predstavljaju najvašniji izvor kalcijuma, koji u fazi razvoja jača koštanu masu, a u menopauzi smanjuje rizik od osteoporoze. Tome treba dodati i vitamine iz grupe B i fosfor. Kad kupujete, proverite rok trajanja i birajte proizvode sa nižim procentom masti. Jogurt Smatra se prirodnim antibiotikom. Naučnici tvrde da nas štiti od infekcija i tumora, prvenstveno raka dojke, pluća i debelog creva. Osim mlečnih fermenata, koji čuvaju crevnu floru, sadrži i vitamine A, B i D, kao i kalcijum.
Kad kupujete, obratite pažnju na rok trajanja, pošto s vremenom fermenti gube efikasnost.

Borovnice – Zahvaljujući visokom sadržaju betakarotina, vitamina C i organskih kiselina usporavaju starenje ćelija i podstižu čišćenje jetre. Osim toga, sadrže antibakterijske supstance koje su efikasne protiv nekih sojeva ešerihije koli, odgovornih za crevne i urinarne infekcije. Ali, najvažnija funkcija ovog ukusnog voća leži u njihovom blagotvornom dejstvu na kapilare. Mnoga istraživanja su potvrdila da sprečavaju taloženje masti na zidovima krvnih sudova i podstižu mikrocirkulaciju, od ključnog značaja za zdravlje očiju i kože.
Kad kupujete, kupujte samo zdrave bobice sa čvrstom i sjajnom kožicom.

Maslinovo ulje – Osim što nam obezbeđuje dragocene antioksidanse (vitamin E i polifenoli), ima izuzetno uravnotežen sastav masnih kiselina. Bogato je, naime, mononezasićenim masnim kiselinama (oko 74 odsto), koje snižavaju nivo lošeg holesterola, a siromašno zasićenim mastima (16 odsto), štetnih za arterije. Zato maslinovo ulje smanjuje rizik od infarkta i arterioskleroze. Stručnjaci su takođe ustanovili da blagotvorno deluje na kognitivne sposobnosti, sprečava dijabetes i usporava proces starenja.
Kad kupujete, opredelite se za hladno ceđeno, nerafinisano ulje.

Crno vino– Sadrži resevratol, koji snižava loš holesterol i štiti srce i arterije. Time se objašnjava činjenica da Francuzi, poznate vinopije, retko obolevaju od srčanih oboljenja, uprkos tome što konzumiraju velike količine putera i raznih umaka.
Kad kupujete, birajte vino kontrolisanog porekla.

Losos – Sto grama lososa može da sadrži i do 1,8 g esencijalnih masnih kiselina omega 3, koji ublažavaju štetne efekte zasićenih masti i sprečavaju nastanak ugrušaka. Ako jedete masne ribe (pored lososa, tu spadaju i tunjevina, sardine, inćun i skuša) najmanje dva do tri puta nedeljno, smanjićete rizik od reumatoidnog artritisa, tromboze, moždanog udara, infarkta, hipertenzije, skleroze, tumora i kožnih bolesti.
Kad kupujete, obratite pažnju da meso bude intenzivne ružičaste boje, a koža sjajna i zategnuta.

Vežbom do lepog tela

6. јул 2012.

Žene koje kraće vežbaju (oko 15 minuta dnevno) imaju gotovo dvostruko veće šanse da istraju kod svog plana vežbi od onih koje vežbaju čitav sat. One istovremeno dobijaju više glatkih mišića i gube jednaku količinu fizičke masnoće kao i one koje su vežbale po 60 minuta, smatra instruktorka fitnesa Bruk Siler, koja je nekada bila i Madonin trener. Ona savetuje da po 15 minuta, još u pidžami, vežbate 3 puta nedeljno i za nekih 6 nedelja stomak, bokovi i butine biće zategnutiji. A lepo telo dobićete i pre nego počne proleće.
1. Dugo istezanje – za ramena, ruke, donji deo stomaka, unutarnji deo butina, tetive iza kolena i listove
Stanite na sve četiri, ruke su ispod ramena, prsti prema napred, uvucite stomak, stopala istegnuta tako da ste u položaju skleka (zategnite zadnjicu, stomak i unutrašnju stranu butina tako da telo bude u ravnoj liniji). Udahnite i nagnite se napred na prstima, kao na slici, pauzirajte, izdahnite i prebacite težinu nazad pritiskajući i petama prema podu. Ponovite 5 puta.
2. Istezanje prsa – za leđa, ramena i ruke i ispravljanje držanja
A. Kleknite, kolena moraju biti u širini bokova. Stisnite mišiće zadnjice, a ruke ispružite ispred sebe. Dlanovi prema podu, kao na slici. Uvucite stomak, udahnite i pritisnite rukama iza sebe (zamislite da pružate otpor). Istovremeno lagano idite grudima prema napred, tako da osetite blago istezanje.
B. Zadržite dah, polako okrenite glavu udesno, sredinu, levo pa opet u sredinu. Izdahnite i vratite se u početni položaj.
Ponovite 4 do 6 puta.
3. Sirena – za ruke i stomak
A. Sednite na desnu butinu, a kolena držite skupljena uz telo na levoj strani. Držite gležnjeve desnom rukom. Izdahnite i ispružite desnu ruku iznad uva. Izdahnite i istegnite se ulevo pokušavajući da dodirnete levo uvo preko i sa strane glave, kao na slici.
B. Udahnite i vratite se u početni položaj. Desnu ruku stavite na pod, pustite gležnjeve i levu ruku istegnite preko glave klizeći desnom rukom ispred po podu, kao na slici. Ponovite 3 do 5 puta, pa promenite stranu.
4. Lopta – za stomačne mišiće
Sedite na pod kolena skupljenih uz telo. Zagrlite kolena, stopala malo podignite od poda, balansirajući na zadnjici. Bradu spustite prema grudima. Uvucite stomak, udahnite i nagnite se prema nazad, ljuljajući se do lopatica. Izdahnite i odmah se vratite ljuljajući u početni položaj. Istovremeno još jače zategnite mišiće kako biste zadržali trenutak. Ponovite 8 do 10 puta.
5. Stani na noge – za butine i zadnjicu
Stanite, noge skupljene, peta uz petu, prsti lagano razmaknuti. Podignite levu ruku, lakat prema van, dlan prema telu. Desnom rukom prihvatite se za čvrsti komad nameštaja radi održavanja ravnoteže. Uvucite stomak i ispravite se. Izdahnite dok podižete levu nogu malo ispred sebe, prsti ispruženi dok istovremeno brojite do 3. Zadržite se malo u ovom položaju, izdahnite i dok izbrojite do 3 vratite se u početni položaj. Ponovite 5 puta. Istu tehniku koristite i dok levu nogu podižete 5 puta u stranu. Vratite se u početni položaj, dok izbrojite do 3, podignite nogu iza sebe, stopalo pod pravim uglom, kao na slici. Vratite se u početni položaj, dok izbrojite do 3, pa ponovite 5 puta. Promenite stranu pa ponovite.

Grahorice

6. јул 2012.

Tokom hiljda godina civilizacija je zavisila od grahorica, čak i kada su se u ishrani koristile druge namirnice grahorice su uvek bile prisutne. Ljudski organizam je adaptiran da preživljava na grahoricama i one mu prijaju.

Grahorice su važan izvor biljnih vlakana, vitamina i minerala (pogotovo kalijuma, B vitamina, folne kiseline, ) i fitonutritijenata (nijacin, piridoksin i tiamin). Od biljnih vlakana sadrže kako rastvorljive tako i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva biljne vlakna absorbuju holesterol, trigliceride i toksine. Nerastvorljiva biljna vlakna pomažu boljem čišćenju creva

Povoljno deluju na zdravlje srca, unošenje 100g grahorica dnevno (pasulj, grašak, boranija, soja) može da smanji nivo lošeg holesterola u krvi za 10% za 6 nedelja što na prvi pogled ne izgleda puno ali to znači da smanjuje rizik od srčanog udara za 20%. Zbog visokog sadržaja biljnih vlakana smanjuje želju za unošenjem mesa pa i na taj način deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Grahorice su važne namirnice za ljude koji pate od diabetesa. Rastvorljiva biljna vlakna iz grahorica pomažu da se stvori više mesta insulinskih receptora. Ova mesta liče na male dokove za koje mogu da se vežu molekuli insulina omogućavajući insulinu da dospe do ćelija kojima je potreban i bez kojih lebde neupotrebljeni u krvotoku što izaziva probleme. Kod ljudi koji pate od diabetesa je visok rizik od srčanih oboljenja pa grahorice pomažu i na taj način što pomažu da nivo lošeg holesterola u krvi ostane nizak.

Sastojci pronađeni u grahoricama izoflavini i inhibitori proteaze pomažu da se normalne ćelije ne pretvore u kancerozne a inhibira razvoj kancerogenih ćelija.

Soja sadrži fitoestrogene koji predstavljaju slabiju biljnu verziju ženskog hormona estrogena za koga se smatra da štiti od raka dojke i prostate, blokirajući preteranu aktivnost estrogena i testosterona koji mogu da potstaknu rast kanceroznih ćelija.

Grahorice takođe sadrže 32%DV folata, 9%DV kalijuma visok sadržaj proteina a malo masnoća pa 100gr pasulja sadrži samo 103 kalorije, 8,2g proteina, 2,5mg gvožđa, 32mg kalcijuma, 1mg cinka.

Koliko će te grahorica jesti zavisi da li ih koristite i kao lek, ako želite da smanjite količinu lošeg holesterola i masnoća u krvi potrebno je 100g. dnevno a ako koristi kao izvor proteina 55g dnevno.

Dobro je kuvati grahorice, kod konzerviranih je uništena većina vitamina ali ne i minerala.

Naočari, meka ili tvrda kontaktna sočiva?

6. јул 2012.

Sve više ljudi (delimični zbog velikog brioja sati provedenih pored ekrana što kompjuterskog što televizijskog) ima probleme sa vidom. Ljudi koji imaju problem sa vidom imaju dve opcije da nose naočare ili kontaktna sočiva.

Naočari poboljšavaju mnoge problema sa vidom. Kratkovidost- myopia, problemi da se vide udaljeni predmeti, dalekovitost, problemi da se vide predmeti u blizini, astigmatizam zamagljen vid usled nepravilnog oblika dužice. Naočare poboljšavaju vid menjajući fokus u dužici i sočivima.

Kontaktna sočiva se nose direktno na dužici oka probleme sa vidom koriguje povećavajući ili smanjujući fokus dužice i očnih sočiva.

Obe ove opcije nisu idealne, naočare ne iritiraju oči ali su kabaste i često neodgovarajuće tokom npr. tuširanja, u gimnastičkoj sali, tokom plivajna…

Ljudi često nose kontaktna sočiva zato što ne vole kako izgledaju sa naočarima, za razliku od naočara kontaktna sočiva ne spadaju, ne poprska ih kiša i ne magle se. Kontaktna sociva imaju niz prednosti u odnosu na naocare: njima se postiže bolja oštrina vida (i do 30 odsto u odnosu na korekciju naocarima), šire vidno polje, maksimalna korekcija na oba oka bez obzira na razliku u dioptriji, bolji estetski izgled.

Kod kratkovidosti (myopia) sočiva- koriguju vid povećanim uveličanjem i poboljšanim poljem vida sa strane.

Astigmatizam je često stanje najčešće vezan za rožnjaču, prozirni deo oka koji prvi prelama zrake svetla koje ulaze u oko i donose slike sveta kojeg gledamo. Rožnjača promatrana sa strane ima oblik polulopte, koja ne mora uvek da bude isto zakrivljena u svim meridijanima. Različita zakrivljenost meridijana, uzrokuje različito prelamanje zraka svetla tako da se u oku stvara više žiža ili tačaka. Kod astigmatizma čvrsta sočiva bolje pomažu nego naočari.

Loše strane

Kontaktna sočiva moraju da se izvade iz oka pred spavanje a onda je neophodno pažljivio čišćenje i dezinfekcija između svakog nošenja što zahtava nekoliko različitih rastvora i kutijicu za skladištenje.

Sočiva ne štite od povreda oka ni protiv prašine i prljavštine, čak prašnjava i prljava sredina može da učini sočiva ne odgovarajućim.

Danas postoje dva glavna tipa kontaktnih sočiva: meka i čvrsta kontaktna sočiva.

Meka kontaktna sočiva su napravljena od hidrofilne plastike. Apsorbuju tečnost pa ostaju vlažna i prilagođavaju se dobro dužici. Veća su od dužice (12-14mm) sa traju 12 do 18 meseci. Veoma su udobna za nošenje ali su često uzrok infekcije i alergijskih reakcija a vid može da bude manje jasan nego kod naočara ili čvrstih sočiva. Lakše ih je oštetiti i teže se održavaju, ne mogu sasvim dobro da koriguju astigmatizam.

čvrsta sočiva se prave od čvrste, slabo elastične plastike koja omogućava da kiseonik dospe do dužice ali ne apsorbuju vodu, manjih su dimenzija od dužuce (8-10mm). Lakše ih je održavati od mekih sočiva. Prednosti – dobro propuštaju kiseonik što održava zdravlje dužice i ređe su infekcije oka i alergijske reakcije nego kod mekih. Potpuno mogu da koriguju astigmatizam. Mane – u početku nisu sasvim konforne, potreban je period adaptacije kako ne bi stvarali osećaj nelagodnosti. Lako ispadaju iz oka i nisu odgovarajuće za prašnjave uslove.

Meka ili tvrda sočiva mogu da izazovu komplikacije vezane za samo nošenje sočiva, zbog rastvora koji se koristi ili zbog stanja u kome se oko nalazi koje može da se pogorša. Komplikacije mogu da budu infekcija, alergijski ili toksični konjuktivitis, oštećenje dužice kao što su abrazija, infekcija, uvećanje krvnih sudova, suzenje.

Ukoliko se pojave simptomi kao što su bol, crvenilo pogoršanje vida treba odmah da se obratite vašem očnom lekaru.

Grejpfrut – prijatelj srca

6. јул 2012.

Samo polovina grejpfruta obezbeđuje dnevne potrebe za vitaminom C, dobar je izvor biljnih vlakana i vitamina A. Osvežavajući, sočan plod grejpfruta ima dodatnu vrednost jer stvara osećaj sitosti a za uzvrat ima vrlo malo kalorija. Pomaže u gubljenju viška kilograma, naučnici smatraju da je ovakvo dejstvo grejpfruta vezano za njegovo dejstvo da snižava nivo insulina u krvi. Insulin koristi u metabolizmu šećera, što se šećer efikasnije metaboliše veća je verovatnoća da će biti skladišten kao masne zalihe u telo.

Grejpfrit, pogotovo crveni grejpfrut može da pomogne u snižavanju holesterola prema novoj studiji. Prema ovoj novoj studiji antioksidansi mogu da imaju neki pozitivan efekat ali ovo pozitivno dejstvo nije najvažnije.

Ispitanike su podelili u tri grupe kod kojih su primenili dijetu sa smanjenim unosom masnoća i smanjenim brojem kalorija, prvoj grupa je dnevno unosila jedan crveni grejpfrut, druga žuti a treća je samo bila na dijeti.

Grupa koja je koristila crveni grejpfrut je najviše snizila LDL holesterol, za njima grupa koja je unosila običan grejpfrut na kraju grupa koja je samo bila na specijalnoj dieti.

Kod grupe koja je uzimala crvani grejpfrut se snizio i nivo triglicerida u krvi, a njihov nivo se nije značajno promenio kod ostale dve grupe.

Crveni grejpfrut sadrži više antioksidanasa od običnog grejpfruta, pa je možda to uzrok njegovog povoljnog delovanja na trigliceride. Preporuka ovog istraživačkog tima je da bi ljudi koji pate od visokog nivoa holesterola u krvi trebali da uključe u svakodnevnu ishranu grejpfrut, bolje crveni ako je moguće. Pre početka redovnog uzimanja grejpfruta ipak je potrebna konsultacija sa lekarom jer sok grejpfruta stupa u interakciju sa nekim lekovima kao što su lekovi za snižavanje nivoa holesterola u krvi, neki lekovi za sniženje krvnog pritiska, srčani ritam, antidepresivi, i lekovi protiv anksioznosti.

Kako izgledati negovano

6. јул 2012.

Želite li da izgledate kao bogata naslednica ili superzviezda, pazite na besprekoran ten, sjaj u kosi, izražene trepavice i crveni da ne može biti crveniji karmin.

Ten negovane žene nije ni presjajan ni previše mat – on je besprekoran. Naravno i bogate žene mogu imati problematičnu kožu, ali uvek imaju pri ruci savršen korektor i podlogu koja ne deluje kao puder, već izgleda kao prirodna koža.

Trepavice trebaju da budu duge i naglašene maskarom. Ako koristite veštačke, još bolje. Za poseban izlazak stavite vrlo duge veštačke ili one sa dijamantnim završecima poput Madonne.

Ništa vas neće učiniti tako izazovnom kao jarkocrveni karmin, posebno ako je i njegov dizajn jednako atraktivan.

Sjajnu kosu ćete dobiti redovinom negom i šišanjem, a u hitnim slučajevima pomoći će hranjiva maska poput one marke La Praire. Jeftinija metoda je ona da uopšte ne bojite kosu. Takva, hemikalijama ne tretirana kosa ima prirodni zdravi sjaj koji skupe maske tek pokušavaju da imitiraju.

Ukusno a neće uništiti dijetu

6. јул 2012.

Ljudi uglavnom misle da ukusno jelo mora da ima puno masnoća, da je bogato kalorijama i da negativno dejstvo na zdravlje. Ipak prema nizu studija urađenih proteklih par godina došlo se do zaključka da omiljena hrana postaje takvom zbog fizičkih i psiholoških razloga.Uvek možete da preduzmete korake kako bi vaša omiljena hrana bila zdrava ili da izaberete alternativu.

Termin konforna hrana se odnosi na specifičnu hranu koju ljudi jedu jer im pruža zadovoljstvo, utvrđeno je da ljudi ne jedu ovkvu hranu zbog njenog kvaliteta već zbog karakteristika te hraneda kod ljudi potstakne vesela osećanja i sećanja, a koji su to tipovi hrane zavisi od godina koje ima ta osoba, njene kulture i pola.

Muškarci žele komfornu hranu kao znak proslave i nagrade, obično vole topla, jaka jela kao što su čorbe, roštilj, pice, ovo su obično glavna jela koje su im spremale njihove majke.

Žene obično čeznu za komfornom hranom kada su nesrećne, nervozne i zabrinute. Njihov izbor su obično namirnice koje ne zahtevaju kuvanje, najčešće sladoled, čokolada i slatkiši. češće nego muškarci žene su sklonije da osete grižu savest posle unošenja komforne hrane.

Mnogi istraživači smatraju da potreba za komfornim jelom proističe iz fizičke potrebe. Hroničan stres potstiče lučenje niza hormona koji rezultuju osećaj zadovoljstva ako jedemo hranu bogatu masnoćama ili šećerom. Zbog povećanog unosa kalorija javlja se tendencija da se stvaraju masne naslage oko struka ali se onda stvara više hormona iz drugog lanca koji potiru dejstvo lanca hormona vezanih za stres. Ljudi različito reaguju na stres, neki gube telesnu težinu dok drugi jedu mnogo više pa počnu da se goje.

U prošlosti ljudi nisu bili svesni uticaja komforne hrane na njihovo zdravje a i više su se kretali pa je takav način ishrane manje uticao na debljinu u odnosu na današnje vreme.

Moguće je uvesti manje izmene u omiljena jela kao što je staviti više povrća u supe, zameniti meso u omiljenim jelima pasuljastim povrćem, smanjiti masnoće u sosovima, zgušnjavati jela mlekom ili krompirom.

16 simptoma koje ne bi trebalo ignorisati

6. јул 2012.

Svako ko je ikada pokušao da ubedi muža da ode kod lekara posle dana kada se osećao loše, ili ima nedeljama bolove u grudima ili je bez apetita treba da ima na umu da većina ljudi, pogotovo muškaraca veoma nevoljno odlazi kod lekara.

Kada je u pitanju neko ozbiljno oboljenje mnogo toga može da se uradi da se izleči ako se na vreme otktije. Treba obratiti pažnju pogotovo na simptome koji treba da vas odvedu do lekara.

1. Konstantan kašalj – ako ste skoro imali prehladu ili grip, kašalj će se zadržati nekoliko dana ili nekoliko nedelja ali ako imate trajan kašalj vreme je da posetite lekara, uzroci mogu da budu od tuberkoloze, infekcije disajnih puteva do raka pluća.

2. Krv u stolici – ako stolica dobije tamnu boju sličnu talogu iz kafe treba da odete kod lekara, uzroci mogu da budu od benignih do veoma ozbiljnih kao što je rak debelog creva.

3. Zaslepljujuće glavobolje – svako dobije s vremena na vreme glavobolju, ali ako su one česte, ako se kljukate lekovima protiv bolova vreme je da lekar otkrije uzrok tih glavobolja koji može da bude od potrebe za promenom dioptrije, promena životnog stila ili nešto mnogo ozbiljnije.

4. Problemi sa vidom – problemi sa vidom dolaze sa godinama, ali ako vam se muti vid ili menja na bilo koji uočljiv način vreme je da posetite očnog lekara i neurologa.

5. Temperatura – ako se telesna temperatura kreće od visoke do normalne bez nekog vidnog razloga treba da otkrijete šta nije u redu, takođe treba posetiti lekara ukoliko imate visoku temperaturu duže od 3 dana.

6. Diarea-proliv – bez obzita da li je uzrok pokvarena hrana ili virusi diarea može da bude opasna i što duže traje sve je opasnija jer se organizam dehidrira . Prema tome ukoliko proliv traje duže od dva tri dana treba posetiti lekara.

7. Bol u grudima – može da bude naivan simptom ali ako je udružen sa bolom u levoj ruci treba pothitno otići na lekarski pregled, sve ovo mogu da budu simptomi srčanog udara.

8. Noćno znojenje – može da nastane usled premorenosti ili napetosti ali je često simptom mnogo ozbiljnijih bolesti od tuberkoloze preko Hodgčinksove bolesti do raka limfnih žlezda.

9. Pojačani sekret je simptom nekog genitalnog oboljenja koje ne treba ignorisati.

10. Novi mladeži – ljudi imaju mladeže svuda po telu, sa godinama se njihov broj povećava, treba obratiti pažnju na nove mladeže, svaka promena njihovog oblika i veličine može da bude veoma opasna.

11. Iznenadna slabost u mišićima – ukoliko iznenada osetite da vam je teško da stojite, hodate, održavate ravnotežu pogotovo ako se već danima osećate iznureno i slabo treba da odete kod lekara. Uzroci mogu da budu mnogobrojni između ostalog Parkinsonova bolest, lakši moždani udar.

12. Teškoće u disanju – iznadno otežano disanje može da ukazuje na mnoga oboljenja od astme do alergijske reakcije. Nelečena astma takođe može da bude smrtonosna a problemi sa disanjem mogu u vrlo kratkom periodu da postanu pretnja za život.

13. Učestalo mokrenje – ukoliko vas tera da se tri ili četiri puta budit noću zbog potreba da odete u WC znači da nešto sigurno nije u redu, to mogu da budu problemi sa prostatom, simptomi diabtesa2 ili infekcija mokraćnih puteva.

14. Potkožni čvorići – kada god opipat neki čvorić ispod kože koji može da bude otečena limfna žlezda znajte da to ne bi smelo da se ignoriše, urok može da bude infekcija ali može da bude i mnogo ozbiljniji simptom.

15. Hronična iscrpljenost – ukoliko je prouzrokovana napornim radom i mnogim obavezama onda nije začuđujuć osećaj iscrpljenost ali ako se javi iznenada u trenutku kada ustanete iz kreveta ujutru onda nešto nije u redu, uzroci mogu da budu od depresije do mnogo ozbiljnijih obojenja.

16. Gubitak interesa za život – depresija može da bude veoma ozbiljan problem i nanese puno patnje a izlečiva je.

Prevencija raka ishranom

6. јул 2012.

Najbolja strategija u snižavanju rizika od oboljevanja od raka i u sprečavanju drugih bolesti je u ishrani bogatoj voćem, povrćem, neglaziranim žitaricama i leguminozama, sa malo saturisanih i trans-saturisanih masnoća, što omogućava i održavanje idealne telesne težine i ostajanje u fizičkoj kondiciji. Dosadašnje studije su jasno pokazale da što je veća konzumacija mesa raste i procenat obolelih od raka, s druge strane što više raste unos voća i povrća uz smanjenje masnoća u ishrani i povećanjem biljnih vlakana i fitohemikalija postotak obolelih od raka se smanjuje.

Ovo potvrđuje i najnovija studija koja po prvi put daje objašnjenje na molekularnom nivou kako konzumacija povrća i voća može da smanji rizik od oboljevanja od raka. Otkrivene su materije nazvane indole-3-carinol, koga sadrže brokuli, karfiol i kupus i matrija nazvana genistein, u soji, pasulju koje povećavaju nivo proteina koji popravljaju oštećenu DNA.

Sada je jasno da se ishranom može uticati na glavne gene raka pomoću sastojaka hrane koju jedemo, razjašnjen je molekularni proces koji objašnjava vezu između ishrane i prevencije kancera.

Promene životnog stila u prevenciji raka:

– Više voća i povrća, manje masnoća i crvenog mesa.Preporučeno je smanjen unos pogotovo crvenih masnih mesa. Iako meso ostaje dobar izvor visoko kvalitetnih proteina i važnih minerala i vitamina, preterana konzumacija mesa je povezana sa rakom pre svega prostate i debelog creva.

-Što veća raznovrsnost u ishrani i što raznobojnija hrana- izbagavajte monotoniju

-Više cerealija i neglaziranih žitarica – manje prerađanog šećera

-Što više prirodnih namirnica – izbegavati prerađenu i konzerviranu hranu

-Što više prirodnih biljnih hormona izbegavati sintetičke hormone

-Više voćnih sokova, manje alkoholnih pića, za muškarce bi bilo maksimalno 2 alkoholna pića za žene jedno dnevno. Alkoholna pića zajedno sa pušenjem doprinose pojavi raka usne šupljine, grla i jednjaka.

-Što više boraviti na svežem vazduhu – izbegavati zagušljive prostorije

-Više mira – manje stresa

-Više vežbe makar 30 minuta dnevno- manje sedenja uz TV

-Kad god je moguće koristite biljne umesto farmaceutske lekove.

Šta vaše telo pokušava da vam kaže?

6. јул 2012.

Ponekada vaše telo pokušava da vam saopšti da naprimer pati zbog nedostatka nekih vitamina, da niste dovoljno spavali ili da mu je zaista muka i da je umorno od hamburgera i čipsa.

Kako izgledaju ti signali i znaci koje vam telo šalje i šta oni znače?

Krti nokti koji često pucaju – mogu značiti nedostatak gvožđa, cinka ili esencijalnih masnih kiselina. Nedostatak se može nadohnaditi većim unosom mesa, ribe i mahunastog povrća.

Suve oči su često znak nedostatka vitamina A i esencijalnih masnih kiselina, za preporuku je povećati unos mlečnih proizvoda, zelenog, žutog i narandzastog voća i povrća.

Pukotine na uglovima usana su znak nedostatka gvožđa, vitamina B12, B6 i folne kiseline. Preporučuje se veći unos mesa, mahunastog povrća, mlečnih proizvoda i zelenog povrća.

Ranice na sluzokoži usta mogu biti znak nedostatka gvožđa, vitamina B12, B6 i folne kiseline, nadohnađuju se unosom mesa, mlečnih proizvoda, mahunastog povrća i zelenog povrća.

Ispucale usne su često znak da organizmu nedostaje vitamin B2 a možete ga nadohnaditi unosom mesa i mlečnih proizvoda.

Smanjen osećaj za ukus može biti nedostatak vitamina B2 ili B6 koje možete nadohnaditi unosom mesa, mlečnih proizvoda, živinskog mesa i ribe.

Crvena, masna koža lica može biti znak nedostatka vitamina B2, B6, cinka ili esencialnih masnih kiselina, dobar izvor su mlečni proizvodi, meso, riba, živinsko meso, rakovi i školjke.

Bubuljice na koži nadlaktice i butina su često znak nedostatka vitamina B kompleksa, vitamina E, esencijalnih masnih kiselina a mogu se nadohnaditi hranom životinjskog porekla, mesom živine, cerealijama i morskom hranom.

Slab rast kose može značiti nedostatak gvožđa i cinka, namirnice bogate gvožđem i cinkom su meso, leguminoze, mlečni proizvodi i rakovi i školjke.

Perut se može stvarati usled nedostatka vitamina C, B6, cinka i esencijalnih masnih kiselina pa je dobro povećati unos citrusa, mesa, ribe, mesa živinskog porekla i mlečnih proizvoda.

Akne mogu nastati usled nedostatka cinka, pa se preporucuje veci unos mlecnih proizvoda, rakova i školjki.

Zakrvavljenje oči usled nedostatka vitamina A i B2, preporucene namirnice su mlecni proizvodi, zeleno, narandzasto i žuto voće i meso.

Sporo zarastanje rana usled nedostatka cinka koji se može nadohnaditi unosom mlečnih proizvoda , rakova i školjki.

Depresija se može pojaviti usled nedostatka vitamina B6, koji se može nadohnaditi unosom mesa i ribe.

ćelije mozga rastu i kod odraslih

6. јул 2012.

Tim istraživaca je objavio monumentalno otkrice da celije mozga kod odraslih nastavljaju da rastu što je u kontradikciji sa prethodnim teorijama.

Ovo otkrice negira tradicionalno verovanje da su celije mozga, ili neuroni uglavnom staticni i da nemogu da menjaju svoju strukturu. Studija je pokazala da su delovi nervne celije dendriti još uvek fizicki promenjivi. Dendriti provode elektricne signale primljene od drugih neurona do tela nervne celije. Promene se se u neuronu dešavaju u relativno kratkom periodu a odnose se na njihov rast . Neke promene su bile dramaticne gledano u standardima jednog neurona, jedan dendrit se za manje od dve nedelje produžio za 90 mikrona, tj. više nego je udvostrucio svoju dužinu.

Neuroni komuniciraju jedni sa drugima razmenom elektricnih ili hemijskih signala preko malih prolaza nazvanih sinapse. Signali mogu biti uzbudujuci ili inhibitorni, što prouzrokuje povecanje ili smanjenje aktivnosti tog odredenog neurona.

Eksikarorni piramidalni neuroni nisu pokazali nikakve strukturalne promene dok grupa inhibitornih neurona nazvanih interneuroni jeste . 14% interneurona je pokazalo strukturalne promene. U proseku 20 do 30% neurona u neokorteksu, delu mozga odgovornog za više funkcije kao što su razmišljanje je sagradena od inhibitornih interneurona. Veruje se da ovi neuroni igraju važnu ulogu u regulisanju aktivnosti mozga odlažuci ili blokirajuci signale eksikatornoh neurona a oni imaju sposobnost rasta.

Znajuci da su neuroni u stanju da rastu u mozgu odraslih osoba daje nam šansu da pojacamo proces i proucimo pod kojim uslovima, genetika, senzori ili nešto drugo mogu potstaci njihov radt.

Ovo otkrice znaci da ce možda jednog dana biti moguce odgajati nove celije koje ce zameniti nervne celije oštecene bolešcu ili povredom.

Dok su se naucnici fokusirali uglavnom na pokušaj da regenerišu oštecene dugacke neuone kicmenog stuba usled bolesti ili povrede , novo otkrice predlažu da se fokusiraju na deo nervnr celije, dendron. Dendrin cija rec potice od Grcke reci-drvo je razgranati deo nervne celije koja provodi elektricnu stimulaciju u celijsko telo a ima sposobnost da dalje raste i kod odraslih osoba.

Ishranom do zdravog srca

6. јул 2012.

Srce je vitalan organ koga možemo sačuvati između ostalog pravilnim načinom ishrane. Način ishrane igra važnu ulogu u održavanju koronarnih oboljenja (CHD) pod kontrolom. Kornonarna oboljenja predstavljaju najvećeg svetskog ubicu, u Evropi svake godine umre 1 od pet muškaraca i i jedna od 6 žena od nekog od koronarnih oboljenja.

CHD su prouzrokovana arteriosklerozom tj. zadebljanjem sitnih arterija koje snabdevaju krvlju srce, ovo može smanjiti dotok krvi u srce, što prouzrokuje bol poznat pod nazivom angina pektoris. Ukoliko usled zadebljanja neke od arterija koje dovode krv u srce prestane dotok krvi u deo srca koga ta arterija snabdeva ovo prouzrokuje srčani udar.

Od koronarnih oboljenja pate i muškarci i žene a ova oboljenja se češće razvijaju kod starijih osoba, ipak bitna je i genetska predispozicija a rizik se povećeva kod onih koji puše ili se nezdravo hrane hranom bogatom holesterolom, kod ljudi obolelih od diabetesa, sa visokim krvnim pitiskom, gojaznih osoba i osoba koje se slabo kreću.

Holesterol je meka, vosku slična supstanca koja se uglavnom stvara u jetri i onda ulazi u krvotok. Neophodan je za normalno funkcionisanje organizma ali ako ga ima previše povećava mogućnost oboljevanja od srčanih bolesti. Normalna koncentracija holesterola je ispod 5.0mmol/litar. Koncentracija holesterola u krvi zavisi od genetske predispozicije ali u velikoj meri od onoga šta jedete, pre svega od količine i tipa masnoća i namirnica bogatih biljnm vlaknima.

Način ishrane koji pomaže regulisanje holesterola, krvnog pritiska i obezbeđuje srce zaštitnim nutritijentima je:
-Kroz obroke unosite namirnice koje štite srce a to su riba, beli luk, voće i povrće, neglazirane žitarice i koštičavo voće.

-Povećajte unos takozvanih masnih riba kao što je losos, skuša, sardine, haringe i sveža tunjevina, bogate su omega-3 masnim kiselinama koje omogućavaju da srce kuca normalnim ritmom, sprečavaju formiranje nakupina na krvnim sudovima i štite arterije srca od oštećenja.

-Povećajte unos rastvorljivih biljnih vlakana kroz unos ovsa, voća i povrća.

Smanjite unos zasićenih masnoća koje uglavnom potiču iz mesa životinjskog porekla ali ih ima i u puteru, masnim mesima, punomasnim mlečnim proizvodima, kolačima, čokoladi, biskvitim, prženoj brzoj hrani.

Zamenom jedne količine zasićenih masnoća naminicama koje imaju male količine nezasićenih masnoća može da pomogne dobrom odnosu dobrog HDL holesterola i lošeg LDL holesterola u krvi. Dobar izbor je maslinovo ulje, ulje od semenki repe, avokado i voće kao što su bademi, orasi…

Jedite proteine koji potiču od soje jer pomažu da se snizi nivo holesterola u krvi . Za dobar efekat je potrebno 25g soja proteina dnevno npr. jedna čaša soja mleka sadrži 9g proteina.

Jedna čaša nekog alkoholnog pića za muškarce starije od četrdeset godina i žene u menopauzi štiti srce, veće količine alkohola oštećuju sčani mišić, povećava krvni pritisak i potpomažu gojenju.

Preporuke za ishranu

-Jedite makar pet porcija voća i povrća dnevno, ribu jedite makar dva puta nedeljno i jednom nedeljno masnu ribu. Smanjte unos zasićenih masnoća, npr. crvena mesa zamenite mesom pernatih životinja. Jedite jednom dnevno neke namirnice od neglaziranih žitarica…crni hleb, ceralije, braon pirinač…

Održavajte normalnu telesnu težinu, ukoliko imate višak kilograma probajte da ih smanjite, ograničite unos soli, dnevni unos bi trebao da bude 7 grama za muškarce i 5 grama za žene, što pomaže da se smanji krvni pritisak.

Operacija nije uvek rešenje za kilu

6. јул 2012.

Prema istraživanju Dr. Robert J. Fitzgibbons sa Creighton univerziteta muškarci koji imaju herniju, koja im ne smeta i ne prouzrokuje bol ne moraju da idu na operaciju kako bi je otklonili.

Studija se fokusirala na pacijente sa ingvinalnom (preponskom) kilom, koja predstavlja najčešći oblik kile.Pronašli su da ljudi sa minimalnim ili bez simptoma koji nisu otklonili kilu operacijom imaju sličan nivo bola i osećaja nelagodnosti kao oni koji su je operisali dve godine kasnije.

Kila se pojavljuje kada deo organa npr. deo creva ispadne, se kroz abnormalni otvor u zidu trbušnog mišića, najčešće kao rezultat povrede koja stvara procep u mišiću. Ponekada organ može da se uklješti u tom pocepu, što dovodi do prekida dovoda krvi u taj deo organa.

U prošlosti su lekari preporučivali pacijentima da kilu otklone operacijom zbog mogućnosti njenog uklještenja koje može da vodi ka gangreni, ali su se takve preporuke odnosile na vreme kada hitna medicinska pomoć nije bila odmah dostupna.

U svojoj studiji upoređivali su bol, fiziološko funkcionisanje i ostale ishode kod pacijenata sa ingvinalnom hernijom koja je bila bez simptoma ili sa veoma blagim simptomima, od 720 pacijenata nasumice je odlučivano ko će ići na operaciju a ko ne.

Posle dve godine utvrđeno je da isti bol tokom obavljanja dnevnih aktivnosti imaju i pacijenti koji su operisani i oni koji nisu. Za one koji imaju kilu bez simptoma ili sa minimalnim simptomima je bezbedno da odgode operaciju do trenutka kada se pojave simptomi koji im otežavaju život.

Sama operacija nosi rizike od mnogih komplikacija. Najčešća komplikacija je da oni koji su imali operaciju hernije godinama osećaju bol u preponi, s druge strane postoje ljudi koji imaju kilu 40 godina i ona im ne smeta niti prouzrokuje neke komplikacije.

Postoji mnogo ljudi koji imaju herniju, ali čak i ne znaju da je imaju, jedino se postavlja pitanje koliki je rizik živeti sa njom?

Rizik od uklještenja kile, koja tada mora da se otkloni operacijom je veoma mali, ukoliko se kila operiše preventivno pre nego što postoje neki veći simptomi to neće doprineti niti boljem niti gorem stanju nego što je kod onih koji je ne operišu. Ima smisla osmatrati je i čekati pa ako se pojave teži simptomi ili se uklješti operisati je. Drugi lekari se takođe slažu sa konstatacijom da je najbolje lečenje kile ako nije uklještena, ne lečiti je.

Sam dr. Robert Bell, godinama praktikuje da preporučuje pacijentima da ako im kila ne smeta da je ne diraju a ako nastanu neke komplikacije razmotri hitnost operacije kojom se sve dovodi u red.

Anestetici i drugi lekovi za opštu anesteziju

Međusobno dejstvo hrane i lekova

6. јул 2012.

Odavno je poznato da su određeni lekovi u međudejstvu sa hranom i obrnuto – da određene namirnice i nutrijenti utiču na delotvornost pojedinih lekova. Amfetamini utiču na gubitak apetita, ili smanjena apsorpcija tetraciklinskih antibiotika koju uzrokuju mlečni proizvodi i druge namirnice bogate kalcijem.

Svaki lek je otrov, u zavisnosti od doze. Paracelsus.

Učinak specifičnih međudejstava hrane i lekova je različit za svaku osobu, a u zavisnosti od doze leka, sastavu obroka, dobi, polu, građi tela i i zdravstvenom statusu pojedinca. Konzumacija alkohola i pušenje takođe mogu pridoneti pojavi interakcija. Osobe koje su najpodložnije interakcijama su osobe starije životne dobi, deca i adolescenti, loše uhranjene osobe i hronični bolesnici.

Posebno su ugrožene skupina osobe starije starije od 65 godina, budući da moraju da uzimaju celi niz propisanih lekova a često koriste i lekove koji se kupuju bez recepta. U poodmakloj dobi često dolazi i do slabljenja funkcije bubrega i jetre što uzrokuje slabije varenje i eliminaciju lekova iz organizma starijih osoba. Kao rezultat te pojave, lekovi se duže zadržavaju u organizmu i imaju jače dejstvo nego što je potrebno. Naučnim studijama dokazan je smanjen nivo vitamina B grupe, vitamina C i A u grupi ljudi od 65 do 93 godina, što se, uz neadekvatnu ishranu, velikim delom može pripisati interakcijama lekova i nutrijenata. Vrste interakcija

Postoji nekoliko vrsta interakcija između lekova i hrane. Neke interakcije se temelje na uticaju hrane na terapijski učinak leka. U drugačijem slučaju, lek izvršava svoju medicinsku misiju, ali se pritom upliće u metabolizam i sposobnost tela da koristi nutrijente što može voditi ka pojavi deficita u ishrani. Mnogi lekovi i njihove kombinacije utiču na apetit, a njihova učestala uporaba može pro uzrokovati pothranjenosti.

Kad hrana menja učinak leka

Lekovi koji se uzimaju oralno prolaze kroz jednjak i stižu do želutca gdje bivaju u potpunosti ili delimično razgrađeni. Kroz sluznicu tankog creva lekovi se apsorbuju u krvotok,a deo koji se ne apsorbuje, kroz debelo crevo završava u fecesu.

Lek koji se apsorbuje putuje krvotokom do jetre, gdje se razgrađuje uz pomoć jetrinih enzima. Nemetabolizirani lekovi i njihovi razgradni produkti sprovode se kroz krvotok do organa i ćelija u kojima je potrebno njihovo delovanje.

Tokom čitavog puta leka kroz organizam može doći do izvesne interakcije između hrane i leka. Čak i tempiranje i sastav obroka može znatno utiecati na brzinu pražnjenja želutca,a time i na apsorpciju leka. Masna hrana usporava pražnjenje želutca, što uzrokuje duže zadržavanje leka i duže izlaganje želudačnoj kiselini. Ovo dejstvo može dobro da deluje na iskorišćenje nekih lekova, dok nekim lekovima (npr. antibioticima) ne pogoduje intenzivna razgradnja, jer se tada umanjuje njihovo delovanje.

Kad lek utiče na nutrijente

Prisustvo hrane ili dodataka ishrani u sistemu za varenje može može imati međusobno dejstvo sa apsorpcijom leka, a isto tako i lek može ometati apsorpciju nutrijenata. Najbolji primjer je preterana upotreba laksativa koji ubrzavaju prolazak crevnog sadržaja kroz sistem za varenje što onemogućuje adekvatnu apsorpciju nutrijenata, posebice vitamina A, D, E i K.

Uticaj leka na apetit

Mnogi lekovi mogu prouzrokovati pothranjenosti, budući da utiču na unos hrane. Lekovi mogu utiecati na apetit, menjati osećaj ukusa i mirisa, smanjiti izlučivanje sline ili izazvati mučninu i povraćanje. Lekovi poput amfetamina uzrokuju gubitak apetita, dok druge vrste lekova mogu stimulisati apetit što prouzrokuje neželjen porast telesne mase (npr. lijek protiv alergije – hismanal).

Zimska depresija

6. јул 2012.

Tokom dugih hladnih zimskih dana može se desiti da jedete više nego obično, spavate duže i da se ponekada osećate neraspoloženo. Veoma često se kod ljudi javlja zimska depresija koja predstavlja sezonski poremećaj ponašanja a simptomi su mnogo izraženiji od običnog neraspoloženja.

Kratki dani tokom zime mogu potstaći depresivnost, letargiju, umor, potrebu za slatkišima, glavobolje, nesanicu i nervozu. Simptomi počinju da se javljaju još u mladosti a ovaj sezonski poremećaj je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca.

Nije sasvim sigurno šta prouzrokuje zimsku depresivnost ali je sigurno da bitnu ulogu igra nasledni faktor, godine i hemijski procesi unutar organizma. Naučnici smatraju da smanjena količina sunčeve svetlosti remeti ritam životnih ciklusa a ovo remeti unutrašnji sat koji nam govori kada je vreme za spavanje a kada za buđenje. Ovi poremećeji mogu da izazovu depresiju.

Jedna grupa naučnika smatra da je povećano stvaranje melantoina, hormona vezanog za san ali isto tako i za depresiju, uzrok zimske depresije. Melantoin se pojačano stvara u uslovima smanjene količine sunčeve svetlosti. Druga grupa naučnika smatra da je uzrok manjak serotonina – moždana hemikalija (neurotransmiter), čiju produkciju potstiče sunčeva svetlost. Depresivni ljudi inače imaju manju koncentraciju serotonina u mozgu.

Novijim istraživanjem je utvrila da su za ovakva stanja krivi geni poznati kao 5-HTTLPR koji mogu da budu kratki i dugački. Ljudi koji imaju oba gena kratka mnogo češće pate od zimske depresije.

Simptome koji ukazuju na zimsku depresiju su : depresija, gubitak energije, povlačenje iz soacijalnog života, duže trajanje sna i pospanost, gubitak interesa za seks, prejedavanje pogotovo namirnicama bogatim ugljenim hidraima, teškoće u koncentraciji i razumevanju podataka pogotovo popodne.

Ciklično se pojavljuje, tj. simtomi su prisutni samo tokom zime, gube se u proleće i tokom leta. Naravno postoje i izuzetci od ovog pravila tj. ljudi kod kojih se znaci depresije pogoršavaju tokom proleća.

Ipak treba uzeti u obzir da su i životinje tokom zime manje pokretne pa bi se sve moglo i smatrati prirodnom manje tolerantnom eakcijom na zimu.

Različito dejstvo aspirina na muškarce u odnosu na žene

6. јул 2012.

Večita rasprava o jednakosti između muškaraca i žena može biti proširena zahvaljujući aspirinu, naime nova studija nad studijama je otkrila da aspirin kao zaštitnik kardiovaskularnog sistema različito deluje kod muškaraca a različito kod žena.

Na osnovu dokaza šest studija koja je obuhvatila više od 95,000 ljudi se pokazalo da terapija aspirinom smanjuje broj obolelih od moždanog udara kod žena ali ne i kod muškaraca.

Kada se radi o infarktu miokarda tačno je da jedan aspirin dnevno smanjuje verovatnoću da muškaraci dožive srčani udar ali nema takvo dejstvo kod žena.

Dr. David L. Brown, sa Državnog Univerziteta iz Njujorka kaže da niko nema ideju kako nastaju ove razlike, što bi trebalo da bude prioritet u nekim daljim istraživanjima. Sledeća istraživanja bi trebala da se baziraju na tome kako se u procesu metabolizma aspirin razlaže kod muškaraca a kako kod žena i kako onda deluje na krvne sudova.

Tri istraživanja su rađena samo nad muškarcima, jedno samo nad ženama a dva su obuhvatila oba pola. Globalno je 12% bilo smanjeno oboljevanje od kardiovaskularnih oboljenja kod žena a 14% kod muškaraca kod onih koji su uzimali aspirin u odnosu na one koji nisu.

Ali ova smanjenja su se pojavila na striktno drugačiji način. Tretman aspirinom je smanjio oboljevanja od srčanog udara za 32% kod muškaraca ali nije imao efekta na smanjenje oboljevanja od moždanog udara. Kod žena je smanjio incidenciju moždanog uara za 17% ali bez značajnog uticaja na smanjenje rizika od infarkta.

Iskrsava potreba za proširenim ispitivanjem koliko se muškarci i žene razlikuju. Aspirin ima korisno dejstvo i kod muškaraca i kod žena, pogotovo ako se koriste preventivno. Ipak kod ljudi sa izraženim faktorima rizika kao što je povišen krvni pritisak treba a svaki slučaj pojedinačno razmotriti preporuku da svakodnevno uzimaju aspirin.

Kada se prepisuje terapija aspirinom treba razmotriti koliko aspirin korisno deluje a koliko štetni mogu da budu nepoželjni efekti. Korisno dejstvo aspirina se bazira na smanjenju verovatnoće oboljevanja od kardiovaskularnih oboljenja, ali postoji mogućnost da osoba dobije čir na želutcu a može se pojaati sklonost krvarenju. Niko ne bi trebalo da počne da koristi aspirin dok prethodno ne konsultuje lekara, jer može da prouzrokuje krvarenje, prema studijama terapija je u 70% slučajeva povećala rizik od većih epizoda krvarenja.

Takođe sve ove studije ne pružaju čvrsto upustvo o dozama aspirina koje se prepisuja, doze se mogu kretati od 100 miligrama svakog srugog dana do 500 miligrama dnevno. Većina lekara preporučuje 81mg dnevno.

Uvećane grudi kod muškaraca – Gynaecomastia

6. јул 2012.

Gynaecomastia je stanje u kome se grudi uvećavaju kod muškaraca. Najčešće započinje kao nežena, čvrsta grudvica ispod ili blizu bradavice grudi i verovatno je mnogo primetljivija vama nego drugim ljudima.

Uzroci

Veoma često se javlja usled hormonalnih promena u pubertetu, ova pojava onda nastaje usled privremnog debalansa između muškog hormona testosterona i ženskog hormona estrogena tokom burnih promena u organizmu. U većini slučajeva nije potrebno nikakvo lečenje, kod 90% dečaka ova promena se povlači za manje od 3 godine, ali lekar treba da kontroliše stanje svaka 3 meseca.

Preterana telesna težina takođe može biti uzrok Gynaecomastie, razmislite o načinu ishrane, smanjite unos čokolade, hamburgera, prženih krompirića.

Ukoliko uvećane grudi kod dečaka ne prolaze same od sebe i kada prođe pubertet, oko 18-te godine života onda uzrok može da bude neki hormonalni poremećaj koji treba da ispita endokrinolog. Tretman ovog stanja onda može da podrazumeva operaciju ili dugotrajno hormonalno lečenje.

Kod odraslih povećane grudi mogu da se jave usled uzimanja hormonskih preparata radi izgradnje mišića, neke bolesti kao što je hronično oboljenje jetre ili genetski poremećaji, tumori, neki lekovi, a lečenje je vezano za lečenje uzroka tj. bolesti koja se javila u pozadini. Ukoliko se pored uvećanih grudi kod muškaraca pojave i promene na koži ili izbacivanje krvi potrebno je otići pothitno na pregled jer u pozadini može da leži neko mnogo ozbiljnije oboljenje.

Terapia magnetima efikasna samo u reklamama

6. јул 2012.

Ne postoje dokazi o isceliteljskim svojstvima raznoraznog magnetnog nakita kao što su narukvice, ogrlice, minđuše kao i drugih magnetnih sparavčica kao što su ulošci za cipele, magnetne trake za zglobove i kolena kao i pokrivači i dušeci.

Proizvođači tvrde da su njihove magnetne stvarčice izuzetno efikasne protiv raznih stanja od bola do njihovije tvrdnje da može biti oružja protiv raka. Sve dosadašnje studije usmerene na potvrđivanje ovakvih tvrdnji su primljene sa velikom rezervom od strane naučnika.

Profesori Leonard Finegold i Bruce Flamm tvrde da je bolje bilo utrošiti novac na terapeutske metode u medicini bazirane na činjenicama nego na nedokazanu terapiju magnetima. Podatci koliko se troši na sprave koje služe za magnetoterapiju ne postoje za nasu zemlju ali se procenjuje da ova industrija širom sveta zarađuje godišnje 1bilion dolara.

Trebalo bi sprovesti takva istraživanja u kojima ispitanici ne bi bili svesni da nose magnete što je teško sprovesti s obzirom na dobro poznatu osobinu magneta da privlače metalne predmete. Moguće je da osobe sa npr. magnetnom narukvicom potsvesno opažaju mali otpor blizu feromagnetne površine i da ovo odvraća pažnju ili utiče na osećaj bola.

U reklamiranju nekih od ovih proizvoda se ističe da su oni efikasni u lešenju raka i za dugovečnost, ali jedino što ne iznenađuje da su ovakve tvrdnje ne potvrđene konkretnim činjenicama. Činjenice o neerovatnom i izuzetnom dejstvu magneta i magnetoterapije nisu potkrepljene neoborivim dokazima pa je za sada mišljenje naučnika ostalo na stajalištu da i ako postoji neki terapeutski efekat magneta je veoma mali pa su i ne osnovu teoretskih i eksperimentalnih nalaza isključivo negiraju neko njihovo neverovatno svojstvo.

1...1.9471.9481.949...1.975 Stranica 1.948 od ukupno 1.975